Oznaka: Žalbeni postupak

Vrste odluka drugostepenog suda povodom žalbe

26. jula 2026.

Forme i način donošenja odluka

  • Procesni okviri: Drugostepeni sud svoje odluke može doneti u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa.
  • Pravilo o jedinstvenoj odluci: O svim žalbenim izjavama koje su podnete protiv iste presude, drugostepeni sud, po pravilu, odlučuje jednom odlukom.
  • Obaveza drugostepenog suda da sam presudi (Zabrana višestrukog ukidanja): Ukoliko je u istom krivičnom predmetu prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ponovo ukinuti presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu. U tom slučaju, drugostepeni sud ima zakonsku obavezu da sam presudi tu krivičnu stvar.

Klasifikacija odluka drugostepenog suda

U zavisnosti od ishoda ispitivanja žalbe, drugostepeni sud može doneti jednu od sledeće tri vrste odluka:

  1. Rešenje o odbacivanju žalbe – kada postoje formalni nedostaci.
  2. Presuda o odbijanju žalbe – kada je žalba neosnovana, čime se prvostepena presuda potvrđuje.
  3. Odluka o usvajanju žalbe, koja se donosi u jednoj od dve forme:
    • Rešenje o ukidanju prvostepene presude i upućivanju predmeta na ponovno suđenje, ili
    • Presuda o preinačenju prvostepene presude.
Rešenje o odbacivanju žalbe

Drugostepeni sud donosi rešenje o odbacivanju žalbe ako utvrdi da su je pratili formalni nedostaci koje je proputovao da otkloni prvostepeni sud. Žalba se odbacuje u sledećim slučajevima:

  • Neblagovremenost: Kada je utvrđeno da je žalba podneta nakon isteka zakonskog roka.
  • Nedozvoljenost: Donosi se u sledećim alternativnim varijantama:
    1. Kada žalba po zakonu uopšte nije dozvoljena.
    2. Kada je žalbu izjavilo neovlašćeno lice.
    3. Kada se ovlašćeno lice prethodno odreklo prava na žalbu.
    4. Kada je ovlašćeno lice odustalo od već izjavljene žalbe.
    5. Kada je lice, nakon što je odustalo od žalbe, ponovo izjavilo žalbu.
  • Neurednost: Postoji u sledeća dva slučaja:
    1. Kada je žalba nečitka.
    2. Kada je žalba nepotpuna (ne sadrži obavezne zakonske elemente), pod uslovom da su ispunjeni posebni uslovi koji se tiču svojstva podnosioca i postojanja stručne pravne pomoći.
Presuda kojom se žalba odbija kao neosnovana
  • Pravno dejstvo: Ovom presudom se žalba odbija, a prvostepena presuda se potvrđuje.
  • Kumulativni uslovi za donošenje: Da bi drugostepeni sud doneo ovu presudu, mora kumulativno utvrditi da ne postoje:
    1. Razlozi zbog kojih je žalba izjavljena.
    2. Povrede i razlozi čije postojanje drugostepeni sud ispituje po službenoj dužnosti.
Rešenje o ukidanju prvostepene presude

Uslovi za ukidanje presude i vraćanje na ponovno suđenje

Drugostepeni sud usvaja žalbu i rešenjem ukida prvostepenu presudu, vraćajući predmet na ponovno suđenje, u sledeća dva alternativna slučaja:

  • Ako utvrdi postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka (izuzev ako je reč o povredi koju je moguće otkloniti i ispraviti preinačenjem presude).
  • Ako oceni da je zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na koje se u žalbi ukazuje potrebno narediti održavanje novog glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.

Posebna ovlašćenja suda pri ukidanju presude

  • Suđenje pred potpuno izmenjenim većem: Prilikom ukidanja presude, drugostepeni sud može narediti da se novi glavni pretres pred prvostepenim sudom održi pred potpuno izmenjenim većem.
  • Delimično ukidanje: Sud može prvostepenu presudu ukinuti samo delimično, ukoliko se pojedini delovi presude mogu izdvojiti bez štete po pravilno i zakonito presuđenje.

