Oznaka: Osobeni privredni subjekti

Zadruge

2. jula 2026.

Zadruga je specifična forma privrednog subjekta sa pravnim subjektivitetom, koju osnivaju fizička lica (zadrugari) radi ostvarivanja svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa, a koja posluje na specifičnim zadružnim principima.

  • Cilj zadruge (Princip ekskluziviteta): Za razliku od privrednih društava čiji je primarni cilj maksimizacija profita vlasnika, zadruga se osniva primarno da bi ostvarivala interese isključivo svojih članova (zadrugara).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni subjektivitet i imovina: Zadruga je pravno lice koje se upisuje u Registar privrednih subjekata (koji vodi APR), ima svoje poslovno ime, sedište i imovinu koja se nalazi u zadružnoj svojini.
  • Zabrana kompanizacije: Zadruga ne može da se organizuje kao privredno društvo, ne može se pripojiti društvu, niti promeniti oblik u privredno društvo.
  • Supsidijarna primena ZPD: Na sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o zadrugama, supsidijarno se primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
  • Vrste zadruga prema kapitalu:
    • Zadruge na udele: Zadrugari unose novčane ili nenovčane uloge. Minimalni osnovni kapital iznosi samo 100 dinara.
    • Zadruge bez udela: Osnivaju se bez osnovnog kapitala, a sredstva se obezbeđuju iz članarina koje se plaćaju u jednakom iznosu i ne vraćaju se po prestanku članstva.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Zadrugu mora osnovati najmanje pet poslovno sposobnih fizičkih lica na osnivačkoj skupštini. Samo fizička lica mogu biti zadrugari u domaćem pravu.
  • Konstitutivni akti: Osnovni akti su ugovor o osnivanju i zadružna pravila (statut zadruge).

Organi društva (Upravljanje) Zadruge imaju specifičan, hibridni sistem upravljanja, koji strogo poštuje princip demokratske kontrole – „jedan zadrugar, jedan glas“.

  • Redovni sistem organa: Organi su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
  • Izuzetak (za male zadruge): Ukoliko zadruga ima manje od 20 zadrugara, dozvoljeno je da ima samo skupštinu i direktora (tada skupština preuzima nadležnosti odbora).
  • Sastav organa: Članove upravnog i nadzornog odbora bira skupština isključivo iz reda zadrugara, dok direktor koga bira nadležni organ ne mora obavezno biti zadrugar.

Prava i obaveze članova i pravila poslovanja

  • Zadružni principi (Međunarodni standardi): Rad zadruge počiva na 7 principa: dobrovoljno i otvoreno članstvo, demokratska kontrola, ekonomsko učešće zadrugara, autonomija, edukacija, saradnja i briga za zajednicu.
  • Zaštita kapitala (Rezerve): Zadruge formiraju neobavezne zakonske rezerve: zadružni fond (za investicije) i rezervni fond (za pokriće gubitaka). Sredstva iz ovih fondova stiču karakter „socijalnog kapitala“ i ne mogu se koristiti za raspodelu zadrugarima.
  • Raspodela dobiti: Dobit se deli tek nakon pokrića gubitaka i unosa u fondove. Zadrugar učestvuje u raspodeli srazmerno visini svog uloga i obimu prometa koji je ostvario preko zadruge (članovi zadruga bez udela nemaju pravo na dobit).
  • Odgovornost za obaveze: Zadruga odgovara celokupnom imovinom, a zadrugari ograničeno do visine svog uloga.
    • Ratio legis (Proboj pravne ličnosti): Ukoliko zadrugari zloupotrebe zadrugu za prevarne ciljeve ili raspolažu njenom imovinom kao sopstvenom, solidarno i neograničeno odgovaraju za njene obaveze (isto kao i kod DOO).

Udruživanje i Prestanak/Statusne promene

  • Udruživanje: Zadruge se mogu udruživati u složene zadruge (najmanje 2 zadruge) i zadružne saveze (najmanje 10 osnivača, radi zaštite i stručne pomoći).
  • Prestanak: Zadruga gubi pravni subjektivitet brisanjem iz registra, kojem obavezno prethodi postupak likvidacije, stečaja ili sprovođenja statusnih promena.

