Autor: Ted

Prestanak pravne sposobnosti fizičkih lica, proglašenje nestalog lica za umrlo, civilna smrt i komorijenti

5. aprila 2017.

Pravna sposobnost fizičkog lica gasi se njegovom smrću (prirodnom ili nasilnom).

U starijim pravima postojala je i civilna (građanska) smrt

  • gubitak pravne sposobnosti za života (pre faktičke smrti), u slučaju izricanja najtežih krivičnih sankcija.
  • u toku 19.veka, postojala je delimična civilna smrt u Francuskoj u slučaju osude na smrt, doživotnu robiju, ili deportaciju
    • sa pravosnažnošću krivične presude imovina osuđenika prelazila je na njihove naslednike a brak je prestajao
    • njihova fizička egzistencija je ipak sprečavala potpuni gubitak pravne sposobnosti
    • mogli su primati poklone i sticati golu svojinu u meri u kojoj je to bilo neophodno za održavanje golog života
    • ukinuta je 1854. u Francuskoj
  • po nekim stranim zakonicima civilna smrt je nastupala i stupanjem u određene monaške redove sa zavetom siromaštva
    • u našem pravu ispovedanje vere je privatna stvar građana, pa zavet siromaštva, u očima zakona, ne povlači gubitak ni sužavanje pravne sposobnosti
  • bez uticaja na pravnu sposobnost ostaje i konfiskacija
    • konfiskat zadržava mogućnost sticanja (posedovanja) prava i obaveza u ranijem obimu (njemu se oduzima samo imovina koju već poseduje, i to ne u potpunosti)

Isto dejstvo kao faktička smrt proizvodi i sudsko proglašenje nestalog lica za umrlo.

  • Nestalima se smatraju lica o čijem životu odnosno smrti postoji neizvesnost, i po tome se razlikuju od odsutnih lica, čije prebivalište nije poznato, ali za koja se pretpostavlja da su u ž
  • produžena neizvesnost ne dovodi do pretpostavke smrti
    • lice koje se radi ostvarivanja svojih prava poziva na nečiju smrt, mora pokrenuti sudski postupak i ishoditi rešenje kojim se nestalo lice proglašava za umrlo
  • prema našim pozitivnim propisima za umrlo se proglašava lice:
    1. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a od čijeg rođenja je proteklo 70 godina
    2. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu
    3. koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti 1 godinu od prestanka neprijateljstava
    4. koje je nestalo u brodolomu, saobraćajki, požaru, poplavi, zemljotresu ili kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti
  • rokovi su kraći ukoliko okolnosti čine verovatnijim da nestalo lice više nije u životu
  • u rešenju kojim se posle sprovedenog postupka nestalo lice proglašava za umrlo označiće se dan, a po mogućnosti i čas, za koji se smatra kao vreme smrti nestalog
    • ako se taj dan ne može utvrditi smatra se da je smrt nastupila prvog dana po proteku rokova (od 5 godina, godinu, 6meseci) posle kojih se može pokrenuti postupak proglašenja za umrlo.
    • istekom ovih rokova nastupaju pravna dejstva koja proizvodi i faktička smrt
      • brak prestaje a zaostavština prelazi na naslednike
    • rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo sadrži oborivu pretpostavku o smrti
      • može se suprotno dokazivati
        • u slučaju pozitivnog dokaza sud će ranije doneto rešenje ukinuti
      • nema uticaja na prestanak braka koji je konačan
      • sa naslednicima se postupa različito, u zavisnosti od njihove savesnosti:
        • savesni vraća ono što se kod njega zateklo i u stanju u kojem se nalazi, dok
        • nesavesni naslednik duguje ne samo ono što se zateklo kod njega, već i naknadu za smanjenje vrednosti stvari usled njihove upotrebe, kao i naknadu za sve otuđene i potrošene stvari

Činjenica smrti se upisuje u matične knjige, posle čega izvod iz njih služi kao dokaz da to lice više nije u životu.

  • ukoliko se nečija smrt ne može dokazati izvodom iz matične knjige umrlih, svako lice koje ima neposredni pravni interes može zahtevati od suda da, posle sprovedenih dokaza, utvrdi smrt tog lica
    1. u postupku za dokazivanje smrti utvrđuje se da je određeno lice zaista umrlo, utvrđuju se činjenice smrti
    2. rešenje sadrži samo pretpostavku, pa ako se naknadno dokaže da je to lice živo, ranije doneto rešenje se stavlja van snage, odnosno preinačuje

Za pravo je od značaja tačno vreme natupanja smrti (dan i čas), s obzirom na pravilo da se kao naslednik može pojaviti samo lice koje je nadživelo ostavioca (dekujusa), makar i najkraće vreme.

  • Pitanje redosleda smrti lica koja su u takvom međusobnom odnosu da se mogu nasleđivati posebno se postavlja u slučaju tkz. komorijenata, tj. lica koja su nastradala u istoj životnoj opasnosti (zemljotres, brodolom). Dva shvatanja:
    1. uzima se da komorijenti nisu izgubili život istovremeno
      • jedni druge mogu nasleđivati
      • u pogledu redosleda smrti postavljaju se izvesne pretpostavke kojima se pokušava slediti prirodan tok stvari
      • po SGZ „ako su u jednovremenoj opasnosti bili, onda se uzima da je mlađi starijega a muška glava žensku nadživela, dokle se protivno ne dokaže“
        • zakonik nije postavio pravilo o prioritetu ove dve pretpostavke
          • nije se znalo kako postupati ako je mlađa osoba ženskog, a starija muškog pola, otac i kćer npr
  1. ako se tačan redosled smrti ne može utvrditi, pretpostavlja se da su svi komorijenti nastradali istovremeno
    • jedni druge ne mogu nasleđivati
    • polazi se od toga da vanredni događaji ne poštuju ni pol ni životno doba, pa redovnog toka stvari ovde nema
    • tako je u našem pravu s obzirom da pozitivni propisi ne propisuju o ovome nikakvu pretpostavku

Fizička lica – pravna sposobnost

5. aprila 2017.

