I. POJAM, PRAVNA PRIRODA I ZAKONSKO REGULISANJE
1. Pojam sudske zaštite državine i cilj spora
Sudska zaštita državine predstavlja pravno regulisani postupak kojim se omogućava očuvanje postojećeg faktičkog stanja od samovlasnih promena trećih lica. Osnovni cilj državinskog spora jeste otklanjanje nastalog smetanja državine i uspostavljanje pređašnjeg mirnog stanja faktičke vlasti.
2. Dualizam zakonskog regulisanja
Pravo na zaštitu državine po svojoj suštini jeste materijalnopravne prirode, što se neposredno potvrđuje okolnošću da je pored sudske zaštite pravno dopuštena i vansudska zaštita putem samopomoći.
- Materijalnopravno regulisanje: Uređeno je opštim zakonom koji reguliše osnovne svojinskopravne odnose, gde su definisani pojam smetanja, krug zaštićenih lica i materijalnopravni prekluzivni rokovi.
- Procesnopravno regulisanje: Uređeno je zakonom koji uređuje parnični postupak, u kome je zaštita pred sudom normirana kao poseban parnični postupak za smetanje poseda sa specifičnim procesnim pravilima.
- Nužnost integrisanog tumačenja: Sve materijalnopravne i procesne osobenosti ovog instituta mogu se u celosti sagledati isključivo kombinovanom primenom materijalnih i procesnih propisa.
3. Pravna priroda državinske tužbe i karaktera zahteva
U pravnoj teoriji prisutan je spor oko pravne prirode državinske tužbe, pri čemu se izdvajaju tri osnovna teorijska shvatanja:
- Monistička (civilistička) teorija: Zastupa stav da povredom faktičke vlasti nastaje tužba u materijalnom smislu koja ne predstavlja samostalno pravo, već zahtev koji je element postojećeg prava i koji se aktivira usled povrede.
- Procesnopravna teorija: Posmatra pravo na pravnu zaštitu kao autonomno javno subjektivno pravo priznato svakom subjektu, koje proističe iz ustavnog korpusa prava na pravično suđenje.
- Novije materijalnopravno shvatanje: Smatra da samim aktom smetanja državine nastaje državinski zahtev kao posebno subjektivno pravo držaoca da od smetaoca zahteva činjenje ili uzdržavanje, pri čemu ovo shvatanje uopšte nije uslovljeno stavom da je sama državina subjektivno pravo.
- Kondemnatorni procesni karakter: Prema procesnoj klasifikaciji državinska tužba je uvek kondemnatornog karaktera, jer se tužbenim zahtevom traži da sud naloži tuženom uspostavljanje ranijeg državinskog stanja i uzdržavanje od svakog budućeg uznemiravanja.
II. STRANAČKA LEGITIMACIJA U DRŽAVINSKOM POSTUPKU
1. Aktivna legitimacija
Aktivna legitimacija pripada svakom licu koje je u momentu izvršenog smetanja imalo položaj poslednjeg mirnog držaoca. Zaštita se pruža automatski i načelno se ne vezuje za ovlašćenje na državinu niti za kvalitet poseda.
- Krug aktivno legitimisanih lica: Posesornu tužbu mogu podići posredni i neposredni držalac, isključivi držalac i sudržalac, kao i držalac stvari i držalac prava.
- Nezavisnost od pravnih mana: Pravo na podnošenje tužbe pripada svakom držaocu, što znači da sudsku zaštitu uživa i nezakoniti, nesavesni i manljivi držalac.
- Zastupanje pravnih lica: U ime pravnog lica tužbu podnosi zakonski zastupnik ili drugo ovlašćeno lice.
2. Pasivna legitimacija
Pasivno legitimisano je lice koje je neposredno izvršilo radnju smetanja, nezavisno od toga da li je preduzelo radnju samostalno ili po tuđem nalogu.
- Nalogodavac i lice koje daje naknadnu saglasnost: Pasivno je legitimisano i lice koje je izdalo nalog za smetanje, kao i lice koje se naknadno saglasilo sa radnjom smetanja preduzetom u njegovu korist, poput lica koje je zadržalo ključeve nasilno promenjene brave.
- Univerzalni sukcesori: Naslednici lica koje je izvršilo smetanje stupaju u procesni položaj svog pravnog prethodnika i mogu biti tuženi posesornom tužbom.
- Položaj singularnog sukcesora: Pojedinačni sticalac može biti tužen posesornom tužbom isključivo ako je znao za samovlasno postupanje prethodnika.
