I. POJAM, PRAVNA PRIRODA I UPOREDNOPRAVNI REGULATORNI MODELI
1. Pojam samopomoći i načelna zabrana samovlašća
Samopomoć predstavlja vansudski oblik zaštite državine kojim držalac upotrebom sopstvene, srazmerne fizičke sile ili nenasilnog metoda odbija neovlašćeno smetanje ili vraća oduzetu stvar. U savremenom pravnom poretku samopomoć je načelno zabranjena kao društveno opasno sredstvo, budući da moderna država ima monopol na primenu fizičke prinude radi očuvanja javnog reda, mira i pravne sigurnosti.
- Pravne sankcije nedozvoljene samopomoći: Neovlašćeno pribavljanje pravde sopstvenom snagom povlači krivičnopravnu odgovornost za krivično delo samovlašća i građanskopravnu odgovornost za naknadu prouzrokovane štete.
- Restriktivno tumačenje izuzetka: Zakonsko dopuštanje samopomoći predstavlja strogi izuzetak koji se mora usko tumačiti, a ispunjenje zakonom predviđenih pretpostavki ima za posledicu isključenje protivpravnosti i ekskulpaciju držaoca od odgovornosti za samovlašće.
- Širi okvir instituta samopoštite: Samopomoć pri zaštiti državine samo je jedan od vidova samopoštite u građanskom pravu, pored nužne odbrane, stanja nužde i otklanjanja štete od drugoga.
2. Uporednopravni modeli regulisanja samopomoći
Odnos zakonodavstava prema dopuštenosti državinske zaštite i same samopomoći izrazito je diferenciran u uporednom pravu.
- Sistemi koji uopšte ne uređuju državinsku zaštitu: Rusko građansko pravo uopšte ne normira državinu niti predviđa državinsku zaštitu.
- Sistemi koji isključuju samopomoć: Pravni poreci Francuske, Italije, Belgije, Japana i skandinavskih zemalja ne dopuštaju posesornu samopomoć, već priznaju isključivo sudsku zaštitu uz eventualno pozivanje na opšta pravila o nužnoj odbrani.
- Sistemi koji izričito priznaju posesornu samopomoć: Pravni poreci Nemačke, Austrije, Švajcarske i srpsko pravo izričito normiraju i sudsku posesornu zaštitu i samostalnu vansudsku zaštitu putem samopomoći.
3. Pravni razlog ustanovljenja (ratio legis)
Materijalni razlog za dopuštanje samopomoći kod zaštite državine leži u činjenici da je državina faktička vlast kod koje se direktno sukobljavaju dve fizičke snage, pri čemu redovni državni mehanizmi nisu uvek u stanju da reaguju trenutno. Samopomoć je pravno priznata kao izraz trenutne nemoći pravnog poretka da pruži hitnu i efikasnu sudsku zaštitu, čime se sprečava nastupanje nepovratnih posledica po dotadašnjeg držaoca.
II. VRSTE I SUBJEKTI SAMOPOMOĆI
1. Vrste samopomoći
Polazeći od vremenskog trenutka reakcije i pravca delovanja držaoca, razlikuju se dva osnovna pojavna oblika samopomoći:
- Defanzivna samopomoć: Predstavlja neposredno odbijanje napada na stvar kojim se sprečava oduzimanje ili uznemiravanje faktičke vlasti u samom trenutku preduzimanja akta smetanja.
- Ofanzivna samopomoć: Predstavlja naknadno preduzimanje napada radi povraćaja već oduzete stvari, uz primenu srazmerne fizičke sile ili nenasilnog metoda, pod uslovom da se preduzima unutar zakonskih rokova.
2. Aktivno legitimisani subjekti prava na samopomoć
Pravo na primenu samopomoći pripada svim fizičkim i pravnim licima koja trpe smetanje državine, pri čemu se za pravna lica zaštita ostvaruje isključivo preko zakonskih ili statutarnih zastupnika. U pogledu kvaliteta faktičke vlasti krug subjekata postavljen je izuzetno široko:
- Neposredni držalac stvari ili prava, kako prema trećim licima tako i prema posrednom držaocu.