Društva slobodnih profesija

2. jula 2026.

Društvo slobodnih profesija je specifična forma društva koje osnivaju pripadnici slobodnih profesija (lekari, advokati, poreski savetnici, revizori, arhitekte) radi obavljanja tih specifičnih delatnosti.

  • Ratio legis: Klijenti od ovih lica prvenstveno očekuju lične i posebne individualne sposobnosti (izrazit intuitu personae karakter), a ne oslanjanje na opšti kapacitet samog preduzeća.
  • Uporednopravni kontekst: U sistemima sa dugom pravnom tradicijom, ove delatnosti se ne smatraju privrednim, zbog čega klasične forme privrednih društava profesionalcima nisu dostupne, već postoje posebni oblici (npr. Partnerschaftsgesellschaften u Nemačkoj) strogo prilagođeni njihovim potrebama.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • U važećem pravu Republike Srbije ne postoji opšta forma društva slobodnih profesija koja bi bila na jedinstven način uređena i dostupna svim profesijama.
  • Lica koja se bave ovim profesijama se u Srbiji načelno organizuju u formi nekog od klasičnih privrednih društava, uz primenu opštih pravila Zakona o privrednim društvima (ZPD).
  • Ipak, pojedini posebni zakoni propisuju specifične forme koje po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju društva slobodnih profesija, od kojih su najznačajniji advokatsko ortačko društvo i društvo za reviziju.
  • Kao opšta karakteristika ovih specifičnih društava ističe se to da svi ili većina članova moraju pripadati konkretnoj profesiji, da oni neposredno vode poslove i pružaju usluge klijentima, te da lično odgovaraju za svoje neprofesionalno postupanje, ali ne i za greške ostalih članova društva.

Specifični oblici u pozitivnom pravu

  • Advokatsko ortačko društvo (AOD):
    • Osniva se ugovorom između dva ili više advokata.
    • Za razliku od zajedničke advokatske kancelarije (koja počiva samo na ugovoru), AOD stiče svojstvo pravnog lica i ima odvojeni pravni subjektivitet u odnosu na svoje članove.
    • Postupak registracije se vrši upisom u poseban imenik advokatskih ortačkih društava koji vodi Advokatska komora.
  • Društvo za reviziju:
    • Predstavlja specijalizovano privredno društvo koje se osniva na osnovu posebne dozvole Ministarstva finansija.
    • Ono može otpočeti sa obavljanjem delatnosti tek nakon upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora, koji vodi Komora ovlašćenih revizora.

Organi društva (Upravljanje i Zastupanje)

  • Kod društva za reviziju, zakon striktno zahteva da većina, a najviše tri četvrtine članova organa upravljanja, obavezno moraju imati svojstvo licenciranog ovlašćenog revizora ili drugog društva za reviziju.
  • Takođe, radi zaštite struke, isključivo licencirani ovlašćeni revizori mogu biti ovlašćeni za zastupanje ovog društva prema trećim licima.

Prava i obaveze članova (Uslovi za poslovanje)

  • Specifičnosti kod AOD:
    • Osnivači i članovi mogu biti isključivo advokati.
    • Jedina dozvoljena delatnost društva je advokatura, a usluge u ime društva mogu da pružaju isključivo advokati koji su njegovi članovi.
    • Zakon o advokaturi izričito zabranjuje da se advokati organizuju u formi nekog drugog, klasičnog privrednog društva za pružanje advokatskih usluga.
    • Za sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o advokaturi, na AOD se supsidijarno primenjuju pravila ZPD-a koja važe za ortačko društvo.
  • Specifičnosti kod društva za reviziju:
    • Članovi koji raspolažu sa većinom glasačkih prava u društvu obavezno moraju biti licencirani ovlašćeni revizori ili druga revizorska društva.
    • Uz sve navedene specifičnosti Zakona o reviziji, na ovo društvo se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima.

