Kategorija: Kompanijsko pravo

Društva lica

16. avgusta 2026.

I POJAM I RAZLIKA OD DRUŠTAVA KAPITALA

  • Kriterijum razlikovanja: Kriterijum za podelu privrednih društava jeste pravni značaj ličnih svojstava članova za osnivanje i postojanje društva.
  • Definicija: Društvo lica je lična, personalna zajednica u kojoj su lična svojstva članova pravno značajnija od imovinskih sastojaka (kapitala i dobiti).
  • Vrste: U društva lica spadaju ortačko društvo (OD) i komanditno društvo (KD).
  • Priroda pravila: Pravila koja uređuju društva lica su po svojoj prirodi načelno dispozitivna, osim kada je zakonom izričito određeno da su prinudna (imperativna).

II GLAVNE KARAKTERISTIKE DRUŠTAVA LICA

Društva lica odlikuju se sledećim specifičnim osobinama:

  • Pravni subjektivitet u Srbiji: Za razliku od nekih stranih pravnih sistema, društva lica u Srbiji imaju svojstvo pravnog lica.
  • Odsustvo obaveznih organa: Društva lica ne moraju da imaju posebne organe upravljanja i rukovođenja (kao što obavezno imaju društva kapitala).
  • Lični karakter (Ugovoriintuitu personae): Ličnost članova je primarna, što proizvodi sledeća dejstva:
    • Poslovno ime obično sadrži lična imena svih ili barem glavnih članova društva (npr. „Jovan i sinovi, od“).
    • Među članovima mora postojati uzajamno poverenje, zbog čega svaki član ima obavezu odanosti društvu. Povreda ove obaveze je opravdan razlog za isključenje člana ili čak prestanak celog društva.
  • Supsidijarno očuvanje društva: Prema savremenom pravu, prestanak članstva jednog lica (usled smrti, isključenja ili istupanja) ne vodi automatski do prestanka društva, već ono može opstati među preostalim članovima.

III OSNIVANJE, VIŠEČLANOST I REŽIM ULOGA

1. Obavezna višečlanost i izuzeci

  • Najmanje dva člana: Društvo lica je uvek udruženje i mora imati najmanje dva člana (osnivači zaključuju ugovor o osnivanju koji je po prirodi čvršći ugovor o ortakluku).
  • Svođenje na jednog člana: Ako društvo ostane sa samo jednim članom (usled smrti ili istupanja ostalih), ono ne prestaje odmah. Preostalom članu se zakonom ostavlja rok od nekoliko meseci da:
    • Uključi i registruje novog člana (čime društvo opstaje);
    • Pretvori društvo lica u jednočlano društvo kapitala (npr. DOO) ili se registruje kao preduzetnik.
    • U suprotnom, društvo po isteku tog roka prestaje da postoji.
  • Članovi mogu biti i pravna lica: Članovi društva lica mogu biti i fizička i pravna lica (uključujući i društva kapitala).
    • Izuzetak (Izigravanje zakona): Pošto društva kapitala mogu biti jednočlana, osnivač može preko dva svoja jednočlana društva kapitala osnovati društvo lica, čime formalno ispunjava uslov višečlanosti, ali u praksi izigrava pravilo o neograničenoj odgovornosti.

2. Ulozi i udeo u društvu

  • Sloboda uloga: Ulog u imovinu društva lica može biti stvar (novac ili nenovčana stvar), pravo, ali i rad.
  • Pretpostavka jednakosti: Zakonom se pretpostavlja da su ulozi ortaka jednake vrednosti i da su im udeli u društvu jednaki, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno. Udeo u kapitalu se računa srazmerno vrednosti unetog uloga.
  • Nema minimalnog kapitala: Zakon ne zahteva minimalni osnivački kapital za osnivanje društva lica.

IV ODGOVORNOST ZA OBAVEZE DRUŠTVA

Ovo je ključno ispitno pitanje koje profesori uvek detaljno pitaju:

  • Neograničena solidarna odgovornost članova: Poverioci društva lica su zaštićeni time što članovi za dugove društva odgovaraju neograničeno solidarno, celokupnom svojom imovinom (i onom koju su uneli kao ulog u imovinu društva, i svojom preostalom ličnom privatnom imovinom).
  • Pravo regresa: Član koji iz svoje privatne imovine u celosti isplati dug poveriocu društva stiče pravo regresa (povraćaja tog iznosa) od samog društva i srazmerno od ostalih članova.
  • Rizik poslovanja: Zbog neograničene odgovornosti članova, društvo lica predstavlja znatno rizičniji pravni oblik za obavljanje delatnosti u poređenju sa društvima kapitala (gde članovi ne odgovaraju ličnom imovinom za dugove društva).
  • Odgovornost nakon istupanja: Ako član istupi iz društva (npr. prenosom udela), on ostaje solidarno neograničeno odgovoran za sve dugove koji su za društvo nastali do trenutka registracije njegovog istupanja u registru.

V UPRAVLJANJE, ZASTUPANJE I PRENOS UDELA

1. Upravljanje (Vođenje poslova) i zastupanje

  • Pravo svih članova: Svaki član ima zakonsko pravo i dužnost da učestvuje u vođenju poslova i zastupanju društva, osim ako ugovorom nije drugačije određeno.
  • Sistem odlučivanja:
    • Glasanje po glavama (Zakonsko pravilo): Odluke se donose jednoglasno, pri čemu svaki član ima jedan glas, bez obzira na veličinu svog udela u kapitalu.
    • Glasanje po kapitalu (Ugovorni izuzetak): Ugovorom se može predvideti da članovi glasaju srazmerno veličini svog udela (po kapitalu) i da se odluke donose većinom glasova.

2. Prenos udela (Promena članova)

  • Otežan prenos: Zbog naglašenog ličnog karaktera (intuitu personae), prenos udela na treće lice je izrazito otežan.
  • Uslovi za prenos udela trećem licu:
    1. Saglasnost svih ostalih članova (jednoglasnost).
    2. Po pravilu postoji i pravo preče kupovine udela u korist ostalih članova.
    3. Ratio legis (Razlog ograničenja): Ulazak novog lica može ugroziti lične odnose i poverenje među članovima. Takođe, treće lice može biti lošijeg imovinskog stanja, čime se preostalim članovima direktno povećava rizik, s obzirom na to da oni za dugove društva odgovaraju solidarno i neograničeno.

Pojam i oblici privrednog društva

16. avgusta 2026.

I POJAM I DEFINICIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

  • Teorijska definicija: Privredno društvo je organizacija sa svojstvom pravnog lica koja obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Ono predstavlja centralni pojam i osnovni element predmeta kompanijskog prava.
  • Zakonska definicija: Prema Zakonu o privrednim društvima (ZPD), privredno društvo je „pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti“.

II ČETIRI KLJUČNE OSOBINE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Privredno društvo se odlikuje specifičnim obeležjima koja ga pravno razlikuju od drugih subjekata (poput preduzetnika ili običnog ortakluka):

1. Pravni subjektivitet

  • Privredno društvo je samostalni pravni subjekt koji poseduje sopstveni pravni subjektivitet, potpuno odvojen i različit od subjektiviteta njegovih članova (osnivača, ulažača, vlasnika).
  • Razlika od preduzetnika i ortakluka: Za razliku od preduzetnika i ugovornog ortakluka koji nemaju svojstvo pravnog lica, društvo je pravno lice.
  • Istupanje na tržištu: Dok kod običnog ortakluka ortaci poslove preduzimaju u svoje ime a za račun zajednice, privredno društvo poslove na tržištu uvek preduzima u svoje ime i za svoj račun.

2. Organizaciono jedinstvo i trajnost

  • Privredno društvo je organizacija bez obzira na to da li ima jednog ili više članova.
  • Unutrašnja pravila: Organizaciono jedinstvo se zasniva na unutrašnjim opštim aktima društva (npr. osnivački akt, statut ili pravilnik). Ova pravila su obavezujuća za sve članove, organe i zaposlene, a njihovo kršenje povlači sankcije (npr. isključenje člana, razrešenje direktora).
  • Trajnost: Zahvaljujući unutrašnjoj čvrstini, društvo ostaje trajno i stabilno bez obzira na personalne i imovinske promene koje pretrpi tokom poslovanja (npr. promena vlasnika, direktora, imovine ili delatnosti).
  • Vreme osnivanja: Zakonski se pretpostavlja da se društvo osniva na neodređeno vreme, osim ako osnivačkim aktom nije izričito predviđeno da traje do isteka određenog roka ili ostvarenja konkretnog cilja.

3. Sopstvena lična obeležja (Individualizacija)

Kao poseban pravni subjekt, društvo poseduje sopstvena lična obeležja po kojima se prepoznaje u pravnom prometu i razlikuje od svojih članova i ostalih učesnika na tržištu. Ova obeležja su:

  • Poslovno ime.
  • Sedište.
  • Delatnost.
  • Matični broj.

4. Postojanje i uloga organa društva

  • Organizaciono jedinstvo i funkcionisanje društva obezbeđuju njegovi organi. Oni su ovlašćeni da vode poslove, štite interese društva prema trećim licima i obezbeđuju poštovanje unutrašnjih pravila.
  • Dužnost odanosti i odgovornost: Budući da lica u organima imaju veća prava i vlast, ona snose i pojačanu obavezu odanosti prema društvu. Ukoliko povrede ove obaveze, lično odgovaraju za štetu koju time prouzrokuju društvu.
  • Izuzetak kod društava lica: Neke forme društava (poput ortačkog i komanditnog) ne moraju imati posebne organe. U tom slučaju, funkcije organa vrše neposredno i lično sami vlasnici (ortaci), na koje se tada shodno primenjuju ove pojačane obaveze.

III PRAVNI OBLICI (FORME) PRIVREDNIH DRUŠTAVA U SRBIJI

Prema unutrašnjoj strukturi, u Republici Srbiji razlikuju se četiri zakonom imenovana i uređena organizaciona oblika privrednih društava. Ako ugovornici žele da obavljaju delatnost putem društva, moraju izabrati isključivo jednu od sledećih formi:

  1. Ortačko društvo (OD).
  2. Komanditno društvo (KD).
  3. Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO).
  4. Akcionarsko društvo (AD).
  5. Izbor forme: Ugovornici vrše izbor konkretnog oblika društva prilikom osnivanja, u zavisnosti od svojih specifičnih potreba i interesa u poslovanju.

Subjekti i predmet registracije privrednih subjekata, upis u registar i postupak registracije

16. avgusta 2026.

I PREDMET REGISTRACIJE

1. Pojam i suština predmeta registracije

  • Predmet registracije čine zakonom propisane pravne činjenice koje moraju ili mogu da se evidentiraju u Registru privrednih subjekata.
  • Standardizacija: Registar sadrži standsrdizovane podatke radi preglednosti i informisanja trećih lica.
  • Princip enumeracije (Numerus clausus): Privredni subjekt ne može da registruje bilo koji podatak, već isključivo one pravne činjenice čija je registracija zakonom izričito propisana.

2. Klasifikacija podataka podobnih za registraciju

Prema obaveznosti upisa, podaci se dele na:

  • Obavezni podaci: Pravne činjenice čiji je upis izričito naložen zakonom.
    • Primeri: Sticanje svojstva društva ili preduzetnika, članovi društva (osim akcionara), osnivački akt, statut i njihove izmene, zakonski zastupnici, prokurista, osnovni kapital, statusne promene.
  • Mogući (dobrovoljni) podaci: Pravne činjenice čija je registracija dopuštena, ali nije obavezna.
    • Primer: Ograničenje ovlašćenja zastupnika u vidu zajedničkog zastupanja (obaveznog supotpisa). Ako se registruje, deluje prema trećim licima; ako se ne registruje, važi samo inter partes (između društva i zastupnika).
  • Nepodobni podaci: Činjenice koje zakon uopšte ne predviđa za upis.
    • Primeri: Akcionari koji nisu osnivači (oni se registruju u Centralnom registru hartija od vrednosti, a ne u APR-u), punomoćnici (osim prokuriste), vrednost neto imovine (kapitala) društva.

II POSTUPAK REGISTRACIJE KOD APR-A

1. Pravna priroda i pokretanje postupka

  • Pravna priroda: Predstavlja poseban upravni postupak. Na sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o postupku registracije (ZPR) supsidijerno se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku (ZUP).
  • Pokretanje postupka: Po pravilu se pokreće podnošenjem registracione prijave. Izuzetno, APR ga pokreće po službenoj dužnosti kada je to zakonom propisano ili radi zaštite javnog interesa.

2. Registraciona prijava i rokovi

  • Definicija: Pismeni ili elektronski zahtev stranke upućen Agenciji da izvrši registraciju određene pravne činjenice.
  • Aktivna legitimacija (Ko može podneti prijavu):
    1. Fizičko lice koje želi da postane ili jeste preduzetnik.
    2. Osnivač privrednog društva (u postupku osnivanja).
    3. Zastupnik privrednog društva (npr. direktor DOO, ortak OD).
    4. Zakonom ovlašćeno lice za specifične podatke.
    5. Izuzeci: Kod prenosa udela prijavu mogu podneti i prenosilac i sticalac udela; kod ostavke zastupnika prijavu može podneti i bivši zastupnik.
  • Zakonski rok za podnošenje: Najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka pravne činjenice (osim ako je zakonom određen drugi rok).

3. Postupanje registratora i rokovi odlučivanja

Nakon prijema prijave, registrator ispituje formalne uslove i mora odlučiti u roku od 5 radnih dana:

  • Usvajanje prijave: Ako su ispunjeni svi formalni uslovi, registrator donosi rešenje o usvajanju bez učešća stranke, unosi podatke u registar i javno ih objavljuje na internet stranici APR-a.
  • Odbacivanje prijave: Ako formalni uslovi nisu ispunjeni, registrator donosi rešenje o odbacivanju.
    • Neotklonjivi nedostaci: (npr. neotklonjiva nenadležnost ili nepodobnost podatka) – postupak se trajno obustavlja u prvom stepenu.
    • Otklonjivi nedostaci: Registrator navodi nedostatke u rešenju. Ako podnosilac u roku od 30 dana od objave rešenja podnese novu, urednu prijavu i pozove se na broj prethodnog rešenja, zadržava prvenstvo (prioritet) ranije podnete prijave.

4. Pravne posledice ćutanja registratora (Fikcija usvajanja)

  • Opšte pravilo: Ako registrator ne odluči u roku od 5 radnih dana, zakonski se smatra da je prijava usvojena. Registrator je dužan da donese pozitivno rešenje i odmah izvrši registraciju.
  • Izuzetak: Pravilo o ćutanju administracije kao usvajanju ne važi ako prijavljena činjenica uopšte ne može biti registrovana (zbog apsolutne nenadležnosti, nepodobnosti podatka ili ako je već registrovana). Tada se ćutanje tretira kao negativna odluka.

5. Naknadno brisanje po službenoj dužnosti

  • Sadržina: Registrator može samoinicijativno ukinuti svoje rešenje i obrisati podatak/dokument ako naknadno uoči da u momentu registracije nisu bili ispunjeni svi formalni uslovi.
  • Prekluzivni rok: Najkasnije u roku od 12 meseci od narednog dana od dana objavljivanja registrovane činjenice.