Fizičko lice je čovek kao pravni subjekt, tj. imalac pravne sposobnosti.

U savremenim zakonodavstvima sva ljudska bića su pravni subjekti i sva imaju isti obim i kvalitet pravne sposobnosti, bez obzira na pol, uzrast duševno stanje, telesno zdravlje, nacionalnu, rasnu ili versku pripadnost.

  • pravna sposobnost građana je opšta
    • imaju je svi bez razlike, od rođenja do smrti, i za svakog je istog obima u toku celog života
  • ponekad se izjednačava čovek kao biološka jedinka sa fizičkim licem
    • fizičko lice kao pravni pojam pretpostavlja čoveka kao biološku jedinku i pravnu sposobnost koju ona poseduje na osnovu priznanja od strane pravnog poretka
  • u izvesnoj meri i pod određenim uslovima pravnu soposbnost ima već ljudski začetak (bez obzira na svoju starost)
    • pravilo rimskog prava, po kojem se začeto dete smatra rođenim ako je to u njegovom interesu i pod uslovom da se živo rodi (nasciturus) prihvataju sva savremena prava, posebno kad u pitanju nasledna prava
    • nalazilo se i u Opštem imovinskom zakoniku za CG
    • još nerođenom detetu može biti postavljen staralac, sa zadatkom da se stara o zaštiti njegovih prava, posebno ako bi ona mogla doći u sukob sa interesima roditelja ili već rođene dece

Potpuna pravna sposobnost na osnovu koje su pod propisanim uslovima pojedincu dostupna sva prava koja pravni poredak poznaje, stiče se rođenjem, pod uslovom da je dete rođeno živo.

  • zakonska je pretpostavka da je dete živo rođeno
    • ko u cilju ostvarenja nekih svojih interesa tvrdi suprotno, to mora i dokazati, tj. da je dete rođeno mrtvo
  • kao uslov za sticanje pravne sposobnosti neka strana zakonodavstva zahtevaju i vitalnost deteta, njegovu sposobnost da živi
    • takvim se smatra ako s obzirom na svoju telesnu građu nije unapred osuđeno na smrt
    • prema jednom stanovištu za sticanje pravne sposobnosti zahteva se da novorođenče ima ljudski oblik, da nije rođeno kao nakaza, monstrum
      • član 36 Srbijanskog građanskog zakonika, predviđa da „pod imenom lica zakon uzima svako čovečje stvorenje“
      • zahtev da „stvorenje ima čovečiji oblik“ i da monstrum nije čovečije stvorenje
      • ovo stanovište je s pravom odbačeno
        • teško je povući granicu između normalnog i nenormalnog
        • ovakva ljudska bića ne bi uživala pravnu zaštitu

Subjekti prava, uopšte o pravnoj, poslovnoj i deliktnoj sposobnosti

5. aprila 2017.

Pravni subjekti se mogu definisati kao imaoci pravne sposobnosti.

  • pravna sposobnost se sastoji u mogućnosti da se bude imalac prava i obaveza
    • dovoljno je postojanje same pravne sposobnosti, čak i ako bi se zamislilo da se na osnovu nje ne poseduje nijedno pravo niti obaveza
    • Bogišić: „Imalac se zove svako ko ima nešto u imovini svojoj. Imaonik je ne samo onaj koji doista nešto ima, nego uopšte svaki čovjek, pa i svaka ustanova, kojima se priznaje pravo i podobnost imati svoju sopstvenu imovinu“.

Postoje dve vrste pravnih subjekata:

  • ljudi kao pojedinci – fizička lica
  • organizacije snabdevene pravnom sposobnošću – pravna lica
    • laici upotrebljavaju izraz da njime označe lica sa stručnom pravničkom spremom
    • ako se izrazom hoće ukazati na pravnu sposobnost koju poseduju određene organizacije onda bi se sa istim pravom mogao upotrebiti da se njime označe i fizička lica

Pravni subjekti se često nazivaju nosiocima prava i obaveza

  • rogobatan način izražavanja, jer se prava i obaveze imaju

Imaonici se u  OIZ za CG dele na lične i nelične.

  • Lični imaonik u smislu i razumu zakonskom, svaki čovjek, počem je svakome čovjeku bez izuzetka priznato opšte pravo imaoništva.
  • Nelični je imaonik ona ustanova koju zakon smatra, poput čovjeka, imaonikom kakvih dobara, tj. priznaje joj imaonička prava.

Životinjama zasad nije priznat pravni subjektivitet.

  • Pravnu zaštitu koju uživaju, pravnici objašnjavaju na razne druge načine:
    • da su to „zaštićene stvari“
    • da je reč o krivičnopravnim propisima čija je svrha suzbijanje „niskih instikata“ i postupaka brutalnosti

Izvori građanskog prava kod nas

5. aprila 2017.