- Posredni držalac stvari, ali isključivo supsidijarno, ako neposredni držalac ne reaguje na akt smetanja.
- Sudržaoci stvari ili prava, koji pravo na samopomoć mogu vršiti kako prema spoljnim trećim licima, tako i međusobno.
- Prekarijalni držaoci, koji uživaju zaštitu do momenta opoziva izmoljene upotrebe.
- Detentori: Iako načelno nemaju samostalna državinska dejstva, detentorima se izuzetno priznaje pravo na defanzivnu samopomoć koju vrše u ime i u korist neposrednog držaoca.
III. KUMULATIVNI USLOVI ZA DOZVOLJENU SAMOPOMOĆ
Da bi primenjena samopomoć bila zakonita i dovela do isključenja samovlašća, neophodno je kumulativno ispunjenje pet zakonskih uslova:
1. Neovlašćeno smetanje državine
Samo protivpravno i samovlasno zadiranje u tuđu sferu faktičke vlasti stvara pravo na vansudsku zaštitu.
- Pojam ovlašćenog smetanja: Smetanje je dozvoljeno ako držalac ima dužnost trpljenja na osnovu ugovora, pravosnažne sudske odluke, konačnog upravnog akta ili neposredno po samom zakonu.
- Stav sudske prakse o međašenju: Samovlasno postavljanje ograde ili omeđavanje poseda po nalazu geometra u skladu sa katastarskim stanjem, bez znanja i saglasnosti suseda, predstavlja radnju neovlašćenog smetanja državine protiv koje je dozvoljena zaštita.
2. Neposredna opasnost
Pravo na samopomoć postoji samo u slučaju kada preti neposredna opasnost gubitka ili otežanja faktičke vlasti.
- Stanje kod defanzivne samopomoći: Neposredna opasnost postoji kada neko fizički preduzima pokušaj oduzimanja stvari.
- Fikcija kontinuiteta kod ofanzivne samopomoći: Ako je stvar ranije oduzeta, smatra se da neposredna opasnost traje sve dok postoji mogućnost povraćaja stvari brzom reakcijom držaoca, što se zasniva na pravnoj fikciji o neprekidnosti napada.
3. Nužnost korišćenja samopomoći
Samopomoć mora biti neophodna mera usled objektivne nemogućnosti da se blagovremeno obezbedi intervencija nadležnih organa.
- Isključenje nužnosti: Ukoliko držalac ima objektivnu mogućnost da obezbedi blagovremenu reakciju policije ili drugog nadležnog organa, korišćenje sopstvene sile smatra se nedopuštenim samovlašćem usled odsustva uslova nužnosti.
4. Srazmerno korišćenje sile
Način vršenja samopomoći mora u potpunosti odgovarati prilikama u kojima opasnost postoji, što znači da upotrebljena sila po intenzitetu i načinu ne sme biti prekomerna.
- Kriterijum ocene suda: Sud srazmernost procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju, uzimajući u obzir činjenicu da napadnuti držalac reaguje spontano i u afektu, bez mogućnosti hladnokrvnog odmeravanja svakog postupka.
- Prekoračenje srazmernosti: Sila je nezakonita ukoliko je cilj zaštite mogao biti ostvaren primenom znatno blažih sredstava, ili ako je nepotrebno naneta telesna povreda, odnosno oštećena imovina.
5. Poštovanje zakonskih rokova
U našem pravnom sistemu primena samopomoći ograničena je istim prekluzivnim rokovima koji važe za podnošenje posesorne tužbe sudu.
- Subjektivni rok: Iznosi 30 dana od dana saznanja za izvršeno smetanje i ličnost učinioca.
- Objektivni rok: Iznosi godinu dana od dana kada je smetanje faktički preduzeto, bez obzira na saznanje držaoca.
- Gubitak prava: Protekom ovih rokova pravo na samopomoć trajno se gasi, a svaka naknadna upotreba sile smatra se čistim protivpravnim samovlašćem.