6. Pravna zaštita (Žalba i upravni spor)

  • Žalba: Dozvoljena je protiv rešenja registratora, ali ne odlaže izvršenje rešenja.
  • Rok i kome se izjavljuje: Podnosi se ministru privrede (preko APR-a) u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja.
  • Ograničenje u žalbenom postupku: U žalbi se ne mogu isticati nove činjenice niti prilagati dokumenti koji nisu bili sastavni deo prvobitne prijave.
  • Samokontrola registratora: Po prijemu žalbe, registrator u roku od 5 radnih dana može sam doneti rešenje o odbacivanju (ako je neblagovremena/nedopuštena) ili usvojiti prijavu ako utvrdi da je žalba osnovana. U suprotnom, žalbu odmah prosleđuje ministru.
  • Odluka ministra: Ministar privrede mora odlučiti u roku od 30 dana od prijema žalbe (odbaciti, odbiti ili usvojiti žalbu). Odluka ministra je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor pred sudom.

III VRSTE REGISTRACIJE

1. Constitutiona i deklarativna registracija (Prema značaju za nastanak činjenice)

Ovo je ispitno najvažnija podela:

  • Konstitutivna registracija: Upis je neophodan uslov da bi pravna činjenica uopšte nastala u pravnom svetu. Mora biti izričito propisana zakonom.
    • Primeri: Sticanje svojstva pravnog lica (društva) ili statusa preduzetnika, statusne promene, povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala. (Činjenica ne postoji pre upisa).
  • Deklarativna registracija: Pravna činjenica nastaje i postoji nezavisno od registracije, a upis služi samo za obaveštavanje trećih lica (publicitet). Zakon pretpostavlja da je registracija deklarativne prirode osim ako je drugačije propisano.
    • Primeri: Upis zastupnika (direktora, prokuriste), ogranaka. (Činjenica postoji van registra).

2. Prinudna i dobrovoljna registracija (Prema obavezi podnošenja)

  • Prinudna registracija: Zakon nalaže ovlašćenom licu obavezu da podnese prijavu radi upisa pod pretnjom sankcije (npr. osnivački akt i njegove izmene, promena direktora, likvidacioni upravnik).
  • Dobrovoljna registracija: Lice ima slobodu izbora da li želi da registruje činjenicu (npr. svojstvo društva/preduzetnika pre početka delatnosti, ograničenja ovlašćenja zastupnika u vidu supotpisa, sticanje/prestanak svojstva člana društva).

3. Tačna i netačna registracija (Prema podudarnosti sa stvarnim stanjem)

  • Tačna registracija: Postoji potpuna podudarnost između registrovanog podatka i materijalno-pravnog (stvarnog) stanja stvari u trenutku registracije.
  • Netačna registracija: Postoji raskorak između registrovanog podatka i stvarnog stanja stvari (npr. registrovano sedište je u Beogradu, a stvarno u Novom Sadu).
    • Ključno pravilo za ispit: Netačna registracija je teorijski i praktično moguća isključivo kod deklarativne registracije. Kod konstitutivne registracije raskorak je nemoguć jer činjenica nastaje samim upisom i ne može postojati van registra.

IV DEJSTVA REGISTRACIJE

1. Pojam i podela dejstava registracije

  • Pojam/Definicija: Pod dejstvima registracije podrazumevaju se privatnopravne posledice upisa, odnosno propuštanja upisa određene pravne činjenice u registar.
  • Osnovna podela: Postoje dve osnovne vrste dejstava registracije:
    1. Dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu koja se upisuje (konstitutivno ili deklarativno dejstvo).
    2. Dejstva u odnosu na treća lica (materijalni publicitet registra).

2. Dejstva u odnosu na samu pravnu činjenicu

Zavisno od uticaja upisa na nastanak činjenice, razlikuju se:

  • Konstitutivan upis: Direktno dovodi do nastanka pravne činjenice u pravnom svetu (upis proizvodi privatnopravna dejstva na samu činjenicu, npr. osnivanje društva).
  • Deklarativan upis: Ne utiče na nastanak same činjenice (ona već postoji), već samo zvanično objavljuje njeno pređašnje postojanje (npr. promena direktora). Ipak, i deklarativni upis proizvodi izuzetno važna dejstva prema trećim licima.

3. Dejstva u odnosu na treća lica (Materijalni publicitet)

  • Suština i opravdanje: Svako zainteresovano lice ima pravo besplatnog uvida u registar bez dokazivanja pravnog interesa. Zbog javnog karaktera registra, upisane činjenice proizvode dejstva prema svim trećim učesnicima u pravnom prometu (deluju erga omnes).
  • Podela materijalnog publiciteta:
    • Pozitivan publicitet: Pravne posledice onoga što je upisano (što registar „govori“ trećim licima).
    • Negativan publicitet: Pravne posledice propuštanja upisa obavezne činjenice (što je rezultat „ćutanja“ registra).

V POZITIVAN PUBLICITET REGISTRA

Dejstva upisanih podataka direktno zavise od njihove istinitosti, pa se pozitivni publicitet deli na dve situacije:

A. Pozitivan publicitet u slučaju tačne registracije (Pretpostavka nesavesnosti)

Kada je podatak tačno upisan i objavljen, zakonski se smatra da su treća lica sa njim upoznata, te se više ne mogu pozivati na svoje neznanje.

  • Pretpostavka nesavesnosti: Smatra se da su treća lica upoznata sa tačno registrisanim podatkom počev od narednog dana od dana objavljivanja registracije.
  • Pet kumulativnih uslova za nastanak ove pretpostavke:
    1. Obaveznost upisa te činjenice (pretpostavka ne važi za činjenice čija je registracija zakonom samo dopuštena/dobrovoljna).
    2. Tačnost upisanog podatka.
    3. Izvršen upis i objava na internet stranici APR-a.
    4. Nastupanje roka (pravno dejstvo počinje tek narednog dana od dana objave).
    5. Svojstvo trećeg lica (svako lice koje nije sam subjekt registracije povodom tog podatka).
  • Pravne posledice: Privredni subjekt može uspešno istaći tačno upisanu činjenicu protiv bilo kog trećeg lica (čak i ako ono stvarno nije čitalo registar).
  • Izuzetak (Privremena oborivost): Ova pretpostavka je oboriva isključivo u roku od 15 dana od dana objave. U tom kratkom roku treće lice može dokazivati na sudu da mu je bilo objektivno nemoguće da se upozna sa objavljenim podatkom. Nakon isteka 15 dana, pretpostavka postaje apsolutno neoboriva.

B. Pozitivan publicitet u slučaju netačne registracije (Zaštita savesnih lica)

Kada je podatak neistinito (netačno) upisan i objavljen, zakon štiti savesna treća lica koja su se pouzdala u registar.

  • Sedam kumulativnih uslova za zaštitu trećeg lica:
    1. Dopuštenost upisa te činjenice (nebitno je da li je upis bio obavezan ili dobrovoljan, važno je da je zakonom dopušten).
    2. Netačnost upisanog podatka.
    3. Izvršen upis i objava.
    4. Svojstvo trećeg lica (izuzima se sam subjekt registracije i lice na koje se podatak direktno odnosi).
    5. Savesnost trećeg lica (u trenutku preduzimanja radnje nije znalo niti je moralo znati za netačnost podatka u registru).
    6. Pouzdanje u upisani podatak (treće lice je stvarno verovalo u istinitost onoga što piše u registru).
    7. Preduzimanje pravne radnje (treće lice je na osnovu tog pouzdanja zaključilo ugovor, podnelo tužbu ili preduzelo drugu voljnu radnju).
  • Ključne pravne posledice:
    • Zabrana prigovora neistinitosti: Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu istaći prigovor da je upisani podatak netačan (npr. ne može tvrditi da ugovor ne važi jer je u registru greškom APR-a bio upisan pogrešan direktor).
    • Pravo izbora (Fikcija istinitosti): Savesno treće lice ima pravo da bira da li će se pozvati na registarsko stanje (fikciju istinitosti) ili na stvarno stanje, u zavisnosti od toga šta je za njega povoljnije.
    • Zabrana zloupotrebe: Treće lice ne može da u pogledu iste pravne radnje kombinuje delove stvarnog i delove registarskog stanja kako bi izvuklo najveću korist.

VI NEGATIVAN PUBLICITET REGISTRA (Dejstvo „ćutanja“ registra)

Nastupa kada obavezna pravna činjenica stvarno postoji u pravnom životu, ali nije upisana i objavljena u registru.

  • Pravna praznina i analogija: Pošto važeće srpsko kompanijsko pravo ne uređuje detaljno posledice propuštanja obaveznog upisa, ova praznina se u celosti popunjava analogijom sa pravilima o netačnoj registraciji (jer i ovde postoji raskorak između stvarnosti i registra).
  • Sedam kumulativnih uslova za primenu:
    1. Obaveznost upisa te pravne činjenice.
    2. Stvarno (materijalnopravno) postojanje činjenice u stvarnosti.
    3. Propuštanje upisa i objave u APR-u.
    4. Svojstvo trećeg lica (izuzima se subjekt i lice na koje se podatak odnosi).
    5. Savesnost trećeg lica (nije znalo niti moralo znati da ta neupisana činjenica stvarno postoji).
    6. Pouzdanje u „ćutanje“ registra (treće lice je opravdano verovalo da činjenica ne postoji jer je nema u registru).
    7. Preduzimanje pravne radnje (zaključenje ugovora, pokretanje spora).
  • Pravne posledice:
    • Zabrana isticanja stvarnog stanja: Subjekt registracije ne može prema savesnom trećem licu isticati da neupisana činjenica postoji (npr. ne može se pozvati na činjenicu da je opozvao prokuristu ako taj opoziv nije registrovan).
    • Fikcija nepostojanja: Neupisana činjenica se prema savesnom trećem licu tretira kao nepostojeća.
    • Pravo izbora: Savesno treće lice ponovo ima pravo da izabere šta mu je povoljnije – stvarno stanje ili registarsko stanje (ćutanje registra).
    • Zabrana kombinovanja: Treće lice ne može za istu radnju istovremeno da se poziva i na fikciju nepostojanja i na stvarno postojanje činjenice.

Registar privrednih subjekta i načela registracije

16. avgusta 2026.

I POJAM, ZNAČAJ I ORGANIZACIONA STRUKTURA REGISTRACIJE

1. Pravni značaj registracije

  • Primena kompanijskog prava: Pravila kompanijskog prava se primenjuju isključivo na privredne subjekte koji su registrovani.
  • Utvrđivanje nadležnosti: U srpskom pravu registracija ima odlučujući značaj za utvrđivanje stvarne nadležnosti privrednih sudova.
  • Primena pravila trgovinskog prava: Registracija je pretpostavka za primenu posebnih pravila trgovinskog prava o ugovorima u privredi.
  • Evidencija pravnih činjenica: Registracija se zahteva za nastanak, prestanak, kao i za evidenciju brojnih pravno relevantnih činjenica u vezi sa subjektom tokom čitavog njegovog postojanja.

2. Pojam Registra privrednih subjekata

  • Definicija: Registar privrednih subjekata je javna evidencija zakonom propisanih pravnih činjenica o privrednim subjektima koje su od značaja za privredni promet.
  • Karakteristike:
    • Predstavlja jedinstvenu i centralizovanu bazu podataka i dokumenata za celu teritoriju Republike Srbije.
    • Vodi se u elektronskom obliku i dostupan je preko interneta.

3. Agencija za privredne registre (APR) kao nosilac javnih ovlašćenja

  • Pravni status: Agencija za privredne registre (APR) je pravno lice sa statusom javne agencije koja ima svojstvo imaoca javnih ovlašćenja.
  • Odnos prema državnoj upravi: APR vrši poslove od opšteg interesa (vođenje registara), ali nije organ državne uprave. Ona je u svom radu potpuno samostalna u odnosu na državu i Vladu Republike Srbije.
  • Imovinska odgovornost: Kao samostalni nosilac javnih ovlašćenja van sistema državne uprave, APR samostalno odgovara za imovinsku štetu koju fizičkim i pravnim licima prouzrokuje svojim eventualnim nezakonitim ili nepravilnim radom.

4. Pravni položaj Registratora

  • Definicija: Registrator je fizičko lice koje u ime i za račun APR-a vodi Registar privrednih subjekata.
  • Ovlašćenja i dužnosti: Ovlašćen je da u ime Agencije donosi odluke o upisu (odluke o registraciji), te se stara o zakonitom, sistematskom i ažurnom vođenju registra.
  • Postupak imenovanja: Registratora imenuje i razrešava Upravni odbor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
  • Trajanje mandata: Mandat registratora traje četiri godine, sa zakonskom mogućnošću ponovnog imenovanja.

II TRI OSNOVNE FUNKCIJE REGISTRA

Registar privrednih subjekata ispunjava tri ključne funkcije u privrednom prometu:

  1. Funkcija objavljivanja (publicitet): Omogućava javno objavljivanje podataka i dokumenata. Nakon izvršenog upisa, privredni subjekt načelno nema dužnost da pojedinačno obaveštava svoje poslovne partnere o nastalim pravnim promenama.
  2. Funkcija kontrole: Registrator vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka ili dokumenta. Ukoliko kontrolom utvrdi da nisu ispunjene sve formalnopravne pretpostavke (npr. ugovor o prenosu udela u DOO nije zaključen u propisanoj formi), registrator će odbiti registraciju.
  3. Dokazna funkcija: Registar služi kao olakšano dokazno sredstvo za dokazivanje postojanja registrovanih pravnih činjenica u privrednom prometu.
  4. Krajnji ishod svih funkcija: Smanjenje transakcionih troškova i zaštita svih učesnika u pravnom prometu.

III OSNOVNA NAČELA REGISTRACIJE

Registracioni postupak se zasniva na sledećih šest načela:

1. Načelo javnosti i dostupnosti

  • Suština: Svi podaci i dokumenti upisani u registar objavljuju se na internet stranici APR-a.
  • Pravne posledice: Sadržina registra je javna i dostupna svim licima bez naknade i bez obaveze dokazivanja pravnog interesa. Svako lice može besplatno da izvrši neposredan uvid preko interneta.
  • Pravo na izvod: Svako lice ima pravo da, uz plaćanje propisane naknade, zahteva izdavanje izvoda o evidentiranim podacima koji ima snagu javne isprave.
  • Izuzetak: Javna dostupnost podataka i dokumenata može se ograničiti ili u potpunosti isključiti isključivo na osnovu zakona.

2. Načelo tačnosti i pretpostavke nesavesnosti

  • Zaštita trećih lica (Poverenje u registar): Treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u registrovane podatke ne snose štetne pravne posledice usled eventualne netačnosti podataka. Zakonski se smatra da su registrovani podaci tačni, čak i ako su u stvarnosti neistiniti.
  • Pretpostavka nesavesnosti (Fikcija o znanju): Zakon propisuje da se smatra da treća lica znaju za registrovane podatke počev od narednog dana od dana objavljivanja njihove registracije. Na ovaj način se uvodi pretpostavka njihove nesavesnosti (jer svako može izvršiti uvid u javni registar).
  • Pravna posledica pretpostavke: Treća lica ne mogu uspešno da se pozivaju na podatke koje su saznala van registra (odnosno na poverenje u pravni privid).
  • Izuzetak (Rok od 15 dana): Izuzetno, u kratkom roku od 15 dana od dana objavljivanja, treća lica mogu na sudu dokazivati da je za njih bilo objektivno nemoguće da se upoznaju sa novoregistrovanim i objavljenim podacima.