Javna preduzeća

2. jula 2026.

Javno preduzeće je specifična forma privrednog subjekta sa svojstvom pravnog lica kog osniva država radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

  • Ratio legis: Delatnosti od opšteg interesa (npr. energetika, komunalne delatnosti, saobraćaj) zahtevaju trajno i redovno zadovoljavanje potreba građana. Njihov kontinuitet mora biti zaštićen zakonom, nezavisno od isključivo komercijalnih interesa samog preduzeća.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Javno preduzeće nije privredno društvo, već poseban subjekt javnog sektora uređen Zakonom o javnim preduzećima (ZJP).
  • Supsidijarna primena ZPD: Za sva statusnopravna pitanja koja ZJP ne uredi, na javna preduzeća se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
  • Vlasništvo (100%): Država (odnosno autonomna pokrajina ili lokalna samouprava) je jedini osnivač i član sa 100% udela.
  • Javna ovlašćenja: Radi lakšeg ostvarivanja opšteg interesa, javnom preduzeću se često poveravaju javna ovlašćenja, pri čemu se ono tada tretira kao imalac tih ovlašćenja u smislu zakona o državnoj upravi.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Isključivo javnopravne teritorijalne jedinice – Republika Srbija, autonomna pokrajina (AP) ili jedinica lokalne samouprave (JLS).
  • Akti: Preduzeće ima osnivački akt (donosi ga Vlada RS ili skupština AP/JLS), statut i druge opšte akte (poput tarife).
  • Registracija: Svojstvo pravnog lica preduzeće stiče tek upisom u Registar privrednih subjekata, a delatnost otpočinje tek kada nadležni organ utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Organi društva (Upravljanje) Za razliku od klasičnih društava kapitala, javno preduzeće nema skupštinu. Zakon specifično propisuje dva organa: Nadzorni odbor i direktora.

  • Nadzorni odbor (NO):
    • Sastav i kvorum: Ako je osnivač Republika Srbija, NO ima 5 članova, a ako je osnivač AP ili JLS, onda ima 3 člana (mandat je 4 godine). Obavezno se jedan član bira kao predstavnik zaposlenih. Republička preduzeća moraju imati i jednog nezavisnog člana NO.
    • Nadležnosti: Spaja klasične nadležnosti skupštine i nadzornog odbora (usvaja statut, plan poslovanja, finansijske izveštaje, odlučuje o statusnim promenama i kontroliše direktora). Ključno ograničenje: Za sve najbitnije odluke (statut, program poslovanja), NO može doneti odluku samo uz saglasnost osnivača (Vlade ili lokalne skupštine).
    • Republička javna preduzeća obavezno formiraju i komisiju za reviziju, kojom predsedava nezavisni član NO.
  • Direktor:
    • Bira se isključivo preko javnog konkursa, a imenuje ga Vlada RS ili nadležni lokalni organ.
    • Status: Direktor je po sili zakona javni funkcioner, zbog čega podleže strogim propisima o sprečavanju korupcije, prijavi imovine i sukobu interesa.
    • Zastupa preduzeće i vodi poslovanje. Bira svoje izvršne direktore (kojih može biti maksimalno sedam). Izvršni direktori nemaju sopstvene nadležnosti, već rade samo u granicama ovlašćenja koja im delegira direktor.

Specifičnosti klasičnih privrednih društava sa učešćem države Država može osnovati i klasična AD ili DOO, pri čemu postoje tri bitna izuzetka od opštih pravila ZPD-a:

  1. Društva (AD/DOO) u 100% javnom vlasništvu (koja obavljaju delatnost od opšteg interesa): Na njih se rigorozno primenjuju pravila za javna preduzeća – direktor se bira javnim konkursom i javni je funkcioner, primarni cilj je opšti interes, a predstavnik države u Skupštini mora ispunjavati iste uslove kao član NO u javnom preduzeću.
  2. Društva od strateškog značaja: Država u njima poseduje najmanje 25% kapitala. Ako država ima kontrolni paket, primenjuju se odredbe ZJP o programu poslovanja i javnosti u radu.
  3. AD sa zlatnim akcijama: Zlatna akcija daje državi pravo veta ili kontrole nad bitnim odlukama u akcionarskom društvu bez obzira na udeo u kapitalu. Pravilo: Kako ZPD ne poznaje ovakvu akciju, ona apsolutno mora biti propisana posebnim zakonom da bi bila dozvoljena.