Dužnost odlučivanja o pritvoru

  • Pravilo: Ako se optuženi u momentu ukidanja presude nalazi u pritvoru, drugostepeni sud je dužan da po službenoj dužnosti ispita da li i dalje postoje zakonski razlozi za pritvor.
  • Odluka: Sud donosi rešenje o produženju ili ukiđanju pritvora. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Presuda o preinačenju prvostepene presude

Uslovi za preinačenje presude

Drugostepeni sud usvaja žalbu i presudom preinačuje prvostepenu presudu kada oceni da je ispunjen neki od sledećih taksativno navedenih slučajeva:

  1. Ako s obzirom na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi postoji povreda krivičnog zakona.
  2. Ako je u prvostepenoj presudi doneta nepravilna odluka o krivičnoj sankciji ili o drugim odlukama prvostepenog suda.
  3. Ako su u postupku nastupile sledeće bitne povrede odredaba krivičnog postupka:
    • Zastarelost krivičnog gonjenja.
    • Isključenje krivičnog gonjenja usled amnestije ili pomilovanja.
    • Postojanje pravnosnažno presuđene stvari (res iudicata).
    • Postojanje drugih okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
    • Povreda odredaba postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca ili odobrenja nadležnog organa.
    • Prekoračenje optužbe u presudi (prekoračena optužba).
    • Povreda pravila o zabrani reformatio in peius.

Preinačenje presude po službenoj dužnosti (Izuzeci)

Preinačenje odluke o krivičnoj sankciji se vrši po službenoj dužnosti u sledeća dva slučaja:

  • Kada je drugostepeni sud našao da je preinačenje pravilno, a žalba je bila izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona ili ako žalba nije sadržala određene obavezne elemente.
  • Kada se prvostepena presuda preinačuje u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe tužioca koja je bila izjavljena na štetu oknivljenog.

Odluka o pritvoru usled preinačenja presude

  • Ako se zbog preinačenja prvostepene presude steknu uslovi da se odredi ili ukine pritvor, drugostepeni sud o tome donosi posebno rešenje. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Obrazloženje odluka drugostepenog suda

Zakonik nameće stroge obaveze drugostepenom sudu u pogledu sastavljanja obrazloženja presude odnosno rešenja.

Opšte (obavezne) dužnosti u obrazloženju

Drugostepeni sud je u obrazloženju uvek dužan da:

  • Oceni žalbene navode (ova obaveza postoji u svakom slučaju).
  • Iznese razloge kojima se rukovodio kada je po službenoj dužnosti ispitivao odluku o krivičnoj sankciji, odnosno kada je povodom žalbe tužioca na štetu oknivljenog preinačio presudu u korist optuženog (ova obaveza je fakultativna – postoji samo ako je sud tako postupio).

Posebne obaveze obrazlaganja u zavisnosti od vrste odluke

  • Kod ukidanja presude zbog bitne povrede postupka: Sud u obrazloženju mora izričito navesti koje su odredbe povređene i u čemu se te povrede sastoje.
  • Kod ukidanja presude zbog činjeničnog stanja: Sud mora navesti u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, zašto su novi dokazi i činjenice važni i od uticaja na donošenje odluke, a može ukazati i na propuste stranaka koji su uticali na prvostepenu odluku.
  • Kod preinačenja presude zbog povrede krivičnog zakona: U obrazloženju se navodi koje su odredbe povređene i u čemu se te povrede sastoje.
  • Kod preinačenja presude zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji (ili drugim odlukama): Sud u obrazloženju navodi činjenice kojima se rukovodio pri izricanju odluke, odnosno zakonske odredbe koje su povređene.
Vraćanje spisa prvostepenom sudu i rokovi za dostavljanje odluke

Način dostavljanja odluke drugostepenog suda

  • Posredno dostavljanje: Drugostepeni sud svoju odluku ne dostavlja strankama neposredno. On sve spise predmeta, uz dovoljan broj overenih prepisa svoje odluke, vraća prvostepenom sudu.
  • Uloga prvostepenog suda: Prvostepeni sud vrši tehničko dostavljanje prepisa odluke strankama i drugim licima koja imaju pravni interes.

Zakonski rokovi za dostavljanje spisa i odluke prvostepenom sudu

Ovi rokovi teku od dana kada je sudija izvestilac primio spise drugostepenog suda sa predlogom javnog tužioca i po svojoj prirodi predstavljaju instruktivne rokove:

  • Opšti rok: Najkasnije u roku od četiri meseca.
  • Skraćeni rok (kada je optuženi u pritvoru): Najkasnije u roku od tri meseca.