3. Načelo formalnosti

  • Sadržina: Registrator prilikom odlučivanja proverava isključivo formalne uslove za registraciju (da li su priloženi svi propisani dokumenti i da li su sačinjeni u zakonom zahtevanoj formi).
  • Ograničenje nadležnosti: Registrator u postupku ne ispituje materijalne uslove – ne proverava tačnost činjenica iz same prijave, verodostojnost priloženih isprava, niti zakonitost postupka u kome je priloženi dokument donet. Registrator odlučuje isključivo na osnovu činjenica iz prijave, priloženih isprava i stanja već registrovanih podataka.

4. Načelo vremena nastanka

  • Sadržina: Podaci i dokumenti se u registru vode prema datumu njihovog stvarnog nastanka, a ne prema datumu kada su upisani u registar.
  • Uslov primene: Ovo načelo je primenljivo isključivo u slučajevima kada upis u registar ima deklaratorno dejstvo (kada upis samo potvrđuje već nastalu činjenicu, a ne stvara je).
  • Izuzetak: Odstupanja od ovog načela moraju biti izričito propisana zakonom.

5. Načelo vremenskog redosleda (Načelo prioriteta)

  • Suština: U slučaju kada su podnete dve ili više registracionih prijava koje su u međusobnom sukobu (tako da usvajanje jedne automatski isključuje usvajanje druge – npr. prijava o prenosu istog udela sa lica A na lica B i sa lica A na lice C), prednost ima prijava koja je ranije predata.
  • Pravna posledica: Registrator je zakonski dužan da najpre donese odluku o ranije podnetoj prijavi, pa tek po okončanju tog postupka može razmatrati kasniju prijavu.

6. Načelo efikasnosti i ekonomičnosti

  • Obaveze registratora:
    • Efikasnost: Dužan je da postupak sprovede bez odugovlačenja i u kratkim zakonskim rokovima, te da bez odlaganja odluči o prijavi i unese usvojene podatke u registar.
    • Ekonomičnost: Dužan je da postupak vodi sa što manje troškova po podnosioca prijave i druge učesnike.

Razlika privrednih od neprivrednih subjekata

15. avgusta 2026.

1. Značaj razgraničenja i problem nejasnoće

  • Nejasnoća u propisima: U pravnom sistemu Srbije pojam privrednog subjekta nije precizno i jasno određen, što stvara teškoće u razlikovanju od neprivrednih subjekata.
  • Značaj razgraničenja: Određuje koji se pravni režim primenjuje na subjekta i njegove poslove – kompanijsko i trgovinsko pravo (za privredne) ili građansko pravo (za neprivredne subjekte).

2. Dvojni kriterijum za određenje privrednog subjekta

Za kvalifikaciju subjekta koristi se kombinacija dva kriterijuma:

  • Osnovni (primarni) kriterijum – Cilj delatnosti (sticanje dobiti): Privredni subjekt je svako lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti (dobitni subjekt), bez obzira na to čime se bavi. Tu spadaju privredna društva, preduzetnici, ali i profesionalni sportski klubovi, privatne škole, fakulteti i privatne bolnice.
  • Dopunski kriterijum – Vrsta delatnosti (privredna delatnost): Privredna delatnost je proizvodnja i promet robe ili usluga na tržištu. Po ovom kriterijumu privredni subjekti su i oni kojima sticanje dobiti nije glavni cilj, ali obavljaju privrednu delatnost – npr. zadruge (zadovoljavaju potrebe članova, ali nastupaju na tržištu) i javna preduzeća (ostvaruju opšti interes uz naplatu naknade).

3. Razlike u pravnom režimu i registraciji

A. Privredni subjekti:

  • Registracija: Obavezno se upisuju u Registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (APR).
  • Merodavno pravo: Na njih se primenjuje kompanijsko pravo.

B. Neprivredni (nedobitni) subjekti:

  • Pojam: Lica čiji cilj nije sticanje dobiti, već ostvarivanje drugih društvenih ciljeva (pokrivanje troškova rada, širenje kulture, zaštita zdravlja) uz naplatu naknade od korisnika. Tu spadaju ustanove kulture (muzeji, pozorišta), zadužbine, fondacije, naučni instituti i sportske nedobitne organizacije.
  • Merodavno pravo: Na njihove statusne odnose primenjuje se opšte statusno pravo (npr. zakoni o udruženjima, zadužbinama), dok na njihove poslove važi građansko pravo.
  • Registracija:Ne upisuju se u Registar privrednih subjekata, već u posebne registre:
    • Ustanove (škole, fakulteti, klinike, biblioteke) se upisuju u registar kod nadležnog privrednog suda prema svom sedištu.
    • Zadužbine, fondacije, udruženja i sportska udruženja upisuju se u posebne registre pri APR-u.

4. Izuzeci iz režima preduzetnika (Član 83. ZPD)

Iako obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, sledeća lica su zakonom izričito izuzeta iz režima preduzetnika:

  • Poljoprivrednici (fizička lica):
    • Ratio legis (razlog izuzimanja): Dug period povraćaja kapitala, izuzetno velika finansijska ulaganja i visok rizik od neuspeha u poređenju sa šansom za dobit. Nametanje obaveza preduzetničkog režima (vođenje knjiga, sastavljanje godišnjeg obračuna, plaćanje poreza na promet) predstavljalo bi za njih preterano opterećenje.
  • Nosioci slobodnih zanimanja (privatni lekari, advokati, računovođe, arhitekte):
    • Ratio legis (razlog izuzimanja): Obavljaju stručne umne poslove koji su zasnovani na neposrednom ličnom odnosu poverenja sa klijentom, zbog čega vrednost njihovih usluga nema uobičajena tržišna merila.

Privredni subjekti – trgovci

15. avgusta 2026.

RAZGRANIČENJE PRIVREDNIH SUBJEKATA OD GRAĐANSKOPRAVNIH SUBJEKATA

1. Značaj razgraničenja i terminologija u Srbiji

  • Terminološka razlika: Važeće srpsko pravo ne definiše, niti koristi izraz „trgovac“ u svom matičnom kompanijskom pravu za građanskopravnog subjekta koji obavlja privrednu delatnost. Umesto toga, pozitivno pravo Srbije koristi izraz privredni subjekt.
  • Uporedno pravo i istorija: Pojam trgovca je bio precizno određen u istorijskom pravu Kraljevine Srbije, a i danas je bazični pojam u kontinentalnim pravnim sistemima (poput Francuske i Nemačke) i u pravu SAD.
  • Značaj razlikovanja: Izbor merodavnog prava (građanskog ili kompanijskog/trgovinskog) direktno utiče na prava i obaveze subjekata. Zavisno od toga, isto činjenično stanje u sporu može dovesti do potpuno različitog ishoda ili uticati na postojanje kaznene odgovornosti.
  • Položaj privrednog subjekta: Trgovci su u nekim aspektima povlašćeni (npr. pravo na poslovanje i državne olakšice), dok su u drugim diskriminisani jer podležu strogim zakonskim dužnostima (npr. obavezna registracija, vođenje knjiga, plaćanje posebnih poreza).

2. Ključne razlike u pravnom režimu

Razlike između privrednih i običnih građanskopravnih subjekata ispoljavaju se kroz sledeće kategorije:

  • Položaj i sposobnost: Pravni položaj privrednog subjekta u celosti je uređen posebnim pravilima kompanijskog, odnosno trgovinskog prava (npr. pravna i poslovna sposobnost, specifični režimi upravljanja i zastupanja), a ne opštim građanskim pravilima.
  • Trgovinski poslovi (Ugovori u privredi): Svojstvo privrednog subjekta je konstitutivni element za određivanje ugovora u privredi. Kada se pravni posao kvalifikuje kao trgovinski, na njega se primenjuju stroža pravila trgovinskog prava (npr. znatno kraći rokovi za prigovore, kraći rokovi zastarelosti i pojačana, stroža odgovornost za štetu).
  • Sudska nadležnost i posebnost postupka: Za sporove između privrednih subjekata (privredne sporove) isključivo su nadležni privredni sudovi. Postupak pred ovim sudovima odlikuje se strogim i brzim pravilima:
    • U prvom stepenu sudi sudija pojedinac, dok u drugom stepenu sudi veće od troјице судија без поротника.
    • Vanredni pravni lek (revizija) je dopušten isključivo u sporovima čija вредност прелази 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
    • Rok za dobrovoljno izvršenje presude (paricioni rok) iznosi samo osam dana od dana dostavljanja presude tuženom.
  • Arbitraža: Privredni subjekti imaju zakonsko pravo da ugovore nadležnost arbitraže za rešavanje svojih sporova, čime u potpunosti isključuju nadležnost državnih sudova, osim u slučajevima gde je zakonom propisana isključiva sudska nadležnost.
  • Sistem registracije: Pravno značajne činjenice o privrednim subjektima (osnivanje, poslovno ime, sedište, šifra delatnosti, organi upravljanja i prestanak) upisuju se u privredne registre. Nasuprot tome, podaci o fizičkim licima se vode u matičnim knjigama, a podaci o nedobitnim ustanovama (fakultetima, bolnicama) у sudskim registrima.
  • Poslovno ime: Uživa posebnu, pojačanu pravnu zaštitu na tržištu kao lično pravo privrednog subjekta.
  • Poreski i knjigovodstveni režim: Privredni subjekti su opterećeni nizom specifičnih poreza. Zakonski su dužni da:
    • Izdaju račune saugovornicima za svaku prodatu robu ili pruženu uslugu.
    • Uredno воде poslovne knjige.
    • Sastave i javno објаве годишњи финансијски извештај (godišnji obračun poslovanja).

EKONOMSKA SUŠTINA POJMA TRGOVCA

  • Definicija: Trgovac je lice koje se u vidu svoje delatnosti bavi obrtanjem kapitala u nameri sticanja dobiti.
  • Obrt kapitala: Ekonomski proces u kojem lice ulaže sopstvena sredstva (novac) kako bi kupilo imovinsko dobro od jednog lica, sa namerom da ga preproda drugom licu po višoj ceni i tako povrati uloženi kapital. U ekonomskom smislu, trgovac je preprodavac.
  • Marža i dobit:
    • Marža je razlika između niže kupovne cene i više prodajne cene.
    • Dobit predstavlja čist višak (deo marže) koji trgovcu preostane tek pošto iz ostvarene marže u potpunosti izmiri sve prateće troškove kupovine i kasnije prodaje stvari.
  • Rizik poslovanja: Trgovac svesno snosi rizik da robu neće uspeti da preproda po višoj ceni, odnosno da će je morati prodati po istoj ili nižoj ceni, trpeći gubitak.
  • Ko pravno NIJE trgovac:
    • Lice koje ne ulaže sopstvena sredstva i ne snosi rizik gubitka (npr. zaposleno lice).
    • Lice koje obavlja preprodaju bez namere sticanja dobiti (npr. radi dobročinstva, uštede ili pukog pokrivanja troškova).
  • Proizvođači i prerađivači kao trgovci: Pojam trgovca nije ograničen samo na čistu preprodaju. Trgovcem se smatra i lice koje nabavljene sirovine prerađuje u gotove proizvode radi njihove prodaje na tržištu (npr. proizvođači u industriji, fabrici, rudarstvu, zanatstvu ili poljoprivredi, kao i građevinari).
  • Predmet trgovine: Bilo koje materijalno dobro čiji promet zakonom nije zabranjen (stvar u prometu). Zavisno od predmeta, razlikuju se četiri vrste trgovine:
    1. Трговина робом.
    2. Трговина услугама.
    3. Трговина новцем.
    4. Трговина капиталом.

UPOREDNOPRAVNI PRISTUPI DEFINISANJU POJMA TRGOVCA

U uporednom pravu, da bi se neko lice smatralo trgovcem, ono se mora samostalno, trajnije i ozbiljnije baviti trgovinskom delatnošću (sporadično obavljanje poslova ne daje ovo svojstvo). Postoje tri osnovna sistema definisanja:

1. Objektivan pristup

  • Suština: Zakon prvenstveno definiše i taksativno nabraja trgovinske poslove. Svako lice koje se tim poslovima bavi u vidu svog redovnog zanimanja (delatnosti) automatski stiče status trgovca.
  • Ratio legis: Karakteristike samog objekta (posla) daju pravno svojstvo subjektu koji ga preduzima. Posao ostaje trgovinski čak i ako ga preduzme obično građanskopravno lice.
  • Primeri: Ovaj sistem je nastao u Francuskoj (Code de commerce) i važio je u istorijskom pravu Kraljevine Србије (paragraf 17. Zakona o ustrojstvu Trgovačkog suda).

2. Subjektivan pristup

  • Suština: Zakon najpre precizno definiše subjekta (trgovca), izdvajajući ga od običnih građana. Potom propisuje da se svaki pravni posao koji taj trgovac obavi u okviru svog zanimanja smatra trgovinskim poslom.
  • Ratio legis: Svojstvo subjekta daje specifičan trgovinski karakter pravnom poslu.
  • Primeri: Ovaj sistem je zastupljen u Nemačkoj (HGB) i bio je primenjen u Kraljevini Jugoslaviji (Trgovački zakon iz 1937. godine).

3. Praktičan pristup

  • Suština: Trgovcem se smatra svako lice koje se u pravnom prometu ponaša kao da poseduje stručna znanja i veštine za obavljanje konkretnog posla, ili koje je uposlilo drugo lice koje se ponaša kao stručnjak.
  • Ratio legis: Svrha ovog sistema jeste pojačana zaštita isključivo neukih učesnika u poslu, dok se za stručna (učena lica) ne predviđaju posebne zaštitne mere.
  • Primeri: Primenjuje se u pravu SAD.

POJAM PRIVREDNOG SUBJEKTA I TRGOVCA U SRPSKOM POZITIVNOM PRAVU

1. Podela privrednih subjekata prema cilju delatnosti

Pozitivno kompanijsko pravo Srbije ne poznaje klasičan pojam trgovca, već operiše opštijim pojmom privrednog subjekta, koji se zavisno od cilja i oblika deli na tri kategorije:

  • Dobitni subjekti: Subjekti koji obavljaju registravanu delatnost sa primarnim ciljem sticanja dobiti (namera je ključna, bez obzira na to da li se dobit stvarno ostvaruje). Dele se na:
    • Preduzetnik: Fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
    • Privredno društvo: Pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
    • Karakter delatnosti: Delatnost može biti privredna u užem smislu (proizvodnja, promet, usluge), ali i vanprivredna delatnost (sport, kultura, obrazovanje, nauka, zdravstvo) ukoliko se obavlja samostalno, trajnije, u svoje ime, na organizovan način i radi sticanja prihoda naplatom naknade.
  • Prihodovni subjekti: Subjekti čiji primarni cilj nije isključivo ostvarivanje dobiti, već obavljanje delatnosti radi sticanja prihoda naplatom naknade za svoje proizvode i usluge. Ukoliko ostvare dobit, raspolažu njom u skladu sa posebnim propisima. U njih spadaju:
    • Zadruge.
    • Javna preduzeća.
    • Druga lica koja u svojoj delatnosti obrću kapital.
  • Neprivatizovana društvena ili državna preduzeća: Istorijski oblici koji su u procesu nestajanja usled zakonske obaveze privatizacije. Većinom su prodata, otišla u stečaj ili su pod nadzorom države preuređena u akcionarska društva sa državnim ili društvenim kapitalom.

2. Procesnopravni pojam privrednog subjekta

  • Svrha: Služi isključivo za određivanje stvarne nadležnosti privrednih sudova u Republici Srbiji.
  • Sadržina: Prema Zakonu o uređenju sudova (ZUS), u privredne subjekte se u procesnom smislu, pored privrednih društava, preduzetnika, zadruga i preduzeća, ubrajaju i njihova udruženja.