- Izuzetak kod savesnog singularnog sukcesora: Ukoliko je sticalac savestan, protiv njega se ne može podneti posesorna tužba jer državina ne garantuje pravo sledovanja, već se protiv njega može voditi jedino svojinski spor.
III. OBLICI SMETANJA I PREDMET DOKAZIVANJA
1. Oblici smetanja državine
Smetanje državine predstavlja zajednički pojam za dva oblika ograničavanja dotadašnje faktičke vlasti, pri čemu je pravni režim za zaštitu od oba oblika u celosti identičan.
- Oduzimanje državine: Postoji onda kada je dotadašnji držalac u potpunosti lišen faktičke vlasti na stvari. Manifestuje se kroz samovlasnu promenu brave na vratima bez predaje ključeva sudržaocu, krađu stvari, vezivanje opasnog psa na prolazu radi sprečavanja pristupa ili upućivanje ozbiljne verbalne pretnje koja stvara opravdan strah i primorava držaoca na prekid korišćenja.
- Uznemiravanje državine: Postoji kada se držaocu delimično otežava ili sužava dosadašnje vršenje faktičke vlasti činjenjem ili nečinjenjem. Ispoljava se kroz istovar građevinskog materijala na prolaz, jednostrano pomeranje međe po nalazu geometra ili prekomerne imisije buke kojima se ometa korišćenje nepokretnosti.
- Istorijski razvoj tipologije tužbi: Dok je rimsko pravo poznavalo dve odvojene tužbe prema obliku smetanja, u savremenom pravu ustanovljena je jedinstvena državinska tužba, te preciziranje tužbe radi oduzimanja ili uznemiravanja ne menja pravni karakter zaštite niti sam postupak.
2. Predmet dokazivanja u posesornom sporu
Da bi tužbeni zahtev za zaštitu državine bio usvojen, tužilac mora kumulativno dokazati tri pravno relevantne činjenice:
- Prethodna faktička vlast: Postojanje državine pre akta smetanja dokazuje se istovremeno sa radnjom smetanja, pri čemu dužina trajanja državine nema nikakav značaj, te kradljivac od momenta uspostavljanja vlasti stiče zaštitu prema svim trećim licima osim prema licu od koga je stvar oduzeo.
- Izvršena radnja smetanja: Dokazuje se čin oduzimanja ili uznemiravanja, koji se objektivno vezuje za posed a ne subjektivno za ličnost držaoca, uz uslov da radnja mora biti stvarna i sadašnja jer domaće pravo ne poznaje zaštitu od budućeg ili očekivanog smetanja.
- Blagovremenost tužbe: Dokazuje se da je tužba podneta u zakonskom roku, o čemu sud vodi računa po službenoj dužnosti.
3. Objekt zaštite i javna dobra
Predmet sudske državinske zaštite ne mogu biti dobra koja su po svojoj prirodi izuzeta iz privatnog prometa i na kojima se ne može steći pravo svojine.
- Isključenje državine na tekućim vodama: Državina prava stvarne službenosti ne može postojati na reci ili potoku kao javnom dobru, niti korišćenje vode iz potoka predstavlja službenost jer ne postoji odnos povlasnog i poslužnog dobra.
- Državina na vodi za navodnjavanje: Državina prava stvarne službenosti punovažno postoji na vodi zahvaćenoj za potrebe navodnjavanja.
- Uporednopravni izuzetak: Za razliku od domaćeg prava, austrijski građanski zakonik dopušta državinsku tužbu povodom oduzimanja stvari iz javnog domena.
IV. ROKOVI ZA SUDSKU ZAŠTITU I IZVRŠENJE
1. Prekluzivni rokovi za podnošenje tužbe
Pravo na podnošenje tužbe zbog smetanja državine ograničeno je strogim zakonskim rokovima čijim protekom prestaje samo pravo na državinsku zaštitu.
- Subjektivni rok: Iznosi 30 dana od dana saznanja za nastalo smetanje i ličnost učinioca.
- Objektivni rok: Iznosi godinu dana od dana nastalog smetanja, nezavisno od saznanja držaoca.
- Prekluzivni karakter i službena dužnost: Sud o rokovima vodi računa po službenoj dužnosti, što ne isključuje pravo tuženog da istakne prigovor neblagovremenosti i učestvuje u dokazivanju proteka subjektivnog roka.