Produženje rokova u složenim predmetima

U naročito složenim predmetima, predsednik drugostepenog suda može doneti rešenje o produženju ovih rokova:

  • U redovnim predmetima: najviše za još 60 dana.
  • U pritvorskim predmetima: najviše za još 30 dana.
Novi glavni pretres pred prvostepenim sudom nakon ukidanja presude

Ukoliko je drugostepeni sud ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, postupak pred prvostepenim sudom se odvija pod sledećim pravilima:

Procesni osnov za novo suđenje

  • Kao osnov za suđenje uzima se ranija optužnica.
  • Ukoliko je prvostepena presuda bila ukinuta samo delimično, osnov za suđenje je samo onaj deo optužbe koji se odnosi na ukinuti deo presude.

Prava stranaka i dužnosti suda na novom pretresu

  • Prava stranaka: Stranke na novom glavnom pretresu imaju pravo da ističu nove činjenice i iznose nove dokaze.
  • Dužnosti prvostepenog suda: Prvostepeni sud ima izričitu zakonsku obavezu da:
    1. Izvede sve procesne radnje na koje je ukazao drugostepeni sud.
    2. Raspravi sva sporna pitanja koja je drugostepeni sud naveo u svojoj odluci.
  • Obavezna primena zabrane reformatio in peius: Pri izricanju nove presude, prvostepeni sud je apsolutno vezan zabranom reformatio in peius (nova presuda ne sme biti nepovoljnija po optuženog od ukinute, ukoliko je bila izjavljena žalba samo u njegovu korist).

Obavezna kontrola pritvora na novom suđenju

Ukoliko se optuženi nalazi u pritvoru, veće prvostepenog suda je palo pod režim obavezne kontrole pritvora ex officio (i bez predloga stranaka ili branioca):

  • Sud mora ispitati da li i dalje postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukiđanju pritvora.
  • Rokovi za kontrolu:
    • Do dana potvrđivanja optužnice: po isteku svakih 30 dana.
    • Nakon potvrđivanja optužnice, pa sve do donošenja nove prvostepene presude: po isteku svakih 60 dana.

Sednica veća i pretres pred drugostepenim sudom

26. jula 2026.

Sednica veća drugostepenog suda

Sazivanje i donošenje formalnih odluka na sednici veća

  • Sazivanje sednice: Sednicu veća, na predlog sudije izvestioca, zakazuje predsednik veća.
  • Formalno odbacivanje žalbe: Na samoj sednici veća, žalba se može odbaciti kao neblagovremena, nedozvoljena ili neuredna, pod uslovom da je to prethodno propustio da učini prvostepeni sud.
  • Specifičnost postupka kod odbacivanja: Rešenje o odbacivanju žalbe može se doneti bez obaveštavanja stranaka i branioca o održavanju sednice veća.

Obaveštavanje o sednici veća i procesni uslovi za prisustvo

Izvan slučaja formalnog odbacivanja žalbe, za obaveštavanje subjekata o sednici veća važe sledeća pravila:

  • Obavezno obaveštavanje javnog tužioca: O sednici veća se uvek i obavezno obaveštava javni tužilac kada se krivično delo goni po službenoj dužnosti.
  • Obaveštavanje ostalih učesnika (Fakultativni subjekti): Druga lica se obaveštavaju samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U ovu grupu spadaju:
    1. Subjekti u funkciji odbrane – optuženi ili njegov branilac.
    2. Subjekti u funkciji optužbe – oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik.
  • Uslovi za obaveštavanje (Procesna inicijativa): Da bi navedena lica bila obaveštena, potrebno je da su prethodno, u roku predviđenom za žalbu ili za odgovor na žalbu, ostvarila procesnu inicijativu kroz jednu od dve alternativne forme:
    • zahtevala da budu obaveštena o sednici veća, ili
    • predložila održavanje pretresa pred drugostepenim sudom.
  • Obaveštavanje po inicijativi suda: Veće može odlučiti da obavesti stranke i kada to nisu zahtevale (odnosno da obavesti stranku koja to nije zahtevala, ukoliko je samo jedna stranka podnela zahtev), ako oceni da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
  • Prisustvo optuženog koji je lišen slobode: Ako se obaveštava optuženi koji se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a ima branioca, predsednik veća nalaže obezbeđenje njegovog prisustva samo ako veće oceni da je to neophodno za razjašnjenje stvari.
  • Učešće optuženog putem tehničkih sredstava (Video-link): Optuženi može učestvovati na sednici veća putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. veće nađe da je obezbeđenje prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga, i
    2. takav način učestvovanja je moguć s obzirom na tehničke uslove.