3. Upravnopravni i potrošački pojam trgovca u Srbiji

Iako kompanijsko pravo ne koristi izraz „trgovac“, ovaj pojam postoji u drugim granama našeg prava:

  • Upravnopravni smisao (Zakon o trgovini): Trgovac je lice koje obavlja trgovinu (kupovinu robe radi daljeg prometa na veliko ili malo) i prateće usluge radi sticanja dobiti ili ostvarivanja drugih društveno-ekonomskih ciljeva (uštede, pokrivanja troškova, zaštite životne sredine).
    • Odnos sa privrednim subjektom: Ovaj pojam je uži od kompanijskog (odnosi se samo na trgovinu u užem smislu), ali je istovremeno i širi jer u trgovce ubraja poljoprivrednike i nosioce slobodnih zanimanja (privatne lekare, arhitekte, advokate), koji se u kompanijskopravnom smislu inače ne smatraju privrednim subjektima.
  • Potrošačko pravo: Trgovac je definisan izuzetno široko – kao svako lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti (bilo koje delatnosti u kojoj se naplaćuje naknada) ili u druge komercijalne svrhe. Ovaj pojam je ključan jer se potrošačima zakonom obezbeđuje pojačana pravna zaštita u odnosima sa trgovcima.

Ortakluk

12. avgusta 2026.

POJAM, PRAVNA PRIRODA I ZNAČAJ ORTAKLUKA

Prema pravnoj teoriji i izvorima, ortakluk se posmatra kroz dva konstitutivna značenja:

  • Ortakluk kao ugovor: Ugovor kojim se više lica (ortaka, drugara ili članova) uzajamno obavezuje da zajednički rade uz moguće ulaganje materijalnih dobara radi ostvarenja koristi, koju potom među sobom dele.
  • Ortakluk kao zajednica: Lično-imovinska pravna zajednica bez svojstva pravnog lica, čiji članovi na osnovu ugovora rade na ostvarenju zajedničkog cilja, odnosno sticanja koristi radi međusobne podele.

Pravna priroda

Na usmenom ispitu je od ključnog značaja da jasno razgraničite pravnu suštinu ortakluka u odnosu na privredna društva:

  • Odsustvo pravnog subjektiviteta: Zaključenjem ugovora o ortakluku ne stvara se pravno lice koje bi imalo sopstveni, odvojeni pravni subjektivitet od svojih članova.
  • Obligacionopravno dejstvo: Za razliku od osnivanja privrednog društva, dejstvo ortakluka nije statusnopravno, već isključivo obligacionopravno. Njime se između ortaka uspostavlja ukupnost uzajamnih prava i obaveza kojom su oni povezani u pravnu zajednicu (celinu).
  • Kauza (Cilj) ugovora: Primarni cilj ortakluka jeste materijalna (imovinska) korist koju članovi ostvaruju zajedničkim radom (poslom, poduhvatom) i dele među sobom.
    • Izuzetak: Pravna pravila o ortakluku mogu se shodno primeniti i na druge zajednice koje imaju nematerijalne ciljeve (npr. druženje, dobročinstvo, širenje kulture), pri čemu se eventualna materijalna korist ne mora deliti među članovima.
  • Dve vrste odnosa u ortakluku:
    1. Unutrašnji odnosi: Odnosi između samih ortaka u kojima svaki od njih ima prava i obaveze prema ostalima (npr. obaveza unošenja uloga, zajednički rad, učešće u dobiti i srazmerno snošenje gubitka).
    2. Spoljni odnosi: Odnosi u koje ortaci stupaju sa trećim licima na tržištu tokom obavljanja zajedničkog posla (npr. zaključenje ugovora o kupoprodaji, građenju i sl.).

Karakteristike ortačke zajednice

  • Privremena čvrstina: Ortačka zajednica jeste trajnija pravna veza, ali nije toliko trajna i čvrsta kao što je to privredno društvo ili drugo pravno lice.
  • Usklađenost interesa: Interesi članova su nužno usklađeni i ujedinjeni radi ostvarenja zajedničkog cilja.
  • Obaveza vernosti: Budući da su interesi ujedinjeni, ortaci su dužni da svoje pojedinačne (lične) interese u zajedničkom poslu podrede interesu cele zajednice kao višem cilju.
  • Razlika od dvostrano-obavezujućih ugovora:
    • U dvostrano-obavezujućim ugovorima (npr. kupoprodaja) interesi ugovornika su prirodno suprotstavljeni (prodavac želi da proda što skuplje, a kupac da kupi što jeftinije).
    • U ugovoru o ortakluku interesi ugovornika nisu suprotstavljeni, već su ujedinjeni i usmereni ka istom cilju.
  • Odsustvo pravnog subjektiviteta: Pravna suština ugovora o ortakluku jeste da se njegovim zaključenjem ne stvara pravno lice koje bi bilo različito od njegovih članova (za razliku od privrednog društva).
  • Obligacionopravno dejstvo: Dejstvo ovog ugovora nije statusnopravno, već isključivo obligacionopravno. Njime se između ortaka uspostavlja ukupnost uzaajamnih prava i obaveza kojom su oni povezani u pravnu zajednicu.
  • Dve vrste odnosa: Razlikuju se unutrašnji odnosi (između samih ortaka) i spoljni odnosi (odnosi u koje ortaci stupaju sa trećim licima u obavljanju zajedničkog posla).
  • Obaveza vernosti: Budući da su interesi članova ujedinjeni radi ostvarenja zajedničkog cilja, ortaci su dužni da svoje pojedinačne interese podrede interesu zajednice kao višem cilju (tzv. obaveza vernosti). U tome se ovaj ugovor bitno razlikuje od dvostrano-obavezujućih ugovora (gde su interesi stranaka suprotstavljeni).

Značaj i primena u praksi – Iako danas ortakluk ima mali značaj u privredi (jer delatnosti uglavnom obavljaju registrovana privredna društva), njegov značaj u našem pravnom sistemu je trojak:

  1. Dopunjujući izvor prava (Lex generalis): Ortakluk je istorijska preteča današnjih privrednih društava. Zbog toga suština pravila o ortakluku služi kao dopunjujući izvor prava za ugovor o osnivanju društva, pa i za rešavanje pravnih nedoumica o samim privrednim društvima kao pravnim licima.
  2. Primena na neformalne odnose u praksi: U praksi se često dešava da više lica zajednički obavlja posao i deli prihode, a da nisu ni svesni da su pravno zaključili ugovor o ortakluku. To se odnosi na:
    • Zanatlije koji zajednički rade i dele prihode (npr. zidari, automehaničari, limari, obućari, pekari, frizeri).
    • Poljoprivrednike koji van zadruge zajednički obrađuju imanja i dele dobijene prinose.
    • Profesionalna udruženja koja zajednički rade u istoj kancelariji ili ordinaciji (advokati, lekari, računovođe).
    • Koautore koji zajedno stvaraju i iskorišćavaju autorsko delo (knjigu, pozorišnu predstavu) ili pronalazak.
  3. Shodna primena na neregistrovana udruženja: Opšta pravila o ortakluku shodno se primenuju na sva udruženja bez svojstva pravnog lica (neregistrovana udruženja) u svim onim pitanjima koja nisu uređena nekim posebnim pravilima.

UGOVOR O ORTAKLUKU: BITNI SASTOJCI I OSOBINE

Pravni okvir i izvori –

  • Nedostatak modernog propisa: Republika Srbija (kao ni prethodna Jugoslavija) nikada nije donela savremeni zakon koji u celosti uređuje ortakluk.
  • Važenje starih pravila: Iz tog razloga, na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa iz 1946. godine, za ugovor o ortakluku i dalje važe pravna pravila Srpskog građanskog zakonika (SGZ) i Srpskog trgovinskog zakonika (STZ).
  • Granice primene: Ova stara pravila se ne primenjuju na pitanja koja su u potpunosti i drugačije uređena novijim važećim zakonima (npr. Zakon o obligacionim odnosima ili Zakon o prometu nepokretnosti).
  • Priroda normi: Pravila o ortakluku su po svojoj prirodi dispozitivna, osim kada je izričito naglašeno da su imperativna ili to jasno proizlazi iz njihovog smisla.

Pet bitnih sastojaka ugovora – Da bi se ugovor o ortakluku punovažno zaključio, stranke moraju odrediti pet bitnih sastojaka:

1. Ulozi

Ulog je materijalno (imovinsko) dobro koje ortak unosi u ortakčku zajednicu radi obavljanja zajedničkog posla i sticanja koristi. To je konstitutivan uslov za sticanje svojstva ortaka i predmet obaveze svakog člana.

  • Šta može biti ulog: Bilo koje materijalno dobro u prometu čija prodaja nije zabranjena (novac, pokretne ili nepokretne stvari, kao i beztelesne stvari odnosno prava poput patenta, autorskog prava ili potraživanja). Ulog može biti i udeo u kapitalu višečlanog privrednog društva, pa čak i samo privredno društvo u kojem je ortak jedini vlasnik.
  • Rad kao ulog: Ortaci uvek moraju uložiti bar svoj rad („trud“), ali ugovorom mogu biti oslobođeni toga pod uslovom da unesu neko drugo dobro. Rad se smatra materijalnim dobrom samo ako su ga ortaci novčano procenili.
  • Pravna posledica uloga u radu: Ortak koji ulaže isključivo svoj rad ima pravo na učešće u ostvarenoj dobiti, ali nema pravo na učešće u podeli glavnice (kapitala) nakon prestanka ortakluka.
  • Vrednost i vrsta uloga: Ulozi mogu biti različiti po vrsti i veličini, ali se moraju popisati u ugovoru. Ako ugovorom nije drugačije određeno, važi pretpostavka jednake vrednosti uloga (što ne znači da moraju biti iste vrste).
  • Pravni režimi nad ulozima i podela rizika:
    • Prenos u svojinu: Ako se stvar unosi u svojinu ortakluka, rizik slučajne propasti stvari srazmerno snosi ortakluk.
    • Davanje na upotrebu: Ortak može stvar dati samo na korišćenje, zadržavajući pravo svojine (gola svojina – nuda proprietas). U tom slučaju, rizik slučajne propasti stvari snosi isključivo taj ortak. Isti principi važe i za prenos prava odnosno ustupanje njihovog iskorišćavanja.
  • Imovinska masa vs. Kapital:
    • Imovinska masa predstavlja ukupnost svih unetih uloga ortaka.
    • Kapital (glavnica) predstavlja zbir novčanih vrednosti svih tih unetih uloga.
  • Pretpostavka zajedničke imovine: Ako uneti predmeti ugovorom nisu izričito popisani kao ekskluzivna (lična) imovina nekog od ortaka, zakonom se smatra da su oni zajednički i da pripadaju svim ortacima.

2. Zajednički posao

Predstavlja ukupnost radnji koje ortaci moraju preduzeti radi sticanja koristi.

  • Uslov: Posao mora biti zakonski dozvoljen (zabranjeno je osnivanje ortakluka radi vršenja krivičnih dela).
  • Trajanje: Može biti osnovan radi obavljanja jednokratnog posla (te prestaje kada se posao završi, npr. izgradnja kuće ili orezivanje voćnjaka) ili može imati trajniji karakter (npr. rad u obućarskoj radnji).

3. Korist (Kauza ugovora)

Korist je imovinska dobit (višak prihoda nad rashodima u određenom razdoblju) koju ortaci zajedničkim poslom nastoje da ostvare. Ona predstavlja pravni cilj i svrhu (kauzu) ugovora, zbog čega ortakluk automatski prestane ako nastupi trajna nemogućnost ostvarenja tog cilja.

  • Gubitak: Ukoliko je posao bio neuspešan pa su rashodi veći od prihoda, nastaje gubitak koji direktno umanjuje kapital (što je čest razlog sporazumnog ili jednostranog prestanka ortakluka).

4. Volja ugovornika (Affectio societatis)

Predstavlja izričitu volju i nameru ugovornika da se udruže i da svaki sa svojim ulogom doprinese zajedničkom cilju, svesno preuzimajući i korist i rizik neuspeha.

  • Razgraničenje od srodnih ugovora: Ako ugovornik želi samo da naplati naknadu za svoj rad bez preuzimanja rizika poslovanja, reč je o ugovoru o radu. Ako jedno lice daje stvar drugome na korišćenje isključivo radi naplate fiksne naknade, bez učešća u dobiti i riziku, reč je o ugovoru o zakupu.

5. Lična svojstva ugovornika (Intuitu personae)

Svaki ortak ulazi u zajednicu isključivo s obzirom na lična svojstva ostalih članova, zbog čega među njima mora vladati uzajamno poverenje i poštovanje. Na osnovu tog poverenja, ortak je spreman da podredi svoje lične interese interesu zajednice. Ako neki ortak izigra to poverenje, nastupa opravdan razlog za razvrgnuće.

Osobine ugovora o ortakluku – Ugovor o ortakluku poseduje sedam ključnih osobina koje proizvode specifična pravna dejstva:

1. Konsenzualan i neformalan

  • Značenje: Zaključuje se prostom saglasnošću volja ortaka o bitnim sastojcima. Za razliku od privrednih društava, pokretanje ortačkog posla je lišeno stroge administrativne forme.
  • Izuzetak (Stroga forma): Kada se kao ulog u imovinu ortakluka unosi pravo svojine na nepokretnosti, ugovor se obavezno mora zaključiti u formi javnobeležnički potvrđene isprave.

2. Uzajamno obavezujući (ali ne i dvostrano-obavezujući!)

  • Značenje: Svaki ortak se obavezuje ostalima da unese ulog, doprinese cilju i podredi lični interes zajedničkom. Ono što je obaveza jednog, predstavlja pravo svih ostalih ortaka.
  • Suštinska razlika: Ovaj ugovor nije dvostrano-obavezujući (sinalagmatičan) čak i kada ima samo dva člana, jer su u sinalagmatičnim ugovorima interesi stranaka suprotstavljeni. U ortakluku su interesi članova usklađeni i ujedinjeni radi zajedničkog cilja.
  • Pravne posledice:
    • Pravo ortakčke zajednice da isključi nevernog ortaka koji podredi zajednički interes svom ličnom interesu (moguće samo ako ortakluk ima više od dva člana).
    • U dvočlanom ortakluku isključenje nije pravno moguće, već preostaje samo razvrgnuće ugovora usled neusaglašenosti.

3. Ličan (Intuitu personae)

  • Značenje: Zasniva se isključivo na ličnim svojstvima članova (ortaci mogu biti i pravna lica).
  • Pravne posledice:
    1. Za svaku izmenu ugovora, promenu ortaka ili pristupanje novog člana obavezna je saglasnost svih ugovornika.
    2. Smrt ili imovinska propast (bankrot) bilo kog člana po pravilu predstavlja razlog za prestanak ortakluka.

4. Trajan

  • Značenje: Zajednički posao po svojoj prirodi zahteva protok određenog vremena.
  • Pravne posledice:
    1. Ugovor prestaje istekom roka na koji je zaključen ili ostvarenjem ugovorenog cilja, osim ako ga ortaci ne produže.
    2. Ako je zaključen na neodređeno vreme, svaki ortak ima pravo da istupi (otkaz ugovora), osim u nevreme po ostale članove.
    3. Ostali ortaci imaju pravo da isključe člana iz opravdanih razloga (npr. neuplaćivanje uloga, povreda obaveze vernosti).
    4. Pravila o vraćanju uloga nakon prestanka: Uneti ulozi se vraćaju ortacima tek nakon što se u celosti isplate dugovi poveriocima ortakčke zajednice. Ortaku koji istupi ili bude isključen ulog se vraća tek pošto prethodno namiri svoje dugove prema ortakluku i nadoknadi eventualno prouzrokovanu štetu.