Posle oslobođenja Jugoslavije ukinuti su svi građanskopravni propisi zatečeni na tlu Jugoslavije, kako predratni tako i okupatorski Zakonom o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6.4.1941 i za vreme neprijateljske okupacije. Ovaj zakon različito uređuje dve hipoteze:

  1. Predratni propisi gube pravnu snagu za period posle 6.4.1941. ali se ne dira u njihov karakter izvora prava za period pre 6.aprila, tako da oni za taj period zadržavaju pravnu snagu i sa gledišta novog poretka.
    • Presude koje su donete na osnovu ovih istih propisa posle 6.4.1941 sa gledišta novog poretka su izgubile oslonac u zakonodavstvu i po tome bi trebalo i same da izgube pravnu važnost, ali takvo rešenja ipak nije prihvaćeno u zakonu.
      • ne gube važnost automatski, ali zainteresovano lice može to zahtevati u sudskom postupku u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu spomenutog zakona o nevažnosti starih propisa, pod uslovom da je propis na osnovu kojeg su donete u suprotnosti sa novim pozitivnim pravom i načelima novog ustavnog poretka
  1. Okupatorski propisi se smatraju nepostojećim, uzima se kao da nikada nisu ni bili doneti
    • trebalo bi da izgube pravnu važnost i sve presude i druge odluke koje su na osnovu njih donete, ali
      • one ostaju na snazi ukoliko od strane zainteresovanih lica ne budu napadnute u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona o nevažnosti starih propisa
    • Zakonom je rešeno i pitanje prava po kojem će se suditi u budućnosti, do donošenja novih propisa
      • sudovi su ovlašćeni da iz ukinutih propisa primenjuju ona pravila za koja nađu da su u skladu sa novim pozitivnim pravom i načelima novog ustavnog poretka
      • kad je staro pravilo sa ove tačke gledišta neupotrebljivo, sudovi treba da sami postave novo, koje po njihovoj oceni najbolje odgovara duhu novog poretka
        • sud je ovakvim rešenjem stavljen u položaj blizak zakonodavčevom jer stvara novo pravo

Prema rešenju koje je usvojeno u našem prvom Ustavu od januara 1946, zakonsko uređenje materije građanskog (privatnog) prava je u saveznoj nadležnosti, što je inače slučaj sa svim državama koje imaju federativno uređenje.

Međutim u izglasanom amandmanu 30. na ustav SFRJ, čija će sadržina kasnije ući u ustav SFRJ od 1974 god, pitanje zakonodavne nadležnosti je iz osnova drugačije rešeno.

  • za federaciju je zadržan samo jedan manji deo nadležnosti i to
    • obligaciono pravo svojim pretežnim delom i stvarno pravo jednim manjim delom
  • sve ostalo je prešlo u nadležnost republika
    • u Srbiji materija koja više nije u saveznoj nadležnosti je svojim daleko najvećim delom u nadležnosti autonomnih pokrajina

Neprimerenost ustavnog rešenja od 1974. potrebama zemlje jasno pokazuje i karakter razlika koje su se pojavile između republičkih zakonodavstava u dotle jedinstveno uređenom naslednom i porodičnom pravu.

Krajem 80-tih godina ovaj retrogradni proces u Srbiji zaustavljen je, i republičkim ustavom od 1990.godine propisano je da se materija građanskog prava, koja je u nadležnosti Republike, uređuje jedinstvenim propisima važećim na celoj njenoj teritoriji.

Za saveznu državu Ustavom SRJ zadržano je obligaciono pravo u potpunosti kao i osnove svojinsko- pravnih odnosa, što će tek u zakonodavnoj praksi biti bliže određeno.

Metod građanskog prava

5. aprila 2017.

Grane građanskog prava povezuje u jednu celinu nekoliko zajedničkih karakteristika i to:

  • autonomija volje
    • znači da se građanskopravni život organizuje i odvija na osnovu volje njegovih subjekata, kojoj zakonodavac postavlja ograničenja samo kad je to neophodno za zaštitu opštih interesa
    • postoje 2 osnovna oblika ispoljavanja ovog načela
      1. Sloboda ugovaranja znači da su pravni subjekti slobodni da
        • stupaju ili ne stupaju u građanskopravne odnose
        • biraju lica sa kojima će stupati u te odnose
        • sadržinu odnosa uređuju svojom voljom i
        • volju izjavljuju na bilo koji način, čak i prećutno
        • uključuje u sebe jednakost stranaka i ravnopravnost njihovih volja
          • u nekim drugim pravnim granama dominira načelo subordinacije, potčinjenosti jednog subjekta volji drugog
  1. Dispozicija subjekta se ogleda u tome što imaoci prava slobodno odlučuju o
    • načinu njihovog vršenja
    • raspolaganju
    • zaštiti u slučaju povrede
  • specifična priroda građansko pravne sankcije
    • po karakteristikama sankcije građansko pravo se razlikuje od drugih grana prava, posebno krivičnog
      • sankcija u krivičnom pravu predstavlja kaznu za počinioca kd i kao takva ona je lična u dvostrukom smislu:
        1. njen cilj je uticanje na ličnost delikventa u smislu odvraćanja od vršenja zabranjenih dela
        2. može se sastojati i u umanjenju delikventa nekog njegovog ličnog dobra (slobode, života)
      • u građanskom pravu sankcija nije lična ni u jednom smislu
        • niti joj je cilj da utiče na ličnost počinioca niti se može sastojati u umanjenjenju nekog njegovog ličnog dobra
        • redovno je imovinska, a svrha joj je odštetna
          • dovođenje uništenog dobra u stanje u kome bi se nalazilo da je štetni postupak izostao
          • u slučaju uništenja stvari, odgovorno lice dužno je da na ime naknade štete plati iznos potreban za kupovinu druge takve stvari
          • ako se šteta sastoji u gubitku zarade, odgovorno lice dužno je da na ime naknade plati iznos ravan izgubljenoj zaradi
        • iznos naknade ravna se prema njenoj svrsi
          • svrha je uklanjanje štetnih posledica
        • prenosivost subjektivnih građanskih prava
          • načelno, subjektivna građnska prava su prenosiva, prometljiva tj. sposobna da sa svojih imalaca prelaze na druga lica
            • postoje i neprenosiva građanska prava vezana za ličnost imaoca – sva neimovinska a i neka imovinska
            • prenosivost je odlika većine njih, a osim toga ta pojava se ne susreće ni u jednoj drugoj pravnoj grani

Autonomija volje, imovinska sankcija i prenosivost subjektivnih građanskih prava povezuju raznovrsne građanskopravne odnose u jednu celinu.