Pravna priroda prisustva stranaka i načelo javnosti

  • Karakter obaveštenja: Stranke se na sednicu veća ne pozivaju, već se o njoj samo obaveštavaju.
  • Posledica nedolaska: Nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća.
  • Javnost sednice: Načelo javnosti se odnosi i na drugostepeni postupak. Na sednici veća kojoj prisustvuju stranke i branilac, javnost se može isključiti isključivo pod uslovima i u postupku koji su Zakonikom propisani za isključenje javnosti sa glavnog pretresa.

Tok i struktura rada na sednici veća

  • Početak sednice: Sednica veća obavezno počinje usmenim izveštajem sudije izvestioca o stanju stvari u spisima predmeta.
  • Obim izveštaja (Zavisno od prisustva stranaka):
    • Ako stranke NE prisustvuju: Sudija izvestilac referiše o žalbenom predmetu u kompletnom vidu.
    • Ako stranke i branilac PRISUSTVUJU: Funkcija sudije izvestioca je bitno sužena – on izlaže isključivo sadržaj presude. Nakon toga, stranke i branilac, u vremenu koje odredi predsednik veća, prezentuju svoje stranačke stavove tako što iznose navode žalbe i odgovora na žalbu (što predstavlja manifestaciju načela kontradiktornosti u ovoj fazi).
  • Traženje objašnjenja i dopune:
    • Veće može od prisutnih stranaka i branioca zahtevati potrebna objašnjenja u vezi sa žalbom i odgovorom na žalbu.
    • Stranke mogu predložiti da se radi dopune izveštaja pročitaju pojedini delovi spisa.
    • Stranke mogu, po dozvoli predsednika veća, dati potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe odnosno odgovora na žalbu, ali bez ponavljanja onoga što je već sadržano u izveštaju.
  • Zapisnik: O sednici veća obavezno se vodi zapisnik koji se priključuje spisima drugostepenog suda.

Pretres pred drugostepenim sudom

Uslovi za održavanje pretresa pred drugostepenim sudom

Pretres pred drugostepenim sudom predstavlja izuzetnu procesnu formu rada žalbenog veća. Da bi se ovaj pretres održao, zakon zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova:

  1. Da je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi, ponove već izvedeni dokazi u prvostepenom postupku, ili izvedu dokazi čije je izvođenje prvostepeni sud odbio.
  2. Da istovremeno postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

Pozivanje, prisustvo i učešće stranaka na pretresu

A) Lica koja se pozivaju na pretres

Na pretres pred drugostepenim sudom obavezno se pozivaju:

  • Optuženi i njegovi branioci,
  • Ovlašćeni tužilac,
  • Oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik,
  • Svedoci, veštaci i stručni savetnici za koje drugostepeni sud odluči da se neposredno ispitaju.

B) Pravila o prisustvu optuženog i procesne garancije odbrane

  • Pozivanje kao obaveza: Optuženi se u svakom slučaju mora pozvati na pretres.
  • Prisustvo nije apsolutna pretpostavka: Fizičko prisustvo optuženog nije neophodan uslov za održavanje pretresa. On se u pozivu izričito upozorava da će se pretres održati u njegovom odsustvu ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. da je uredno pozvan, i
    2. da svoj izostanak nije opravdao.
  • Obavezna stručna odbrana u odsustvu: Ukoliko optuženi nije prisutan na pretresu, sud mu (ako već nema branioca) mora postaviti branioca po službenoj dužnosti kako bi se osiguralo postojanje subjekta u funkciji odbrane.
  • Optuženi lišen slobode: Ukoliko se optuženi nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, predsednik drugostepenog veća preduzima sve potrebne radnje da se on dovede na pretres.

C) Učešće optuženog putem video-linka

Optuženi može učestvovati na pretresu putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike pod uslovom da su kumulativno ispunjene dve pretpostavke:

  1. da veće utvrdi da je obezbeđenje fizičkog prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih opravdanih razloga, i
  2. da je takav način učestvovanja tehnički moguć s obzirom na raspoložive uslove na sudu.

Tok pretresa i spajanje procesnih uloga

  • Primenjiva pravila: Pretres se primarno odvija prema specifičnim pravilima propisanim za drugostepeni postupak, a ako takvih pravila nema, shodno se primenjuju odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.
  • Spajanje procesnih uloga: Kada se donese odluka o održavanju pretresa, dolazi do funkcionalnog spajanja uloga – sudija izvestilac preuzima funkciju predsednika drugostepenog veća.
  • Uvodni izveštaj i zabrana prejudiciranja: Pretres počinje usmenim izveštajem predsednika veća (sudije izvestioca) koji izlaže stanje stvari. Predsednik veća se u izveštaju mora strogo ograničiti na objektivno prezentovanje slučaja, bez iznošenja sopstvenog mišljenja ili ocene o tome da li su žalba i odgovor na žalbu osnovani, čime se izbegava prejudiciranje odluke drugostepenog suda.