5. Rizičan (Aleatoran)

  • Značenje: Ostvarenje dobiti je neizvesno.
  • Pravne posledice:
    1. Ortaci nemaju pravo na raskid ugovora zbog prekomernog oštećenja u trenutku zaključenja, osim u slučaju prevare.
    2. Ortaci imaju pravo na jednostrani raskid tokom trajanja ugovora ukoliko posao trajno proizvodi gubitke umesto dobiti.

6. Teretan

  • Značenje: Svaki ortak je dužan da unese svoj ulog kao imovinsku naknadu za pravo učešća u zajednici.
  • Pravne posledice: Ostali ortaci imaju pravo da neurednog člana sudski prinude na unošenje uloga i da od njega zahtevaju naknadu pretrpljene štete.

VRSTE ORTAKLUKA

Građanski i trgovački ortakluk

Pravna priroda i istorijski kontekst

  • Istorijski kriterijumi razlikovanja: U vreme Kraljevine Srbije, ova dva oblika su se razlikovala prema svojstvu samih ortaka, trajanju i učestalosti obrta kapitala u zajedničkom poduhvatu.
  • Trgovački ortakluk: Oblik ortakluka u kojem učestvuju trgovci (privredni subjekti) sa ciljem obavljanja delatnosti radi sticanja dobiti. Istorijski su postojale tri vrste trgovačkog ortakluka:
    • Javni ortakluk (preteča današnjeg ortačkog društva).
    • Mešoviti ortakluk (preteča današnjeg komanditnog društva).
    • Bezimeni ortakluk (preteča današnjeg akcionarskog društva).
  • Građanski ortakluk: Svi ostali oblici ortakluka koji nisu imali trgovački karakter i na koje su se primenjivala opšta pravila građanskog prava.

Pozitivnopravni status u Srbiji

  • Opšte pravilo: Danas je postojanje trgovačkog ortakluka u Srbiji gotovo u potpunosti isključeno, jer je obavljanje dobitne delatnosti zakonom rezervisano isključivo za registrovane privredne subjekte (preduzetnike, privredna društva, zadruge).
  • Izuzetak (Faktički ortakluk preduzetnika): U praksi može doći do situacije da se više registrovanih preduzetnika (npr. zanatlija) neformalno udruži i na osnovu usmenog ili pismenog ugovora zajednički obavlja delatnost radi sticanja dobiti.
  • Pravne posledice izuzetka:
    • Na unutrašnje odnose ovakvih preduzetnika primenjuju se opšta pravila građanskog ortakluka.
    • Posebno pravilo o odgovornosti: Radi zaštite trećih savesnih lica na tržištu, ovi ortaci za dugove nastale u zajedničkom poslu odgovaraju solidarno (po pravilima javnog trgovačkog ortakluka), a ne podeljeno.

Potpuni i delimičan ortakluk – Podela je izvršena prema obimu i obliku imovine koju ortaci unose u zajednicu.

Delimičan ortakluk (Pravilo)

  • Definicija: Oblik ortakluka u koji ortak ulaže samo jedan deo svoje imovine, odnosno ugovorom tačno određena materijalna dobra (npr. konkretne stvari, prava ili rad).
  • Karakteristika: Predstavlja opšte pravilo u pravnom prometu.

Potpuni ortakluk (Izuzetak)

  • Definicija: Oblik ortakluka u kojem neki ortak ulaže celokupnu svoju imovinu u zajednicu, izuzev ličnih dobara koja su po svojoj prirodi pravno neprenosiva. Predstavlja redak izuzetak u praksi, a ugovor može za jednog ortaka biti potpun, a za drugog delimičan.
  • Vrste potpunog ortakluka (prema vremenu nastanka imovine):
    1. Ulaganje samo postojeće imovine: Ortak unosi imovinu koju poseduje u trenutku zaključenja ugovora. (Ako ugovor sadrži opštu odredbu da se ulaže „sva imovina“, zakonski se pretpostavlja da se odnosi samo na postojeću imovinu).
    2. Ulaganje postojeće i buduće imovine: Obuhvata i sva materijalna dobra koja ortak stekne nakon zaključenja ugovora po bilo kom pravnom osnovu, izuzev nasleđivanjem.
    3. Univerzalni ortakluk (Ulaganje postojeće, buduće i nasleđene imovine): Obuhvata i imovinu koju ortak bude nasledio tokom trajanja ortakluka.
  • Zakonska zabrana (Apsolutna ništavost): Univerzalni ortakluk je danas zakonom zabranjen.
  • Ratio legis: Prema Zakonu o nasleđivanju (ZN), zabranjeno je da bilo koje lice ugovorom raspolaže svojom naslednom nadom, odnosno imovinom drugog živog lica od kojeg očekuje nasleđe.

IMOVINA ORTAKLUKA

Pojam i struktura imovine ortakluka

Tri pravne kategorije:

  • Imovinska masa: Ukupnost svih materijalnih dobara (stvari, novca, rada) koje su ortaci uneli u zajednički posao.
  • Kapital (glavnica): Neto zbir novčanih vrednosti svih unetih uloga ortaka.
  • Imovina ortakluka: Ukupnost imovinskih prava ortačke zajednice na dobrima koja čine njenu imovinsku masu. Nju čine:
    • Uneti ulozi ortaka.
    • Imovina koju zajednica naknadno stekne poslovanjem (akumulirana i neraspoređena dobit koja se ulaže u poslovanje nakon pokrića rashoda i gubitaka iz prethodnih perioda).
  • Privatna imovina ortaka: Deo privatne imovine koji ortak nije uveo u ortakluk. Ona je pravno potpuno odvojena od imovine ortakluka i ortak njome raspolaže samostalno i slobodno.

Tri pravna režima nad ulozima

Ako ortaci ugovorom nisu izričito odredili režim nad unetim stvarima i pravima, zakonom se pretpostavlja režim zajedničke ruke.

A. Režim privatne imovine ortaka (Davanje na upotrebu)

  • Sadržina: Ortaci zadržavaju pravo svojine na uloženim predmetima u svojoj privatnoj imovini, a zajednici ih prepuštaju isključivo na korišćenje (upotrebu) radi ostvarenja cilja. Pravno gledano, ortakluk nema sopstvenu imovinu.
  • Pravne posledice (Rizici): Svaki ortak je i dalje pravno slobodan da proda ili otuđi uloženu stvar trećem licu. Treće savesno lice (koje u trenutku kupovine nije znalo da je stvar uložena u ortakluk) punovažno stiče pravo svojine.
  • Pravna ocena: Ovaj režim je izrazito nepovoljan po ortakluk, jer savesni treći sticalac može u svakom trenutku oduzeti stvar koja je ključna za obavljanje zajedničke delatnosti.

B. Režim susvojine

  • Sadržina: Svi ortaci postaju suvlasi na unetom predmetu.
  • Uslovi i udeo: Suvlasnički udeo svakog ortaka je tačno određen i srazmeran vrednosti njegovog uloga u odnosu na ukupnu vrednost imovine ortakluka.
  • Pravne posledice: Svaki ortak je, kao suvlasioc, slobodan da proda, otuđi ili optereti (npr. založi) svoj suvlasnički udeo bez saglasnosti ostalih ortaka.
  • Ograničenja: Eventualna ugovorna zabrana otuđenja udela ima isključivo obligaciono dejstvo (ne sprečava prenos na treće lice), osim ako je ta zabrana izričito upisana u javni registar (npr. katastar nepokretnosti ili registar zaloga).

C. Režim zajedničke ruke (Zajednička imovina)

  • Sadržina: Svi uneti predmeti postaju zajednička imovina svih članova, pri čemu nijedan ortak nema udeo na pojedinačnom konkretnom predmetu (npr. na određenoj mašini, vozilu ili zgradi).
  • Udeo: Svaki ortak ima udeo isključivo u celokupnoj zajedničkoj imovini kao pravnoj celini, srazmerno vrednosti svog uloga.
  • Pravne posledice (Zajedničko upravljanje): Ortaci mogu predmetima upravljati i raspolagati isključivo „zajedničkom rukom“ (jednoglasno ili dogovorenom većinom glasova, u zavisnosti od ugovora).
  • Zabrana samostalnog raspolaganja: Pošto niko nema udeo na pojedinačnoj stvari, samostalno raspolaganje bilo kojom pojedinačnom stvari bez saglasnosti ostalih ortaka je apsolutno zabranjeno.

UPRAVLJANJE ORTAKLUKOM (ODLUČIVANJE I POSLOVOĐENJE)

Dve vrste poslova u upravljanju

Upravljanje ortaklukom obuhvata dve kategorije poslova:

  • Odlučivanje o vanrednim poslovima: Poslovi van okvira redovnog poslovanja (npr. izmena ugovora, otuđenje imovine ortakluka, promena ili pristupanje novog ortaka, podela dobiti i gubitka). Za ove poslove po pravilu je potrebna jednoglasnost. Svaki ortak može protivljenjem sprečiti odluku, ali ako je njegovo protivljenje štetno po zajednicu, može biti isključen.
  • Poslovođenje (delovodstvo): Vođenje i izvršavanje uobičajenih, redovnih poslova u delatnosti ortakluka.

Ako drugačije nije ugovoreno, svi ortaci zajednički učestvuju u upravljanju, a svaki ortak se smatra nalogoprimcem (punomoćnikom) ortakluka, zbog čega se na njihove odnose supsidijerno primenjuju pravila ugovora o nalogu.

Pravila poslovođenja

  • Sistem odlučivanja: O pitanjima redovnog poslovanja odlučuje se većinom glasova svih ortaka.
  • Način glasanja:
    • Glasanje po glavama (Zakonska pretpostavka): Svi ortaci su ravnopravni i svaki ima jedan glas, bez obzira na veličinu uloga.
    • Glasanje po kapitalu: Može se ugovoriti da glasovi budu srazmerni udelu u kapitalu, gde odluku donosi većina onih čiji ugovoreni udelu čine više od polovine ukupnog kapitala.
  • Neovlašćeno poslovođenje: Ako ortak preduzme posao bez potrebne saglasnosti većine, smatra se neovlašćenim zastupnikom (nezvani vršilac tuđih poslova) i taj posao obavezuje ortakluk samo ako ga ostali naknadno odobre većinom glasova.

Postavljanje i smena poslovođe (delovođe)

Poslovođenje se može poveriti jednom licu (ortaku ili trećem licu), a od načina imenovanja zavisi njegov položaj:

  1. Statutarni poslovođa: Imenovan direktno po imenu u ugovoru o ortakluku. Njegova ličnost je bitan sastojak ugovora i može se smeniti samo jednoglasno (uz saglasnost svih ortaka, pri čemu on nema pravo glasa o svojoj smeni). Ako on umre, da ostavku ili istupi, to daje opravdan osnov ostalim ortacima da takođe istupe iz ortakluka.
  2. Većinski imenovan poslovođa: Postavlja se naknadnom odlukom ortaka i smenjuje se običnom većinom glasova.

Zastupanje ortakluka

Ortak sme da zastupa ortakluk prema trećim licima samo uz saglasnost svih ortaka za svaki pojedinačni posao, ili na osnovu punomoćja. Punomoćje za redovno poslovanje daje se većinom glasova, dok je za vanredne poslove obavezna jednoglasnost svih ortaka.

6. UNUTRAŠNJI ODNOSI (OBAVEZE I PRAVA ORTAKA)

Obaveze ortaka prema ortakluku

  • Unošenje uloga: Imperativna obaveza; ortakluk ne može osloboditi člana ove dužnosti jer bi time izgubio status ortaka. Vrsta uloga se može promeniti samo uz saglasnost svih, bez umanjenja vrednosti. Za neispunjenje obaveze primenjuje se sudska prinuda, naknada štete, ugovorna kazna ili isključenje. Ortak odgovara za pravne i materijalne nedostatke unete stvari kao prodavac.
  • Nema obaveze dopune uloga: Ortakluk ne može prisiliti člana da unese dodatni ulog mimo ugovora. Ako ga na to prisiljavaju, ortak ima pravo na istupanje (razortačenje). Takođe, ortak ne može samovoljno povući ili umanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih.
  • Rad: Obaveza doprinosa radom srazmerno udelu, osim ako je ugovorom oslobođen te dužnosti. Pri radu mora postupati sa pažnjom dobrog domaćina (u suprotnom odgovara za štetu). Pravo na platu ili naknadu za rad ima samo ako je izričito ugovoreno (tada gubi pravo na učešće u dobiti po osnovu tog rada).
  • Učešće u upravljanju: Predstavlja više teret nego obavezu; ortak se ne može prisiliti da glasa ili vodi poslove, ali tada snosi rizik odluka koje donese većina.
  • Vernost (odanost): Zabrana nadređivanja ličnog interesa zajedničkom. Zabranjeno je odavanje poslovnih tajni i obavljanje konkurencijske delatnosti van ortakluka. Ugovor sa ortaklukom (sukob interesa) ortak može zaključiti isključivo uz saglasnost svih ostalih ortaka (u suprotnom sledi isključenje ili naknada štete).
  • Polaganje računa: Obaveza obaveštavanja ortaka o toku posla i ustupanja ostvarene koristi. Polaganje računa je obavezno periodično (npr. na kraju poslovne godine kod dugotrajnih poslova), kao i u slučaju smrti, istupanja, isključenja ili prestanka ortakluka.
  • Učešće u gubitku: Ortak snosi gubitak srazmerno svom udelu u kapitalu, a ortak koji je uložio samo rad – srazmerno svom udelu u dobiti (on gubi samo uloženi trud). Zabranjeno pravilo: Lavovska klauzula (clausula leonina) kojom bi neki ortak bio potpuno oslobođen učešća u gubitku je apsolutno ništavna.

Prava ortaka

  • Uzajamnost: Obaveza jednog ortaka je pravo svih ostalih.
  • Naknada troškova: Pravo na refundaciju opravdanih i neluksuznih troškova koje je ortak podneo iz svoje privatne imovine za potrebe ortakluka (čak i ako je posao bio neuspešan, pod uslovom da ortak nije kriv za neuspeh).
  • Nadzor: Neotuđivo pravo ortaka da u svako vreme, o svom trošku, izvrši uvid u račune, knjige i isprave ortakluka. Ovo pravo se ne može isključiti ugovorom.
  • Učešće u dobiti: Pravo na srazmerni deo ostvarene neto dobiti (nakon odbitka uloga, troškova i gubitaka). Zabranjeno pravilo: Ugovorna odredba kojom se neki ortak potpuno lišava prava na dobit je ništavna (takođe se smatra lavovskom klauzulom). O podeli dobiti ortaci odlučuju jednoglasno.
    • Pravilo za ortaka koji je uložio samo rad: Ako učešće u dobiti nije ugovoreno, njegov deo se određuje prema značaju posla, uloženom trudu i ostvarenoj koristi. Ako nastane spor, veličinu udela utvrđuje sud.