Prestanak/Statusne promene

  • U pogledu redovnog prestanka, usled pravne praznine u ZJP, supsidijarno se primenjuju pravila ZPD za društvo sa ograničenom odgovornošću.
  • Stečaj i zaštita (Izuzetak): Prema Zakonu o stečaju, nad javnim preduzećem se ne može otvoriti stečajni postupak ukoliko se ono isključivo ili pretežno finansira iz javnih prihoda (budžeta).
  • Odgovornost: U situaciji kada se nad javnim preduzećem ne može sprovesti stečaj (jer je država obezbedila takav model finansiranja), osnivač (država) solidarno odgovara za sve njegove obaveze.

Centralni registar hartija od vrednosti

1. jula 2026.

Centralni registar (CRHOV) je specijalizovano akcionarsko društvo sa većinskim učešćem države, koje vodi centralizovanu elektronsku evidenciju finansijskih instrumenata, bavi se čuvanjem materijalizovanih hartija, kao i kliringom i saldiranjem (obračunom i izvršenjem) poslova u trgovini na tržištu kapitala.

  • Ratio legis: Budući da su hartije od vrednosti u modernom pravu dematerijalizovane (postoje isključivo kao elektronski zapis), neophodno je postojanje centralnog, visoko zaštićenog tela koje omogućava efikasan prenos prava bez fizičkog pomeranja hartija, čime se obezbeđuje pravna sigurnost celokupnog tržišta kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma i subjektivitet: Organizovan je u formi akcionarskog društva na koje se primenjuje Zakon o tržištu kapitala, a supsidijarno ZPD. CRHOV može izdavati samo obične akcije sa pravom glasa.
  • Javna ovlašćenja: Povereni su mu poslovi državne uprave (vođenje registara), te se u tom delu primenjuju pravila upravnog prava, postupak se vodi po Zakonu o opštem upravnom postupku, a protiv rešenja je dozvoljen upravni spor.
  • Vlasnička struktura i osnovni kapital: Minimalni novčani deo osnovnog kapitala iznosi 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Država Srbija po zakonu mora zadržati minimum 51% akcija (većinsko učešće države).
  • Delegiranje poslova: CRHOV može poveriti obavljanje poslova iz svoje delatnosti trećem licu isključivo uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Osnivanje i akti

  • Osnivanje: Osniva se po sistemu državne odluke (osnivač je Republika Srbija).
  • Akti: Osnovni akti su statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi.
  • Intervencija države: Za donošenje svih opštih akata apsolutno je neophodna prethodna saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Komisija čak ima ovlašćenje da direktno nametne i donese opšti akt koji obavezuje CRHOV ukoliko ovo društvo odbije nalog da ga samo usvoji.

Organi društva (Upravljanje) Upravljanje se odvija po strogim pravilima Zakona o tržištu kapitala.

  • Skupština akcionara: Budući da je država isključivi ili većinski vlasnik, odluke u nadležnosti skupštine donosi Vlada Republike Srbije preko ovlašćenih predstavnika.
  • Upravni odbor: Ima 4 člana i predsednika. Članove imenuje Skupština, ali uz prethodnu saglasnost Komisije.
  • Direktor: Imenuje ga Vlada (na predlog Ministarstva finansija i uz saglasnost Komisije). Zaštitno pravilo: Direktor izričito ne može biti istovremeno i predsednik Upravnog odbora.
  • Mandat članova uprave (direktora i članova UO) traje 4 godine, uz mogućnost ponovnog izbora.

Članovi, prava poslovanja i Registar Za razliku od klasičnih društava, ovde ne govorimo o pravima akcionara u klasičnom smislu, već o pravima profesionalnih članova i vođenju imovine klijenata.