Sistematizacija procesnih aktivnosti na pretresu

Zakonik sve aktivnosti na pretresu pred drugostepenim sudom deli u dve kategorije:

A) Obavezne aktivnosti

Ove radnje se moraju sprovesti na svakom pretresu:

  1. Podnošenje izveštaja predsednika veća o stanju stvari.
  2. Čitanje prvostepene presude (ili njenog dela na koji se odnosi izjavljena žalba) – vrši se na predlog stranaka i branioca ili po odluci samog veća.
  3. Raspravljanje stranaka u pogledu navoda iz žalbe i odgovora na žalbu (načelo raspravnosti).

B) Fakultativne aktivnosti

Ove radnje se mogu sprovesti u zavisnosti od potrebe i ocene veća:

  • Čitanje zapisnika o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom (ili njegovog dela) i pisanih dokaza.
  • Ostvarivanje neposrednog uvida u druge dokaze na koje se žalba odnosi.
  • Vršenje uvida u zapisnike o iskazima svedoka ili veštaka koji nisu prisutni (ili usmeno iznošenje njihove kratke sadržine od strane predsednika veća).
  • Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza koji su navedeni u žalbi ili su u neposrednoj vezi sa tim dokazima.
  • Izmena ili odustanak od optužbe od strane ovlašćenog tužioca.

Odstupanje od načela neposrednosti i načelo raspravnosti

  • Odstupanje od načela neposrednosti: Nakon što uzme izjave od stranaka, veće može odlučiti da odstupi od načela neposrednosti u pogledu dokaza koji se ne izvode neposredno. To čini u jednom od dva oblika:
    1. vršenjem uvida u zapisnike o ispitivanju odsutnih svedoka ili veštaka, ili
    2. tako što će predsednik veća ukratko izneti sadržinu tih zapisnika ili ih pročitati.
  • Ispoljavanje načela raspravnosti: Nakon izveštaja i izvođenja dokaza, predsednik veća poziva žalilaca da obrazloži žalbu, a potom i protivnu stranku da iznese svoj odgovor (bez ponavljanja onoga što je već obuhvaćeno uvodnim izveštajem).

Raspolaganje optužbom na drugostepenom pretresu

Zakonik dozvoljava ovlašćenom tužiocu da, u zavisnosti od rezultata sprovedenog pretresa, preduzme sledeće radnje:

  • Izmena optužnice: Tužilac može izmeniti optužnicu, ali isključivo u korist optuženog.
  • Odustanak od optužbe: Tužilac može, uz saglasnost optuženog, u celini ili delimično odustati od optužbe.
  • Pravo oštećenog na supsidijarno gonjenje: Ako je javni tužilac odustao od optužnice na pretresu, oštećeni ima pravo da pod zakonom propisanim uslovima preuzme gonjenje i stekne svojstvo oštećenog kao tužioca (supsidijarnog tužioca).

Granice ispitivanja prvostepene presude

Opšte pravilo o limitiranosti drugostepenog suda

  • Pravilo: Drugostepeni sud ima veoma ograničenu kogniciju (polje ispitivanja) prilikom odlučivanja o žalbi. Sud je načelno striktno vezan inicijativom žalioca i presudu ispituje isključivo u okviru sledeća tri aspekta:
    1. Žalbeni osnovi koji su izričito istaknuti u samoj žalbi.
    2. Deo presude koji se pobija žalbom.
    3. Pravac pobijanja (da li se presuda pobija u korist ili na štetu optuženog).

Izuzeci – ispitivanje po službenoj dužnosti

Zakonik predviđa izuzetne situacije u kojima drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti (ex officio) ispitati odluku o krivičnoj sankciji, uprkos opštem pravilu o vezanosti žalbenim navodima.

Ovo važi isključivo kada je žalba izjavljena u korist optuženog, i to u sledeća dva slučaja:

  1. Ukoliko je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona.
  2. Ukoliko podneta žalba ne sadrži obavezne elemente koji se odnose na predlog kako da se presuda izmeni/ukine ili na potpis žalioca.

Preinačenje presude u korist optuženog povodom žalbe tužioca

  • Izuzetak od pravca pobijanja: Ako je ovlašćeni tužilac izjavio žalbu na štetu okrivljenog, drugostepeni sud može prilikom donošenja odluke preinačiti prvostepenu presudu i u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji.