7. ODNOSI SA TREĆIM LICIMA (SPOLJNI ODNOSI)

Preduzimanje poslova i zastupanje

Pošto ortakluk nije pravno lice, samo pojedinačni ortaci kao pravni subjekti mogu preduzimati poslove za njegov račun:

  • Ako ortak istupa kao zastupnik (uz ovlašćenje), ugovor koji zaključi sa trećim licem punovažno obavezuje i sve ostale ortake. Ako prekorači ovlašćenje, svi ortaci odgovaraju solidarno kao vlastodavci.
  • Ako ortak nema ovlašćenje, preduzeti posao obavezuje isključivo njega lično.
  • Ako ortak istupa kao komisionar (u svoje ime, a za račun ortakluka), on sam odgovara trećem licu, bez obzira što je posao preduzet za račun zajednice.

Odgovornost ortaka za dugove ortakluka (Ključno za ispit!)

Odgovornost ortaka razlikuje se u zavisnosti od prirode ortakluka:

  • U građanskom ortakluku: Ortaci odgovaraju neograničeno i podeljeno.
  • U trgovačkom ortakluku: Ortaci odgovaraju neograničeno i solidarno.

Pravna definicija kategorija odgovornosti:

  • Neograničena odgovornost: Ortak odgovara celokupnom svojom imovinom – kako onom unetom u ortakluk (udelom), tako i svojom preostalom privatnom imovinom van ortakluka.
  • Podeljena odgovornost: Svaki ortak odgovara poveriocu za ukupni dug ortakluka samo srazmerno svom udelu u kapitalu (npr. ako ima 1/5 udela, odgovara samo za 1/5 duga prema trećem licu).
  • Odsustvo supsidijarnosti: Odgovornost ortaka prema trećim licima nije supsidijerna. To znači da treće savesno lice može odmah zahtevati isplatu duga direktno od bilo kog ortaka iz njegove privatne imovine, bez obaveze da najpre pokuša namirenje iz imovine samog ortakluka.

Odgovornost ortakluka za lične dugove ortaka

  • Pravna odvojenost imovine: Ortakluk i ostali ortaci ne odgovaraju za lične dugove koje je pojedini ortak napravio u svom privatnom životu.
  • Pravo ličnog poverioca na razvrgnuće: Ako privatna imovina dužničkog ortaka nije dovoljna za namirenje njegovog poverioca, poverilac ima pravo da se namiri iz njegovog udela u imovini ortakluka. Pošto treće lice ne može ući u ortakluk bez saglasnosti svih, ovo pravo poverioca zapravo predstavlja pravo da zahteva razvrgnuće (prestanak i likvidaciju) celog ortakluka.
  • Pravo zaštite ortakluka: Da bi sprečili propast zajednice, ostali ortaci imaju pravo da ličnom poveriocu isplate dug dužničkog ortaka, a potom taj iznos potražuju od njega. Ako ortak ne vrati dug, ostali ga mogu isključiti iz ortakluka, izvršiti obračun i prebiti uzaajamna potraživanja.

8. PRESTANAK ČLANSTVA

Jedno lice može prestati da bude ortak usled sledećih razloga:

Prenos udela

  • Saglasnost svih: Ortak može preneti svoj udeo (teretno ili besteretno) na drugo lice samo uz izričitu saglasnost svih ostalih ortaka (jer se time menja ugovor o ortakluku koji je zasnovan na ličnim svojstvima). Ako ostali odbiju saglasnost, ortak ima pravo na istupanje.
  • Unutrašnji prenos (na drugog ortaka): Menja se samo veličina udela u kapitalu. U dvočlanom ortakluku prenos celog udela na drugog ortaka nije pravno moguć, jer bi ortakluk spao na samo jednog člana, čime bi automatski prestao da postoji.
  • Spoljni prenos (na treće lice): Ako ortak prenese udeo trećem licu bez saglasnosti ostalih, to treće lice ne postaje ortak niti stiče članska prava, već stiče samo pravo da zahteva isplatu udela u glavnici nakon prestanka ortakluka.

Smrt ortaka

Pravne posledice smrti zavise od broja članova ortakluka:

  • U dvočlanom ortakluku: Smrt jednog ortaka automatski uzrokuje prestanak celog ortakluka.
  • U višečlanom ortakluku (više od dva člana): Smrt jednog člana po pravilu ne gasi ortakluk, već preostali ortaci nastavljaju zajednički rad. Izuzetak: Višečlani ortakluk će prestati ako je rad zajednice zavisio isključivo od naročitih ličnih sposobnosti umrlog ortaka, pod uslovom da to zahtevaju ostali članovi.
  • Položaj naslednika: Naslednici ne stupaju na mesto umrlog po sili zakona. Za njihov ulazak potreban je njihov pristanak i saglasnost svih nadživelih ortaka. Ako naslednici ne stupe u ortakluk, vrši se obračun i utvrđuje likvidaciona vrednost udela umrlog člana na dan smrti (surplus se isplaćuje naslednicima, a eventualni manjak naslednici namiruju ortakluku isključivo u granicama vrednosti svog naslednog dela).
  • Izjednačeni statusi: Sa smrću fizičkog lica izjednačavaju se prestanak pravnog lica (usled stečaja ili likvidacije), kao i potpuno ili delimično lišenje poslovne sposobnosti ortaka.

Istupanje (Jednostrani raskid ugovora)

  • Ortak ima neotuđivo pravo da istupi iz ortakluka na neodređeno vreme kada god želi. Kod ortakluka na određeno vreme, istupanje je moguće samo ako je to ugovorom izričito predviđeno.
  • Zabrana istupanja u „nevreme“: Istupanje se ne sme vršiti u vreme koje bi ostalim ortacima nanelo znatnu štetu. U suprotnom, istupilac je dužan da preostalima nadoknadi prouzrokovanu štetu.
  • Postupak: Izjava o istupanju (otkaz) mora se saopštiti svim ortacima, a ugovor se smatra raskinutim kada se saopšti poslednjem ortaku (može i usmeno).
  • Pravno dejstvo: U dvočlanom ortakluku dolazi do prestanka zajednice. U višečlanom, ortakluk opstaje ako preostali to žele, a sa istupiocem se vrši obračun radi isplate likvidacione vrednosti udela.
  • Povraćaj unetih stvari: Ako je ortak uneo stvar samo na upotrebu, ima pravo na povraćaj u naturi. Međutim, ako je ta stvar ključna za rad zajednice, dužan je da je ostavi na korišćenje primereno vreme (dok se ostali ne snađu), a ortakluk mu za to vreme plaća naknadu kao zakupac.

Isključenje ortaka

  • Odluku o isključenju donose preostali ortaci jednoglasno (ortak o kome se odlučuje nema pravo glasa). Zbog toga je isključenje pravno moguće isključivo u ortakluku koji ima najmanje tri člana. Ovo pravo se ortacima ne može oduzeti ugovorom.
  • Opravdani razlozi za isključenje:
    1. Ako ortak uopšte ne unese ulog ili ga unese sa nedostacima.
    2. Ako teže povređuje svoje ugovorne obaveze.
    3. Ako prestane da ispunjava ugovorene uslove.
    4. Ako padne pod stečaj.
    5. Ako bude lišen poslovne sposobnosti (potpuno ili delimično).
    6. Ako učini krivično delo kojim izgubi poverenje ostalih (krađa, prevara, pronevera).
    7. Gubitak poverenja iz bilo kog drugog opravdanog razloga (npr. bahatost, pijanstvo).
  • Pravne posledice: Isključeni ortak dužan je da nadoknadi štetu koju je prouzrokovao, a sa njim se vrši konačni obračun likvidacione vrednosti udela prema stanju imovine na dan isključenja.

9. PRESTANAK ORTAKLUKA I LIKVIDACIJA

Opšti razlozi za prestanak ortakluka

Ugovor o ortakluku prestaje u sledećim slučajevima:

  1. Istekom ugovorenog roka (kod ortakluka na određeno vreme).
  2. Završetkom posla radi kojeg je osnovan (npr. izgradnja zgrade).
  3. Sporazumnim raskidom ugovora: Kada prestane zajednička volja članova (affectio societatis), ortaci mogu u svako doba zaključiti sporazum o prestanku (može i usmeno, osim ako je pismena forma nužna radi povraćaja nepokretnosti uknjižene kao susvojina).
  4. Nastupanjem objektivne nemogućnosti obavljanja posla: Usled promenjenih okolnosti (npr. trajna bolest ili povreda ključnog ortaka, zakonska zabrana uvoza/izvoza).
  5. Propasti imovine ortakluka: Kada propadne imovina ili njen bitan deo (npr. u požaru ili zemljotresu).
  6. Usled lošeg poslovanja (Iscrpljivanje kapitala): Kada su rashodi trajno veći od prihoda, pa se imovina mora krčmiti ili se ortakluk zadužuje preko mogućnosti vraćanja.
  7. Smrću ili istupanjem člana (pod uslovima predviđenim za dvočlani ortakluk ili u slučaju gubitka ključnih sposobnosti ortaka).

Pravna nemogućnost stečaja

  • Pošto ortakluk nema svojstvo pravnog lica, on ne može pasti pod stečaj usled lošeg poslovanja.
  • Prema propisima u Srbiji, stečaj se može otvoriti isključivo nad pravnim licima (fizička lica, pa samim tim i običan ugovorni ortakluk, ne mogu otići u stečaj). Prestanak se stoga sprovodi kroz postupak likvidacije.

Postupak likvidacije ortakluka

Likvidacija je postupak uređivanja imovinskih odnosa između ortakluka i trećih lica, kao i između samih ortaka, radi namirenja potraživanja, isplate dugova i raspodele preostale imovine. Sprovode ga sami ortaci (pre svega poslovođa), a lice koje rukovodi postupkom naziva se likvidator (u slučaju spora, likvidatora određuje sud).

Postupak obuhvata sledeće faze i pravila:

  • Obustava novih poslova: Završavaju se započeti poslovi, a novi se ne smeju preduzimati (osim ako je to nužno da se spreči šteta).
  • Početni likvidacioni bilans: Na samom početku vrši se popis i procena celokupne imovine, potraživanja i dugova.
  • Namirenje dugova i potraživanja: Prvo se u potpunosti isplaćuju dugovi poveriocima ortakluka.
  • Raspodela preostale imovine:
    • Ako preostane imovina u naturi, ona se raspodeljuje ortacima kako bi se svakom vratio ulog (pod uslovom da se stvar može individualizovati).
    • Ako raspodela u naturi nije moguća ili je imovina manja od vrednosti uloga, preostala imovina se prodaje i formira se likvidaciona masa u novcu iz koje se ortacima isplaćuje vrednost uloga.
    • Izuzetak: Ortaci koji su uložili isključivo svoj rad nemaju pravo da učestvuju u podeli ove imovinske/likvidacione mase (vraćaju se samo materijalni ulozi).
  • Ishodi likvidacije (Dve situacije):
    1. Ako postoji višak (Dobit): Dobit koja preostane nakon isplate svih materijalnih uloga deli se među svim ortacima srazmerno udelima.
    2. Ako postoji manjak (Gubitak): Ako likvidaciona masa nije dovoljna da pokrije punu vrednost unetih uloga, reč je o gubitku. Ortacima se uneti ulozi isplaćuju u ugrađenom, umanjenom iznosu, srazmerno nastalom manjku likvidacione mase.
  • Završni bilans: Likvidacija se okončava donošenjem završnog bilansa koji se usvaja jednoglasnošću svih ortaka.

Komisija za hartije od vrednosti

2. jula 2026.

Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna specijalizovana državna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja ima javna ovlašćenja da reguliše i nadzire učesnike na tržištu kapitala u Srbiji.

  • Sedam je osnovana 1990. godine, a njeno sedište nalazi se u Beogradu.
  • Ratio legis: U kontekstu evropskih integracija i terminologije prava EU, Komisija predstavlja nacionalnu regulatornu vlast (eng. regulatory authority), obezbeđujući sigurno i standardizovano tržište kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Nezavisnost: Potpuno je samostalna od učesnika na tržištu kapitala i organa državne uprave, a za svoj rad odgovara isključivo Narodnoj skupštini.
  • Finansiranje: Sredstva ostvaruje naplatom naknada učesnicima na tržištu. Višak prihoda se na godišnjem nivou uplaćuje u budžet Republike Srbije, dok se eventualni manjak pokriva iz rezervi ili samog budžeta.
  • Odgovornost za štetu: Komisija lično odgovara za štetu koju njen nezakonit ili nepravilan rad prouzrokuje trećim licima (Republika Srbija ne odgovara). Članovi i zaposleni u Komisiji ne odgovaraju lično, osim ukoliko je šteta nastala u zloj nameri ili namernom zloupotrebom položaja.

Sastav i odlučivanje (Upravljanje)

  • Sastav: Komisiju čini 5 članova (uključujući i predsednika koji je predstavlja i rukovodi njenim radom), koji su u stalnom radnom odnosu.
  • Izbor i mandat: Bira ih i razrešava Narodna skupština na mandat od 5 godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
  • Uslovi za izbor: Zahteva se visoka stručna sprema i najmanje 5 godina radnog iskustva u vezi sa hartijama od vrednosti.
  • Zabrana sukoba interesa: Članovi moraju biti samostalni i nepristrasni; izričito im je zabranjeno obavljanje funkcija u državnim organima, trgovanje finansijskim instrumentima i sticanje učešća u kapitalu lica kojima Komisija daje dozvole. Zabranjene su i krvne ili bračne veze među članovima.
  • Način odlučivanja:
    • Odluke se donose na sednicama koje vodi predsednik.
    • Kvorum postoji ako su prisutna najmanje 3 člana.
    • Odluka je punovažna ako za nju glasa većina od ukupnog broja članova.
    • U upravnim stvarima, Komisija primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku; njena rešenja su konačna, te se protiv njih direktno pokreće upravni spor.

Nadležnosti (Prava i obaveze) Nadležnost Komisije proteže se na teritoriju cele RS, a osnovana je na Zakonu o tržištu kapitala, Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava i zakonima o investicionim fondovima. Ključne nadležnosti obuhvataju:

  • Normativnu nadležnost: Donošenje podzakonskih i opštih akata (pravilnici, uputstva).
  • Odlučivanje o pravima učesnika: Izdavanje dozvola za rad brokerima, investicionim društvima i davanje odobrenja za izdavanje prospekta.
  • Vođenje javnih registara: Poput Regista javnih društava, brokera-dilera i portfolio menadžera.
  • Ostalo: Edukacija učesnika, informisanje javnosti i vođenje sudskih postupaka za zaštitu interesa investitora.

Nadzor nad učesnicima na tržištu kapitala Ovo je jedna od najvažnijih uloga Komisije za funkcionisanje kompanijskog prava u praksi. Nadzor se vrši:

  • Posredni nadzor: Na bazi dokumenata i informacija koje učesnici redovno dostavljaju.
  • Neposredni nadzor: Vrši se „na terenu“ od strane ovlašćenih lica (inspektora), a pokreće se izdavanjem pisanog naloga.
    • Inspektor ima pravo uvida u poslovne knjige, izvode i prepisku.
    • Sastavlja se zapisnik o činjeničnom stanju; subjekt nadzora ima pravo na prigovor u propisanom roku (ako ga propusti, gubi pravo da kasnije iznosi nove činjenice i dokaze).
    • Ako utvrdi nepravilnosti, Komisija nalaže njihovo otklanjanje, a ovlašćena je i da izrekne novčanu kaznu subjektu i članu njegove uprave (kazna ide u budžet RS).