  • Članstvo: Sa Centralnim registrom direktno posluju isključivo profesionalni članovi (Republika Srbija, NBS, banke, investiciona društva, berze). Građani i privreda uslugama pristupaju samo posredno, preko ovih članova.
  • Registar i vrste računa: Vodi se strogo kao elektronska evidencija. Najznačajniji računi su:
    • Vlasnički račun (glasi na ime vlasnika hartije).
    • Zbirni (kastodi) račun (vodi se na ime banke ili brokera, a hartije su zapravo u vlasništvu njihovih klijenata – tzv. skrivenih vlasnika).
    • Depo račun (privremeni račun za deponovanje akcija tokom postupka preuzimanja akcionarskih društava).
    • Založni račun (za upis založnog prava).
  • Tajnost podataka: Registar nije javna knjiga. Podaci su tajni, uz izuzetak evidencije o velikim akcionarima (izdavaocima), broju izdatih hartija i korporativnim aktivnostima, koji su javno dostupni na sajtu CRHOV-a.
  • Sigurnost: CRHOV mora obavezno imati dva odvojena, fizički udaljena računarska sistema (primarni i sekundarni) radi sigurnosti podataka.

Kontrola i nadzor Budući da CRHOV čini „nervni sistem“ finansijskog tržišta, zakon mu ne predviđa klasičan stečaj, a nadzor je najstrože definisan.

  • Dvostruki nadzor: Glavnu kontrolu vrši Komisija za hartije od vrednosti, dok Narodna banka Srbije (NBS) kontroliše isključivo deo poslovanja koji se odnosi na platni promet (novčane račune).
  • Specifičnost sankcije: Ukoliko se utvrdi nezakonitost, Komisija može izricati mere i opomene, ali ni u kom slučaju ne sme (čak ni privremeno) zabraniti Centralnom registru obavljanje delatnosti, jer bi to paralisalo čitavo tržište kapitala u državi. S druge strane, sam CRHOV ima pravo da izrekne meru suspenzije ili isključenja svojim članovima (brokerima/bankama) ako krše zakon.

Društva za upravljanje investicionim fondovima

1. jula 2026.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima je specijalizovano privredno društvo koje se isključivo bavi organizovanjem (osnivanjem) i upravljanjem investicionim fondovima.

  • Upravljanje se po sili zakona (kod fondova bez pravnog lica) ili ugovorom (kod fondova sa svojstvom pravnog lica) poverava ovom društvu.
  • Ratio legis: Budući da ova društva upravljaju tuđim kapitalom podložnim riziku, a pod uticajem strogih pravila poreklom iz prava EU (npr. o UCITS fondovima), osnivanje i rad ovih društava regulisani su prvenstveno posebnim zakonima, uz supsidijarnu primenu Zakona o privrednim društvima (ZPD) radi postizanja maksimalne sigurnosti ulagača.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Pravna forma strogo zavisi od vrste fonda kojim se upravlja:
    • Društvo za upravljanje UCITS fondom: mora biti isključivo organizovano kao nejavno akcionarsko društvo sa dvodomnim upravljanjem.
    • Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom (AIF): može se osnovati kao DOO ili nejavno AD. Izuzetak: takozvano veliko društvo za upravljanje AIF-om uvek se osniva kao dvodomno AD.
  • Poslovno ime: Mora obavezno sadržati naznaku osnovne vrste društva (npr. „društvo za upravljanje UCITS fondom”) i zaštićeno je od neovlašćenog korišćenja trećih lica.
  • Delatnost: U osnovnu delatnost spada isključivo upravljanje imovinom, rizicima i administracijom fonda. Uz dozvolu Komisije za hartije od vrednosti, društvo može dobiti pravo obavljanja dodatnih delatnosti (upravljanje portfoliom, savetovanje), ali mu je izričito zabranjeno obavljanje drugih poslova, kao i sticanje učešća u drugim pravnim licima ili u kapitalu depozitara.
  • Minimalni osnovni kapital: Mora biti obezbeđen isključivo u novcu, a iznosi zavise od vrste društva (od minimalnih 70.000 evra za malo društvo za AIF, do 300.000 evra za specifične zatvorene fondove).
  • Održavanje kapitala (Sistem zaštite): Društvo mora obezbediti održavanje kapitala koji u svakom trenutku ne sme biti manji od zakonskog minimuma, ili od 1/4 fiksnih opštih troškova iz prethodne poslovne godine, primenjujući viši od ta dva iznosa.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Iako mogu biti domaća ili strana lica, postoji striktno ograničenje kod društva za upravljanje UCITS fondom – osnivač ne sme biti lice sa većinskim državnim kapitalom (izuzev državnih banaka i osiguravajućih društava).
  • Postupak (Sistem dozvole): Društvo se osniva u upravnom postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti podnošenjem zahteva za izdavanje dozvole za rad. Nakon prijema rešenja o dozvoli, registruje se u Registru privrednih subjekata, čime stiče pravni subjektivitet.

