I. MATERIJALNOPRAVNI PRINCIPI I ODSTUPANJA KROZ PRIGOVORE
1. Principi državinskog postupka i dopušteni izuzeci
Državinski postupak počiva na dva osnovna principa koji ujedno opredeljuju njegove suštinske karakteristike. Prvi je princip da se u državinskom postupku raspravljaju isključivo faktička pitanja, dok se pravna pitanja ne raspravljaju, pri čemu izuzetak od ovog principa postoji isključivo kod isticanja prigovora da petitorijum apsorbuje posesorijum. Drugi je princip da svaka državina uživa državinsku zaštitu bez obzira na kvalitet, gde zakonski izuzetak postoji jedino kod isticanja prigovora manljivosti državine.
2. Pravna priroda prigovora tuženog
Prigovori predstavljaju samostalna materijalnopravna i procesna odbrambena sredstva kojima tuženi osporava osnovanost tužbenog zahteva ili dopuštenost vođenja samog posesornog postupka. Putem ovih sredstava tuženi nastoji da otkloni provizornu zaštitu tužioca pozivanjem na okolnosti koje čine tužbu neosnovanom ili nedozvoljenom.
II. MATERIJALNOPRAVNI PRIGOVOR DA PETITORIJUM APSORBUJE POSESORIJUM
1. Pojam, svrha i odstupanje od zabrane pravnih pitanja
Prigovor da svojina apsorbuje državinu predstavlja materijalnopravni prigovor kojim se ističe da je pitanje ovlašćenja na državinu pravnosnažno rešeno u korist tuženog. Kako je državinska zaštita provizornog karaktera, a konačno rešavanje o pravu na državinu prepušteno je posebnom petitornom postupku, ovaj prigovor predstavlja jedino dopušteno odstupanje od principa da se u državinskom sporu razmatraju samo faktička pitanja.
- Svrha instituta: Prigovor čini bespredmetnim provizorni državinski spor usled postojanja ranije okončanog, konačnog petitornog spora u kome je utvrđeno subjektivno pravo tuženog.
- Temeljno pravno načelo: Neprihvatanje ovog prigovora bilo bi u celosti necelishodno i protivno načelu da se ne može putem suda tražiti ono što se odmah mora nazad vratiti.
2. Uslovi za osnovanost prigovora
Da bi prigovor doveo do odbijanja tužbenog zahteva, neophodno je kumulativno ispunjenje zakonskih uslova:
- Prethodno okončanje petitornog spora: Tuženi mora dokazati da je prethodno dobio petitorni spor tokom trajanja državinskog postupka.
- Pravnosnažnost sudske odluke: Postojanje pravnosnažne sudske presude kojom je utvrđeno da tuženi ima ovlašćenje na državinu.
- Identitet stvari i obima vlasti: Ovlašćenje na državinu mora biti utvrđeno na istoj stvari i u onom obimu kako je u državinskom sporu označeno kao smetanje.
3. Pravnotehničko postupanje suda
Prilikom odlučivanja o ovom prigovoru sud pravnotehnički ne raspravlja o pravnim pitanjima niti ocenjuje punovažnost pravnog osnova, već samo uvažava postojanje pravnosnažne sudske odluke donete u drugom, konačnom postupku. U savremenoj pravnoj teoriji razmatra se i mogućnost uvođenja drugih pravnih prigovora koji se zasnivaju na postojanju pravnog osnova koji se lako dokazuje, ali za sada ovo ostaje jedini dopušteni prigovor pravne prirode.
III. PRIGOVOR MANLJIVOSTI DRŽAVINE
1. Pojam prigovora i odstupanje od zaštite svake državine
Prigovor manljivosti predstavlja materijalnopravni prigovor kojim se uskraćuje državinska zaštita licu koje je državinu pribavilo na manljiv način od samog tuženog. Pošto sud u redovnim okolnostima ne utvrđuje kvalitet državine, jer zaštitu uživa i nezakonita, nesavesna i manljiva državina, ovaj prigovor predstavlja jedini izuzetak od pravila da kvalitet državine ne utiče na posesornu zaštitu.
2. Kumulativni uslovi za usvajanje prigovora
Da bi tuženi uspešno odbio tužbeni zahtev isticanjem ovog prigovora, neophodno je da kumulativno dokaže dve činjenice:
- Manljivo sticanje od strane tužioca: Tuženi mora dokazati da je tužilac prethodno od njega pribavio državinu silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
- Zakonit povraćaj putem samopomoći: Tuženi mora dokazati da je povratio sadašnju državinu korišćenjem zakonom dozvoljene samopomoći u propisanim rokovima.
3. Položaj stranaka i primena u praksi
Budući da je reč o odbrambenom sredstvu tuženog, prigovor se ističe u situaciji kada je raniji manljivi držalac podneo posesornu tužbu nakon što mu je stvar oduzeta putem samopomoći.
- Relativno dejstvo: Manljivost deluje isključivo relativno, što znači da tužiočeva državina ostaje manljiva samo prema licu od koga je na takav način oduzeta, dok prema svim trećim licima uživa punu zaštitu.
- Praktična učestalost: Ove situacije su u sudskoj praksi izuzetno retke, zbog čega se u teoriji ističe da je pravilo o zaštiti svake državine bez obzira na kvalitet postalo gotovo urođeno svojstvo instituta državine.
IV. OSTALI MATERIJALNOPRAVNI I PROCESNI PRIGOVORI
1. Materijalnopravni prigovori
Pored prigovora petitorijuma i manljivosti, tuženi može istaći i druge materijalnopravne prigovore kojima pobija osnovanost zahteva:
- Prigovor neblagovremenosti tužbe: Isticanje činjenice da je posesorna tužba podneta nakon proteka subjektivnog roka od 30 dana ili objektivnog roka od godinu dana.
- Prigovor zloupotrebe prava na sudsku zaštitu: Tuženi može zahtevati odbijanje tužbenog zahteva ukoliko dokaže da se radi o neznatnom smetanju ili jednokratnom prolazu iz razloga hitnosti bez namere ponovnog smetanja.
2. Procesni prigovori
Procesnim prigovorima tuženi ukazuje na nepostojanje procesnih pretpostavki za vođenje parnice i raspravljanje o tužbenom zahtevu:
- Prigovor nedostatka aktivne legitimacije: Zasnovan na tvrdnji i dokazu da tužilac u momentu smetanja nije bio u poslednjem mirnom posedu stvari ili prava.
- Prigovor nedostatka pasivne legitimacije: Zasnovan na okolnosti da tuženi nije izvršio radnju smetanja niti je smetanje preduzeto po njegovom nalogu.
- Prigovor nedostatka protivpravnosti: Ističe se u uporednim pravnim sistemima koji izričito normiraju protivpravnost kao poseban uslov za uživanje zaštite, kada je radnja preduzeta na osnovu zakonskog ovlašćenja ili pristanka samog držaoca.