Komisija za zaštitu konkurencije

2. jula 2026.
  • Konkurencija predstavlja nadmetanje (tržišnu utakmicu) između trgovaca kako bi prodali što više svojih proizvoda, podstičući time privredni razvoj i efikasnost tržišta.
  • Komisija za zaštitu konkurencije je samostalna državna organizacija sa svojstvom pravnog lica i javnim ovlašćenjima, koja ima isključivu nadležnost da suzbija povrede konkurencije u Republici Srbiji. Sedište joj je u Beogradu.
  • Ratio legis: Norme o zaštiti konkurencije suštinski su alat za očuvanje slobodnog i efikasnog tržišta (kako u nacionalnom pravu, tako i u pravu EU), a nezavisnost Komisije sprečava bilo kakav politički ili ekonomski uticaj na uspostavljanje ravnopravne tržišne utakmice.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Nezavisnost: Komisija je potpuno samostalna i niko (uključujući državne organe) ne sme da utiče na njene odluke. Za svoj rad odgovara isključivo Narodnoj skupštini, kojoj podnosi godišnji izveštaj.
  • Finansiranje: Finansijski je nezavisna i sredstva ostvaruje iz sopstvenih prihoda, prvenstveno od taksi. Eventualni manjak pokriva se iz rezervi ili, ako to nije dovoljno, iz budžeta Republike Srbije. Rad Komisije podleže proveri od strane Državne revizorske institucije.

Osnivanje i akti

  • Statut: Njime se bliže uređuje unutrašnja organizacija i rad Komisije. Donosi ga Savet uz saglasnost Vlade, a objavljuje se u Službenom glasniku.
  • Ostali akti: Komisija usvaja Etički kodeks (uređuje standarde ponašanja i nezavisnosti zaposlenih) i finansijski plan za svaku godinu. Visinu taksi određuje Tarifnikom (takođe uz saglasnost Vlade).

Vrste povreda konkurencije (Materijalno pravo) Država sankcioniše radnje ograničavanja konkurencije, koje se dele u tri osnovne grupe:

  1. Zloupotreba dominantnog položaja: Kada ekomski izuzetno nadmoćan učesnik preduzima nepoštene radnje prema ostalima (npr. nametanje previsokih prodajnih cena) koje inače ne bi mogao da preduzima.
  2. Restriktivni sporazumi (karteli): Ugovori više učesnika na tržištu da se međusobno ne nadmeću, poput dogovora o fiksiranju cena ili deobi tržišta.
  3. Koncentracija: Ukrupnjavanje (npr. spajanje, pripajanje, preuzimanje društava) kojim se značajno ograničava konkurencija, posebno ako se time stvara dominantan položaj.

Organi i upravljanje Struktura Komisije podeljena je na dva dela:

  • Savet (Organ odlučivanja):
    • Sastav: Čini ga 5 članova (uključujući predsednika koji predstavlja Komisiju i rukovodi radom Saveta).
    • Izbor i mandat: Bira ih Narodna skupština na osnovu javnog konkursa, na period od 5 godina (uz mogućnost reizbora).
    • Uslovi: Moraju biti ugledna lica sa najmanje 10 godina iskustva. Savet mora imati najmanje dva pravnika i dva ekonomiste.
    • Odlučivanje: Radi na sednicama, a odluke se donose većinom glasova svih članova.
    • Zabrana sukoba interesa: Članovi imaju status funkcionera i ne smeju obavljati druge poslove u javnom ili privatnom sektoru uz naknadu (osim nastave). Dve godine nakon prestanka funkcije ne smeju zastupati stranke pred Komisijom.
  • Stručna služba:
    • Obezbeđuje stručne poslove (ispitivanje povreda, priprema odluka). Njom rukovodi Sekretar, kog postavlja i razrešava Savet (zahteva se visoka stručna sprema i 10 godina iskustva).

Postupak, nadležnosti i mere (Prava i obaveze)

  • Postupak: Vodi se po službenoj dužnosti (na osnovu sumnje) ili po zahtevu stranke. Može biti redovan (sprovodi se ispravni postupak) ili skraćen (npr. odobravanje koncentracije gde nema narušavanja tržišta).
  • Istražna ovlašćenja („Dawn raids“): Ovlašćena lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige, analizu tržišta, ulazak u prostorije (uključujući nenajavljeni uviđaj) i privremeno oduzimanje isprava.
  • Pravni lekovi: Rešenja Komisije su konačna u upravnom postupku. Protiv njih nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor tužbom Upravnom sudu (rok 30 dana).
  • Mere Komisije:
    • Mere ponašanja: Zabrana ili nalog određenog ponašanja.
    • Strukturne mere: Promena strukture kompanija (npr. razvrgnuće koncentracije).
    • Mere zaštite konkurencije (novčane kazne): Plaćanje iznosa u budžet države, koji ne sme biti veći od 10% ukupnog godišnjeg prihoda povredioca ostvarenog u Srbiji u prethodnoj godini.

Narodna banka Srbije

2. jula 2026.

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna specijalizovana državna organizacija sa svojstvom pravnog lica.

  • Nastupa kao centralna banka sa javnim ovlašćenjima koja ima zakonski monopol nad izdavanjem domaće valute (dinara), upravlja monetarnom politikom i nadzire finansijski sektor.
  • Istorijski kontekst: NBS je izvorno osnovana 1883. godine kao akcionarsko društvo sa državnim kapitalom („Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije“), da bi 1946. godine bila nacionalizovana.
  • Ratio legis: Potpuna institucionalna nezavisnost NBS od političkog uticaja i državnog aparata u pravnom sistemu postoji sa ciljem postizanja i održavanja stabilnosti cena i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema države.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni okvir: Status NBS je utemeljen u Ustavu RS, Zakonu o Narodnoj banci Srbije, ali i zakonima iz posebnih oblasti (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju). Kao imalac javnih ovlašćenja, primenjuje i Zakon o opštem upravnom postupku.
  • Imovina i kapital: NBS nema svoju imovinu, već koristi imovinu Republike Srbije, koja je i vlasnik celokupnog kapitala.
    • Minimalni osnovni kapital iznosi 10 milijardi dinara.
    • Posebne rezerve iznose najmanje 20 milijardi dinara.
    • Eventualni gubitak koji premašuje rezerve pokriva se iz budžeta RS.
  • Odgovornost za obaveze i štetu:
    • Za obaveze NBS prema trećim licima jemči Republika Srbija.
    • NBS objektivno odgovara za štetu nastalu njenim nezakonitim ili nepravilnim radom (ustavna kategorija).
    • Zaposleni u NBS (uključujući guvernera) ne odgovaraju lično, osim ako se dokaže da su štetu prouzrokovali namerno ili iz krajnje nepažnje (tada imaju obavezu da NBS-u naknade štetu i troškove).

Organi društva (Upravljanje) Upravljanje NBS je specifično i vrši se kroz tri ključna organa, za čije se članove zahteva minimum 10 godina iskustva i zabranjeno im je obavljanje drugih javnih funkcija:

  • 1. Guverner:
    • Zastupa i predstavlja NBS i rukovodi njenim poslovanjem.
    • Bira ga Narodna skupština na predlog predsednika RS, na mandat od 6 godina (uz mogućnost reizbora).
  • 2. Izvršni odbor:
    • Sastav: Guverner i 2 do 4 viceguvernera (viceguvernerima mandat takođe traje 6 godina, bira ih Skupština na predlog guvernera).
    • Nadležnosti: Utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, daje i oduzima dozvole za rad bankama i društvima za osiguranje.
    • Odlučivanje i kvorum: Kvorum čini većina članova. Odluka se donosi većinom od ukupnog broja članova (u slučaju parnog broja i jednake podele glasova, presuđuje glas guvernera).
  • 3. Savet guvernera:
    • Sastav: Čini ga 5 članova koje bira Narodna skupština na period od 5 godina.
    • Nadležnosti: Donošenje Statuta NBS, utvrđivanje režima kursa dinara, usvajanje finansijskih izveštaja.
    • Odlučivanje i kvorum: Kvorum je prisustvo najmanje 3 člana. Odluka je punovažna ako za nju glasa većina od ukupnog broja članova.

Nadležnosti, odlučivanje i nadzor S obzirom na to da NBS nema „članove“ sa imovinskim pravima poput klasičnih društava, u ovom delu na ispitu izlažete sledeće:

  • Upravne stvari: Odluke NBS se donose u formi rešenja koja su konačna i odmah izvršna (tužba ne odlaže izvršenje). Protiv njih se može pokrenuti upravni spor, s tim da sud ne može meritorno da presudi upravnu stvar umesto NBS (tzv. zabrana spora pune jurisdikcije).
  • Nadzor nad finansijskim sektorom:
    • Posredni nadzor: Na bazi izveštaja i dokumentacije koje učesnici dostavljaju.
    • Neposredni nadzor: Vrše ga zaposleni NBS („ovlašćena lica“) uvidom u poslovne knjige na terenu, o čemu se sastavlja zapisnik na koji subjekt ima pravo prigovora.
    • Mere: NBS može izreći pismenu opomenu, oduzeti dozvolu, naložiti otklanjanje nepravilnosti, a može izreći i novčanu kaznu (sredstva od kazni uplaćuju se direktno na račun NBS).

Zadruge

2. jula 2026.

Zadruga je specifična forma privrednog subjekta sa pravnim subjektivitetom, koju osnivaju fizička lica (zadrugari) radi ostvarivanja svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa, a koja posluje na specifičnim zadružnim principima.

  • Cilj zadruge (Princip ekskluziviteta): Za razliku od privrednih društava čiji je primarni cilj maksimizacija profita vlasnika, zadruga se osniva primarno da bi ostvarivala interese isključivo svojih članova (zadrugara).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni subjektivitet i imovina: Zadruga je pravno lice koje se upisuje u Registar privrednih subjekata (koji vodi APR), ima svoje poslovno ime, sedište i imovinu koja se nalazi u zadružnoj svojini.
  • Zabrana kompanizacije: Zadruga ne može da se organizuje kao privredno društvo, ne može se pripojiti društvu, niti promeniti oblik u privredno društvo.
  • Supsidijarna primena ZPD: Na sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o zadrugama, supsidijarno se primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
  • Vrste zadruga prema kapitalu:
    • Zadruge na udele: Zadrugari unose novčane ili nenovčane uloge. Minimalni osnovni kapital iznosi samo 100 dinara.
    • Zadruge bez udela: Osnivaju se bez osnovnog kapitala, a sredstva se obezbeđuju iz članarina koje se plaćaju u jednakom iznosu i ne vraćaju se po prestanku članstva.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Zadrugu mora osnovati najmanje pet poslovno sposobnih fizičkih lica na osnivačkoj skupštini. Samo fizička lica mogu biti zadrugari u domaćem pravu.
  • Konstitutivni akti: Osnovni akti su ugovor o osnivanju i zadružna pravila (statut zadruge).

Organi društva (Upravljanje) Zadruge imaju specifičan, hibridni sistem upravljanja, koji strogo poštuje princip demokratske kontrole – „jedan zadrugar, jedan glas“.

  • Redovni sistem organa: Organi su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
  • Izuzetak (za male zadruge): Ukoliko zadruga ima manje od 20 zadrugara, dozvoljeno je da ima samo skupštinu i direktora (tada skupština preuzima nadležnosti odbora).
  • Sastav organa: Članove upravnog i nadzornog odbora bira skupština isključivo iz reda zadrugara, dok direktor koga bira nadležni organ ne mora obavezno biti zadrugar.

Prava i obaveze članova i pravila poslovanja

  • Zadružni principi (Međunarodni standardi): Rad zadruge počiva na 7 principa: dobrovoljno i otvoreno članstvo, demokratska kontrola, ekonomsko učešće zadrugara, autonomija, edukacija, saradnja i briga za zajednicu.
  • Zaštita kapitala (Rezerve): Zadruge formiraju neobavezne zakonske rezerve: zadružni fond (za investicije) i rezervni fond (za pokriće gubitaka). Sredstva iz ovih fondova stiču karakter „socijalnog kapitala“ i ne mogu se koristiti za raspodelu zadrugarima.
  • Raspodela dobiti: Dobit se deli tek nakon pokrića gubitaka i unosa u fondove. Zadrugar učestvuje u raspodeli srazmerno visini svog uloga i obimu prometa koji je ostvario preko zadruge (članovi zadruga bez udela nemaju pravo na dobit).
  • Odgovornost za obaveze: Zadruga odgovara celokupnom imovinom, a zadrugari ograničeno do visine svog uloga.
    • Ratio legis (Proboj pravne ličnosti): Ukoliko zadrugari zloupotrebe zadrugu za prevarne ciljeve ili raspolažu njenom imovinom kao sopstvenom, solidarno i neograničeno odgovaraju za njene obaveze (isto kao i kod DOO).

Udruživanje i Prestanak/Statusne promene

  • Udruživanje: Zadruge se mogu udruživati u složene zadruge (najmanje 2 zadruge) i zadružne saveze (najmanje 10 osnivača, radi zaštite i stručne pomoći).
  • Prestanak: Zadruga gubi pravni subjektivitet brisanjem iz registra, kojem obavezno prethodi postupak likvidacije, stečaja ili sprovođenja statusnih promena.

Društva slobodnih profesija

2. jula 2026.

Društvo slobodnih profesija je specifična forma društva koje osnivaju pripadnici slobodnih profesija (lekari, advokati, poreski savetnici, revizori, arhitekte) radi obavljanja tih specifičnih delatnosti.

  • Ratio legis: Klijenti od ovih lica prvenstveno očekuju lične i posebne individualne sposobnosti (izrazit intuitu personae karakter), a ne oslanjanje na opšti kapacitet samog preduzeća.
  • Uporednopravni kontekst: U sistemima sa dugom pravnom tradicijom, ove delatnosti se ne smatraju privrednim, zbog čega klasične forme privrednih društava profesionalcima nisu dostupne, već postoje posebni oblici (npr. Partnerschaftsgesellschaften u Nemačkoj) strogo prilagođeni njihovim potrebama.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • U važećem pravu Republike Srbije ne postoji opšta forma društva slobodnih profesija koja bi bila na jedinstven način uređena i dostupna svim profesijama.
  • Lica koja se bave ovim profesijama se u Srbiji načelno organizuju u formi nekog od klasičnih privrednih društava, uz primenu opštih pravila Zakona o privrednim društvima (ZPD).
  • Ipak, pojedini posebni zakoni propisuju specifične forme koje po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju društva slobodnih profesija, od kojih su najznačajniji advokatsko ortačko društvo i društvo za reviziju.
  • Kao opšta karakteristika ovih specifičnih društava ističe se to da svi ili većina članova moraju pripadati konkretnoj profesiji, da oni neposredno vode poslove i pružaju usluge klijentima, te da lično odgovaraju za svoje neprofesionalno postupanje, ali ne i za greške ostalih članova društva.

Specifični oblici u pozitivnom pravu

  • Advokatsko ortačko društvo (AOD):
    • Osniva se ugovorom između dva ili više advokata.
    • Za razliku od zajedničke advokatske kancelarije (koja počiva samo na ugovoru), AOD stiče svojstvo pravnog lica i ima odvojeni pravni subjektivitet u odnosu na svoje članove.
    • Postupak registracije se vrši upisom u poseban imenik advokatskih ortačkih društava koji vodi Advokatska komora.
  • Društvo za reviziju:
    • Predstavlja specijalizovano privredno društvo koje se osniva na osnovu posebne dozvole Ministarstva finansija.
    • Ono može otpočeti sa obavljanjem delatnosti tek nakon upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora, koji vodi Komora ovlašćenih revizora.