Organi društva (Upravljanje)

  • Organi se formiraju po opštim pravilima ZPD-a, zavisno od obavezne forme društva.
  • Kvorum uprave („princip četiri oka“): Društvo obavezno mora da ima najmanje dva člana uprave koji zajedno vode poslove i zajednički ga zastupaju.
  • Nadležnosti i cenzus: Imenovanje bilo kog člana uprave, s obzirom na tražene stručne uslove i ugled, podrazumeva prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Sticanje kvalifikovanog učešća: Učešće koje nosi posredno ili neposredno 10% kapitala ili prava glasa (ili nosi značajan uticaj na upravljanje) podleže prethodnoj saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti. Jedno lice sme imati takvo učešće isključivo u jednom društvu za upravljanje.
  • Sankcija: Sticanje mimo ovakvog odobrenja Komisije prouzrokuje gubitak prava glasa za udeo, i nameće se zakonska obaveza da se to učešće otuđi.

Prestanak/Statusne promene i Kontrola

  • Nadzor: Institucionalnu i neposrednu, stalnu kontrolu nad poslovanjem vrši Komisija za hartije od vrednosti, koja ima nadležnost izricanja mera radi otklanjanja nezakonitosti. Protiv njenih konačnih rešenja dopušteno je vođenje upravnog spora.
  • Prestanak: Uz opšte razloge prema ZPD-u (kao kod svakog AD ili DOO), propisan je i specifičan razlog prestanka usled oduzimanja dozvole za rad od strane nadležne Komisije.

Investicioni fondovi

1. jula 2026.

Investicioni fond je specijalizovano društvo koje se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava članova (investitora) u cilju njihovog zajedničkog ulaganja u finansijske instrumente i druge oblike imovine, a u skladu sa unapred utvrđenom investicionom politikom.

  • Ratio legis: Pod uticajem prava Evropske unije, investicioni fondovi se nazivaju i „institucije kolektivnog investiranja“. Njihova svrha je da se udruživanjem sredstava malih i velikih ulagača postigne ekonomija obima, bolja diverzifikacija rizika i stručnije upravljanje nego što bi to pojedinac mogao samostalno da ostvari.

Pravna priroda, vrste i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Fond može biti društvo bez pravnog subjektiviteta (zasebna imovinska masa, što je u Srbiji uvek slučaj kod otvorenih fondova) ili specijalizovano privredno društvo sa pravnim subjektivitetom (obavezno u formi AD ili DOO, što je rezervisano za zatvorene fondove).
  • Poslovno ime / Naziv: Mora jasno da sadrži oznaku vrste fonda (npr. „otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom”, „UCITS fond”, „AIF”) i zaštićeno je od neovlašćenog korišćenja trećih lica.
  • Osnovne podele:
    • Javni (upućuju javnu ponudu svim licima) i privatni (za zatvoreni krug, po pravilu, profesionalnih ulagača).
    • Otvoreni (postoji obaveza da se udeli na zahtev člana otkupe iz imovine fonda) i zatvoreni (otkup nije moguć na zahtev, osim u izuzetnim slučajevima predviđenim ZPD-om).
    • UCITS fondovi (najstrože regulisani, javni, otvoreni fondovi za ulaganje u likvidnu imovinu) i AIF – alternativni investicioni fondovi (svi fondovi koji ne potpadaju pod UCITS pravila).

