1. KRITERIJUM PODELE I POJAM
Podela je izvršena prema određenosti pravnog dejstva (ekonomskih efekata) u trenutku zaključenja ugovora.
• Komutativni ugovori: Dvostrani pravni poslovi čije je pravno dejstvo u celini poznato u trenutku zaključenja.
◦ Zna se ko je poverilac, a ko dužnik, kao i tačan odnos uzajamnih davanja (šta ko tačno duguje).
◦ Napomena: U trenutku zaključenja može biti neizvesno hoće li strana poštovati ugovor (izvršenje), ali se tačno zna šta ona duguje (sadržina obaveze).
◦ Primeri: Prodaja, razmena, zakup, ugovor o delu, poklon (ako se zna predmet).
• Aleatorni ugovori (Ugovori sreće): Dvostrani pravni poslovi čije je pravno dejstvo neizvesno u trenutku zaključenja.
◦ Zavise od buduće neizvesne okolnosti (alea = kocka).
◦ U trenutku nastanka ne znaju se ekonomski efekti: ne zna se ko će dobiti, a ko izgubiti, niti kolika će biti visina obaveze jedne strane.
2. VRSTE ALEATORNIH UGOVORA
Aleatornost može proisticati iz same prirode ugovora ili volje stranaka.
• Po pravnoj prirodi (Inherently aleatory): Neizvesnost je suština instituta.
◦ Ugovor o doživotnom izdržavanju: Neizvesno je koliko će primalac živeti, pa se ne zna ukupan iznos davanja davaoca izdržavanja.
◦ Ugovor o osiguranju: Ne zna se da li će nastupiti osigurani slučaj.
◦ Opklada: Ne zna se čija je tvrdnja tačna (može se odnositi i na prošli događaj ako je stranama nepoznat ishod).
• Po volji stranaka (Ugovorena aleatornost): Ugovori koji su obično komutativni, ali ih strane modifikuju.
◦ Prodaja nade (Emptio spei): Kupovina budućeg roda za fiksnu cenu, bez obzira na količinu. Kupac plaća punu cenu čak i ako roda uopšte ne bude.
◦ Razlika od Emptio rei speratae: Prodaja buduće stvari po jedinici mere (npr. po kilogramu) je komutativna (ili uslovna), jer ako nema roda, nema ni obaveze plaćanja.
3. RAZLIKA OD UGOVORA POD USLOVOM (Teorijsko pitanje)
Aleatorni ugovori nisu isto što i uslovni ugovori:
• Kod uslova: Neizvesnost se odnosi na nastanak (odložni) ili prestanak (raskidni) ugovora. Ako se uslov ne ispuni, ugovor kao da nije ni postojao.
• Kod aleatornih: Ugovor nesumnjivo postoji, ali se ne zna obim obaveza ili ko će na kraju biti „u plusu“, a ko „u minusu“.
4. ODNOS SA TERETNIM I DOBROČINIM
• Komutativni: Najčešće su teretni (prodaja), ali mogu biti i dobročini (poklon, ako se zna šta se poklanja).
• Aleatorni: Najčešće su teretni (doživotno izdržavanje), ali mogu biti dobročini (npr. „poluopklada“ gde se samo jedna strana obavezuje ako izgubi).
5. PRAVNI REŽIM (NAJVAŽNIJE DEJSTVO)
Ključna pravna posledica ove podele tiče se instituta prekomernog oštećenja (laesio enormis).
• Pravilo: Na aleatorne ugovore se ne primenjuju pravila o poništenju zbog prekomernog oštećenja.
• Ratio legis: „Alea isključuje leziju.“ (Kocka isključuje oštećenje).
◦ Ulaskom u aleatorni ugovor, strane su svesno pristale na rizik nesrazmere u davanjima. Ne može se tražiti poništaj ugovora zato što je neko „izgubio u opkladi“ ili živeo kraće nego što je vrednost imovine kod doživotnog izdržavanja.
Pravnik 