  • nisu odlika svakog građanskog odnosa
  • zajedno uzete su tipične za oblast građanskog prava
  • sve ili neke od njih važe za veliku većinu građanskopravnih odnosa

Nesprečavanje vršenja krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom

4. marta 2017.

U pozadini stoji komandna odgovornost

  • jednim svojim delom je u suprotnosti s načelom lične subjektivne odgovornosti
  • izjednačava nehatno propuštanje da se spreči izvršenje kd ili prijavi njegov učinilac sa umišljajnim izvršenjem dela koje nije sprečeno odnosno prijavljeno
  • ima svoje opravdanje samo ako se shvati – njen nehatni deo naročito kao delo propuštanja da se spreči izvršenje određenih kd a ne kao odgovornost za sama ta dela
  • jedino rešenje kojim se može postići usaglašavanje nacionalnog krivičnog zakonodavstva sa Rimskim statutom
  • prvi osnovni oblik
    • nepreduzimanje mera za sprečavanje kd protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom
    • može se izvršiti samo propuštanjem tako da se radi o pravom krivičnom delu nečinjenja
      • izvršilac propušta da preduzme one mere koje je mogao i bio dužan da preduzme za sprečavanje krivičnog dela; dve situacije:
        • snage kojima komanduje ili koje kontroliše pripremaju izvršenje krivičnog dela,
          • sprečavanje u pravom smislu
        • snage kojima komanduje ili koje kontroliše započele njegovo izvršenje
          • izvršilac nije sprečio dovršenje krivičnog dela
    • da bi kd postojalo potrebno je da usled propuštanja dođe do izvršenja nekog od navedenih kd od strane potčinjenih 
      • nepotrebno je da je obuhvaćena umišljajem odnosno nehatom – objektivni uslov inkriminacije
    • KD neće postojati kada je kd pokušano od strane potčinjenih a vojni zapovednik ili lice koje faktički vrši tu funkciju spreči dovršenje kd – kd ostane u fazi pokušaja
    • izvršilac može biti vojni zapovednik koji komanduje snagama koje vrše ili pripremaju neko od navedenih kd ili lice koje faktički vrši tu funkciju
      • neophodno je da se radi o zapovedniku koji stvarno komanduje ili kontroliše snage koje su pripremaju ili su započele izvršenje navedenih krivičnih dela
        • mora imati moć da spreči izvršenje kd
      • sama činjenica da se neko formalno nalazi na određenom položaju nije dovoljna
    • na subjektivnom planu zahteva se umišljaj
      • znanje da snage kojima izvršilac komanduje ili koje kontroliše pripremaju ili su započele izvršenje nekog od navedenih krivičnih dela
  • drugi osnovni oblik
    • izvršilac je drugi pretpostavljeni a ne vojni komandant ili lice koje faktički vrši tu funkciju
      • civilno pretpostavljeni koji mogu obavljati vrlo različite funkcije
    • kod oba umišljajna oblika propisano je da će se učinilac kazniti onom kaznom koja je propisana za kd koje nije sprečeno
  • nehatni oblik
    • oba prethodna oblika
    • svesni, nesvesni nehat
    • šest meseci do 5 godina

 

Zločin protiv čovečnosti

4. marta 2017.

Zločinom protiv čovečnosti smatra se preduzimanje navedenih radnji pod uslovom da su one preduzete kao deo šireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo kojeg civilnog stanovništva.

To su radnje:

  • ubistva
  • stavljanje stanovništva ili jednog njegovog dela u takve životne uslove koji vode njihovom potpunom ili delimičnom istrebljenju
  • porobljavanje
  • prinudno preseljavanje
  • mučenje
  • silovanje
  • prinuđavanje na prostituciju
  • prisiljavanje na trudnoću ili strelisianje radi promene etničkog sastava stanovništva
  • proganjanje ili proterivanje na političkoj, verskoj, rasnoj, nacionalnoj, etničkoj, kulturnoj, polnoj ili kakvoj drugoj osnovi
  • prisilni nestanak
  • zatvaranje ili otmica lica bez davanja informacija o tome kako bi im se uskratila pravna zaštita
  • ugnjetavanje rasne grupe ili uspostavljanje dominacije jedne takve grupe nad drugom
  • i drugi slični nehumani postupci kojima se namerno prouzrukuju teške patnje ili ozbiljno ugrožava zdravlje
    • relativno neodređena radnja
    • mora se raditi o radnjama koje su po težini slične prethodno navedenim i koje za posledicu imaju teške patnje žrtava ili ozbiljno ugrožavanje njihovog zdravlja
    • naglašen i subjektivni element
      • postojanje namere da se prouzrukuje takva posledica
  • kd postoji kada je preduzeta bilo koja od navedenih radnji ili kada je naređeno da se ona izvrši pod uslovom da predstavlja deo sistematskog ili šireg napada na civilno stanovništvo

Centralni element je postojanje šireg ili sistematskog napada uperenog na civilno stanovništvo

  • radnja izvršenja se mora preduzeti u okviru takvog napada
  • širi napad treba shvatiti kao napad protiv velikog broja žrtava na jednom širem području i koji se vrši u određenom vremenskom periodu, koji traje izvesno vreme

Subjektivno obeležje bića kd je umišljaj.