Osnivanje i akti

  • Sistem dozvole: Fond ne nastaje slobodno, već ga osniva društvo za upravljanje, i to isključivo uz prethodnu dozvolu koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti.
  • Osnivački kapital: Ulozi članova mogu biti isključivo u novcu. Za početak rada UCITS fonda neophodno je prikupiti najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
  • Akti: Svaki fond mora imati pravila poslovanja, a javni fondovi izrađuju i objavljuju prospekt (dokument sa svim informacijama bitnim za investitore). Fondovi u formi privrednog društva (AD/DOO) donose i osnivački akt i statut u skladu sa ZPD-om.

Organi društva (Upravljanje) Fondovi imaju visoko specifičan model u kome je upravljanje najčešće povereno eksternom subjektu.

  • Društvo za upravljanje: Fondom po pravilu rukovodi posebno društvo za upravljanje investicionim fondovima. (Izuzetak je zatvoreni AIF sa pravnim licem koji može imati interno upravljanje preko sopstvenih organa).
  • Depozitar: Da bi se sprečile zloupotrebe, upravljanje imovinom je odvojeno od njenog čuvanja. Čuvanje se poverava depozitaru (ovlašćenoj banci), koja istovremeno strogo kontroliše zakonitost tokova novca i raspolaganja imovinom.
  • Specifičnosti za fondove AD/DOO:
    • Sva ovlašćenja za sazivanje skupštine po pravilu pripadaju društvu za upravljanje (nadzorni odbor je može sazvati samo dvotrećinskom većinom).
    • Ako je osnovni kapital fonda veći od 200.000 evra, obavezno je dvodomno upravljanje.
    • Nadzorni odbor mora imati najmanje 5 članova (za javnu ponudu) ili 3 člana (za privatnu ponudu), uz uslov da članovi ispunjavaju stroge kriterijume stručnosti i nezavisnosti u odnosu na društvo za upravljanje ili depozitara.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Investicione jedinice, udeli i akcije: Članovi fonda bez pravnog lica dobijaju dematerijalizovane investicione jedinice (koje se vode na elektronskim računima), dok se u DOO fondu stiču udeli, a u AD fondu akcije.
  • Prava: Sticanjem ovih instrumenata, članovi imaju pravo na srazmerni udeo u posebnoj imovini fonda, srazmerni deo prihoda, kao i na likvidacioni ostatak. Članovi otvorenog fonda imaju i pravo da zahtevaju otkup svoje jedinice.
  • Ograničenja ulaganja (Zaštita kapitala): Kako bi se disperzovao rizik za članove, zakonom su propisana najstroža ograničenja ulaganja po vrsti i obimu (posebno za UCITS fondove). Takođe, najstrože je zabranjeno ulaganje imovine fonda u lica povezana sa društvom za upravljanje (kako bi se izbegao sukob interesa), kao i davanje zajmova trećim licima.

Prestanak/Statusne promene i Kontrola

  • Kontrola (Nadzor): Isključivi stalni (posredni i neposredni) nadzor nad fondovima vrši Komisija za hartije od vrednosti, koja može izricati opomene, novčane kazne, obustavljati imenovanja direktora, i konačno, oduzimati dozvole za rad.
  • Prestanak:
    • Investicioni fondovi sa pravnim licem (AD, DOO) prestaju redovnim putem: likvidacijom, stečajem ili statusnim promenama (za koje je neophodna dozvola Komisije).
    • Investicioni fondovi bez pravnog lica se raspuštaju i sprovodi se unovčenje imovine ukoliko: trajnije ostanu bez društva za upravljanje ili depozitara, imovina padne ispod minimuma, ili to po službenoj dužnosti naloži Komisija. Sama volja članova ne može dovesti do raspuštanja.