ISPITNO PITANJE: FORMA UGOVORA
1. Pojam i Definicija
Forma pravnog posla predstavlja oblik u kome se izjavljuje pravno relevantna volja. To je unapred određeni, spoljni i vidljivi način izražavanja sadržine volje učesnika u pravnom prometu, odnosno sredstvo kojim se materijalizuje sadržina volje.
Kod ugovora (kao dvostranog pravnog posla), forma je oblik u kome je izražena zajednička volja ugovornih strana, odnosno sredstvo kojim se materijalizuje postignuta saglasnost.
2. Pravna priroda i Načelo konsensualizma (Pozitivno pravo)
U našem pravu važi načelo slobode forme (konsensualizam), koje proizlazi iz autonomije volje.
• Pravilo: Ugovori se zaključuju u slobodnoj formi (neformalni su), osim kada je zakonom drugačije propisano ili voljom strana ugovoreno.
• Značenje neformalnosti: Neformalan ugovor nije ugovor bez forme (jer volja uvek mora biti nekako izražena), već ugovor kod kojeg strane slobodno biraju način izražavanja volje (usmeno, pismeno, telefonom, mejlom itd.).
3. Bitni elementi i Klasifikacija
Da bi formalni ugovor nastao, pored opštih uslova (sposobnost, saglasnost, predmet, osnov), neophodno je da zajednička volja bude „zaodenuta“ u odgovarajuću formu u momentu zaključenja.
Prema izvoru obaveze, forma se deli na:
• Zakonsku formu: Zahtev je postavljen opštom normom (zakonom).
• Ugovorenu formu: Zahtev je postavljen pojedinačnom normom (sporazumom strana).
Prema obuhvatu obaveze, forma može biti:
• Dvostrana: Zahtev forme se odnosi na izjave obe strane.
• Jednostrana: Zahtev se odnosi samo na izjavu volje jedne strane (npr. kod jemstva, gde samo izjava jemca mora biti formalna).
4. Način nastanka (Tehnika zaključenja)
Iako strane mogu razmeniti formalne ponude i prihvate, u praksi je postupak sledeći:
1. Strane se prvo usmeno usaglase o sadržini ugovora.
2. Nakon toga, toj postignutoj saglasnosti daju propisanu formu (npr. formu javno potvrđene isprave).
5. Dejstva i Ontološki aspekt (Ratio)
Važno je praviti razliku između postojanja forme kao činjenice i forme kao uslova važnosti:
• Forma uvek postoji: Svaki ugovor po prirodi stvari ima neku formu (manifestaciju volje).
• Formalan ugovor: To je samo onaj ugovor gde se zahteva određeni, specifični oblik da bi volja proizvela pravno dejstvo. Ako taj specifični oblik izostane kod formalnog ugovora, on ne proizvodi pravna dejstva.