  • svest da se radnja izvršenja preduzima u okviru šireg ili sistematskog napada na civilno stanovništvo

Sličnosti i razlike sa drugim kd:

  • razlika u odnosu na ratni zločin prema civilnom stanovništvu je u tome što je irelevantno da li se radnja krivičnog dela vrši za vreme oružanog sukoba ili u miru
  • u odnosu na genocid se ne zahteva genocidna namera
    • pripadnost grupi ima samo značaj kod proganjanja kao oblika zločina protiv čovečnosti
    • kod zločina protiv čovečnosti se određene radnje vrše u okviru šireg ili sistematskog napada na civilno stanovništvo
      • sistematski, planski i masovno
    • za međunarodni karakter bitno je da dobije sudelovanje ili tolerisanje od strane države ili neke političke org. tj organizacije koja ima de facto ili de iure političku moć

Propisana kazna zatvora je najmanje pet godina ili zatvor od 30-40 godina.

Ovo kd ne zastareva.

Odavanje službene tajne

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: službena dužnost, služba

Izvršilac: službeno lice

Radnja izvršenja: neovlašćeno saopštavanje, predaja ili na drugi način činjenje dostupnim drugom licu podataka koji predstavljaju službenu tajnu

Kazna: (1-3)

  • osnovni oblik
    • radnja izvršenja je neovlašćeno saoštavanje, predaja ili na drugi način činjenje dostupnim drugom licu podataka koji predstavljaju službenu tajnu
      • Saopštavanje se može izvršiti na više načina, usmeno ili pismeno npr
      • Predaja može biti neposredno drugom licu ili posredno preko drugog lica
      • Činjenje dostupnim je omogućavanje d a se drugo lice na bilo koji način upozna sa podacima koji predstavljaju službenu tajnu
    • za dovršeno kd nije potrebno da se drugo lice upozna sa podacima koji predstavljaju službenu tajnu
    • objekat radnje su podaci koji predstavljaju službenu tajnu
      • Službenom tajnom smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa proglašena službenom tajnom i čije je odavanje imalo ili moglo imati štetne posledice za službu.
      • Službenom tajnom se ne smatraju podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije, i podaci ili dokumenti koji imaju za cilj prikrivanje učinjenog kd za koje se može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna
    • Izvršilac može biti samo službeno lice
      • može biti i lice koje je odalo tajnu pošto mu je prestalo svojstvo službenog lica
    • propisana je kazna zatvor od šest meseci do pet godina
  • teži oblik
    • ako prilikom izvršenja dela iz stava 1 bude ostvarena 1 od tri kvalifikatorne okolnosti
      • ako je učinjeno delo iz koristoljublja
      • ako je učinjeno u pogledu naročito poverljivih podataka
      • ako je izvršeno radi objavljivanja ili korišćenja podataka u inostranstvu
    • 1-8 godina
  • nehatni oblik
    • postojaće i ako se podaci ne obezbede odnosno drže na mestu i na takav način da se time stvori situacija da mogu biti dostupni nepozvanom licu
    • zatvor do 3 godine

 

Trgovina uticajem

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: službena dužnost, služba

Izvršilac: službeno lice ili lice sa službenim odnosno društvenim uticajem

Radnja izvršenja: zahtevanje ili primanje poklona ili kakve druge koristi za sebe ili drugoga u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja

Posledica: nezakonita isplata

Kazna: šest meseci do 5 godina i novčana kazna

  • osnovni oblik nepravo pasivno posredovanje 
    • radnja izvršenja je zahtevanje ili primanje poklona ili kakve druge koristi za sebe ili drugoga u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja
      • posredovanje treba da se ostvari korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili uticaja
        • stvarni i pretpostavljeni
        • samo posredovanje nije radnja izvršenja niti je potrebno da je došlo do posredovanja
      • dovoljno je da je učinilac zahtevao ili primio poklon ili kakvu drugu korist da bi posredovao da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili uticaja
      • mora postojati mogućnost korišćenja svog službenog ili društvenog položaja ili uticaja da bi se radilo o ovom kd
        • mora se raditi o takvom društvenom položaju ili uticaju koji može biti odlučujući prilikom posredovanja da se neka službena radnja izvrši ili ne izvrši
    • izvršilac može biti ono lice koje ima određeni službeni ili društveni položaj ili uticaj
    • šest meseci do pet godina
  • teži oblik – pravo pasivno posredovanje
    • potrebno je da se posreduje s ciljem vršenja službene radnje koja se ne bi smela izvršiti ili se posreduje da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti
    • radnja izvršenja se sastoji u protivzakonitom posredovanju
      • nije potrebno da je izvršialc primio poklon ili kakvu drugu korist za posredovanje
    • kazna je zatvor od jedne do 8 godina
    • oba oblika podrazumevaju postojanje umišljaja
  • nepravo aktivno posredovanje
    • radnju izvršenja predstavlja obećanje, nuđenje ili davanje poklona ili kakve druge koristi drugom licu da ono korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili uticaja posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja
    • kazna zatvora do 3 godine
  • teži oblik – pravo aktivno posredovanje
    • ista radnja u cilju da drugo lice koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili uticaj posreduje s ciljem vršenja službene radnje koja se ne bi smela izvršiti ili se posreduje da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti
    • šest meseci do pet godina
    • oba oblika podrazumevaju postojanje umišljaja
  • kvalifikovani oblik kd iz stava 3
    • ako je za posredovanje iz stava 3 – pravog pasivnog posredovanja – zahtevan ili primljen poklon ili kakva druga korist
    • neophodno je da je posredovanje izvršeno i to u vršenju ili nevršenju službene radnje iz stava 3
      • ako posredovanje nije izvršeno a primljena je za to nagrada ili kakva druga korist postojaće pokušaj dela iz stava 5 u vezi sa stavom 3
    • zatvor od 2 do 10 godina
  • vršenje kd iz stava 1-4 od strane lica koje ima status stranog službenog lica
    • ista kazna kao i kada delo učini lice koje ima svojstvo domaćeg službenog lica
  • oduzimanje imovinske koristi
    • sporno da li je oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ili je u pitanju obavezna primena mere bezbednosti oduzimanja predmeta