Organi društva (Upravljanje i Zastupanje)

  • Kod društva za reviziju, zakon striktno zahteva da većina, a najviše tri četvrtine članova organa upravljanja, obavezno moraju imati svojstvo licenciranog ovlašćenog revizora ili drugog društva za reviziju.
  • Takođe, radi zaštite struke, isključivo licencirani ovlašćeni revizori mogu biti ovlašćeni za zastupanje ovog društva prema trećim licima.

Prava i obaveze članova (Uslovi za poslovanje)

  • Specifičnosti kod AOD:
    • Osnivači i članovi mogu biti isključivo advokati.
    • Jedina dozvoljena delatnost društva je advokatura, a usluge u ime društva mogu da pružaju isključivo advokati koji su njegovi članovi.
    • Zakon o advokaturi izričito zabranjuje da se advokati organizuju u formi nekog drugog, klasičnog privrednog društva za pružanje advokatskih usluga.
    • Za sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o advokaturi, na AOD se supsidijarno primenjuju pravila ZPD-a koja važe za ortačko društvo.
  • Specifičnosti kod društva za reviziju:
    • Članovi koji raspolažu sa većinom glasačkih prava u društvu obavezno moraju biti licencirani ovlašćeni revizori ili druga revizorska društva.
    • Uz sve navedene specifičnosti Zakona o reviziji, na ovo društvo se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima.

Javna preduzeća

2. jula 2026.

Javno preduzeće je specifična forma privrednog subjekta sa svojstvom pravnog lica kog osniva država radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

  • Ratio legis: Delatnosti od opšteg interesa (npr. energetika, komunalne delatnosti, saobraćaj) zahtevaju trajno i redovno zadovoljavanje potreba građana. Njihov kontinuitet mora biti zaštićen zakonom, nezavisno od isključivo komercijalnih interesa samog preduzeća.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Javno preduzeće nije privredno društvo, već poseban subjekt javnog sektora uređen Zakonom o javnim preduzećima (ZJP).
  • Supsidijarna primena ZPD: Za sva statusnopravna pitanja koja ZJP ne uredi, na javna preduzeća se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
  • Vlasništvo (100%): Država (odnosno autonomna pokrajina ili lokalna samouprava) je jedini osnivač i član sa 100% udela.
  • Javna ovlašćenja: Radi lakšeg ostvarivanja opšteg interesa, javnom preduzeću se često poveravaju javna ovlašćenja, pri čemu se ono tada tretira kao imalac tih ovlašćenja u smislu zakona o državnoj upravi.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Isključivo javnopravne teritorijalne jedinice – Republika Srbija, autonomna pokrajina (AP) ili jedinica lokalne samouprave (JLS).
  • Akti: Preduzeće ima osnivački akt (donosi ga Vlada RS ili skupština AP/JLS), statut i druge opšte akte (poput tarife).
  • Registracija: Svojstvo pravnog lica preduzeće stiče tek upisom u Registar privrednih subjekata, a delatnost otpočinje tek kada nadležni organ utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Organi društva (Upravljanje) Za razliku od klasičnih društava kapitala, javno preduzeće nema skupštinu. Zakon specifično propisuje dva organa: Nadzorni odbor i direktora.

  • Nadzorni odbor (NO):
    • Sastav i kvorum: Ako je osnivač Republika Srbija, NO ima 5 članova, a ako je osnivač AP ili JLS, onda ima 3 člana (mandat je 4 godine). Obavezno se jedan član bira kao predstavnik zaposlenih. Republička preduzeća moraju imati i jednog nezavisnog člana NO.
    • Nadležnosti: Spaja klasične nadležnosti skupštine i nadzornog odbora (usvaja statut, plan poslovanja, finansijske izveštaje, odlučuje o statusnim promenama i kontroliše direktora). Ključno ograničenje: Za sve najbitnije odluke (statut, program poslovanja), NO može doneti odluku samo uz saglasnost osnivača (Vlade ili lokalne skupštine).
    • Republička javna preduzeća obavezno formiraju i komisiju za reviziju, kojom predsedava nezavisni član NO.
  • Direktor:
    • Bira se isključivo preko javnog konkursa, a imenuje ga Vlada RS ili nadležni lokalni organ.
    • Status: Direktor je po sili zakona javni funkcioner, zbog čega podleže strogim propisima o sprečavanju korupcije, prijavi imovine i sukobu interesa.
    • Zastupa preduzeće i vodi poslovanje. Bira svoje izvršne direktore (kojih može biti maksimalno sedam). Izvršni direktori nemaju sopstvene nadležnosti, već rade samo u granicama ovlašćenja koja im delegira direktor.

Specifičnosti klasičnih privrednih društava sa učešćem države Država može osnovati i klasična AD ili DOO, pri čemu postoje tri bitna izuzetka od opštih pravila ZPD-a:

  1. Društva (AD/DOO) u 100% javnom vlasništvu (koja obavljaju delatnost od opšteg interesa): Na njih se rigorozno primenjuju pravila za javna preduzeća – direktor se bira javnim konkursom i javni je funkcioner, primarni cilj je opšti interes, a predstavnik države u Skupštini mora ispunjavati iste uslove kao član NO u javnom preduzeću.
  2. Društva od strateškog značaja: Država u njima poseduje najmanje 25% kapitala. Ako država ima kontrolni paket, primenjuju se odredbe ZJP o programu poslovanja i javnosti u radu.
  3. AD sa zlatnim akcijama: Zlatna akcija daje državi pravo veta ili kontrole nad bitnim odlukama u akcionarskom društvu bez obzira na udeo u kapitalu. Pravilo: Kako ZPD ne poznaje ovakvu akciju, ona apsolutno mora biti propisana posebnim zakonom da bi bila dozvoljena.

Prestanak/Statusne promene

  • U pogledu redovnog prestanka, usled pravne praznine u ZJP, supsidijarno se primenjuju pravila ZPD za društvo sa ograničenom odgovornošću.
  • Stečaj i zaštita (Izuzetak): Prema Zakonu o stečaju, nad javnim preduzećem se ne može otvoriti stečajni postupak ukoliko se ono isključivo ili pretežno finansira iz javnih prihoda (budžeta).
  • Odgovornost: U situaciji kada se nad javnim preduzećem ne može sprovesti stečaj (jer je država obezbedila takav model finansiranja), osnivač (država) solidarno odgovara za sve njegove obaveze.

Centralni registar hartija od vrednosti

1. jula 2026.

Centralni registar (CRHOV) je specijalizovano akcionarsko društvo sa većinskim učešćem države, koje vodi centralizovanu elektronsku evidenciju finansijskih instrumenata, bavi se čuvanjem materijalizovanih hartija, kao i kliringom i saldiranjem (obračunom i izvršenjem) poslova u trgovini na tržištu kapitala.

  • Ratio legis: Budući da su hartije od vrednosti u modernom pravu dematerijalizovane (postoje isključivo kao elektronski zapis), neophodno je postojanje centralnog, visoko zaštićenog tela koje omogućava efikasan prenos prava bez fizičkog pomeranja hartija, čime se obezbeđuje pravna sigurnost celokupnog tržišta kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma i subjektivitet: Organizovan je u formi akcionarskog društva na koje se primenjuje Zakon o tržištu kapitala, a supsidijarno ZPD. CRHOV može izdavati samo obične akcije sa pravom glasa.
  • Javna ovlašćenja: Povereni su mu poslovi državne uprave (vođenje registara), te se u tom delu primenjuju pravila upravnog prava, postupak se vodi po Zakonu o opštem upravnom postupku, a protiv rešenja je dozvoljen upravni spor.
  • Vlasnička struktura i osnovni kapital: Minimalni novčani deo osnovnog kapitala iznosi 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Država Srbija po zakonu mora zadržati minimum 51% akcija (većinsko učešće države).
  • Delegiranje poslova: CRHOV može poveriti obavljanje poslova iz svoje delatnosti trećem licu isključivo uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Osnivanje i akti

  • Osnivanje: Osniva se po sistemu državne odluke (osnivač je Republika Srbija).
  • Akti: Osnovni akti su statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi.
  • Intervencija države: Za donošenje svih opštih akata apsolutno je neophodna prethodna saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Komisija čak ima ovlašćenje da direktno nametne i donese opšti akt koji obavezuje CRHOV ukoliko ovo društvo odbije nalog da ga samo usvoji.

Organi društva (Upravljanje) Upravljanje se odvija po strogim pravilima Zakona o tržištu kapitala.

  • Skupština akcionara: Budući da je država isključivi ili većinski vlasnik, odluke u nadležnosti skupštine donosi Vlada Republike Srbije preko ovlašćenih predstavnika.
  • Upravni odbor: Ima 4 člana i predsednika. Članove imenuje Skupština, ali uz prethodnu saglasnost Komisije.
  • Direktor: Imenuje ga Vlada (na predlog Ministarstva finansija i uz saglasnost Komisije). Zaštitno pravilo: Direktor izričito ne može biti istovremeno i predsednik Upravnog odbora.
  • Mandat članova uprave (direktora i članova UO) traje 4 godine, uz mogućnost ponovnog izbora.

Članovi, prava poslovanja i Registar Za razliku od klasičnih društava, ovde ne govorimo o pravima akcionara u klasičnom smislu, već o pravima profesionalnih članova i vođenju imovine klijenata.

  • Članstvo: Sa Centralnim registrom direktno posluju isključivo profesionalni članovi (Republika Srbija, NBS, banke, investiciona društva, berze). Građani i privreda uslugama pristupaju samo posredno, preko ovih članova.
  • Registar i vrste računa: Vodi se strogo kao elektronska evidencija. Najznačajniji računi su:
    • Vlasnički račun (glasi na ime vlasnika hartije).
    • Zbirni (kastodi) račun (vodi se na ime banke ili brokera, a hartije su zapravo u vlasništvu njihovih klijenata – tzv. skrivenih vlasnika).
    • Depo račun (privremeni račun za deponovanje akcija tokom postupka preuzimanja akcionarskih društava).
    • Založni račun (za upis založnog prava).
  • Tajnost podataka: Registar nije javna knjiga. Podaci su tajni, uz izuzetak evidencije o velikim akcionarima (izdavaocima), broju izdatih hartija i korporativnim aktivnostima, koji su javno dostupni na sajtu CRHOV-a.
  • Sigurnost: CRHOV mora obavezno imati dva odvojena, fizički udaljena računarska sistema (primarni i sekundarni) radi sigurnosti podataka.

Kontrola i nadzor Budući da CRHOV čini „nervni sistem“ finansijskog tržišta, zakon mu ne predviđa klasičan stečaj, a nadzor je najstrože definisan.

  • Dvostruki nadzor: Glavnu kontrolu vrši Komisija za hartije od vrednosti, dok Narodna banka Srbije (NBS) kontroliše isključivo deo poslovanja koji se odnosi na platni promet (novčane račune).
  • Specifičnost sankcije: Ukoliko se utvrdi nezakonitost, Komisija može izricati mere i opomene, ali ni u kom slučaju ne sme (čak ni privremeno) zabraniti Centralnom registru obavljanje delatnosti, jer bi to paralisalo čitavo tržište kapitala u državi. S druge strane, sam CRHOV ima pravo da izrekne meru suspenzije ili isključenja svojim članovima (brokerima/bankama) ako krše zakon.

Društva za upravljanje investicionim fondovima

1. jula 2026.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima je specijalizovano privredno društvo koje se isključivo bavi organizovanjem (osnivanjem) i upravljanjem investicionim fondovima.

  • Upravljanje se po sili zakona (kod fondova bez pravnog lica) ili ugovorom (kod fondova sa svojstvom pravnog lica) poverava ovom društvu.
  • Ratio legis: Budući da ova društva upravljaju tuđim kapitalom podložnim riziku, a pod uticajem strogih pravila poreklom iz prava EU (npr. o UCITS fondovima), osnivanje i rad ovih društava regulisani su prvenstveno posebnim zakonima, uz supsidijarnu primenu Zakona o privrednim društvima (ZPD) radi postizanja maksimalne sigurnosti ulagača.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Pravna forma strogo zavisi od vrste fonda kojim se upravlja:
    • Društvo za upravljanje UCITS fondom: mora biti isključivo organizovano kao nejavno akcionarsko društvo sa dvodomnim upravljanjem.
    • Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom (AIF): može se osnovati kao DOO ili nejavno AD. Izuzetak: takozvano veliko društvo za upravljanje AIF-om uvek se osniva kao dvodomno AD.
  • Poslovno ime: Mora obavezno sadržati naznaku osnovne vrste društva (npr. „društvo za upravljanje UCITS fondom”) i zaštićeno je od neovlašćenog korišćenja trećih lica.
  • Delatnost: U osnovnu delatnost spada isključivo upravljanje imovinom, rizicima i administracijom fonda. Uz dozvolu Komisije za hartije od vrednosti, društvo može dobiti pravo obavljanja dodatnih delatnosti (upravljanje portfoliom, savetovanje), ali mu je izričito zabranjeno obavljanje drugih poslova, kao i sticanje učešća u drugim pravnim licima ili u kapitalu depozitara.
  • Minimalni osnovni kapital: Mora biti obezbeđen isključivo u novcu, a iznosi zavise od vrste društva (od minimalnih 70.000 evra za malo društvo za AIF, do 300.000 evra za specifične zatvorene fondove).
  • Održavanje kapitala (Sistem zaštite): Društvo mora obezbediti održavanje kapitala koji u svakom trenutku ne sme biti manji od zakonskog minimuma, ili od 1/4 fiksnih opštih troškova iz prethodne poslovne godine, primenjujući viši od ta dva iznosa.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Iako mogu biti domaća ili strana lica, postoji striktno ograničenje kod društva za upravljanje UCITS fondom – osnivač ne sme biti lice sa većinskim državnim kapitalom (izuzev državnih banaka i osiguravajućih društava).
  • Postupak (Sistem dozvole): Društvo se osniva u upravnom postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti podnošenjem zahteva za izdavanje dozvole za rad. Nakon prijema rešenja o dozvoli, registruje se u Registru privrednih subjekata, čime stiče pravni subjektivitet.

Organi društva (Upravljanje)

  • Organi se formiraju po opštim pravilima ZPD-a, zavisno od obavezne forme društva.
  • Kvorum uprave („princip četiri oka“): Društvo obavezno mora da ima najmanje dva člana uprave koji zajedno vode poslove i zajednički ga zastupaju.
  • Nadležnosti i cenzus: Imenovanje bilo kog člana uprave, s obzirom na tražene stručne uslove i ugled, podrazumeva prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Sticanje kvalifikovanog učešća: Učešće koje nosi posredno ili neposredno 10% kapitala ili prava glasa (ili nosi značajan uticaj na upravljanje) podleže prethodnoj saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti. Jedno lice sme imati takvo učešće isključivo u jednom društvu za upravljanje.
  • Sankcija: Sticanje mimo ovakvog odobrenja Komisije prouzrokuje gubitak prava glasa za udeo, i nameće se zakonska obaveza da se to učešće otuđi.

Prestanak/Statusne promene i Kontrola

  • Nadzor: Institucionalnu i neposrednu, stalnu kontrolu nad poslovanjem vrši Komisija za hartije od vrednosti, koja ima nadležnost izricanja mera radi otklanjanja nezakonitosti. Protiv njenih konačnih rešenja dopušteno je vođenje upravnog spora.
  • Prestanak: Uz opšte razloge prema ZPD-u (kao kod svakog AD ili DOO), propisan je i specifičan razlog prestanka usled oduzimanja dozvole za rad od strane nadležne Komisije.