2. Pravna priroda rokova i procesno postupanje suda
U doktrini postoji spor da li su rokovi za posesornu tužbu materijalnopravne ili procesnopravne prirode:
- Materijalnopravno gledište: Pošto prekluzijom prestaje samo subjektivno materijalno pravo na zaštitu, neblagovremeni tužbeni zahtev bi trebalo odbiti kao neosnovan.
- Postupanje u sudskoj praksi: Bez obzira na materijalnopravni karakter, domaći sudovi primenjuju procesna pravila i neblagovremenu tužbu odbacuju kao nedozvoljenu rešenjem.
- Supsidijarna primena pravila o računanju: Na računanje materijalnog roka za tužbu shodno se primenjuju pravila zakona koji uređuje obligacione odnose, dok se na procesne rokove primenjuju pravila zakona koji uređuje parnični postupak.
3. Računanje rokova kod trajnog i produženog smetanja
Pravila računanja početka toka roka zavise od karaktera i kontinuiteta preduzetih radnji smetanja:
- Više samostalnih radnji: Kada je izvršeno više posebnih i nezavisnih činova smetanja, rok se računa zasebno za svaki pojedinačni čin.
- Produženo smetanje sa prividom prava: Ako se uznemiravanje vrši u kontinuitetu sa prividom vršenja prava stvarne službenosti prolaza, rok se računa od dana preduzimanja prve radnje.
- Produženo smetanje bez privida prava: Ukoliko privid prava ne postoji, rok se računa od preduzimanja svake sukcesivne radnje.
4. Rok za podnošenje predloga za izvršenje
Pored rokova za tužbu, državinski postupak poznaje i poseban prekluzivni rok za prinudno ostvarenje zaštite:
- Dužina roka: Predlog za izvršenje može se podneti u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je usvojen tužbeni zahtev za zaštitu državine.
- Posledica propuštanja: Protekom ovog roka poverilac gubi pravo da prinudnim putem izvrši sudsko rešenje o smetanju poseda.
V. PROTIVPRAVNOST SMETANJA I PRIGOVORI U SUDSKOJ PRAKSI
1. Pitanje protivpravnosti kao uslova zaštite
U teoriji i uporednom pravu postoji podeljenost oko pitanja da li svako zadiranje u posed konstituiše smetanje ili se izričito zahteva protivpravnost.
- Uporednopravna rešenja: Nemačko i švajcarsko pravo izričito propisuju da smetanje postoji samo kada je radnja preduzeta samovlasno i protivpravno, odnosno bez saglasnosti držaoca i bez zakonskog osnova.
- Domaće zakonodavstvo: U našem pravu protivpravnost radnje nije propisana kao zakonski uslov za uživanje državinske zaštite.
- Ugrožavanje posesornog koncepta: Zahtevanje protivpravnosti od strane sudova vodi raspravljanju o pravnim pitanjima, čime se neposredno ugrožava provizorni karakter posesornog spora.
2. Sudska praksa kod komunalnih i telekomunikacionih usluga
Sudska praksa često protivpravnost neopravdano koristi kao osnov za odbijanje državinske zaštite kod prekida isporuke električne energije, vode ili telekomunikacionih usluga usled neplaćanja računa.
- Pravna priroda isporuke: Kod isporuke električne energije, telefonskih impulsa i interneta reč je o svakodnevnom sukcesivnom prenosu državine od strane distributera kao držaoca.
- Domašaj zaštite korisnika: Distributer ima pravo da na osnovu ugovora prekine dalji prenos državine usled neplaćanja, zbog čega korisnik nema državinsku zaštitu prema samom distributeru koji je prekinuo isporuku, već isključivo prema trećim licima koja ometaju prijem.
3. Teorijska kritika i predlog proširenja prigovora
Zbog isključenja pravnih pitanja iz državinskog spora često se dešava da spor izgubi lice koje ima puno pravno ovlašćenje i koje će izvesno dobiti kasniji petitorni spor.
- Predlog za dopuštanje lakih prigovora: U teoriji se predlaže da se dopusti raspravljanje pravnih pitanja u situacijama kada se dokazivanje o zakonitosti postupanja može izvesti brzo i lako.
- Priznavanje specifičnih prigovora: Smatra se opravdanim da se zakonski proširi krug dopuštenih prigovora pored prigovora da petitorni spor apsorbuje posesorni, u situacijama kada je radnja preduzeta na osnovu odluke nadležnog organa, po zakonskoj proceduri ili uz izričit pristanak samog držaoca.