Posluga

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: službena dužnost, služba

Izvršilac: službeno lice i drugo lice koje se nalazi u radnom odnosu ili obavlja rad po nekom drugom pravnom osnovu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu privrednog poslovanja

KD posluge postoji onda kada se neko posluži novcem, hartijom od vrednosti ili drugim stvarima koje su tom licu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji ili te stvari neovlašćeno da drugom licu na poslugu.

Radnja izvršenja: neovlašćena posluga sa novcem, hartijama od vrednosti ili drugim stvarima ili davanje te stvari drugome neovlašćeno na poslugu

  • potrebno je da su novac, hartije od vrednosti ili druge stvari poverene izvršiocu u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji
  • kod ovog kd nema prisvajanja niti namere da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist
  • reč je o privremenom korišćenju stvari sa postojanjem namere da se ta stvar vrati
  • razgraničenje sa KD pronevere – u odnosu na navedenu nameru, utvrdjuje se preko objektivnih okolnosti (mogućnost da se novac vrati itd.)

Kazna: šest meseci do pet godina

U pogledu objekta radnje i izvršioca važi sve što i za proneveru.

Neophodan je umišljaj koji je upravljen na neovlašćenu poslugu sa poverenim stvarima.

Prevara u službi

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: službena dužnost, služba

Izvršilac: službeno lice i odgovorno lice u pravnom licu

Radnja izvršenja: dovođenje u zabludu ovlašćenog lica da izvrši nezakonitu isplatu

Posledica: nezakonita isplata

Kazna: šest meseci do 5 godina i novčana kazna

KD prevare u službi predstavlja poseban vid KD prevare koje se vrši od strane službenog lica u vršenju službene dužnosti i u odnosu na njega se javlja kao poseban oblik – radi se o odnosu specijaliteta

  1. osnovni oblik
    • radnja izvršenja je dovođenje u zabludu ovlašćenog lica da izvrši nezakonitu isplatu
      • Dovođenje u zabludu se vrši podnošenjem lažnih obračuna ili na drugi način
        • potrebno je da se to čini u vršenju službe od strane službenog lica
        • potrebno je da se postupa u vršenju službe a ne i u vezi sa službom
      • mora se preduzeti u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist
        • nije neophodno da je namera i realizovana
    • posledica je nezakonita isplata
      • delo je dovršeno kada ovlašćeno lice koje je dovedeno u zabludu izvrši nezakonitu isplatu
      • Ovlašćeno lice je ono koje bi u konkretnom slučaju inače bilo ovlašćeno da izvrši određenu isplatu kada ne bi bilo u zabludi u pogledu relevantnih činjenica zbog čega se isplata javlja kao nezakonita
    • može se vršiti samo sa umišljajem
      • neophodno je postojanje namere da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist
    • izvršilac bilo koje službeno lice
      • ako preduzme radnju izvršenja ali ne u vršenju svoje službe biće izvršilac prevare a ne prevare u službi
      • može biti i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom obliku
    • kazna zatvora od šest meseci do 5 godina i novčana kazna kumulativno
  2. teži oblik
    • ako je delom iz stava 1 pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450k
    • 1-8 i novčana kazna
  3. najteži
    • milion i petsto hiljada
    • 2-12 i novčana kazna

 

Protivzakonita naplata i isplata

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: službena dužnost, služba

Izvršilac: službeno lice

Radnja izvršenja je propisana alternativno:

  • naplata od lica koje nije dužno da nešto plati
  • naplata u većem iznosu od onog koje je neko lice dužno da plati
  • neisplaćivanje onoga što nekom licu pripada
  • isplata manjeg iznosa od onog koje nekom licu pripada
  • nepredavanje stvari
  • predaja stvari u količini ili vrednosti manjoj od one koja nekom licu pripada
    • potrebno je za sve oblike radnje da se postupa protivno zakonu, drugim propisima ili pojedinačnom aktu donetom na osnovu zakona kojim je neka naplata, isplata ili predaja stvari regulisana

Objekt radnje: novac, kod predaje stvari bilo koja pokretna stvar

Krivica: umišljaj

  • svest o tome da se vrši protivzakonita naplata, isplata ili predaja stvari
    • da se ne vrši isplata ili predaja ako postoji pravni osnov i dužnost da se to učini

Kazna: novčana kazna ili zatvor do 1 godine

Sticaj:

  • sticaj sa krivičnim delom pronevere
  • ako protivzakonitom naplatom ili isplatom učinilac istovremeno za sebe ili drugog pribavi korist reč je o prividnom idealnom sticaju, samo kd zloupotrebe službenog položaja
    • jeste opšte ali je teže krivično delo, ima posledicu koja obuhvata upravo pribavljanje koristi
  • u odnosu s prevarom, ima materijala za sticaj jer se ne mora izvršiti dovođenjem u zabludu u pogledu protivzakonite naplate i isplate
    • ali i prividni idealni sticaj jer se najčešće vrši na taj način 

Nesavestan rad u službi

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: službena dužnost, služba

Izvršilac: službeno lice

Radnja izvršenja: kršenje zakona, propisa ili opštih akata, propuštanje dužnog nadzora, i drugi način

Posledica: mogućnost nastupanja teže povrede prava drugog ili imovinske štete

Kazna: (1-2)

Samo najgrublji oblici nesavesnog postupanja opravdavaju kp intervenciju.

  • osnovni oblik
    • radnju izvršenja čini službeno lice koje kršenjem zakona, drugih propisa ili opštih akata, propuštanjem dužnosti nadzora ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u vršenju službe
      • očigledno nesavesno postupanje u službi može da preduzme na tri načina
        • kršenjem zakona, propisa ili opštih akata
        • propuštanjem dužnog nadzora
        • i na neki drugi način
      • nije dovoljno obično nesavesno postupanje, mora biti očigledno
        • mora se raditi o višem stepenu nesavesnog postupanja, o grubljoj povredi
    • neophodan je subjektivni element
      • da je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga može nastupiti teška povreda prava drugog ili imovinska šteta
      • potrebno je da nastupi i u iznosu koji prelazi 450hiljada dinara
        • objektivni uslov inkriminacije a ne posledica
    • posledica se sastoji u mogućnosti nastupanja teže povrede prava drugog ili imovinske štete
    • izvršilac može biti bilo koje službeno lice
      • odgovorno lice takođe u ustanovi i drugom subjektu sem onih koje se bave privrednom delatnošću
    • subjektivni element
      • treba uzeti da se može izvršiti i iz umišljaja i nehata
      • umišljaj ili nehat mora da postoji u odnosu na mogućnost teže povrede – posledicu ali ne treba da obuhvati i samo nastupanje posledice jer ono nastupa objektivni uslov inkriminacije
      • u odnosu na mogućnost nastupanja teže povrede prava drugog ili imovinske štete može postojati kako umišljaj tako i nehad
      • u odnosu na druga bitna obeležja mora postojati umišljaj
    • novčana kazna ili zatvor do tri godine
  • teži oblik
    • ako usled dela iz stava 1 dođe do teške povrede prava drugog ili nastupanja imovinske štete u iznosu preko milion i 500 hiljada
    • teška povreda prava drugog je potrebna
    • zatvor od 6 meseci do 5 godina

 

Falsifikovanje službene isprave

4. marta 2017.

Zaštitni objekt: pravni saobraćaj

Izvršilac: službeno lice

Radnja izvršenja: unošenje neistinitih podataka u službenu ispravu, knjigu ili spis ili neunošenje nekog važnog podatka; overavanje službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitim sadržajem; omogućavanje pravljenja službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom svojim potpisom ili pečatom

Posledica: apstraktna opasnost za odvijanje pravnog saobraćaja – u načelu delatnosno delo

Kazna: (1-2)

Po svojoj prirodi predstavlja intelektualni falsifikat – isprava izdana od strane ovlašćenog službenog lica ali je njena sadržina neistinita.

  1. prvi osnovni oblik
    • čini službeno lice koje
      • u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak
      • svojim potpisom odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom
      • svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljenje službene isprave ili spisa sa neistinitom sadržinom
    • radnja izvršenja je alternativno propisana
      • unošenje neistinitih podataka u službenu ispravu, knjigu ili spis ili neunošenje nekog važnog podatka
        • ostvaruje se činjenjem ili nečinjenjem kojim nastaje lažna službena isprava, knjiga ili spis
        • neistiniti podatci koji se unose ili istiniti podatci koji se ne unose u službenu ispravu, knjigu ili spis moraju biti važni odnosno značajni za određene odnose
      • overavanje svojim potpisom odnosno službenim pečatom službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitim sadržajem
        • službeno lice svojim potpisom odnosno pečatom verifikuje službenu ispravu, knjigu ili spis čija sadržina ne odgovara objektivnom stanju stvari
      • omogućavanje pravljenja službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom svojim potpisom ili pečatom
        • službeno lice stavlja svoj potpis odnosno pečat na službenu ispravu, knjigu ili spis u koji će naknadno biti uneti neistiniti podaci ili će biti izostavljeni važni podaci
    • delo je dovršeno preduzimanjem bilo koje delatnosti koja ima karakter radnje izvršenja
      • delatnosno krivično delo kod koga posledica nije predviđena kao obeležje bića kd
    • objekt radnje su službena isprava, knjiga ili spis
      • Javna isprava je ona isprava koju je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama njegove nadležnosti kao i isprava koju je u takvom obliku izdala druga organizacija ili zajednica u vršenju javnih ovlašćenja koje joj je povereno zakonom ili odlukom državnog organa zasnovanom na zakonu
      • Službene isprave su isprave koje izdaje službeno lice u vršenju svoje službene dužnosti i služe kao dokaz određene pravno relevantne činjenice
      • Službene knjige su knjige koje u skladu s odgovarajućim propisima vode službena lica u okviru vršenja službene dužnosti – matične knjige npr, knjigovodstvene, blagajničke
      • Službeni spisi su dokumenti koji nastaju u vršenju službe ili u vezi sa njom i u zavisnosti od konkretnog slučaja obuhvataju samo dokumenta koja je sačinilo službeno lice u vršenju svoje službe ili u vezi sa njom ili obuhvataju dokumenta i odgovarajuće podneske učesnika u određenim postupcima
    • izvršilac je službeno lice
      • može biti i odgovorno lice
      • Službeno lice je lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova
      • Odgovorno lice je vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uložena sredstva ili na osnovu ovlašćenja poveren određeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova
    • krivica – umišljaj
    • kazna od tri meseca do pet godine
  2. drugi oblik
    • čini službeno lice koje neistinitu službenu ispravu, knjigu ili spis upotrebi u službi kao da su istiniti ili koje službenu ispravu knjigu ili spis uništi, prikrije, u većoj meri ošteti ili na drugi način načini neupotrebljivim
    • radnja izvršenja alternativno propisana
      • upotreba neistinite službene isprave, knjige ili spisa
        • upotreba podrazumeva njihovo korišćenje u vršenju službe kao da su istiniti
      • uništenje, prikrivanje, oštećenje u većoj meri ili na drugi način činjenje neupotrebljivim službene isprave, knjige ili spisa
        • uništenje znači preduzimanje bilo koje delatnosti koja dovodi do njihovog potpunog fizičkog uništenja koje podrazumeva nemogućnost korišćenja npr cepanjem
        • prikrivanje se vrši njihovim stavljanjem na mesto koje je nepoznato određenom krugu lica
        • oštećenje je delimično uništenje koje mora biti u većoj meri
          • procenjuje se s obzirom na mogućnost daljeg korišćenja službene isprave, knjige ili spisa
        • činjenje neupotrebljivim na drugi način je preduzimanje bilo kog činjenja ili nečinjenja koje za posledicu ima nemogućnost korišćenja službene isprave, knjige ili spisa
    • izvršilac je službeno lice
      • može biti i odgovorno lice
    • krivica – umišljaj
      • kod upotrebe mora da obuhvati svest o neistinitosti službene isprave, knjige ili spisa
    • ista kazna kao kod prvog oblika – tri meseca do pet godina

 

Posebni slučajevi falsifikovanja isprave

4. marta 2017.

Pet posebnih oblika kd falsifikovanja isprave:

  • ZLOUPOTREBA BLANKETA
    • čini onaj ko hartiju, blanket ili drugi predmet na kojem je neko lice stavilo svoj potpis neovlašćeno popuni izjavom koja ima vrednost za pravne odnose
    • zloupotreba blanko datog potpisa
      • nije značajno iz kog razloga je neko lice prethodno stavilo svoj potpis na hartiju, blanket ili drugi predmet
    • bitno je da se na blanko potpisanu hartiju unosi određena izjava
      • izjava mora imati vrednost za pravne odnose i mora biti uneta neovlašćeno
    • dovršeno samim popunjavanjem hartije, blanketa ili drugog predmeta
      • unošenjem izjave koja ima vrednost za pravne odnose
    • ne traži se da je posle popunjavanja došlo do upotrebe hartije, blanketa ili drugog predmeta
  • SAČINJAVANJE ISPRAVE OBMANOM
    • čini onaj ko drugog obmane o sadržaju isprave i ovaj stavi svoj potpis na tu ispravu smatrajući da potpisuje pod drugu ispravu ili pod drugi sadržaj
    • zloupotreba poverenja nekog lica
    • dovršeno kada lice smatrajući da potpisuje pod drugu ispravu ili pod drugi sadržaj stavi svoj potpis na određenu ispravu
  • NEOVLAŠĆENO IZDAVANJE ISPRAVE
    • postoji kada ko ispravu izda u ime drugog  lica bez njegovog ovlašćenja ili u ime lica koje ne postoji
    • ostvaruje se na dva načina
      • kada neko lice izda ispravu u ime drugog lica bez njegovog ovlašćenja
      • kada neko lice izda ispravu u ime drugog lica koje ne postoji
    • dovršeno kad je isprava izdata
  • TAČKA 4
    • kada neko ko je izdavalac isprave uz svoj potpis stavi da ima položaj, zvanje ili čin iako ga nema, a ovo ima bitan uticaj na dokaznu snagu isprave
    • isprava je prava u pogledu sadržine, potpisa i izdavaoca ali izdavalac nema položaj, čin ili zvanje koje je u ispravi naveo
    • potrebno je da navođenje položaja, čina ili zvanja ima bitan uticaj na dokaznu snagu isprave
    • dovršeno kada izdavalac isprave uz svoj potpis stavi da ima položaj, čin ili zvanje koje nema 
  • NEOVLAŠĆENO UPOTREBLJAVANJE PEČATA ILI ZNAKA
    • čini ga onaj ko ispravu načini na taj način što neovlašćeno upotrebi pečat ili znak
    • radnja izvršenja je pravljenje isprave neovlašćenom upotrebom pečata ili znaka
      • Pečat ili znak su pravi ali je njihova upotreba neovlašćena

Kod učinioca mora postojati namera da se ta isprava upotrebi kao prava

  • kažnjiva je njihova upotreba kao i nabavljanje radi upotrebe

Pokušaj je kažnjiv

Može se učiniti samo sa umišljajem

  • podrazumeva i posebnu nameru da se delo čini neovlašćeno

Kazniće se kaznom za kd falsifikovanje isprave

  • zatvor do tri godine