Žalbeni postupak

25. jula 2026.

Žalbeni postupak se, prema zakonskoj sistematizaciji, odvija u dva osnovna procesna stadijuma:

  • Postupak pred prvostepenim sudom (sudom koji je izrekao pobijanu presudu).
  • Postupak pred prvostepenim sudom.

Postupak pred prvostepenim sudom

Podnošenje žalbe i predaja primeraka

  • Kome se podnosi: Žalba se uvek podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.
  • Broj primeraka: Žalba se predaje u dovoljnom broju primeraka za sledeće subjekte:
    • Sud,
    • Protivnu stranku,
    • Branioca,
    • Oštećenog.

Nadležnost prvostepenog suda povodom izjavljene žalbe

Odlučivanje prvostepenog suda o podnetoj žalbi striktno je ograničeno na dva pravna aspekta:

  1. Ispitivanje osnovnih formalnih uslova koji se odnose na blagovremenost, dozvoljenost i urednost žalbe.
  2. Ocenjivanje mogućnosti za represuđenje (resuđenje), ukoliko su u žalbi iznete nove činjenice i predloženi novi dokazi.

Formalne odluke prvostepenog suda (Odbacivanje žalbe)

Predsednik prvostepenog veća proverava formalne elemente i donosi rešenje o odbacivanju žalbe kada je ispunjen jedan od sledeća tri taksativno navedena uslova:

  • Neblagovremenost – ako je žalba podnesena po proteku zakonskog roka u kojem se mogla uložiti.
  • Nedozvoljenost – ako je žalbu podnelo lice koje ne spada u zakonske ovlašćene subjekte (titulare prava na ulaganje redovnog pravnog leka).
  • Neurednost – ako žalba ne sadrži elemente koje po Zakoniku obavezno mora da ima.

Institut „represuđenja“ (Samoponavljanje prvostepenog postupka)

A) Pojam i suština instituta

To je specifičan i nov zakonski mehanizam u krivičnom postupku koji, s ciljem rasterećenja drugostepenog suda, omogućava da se povodom argumenata iznetih u žalbi ponovo otvori glavni pretres pred prvostepenim sudom. U pravno-tehničkom smislu, ovaj institut predstavlja svojevrsno „samoponavljanje“ postupka.

B) Uslovi za otvaranje postupka represuđenja

Pretresno veće će ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak isključivo ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. Da su u žalbi iznete nove činjenice i predloženi novi dokazi.
  2. Da te činjenice i novopredloženi dokazi, prema oceni predsednika prvostepenog veća, mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja.

C) Tok postupka i donošenje odluke nakon represuđenja

  • Procedura: Nakon ponovnog otvaranja glavnog pretresa, sud sprovodi naknadni dokazni postupak. Po završetku tog dela, predsednik veća postupa po opštim pravilima koja se odnose na završetak dokaznog postupka na glavnom pretresu i prelazi se na davanje završne reči.
  • Odluka (Nova presuda): Prvostepeni sud donosi novu presudu kojom:
    • Potvrđuje svoju raniju presudu, ili
    • Preinačuje svoju raniju presudu.
  • Pravni lek protiv nove presude: Protiv ove nove presude dozvoljena je žalba u skladu sa opštim zakonskim pravilima koja važe za ulaganje žalbe protiv prvostepene presude.

Dostavljanje žalbe protivnoj stranci i odgovor na žalbu

Ukoliko predsednik prvostepenog veća oceni da nove činjenice i predloženi dokazi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, on ne otvara ponovni pretres, već sprovodi postupak dostavljanja žalbe protivnoj stranci:

  • Dostavljanje: Primerak žalbe se dostavlja protivnoj stranci.
  • Rok za odgovor: Protivna stranka može podneti sudu odgovor na žalbu u roku od osam dana od dana prijema žalbe.
  • Pravna priroda i svrha odgovora:
    • Ovo je isključivo procesna mogućnost (pravo), a ne i obaveza protivne stranke.
    • Svrha podnošenja odgovora jeste da protivna stranka izloži svoje viđenje žalbenih navoda i predloga, čime se obezbeđuje delovanje načela kontradiktornosti u ovom stadijumu postupka.

Dostavljanje spisa drugostepenom sudu

  • Procesni momenat: Vrši se po prijemu odgovora na žalbu, odnosno nakon što proteče rok od osam dana u kome je protivna stranka mogla podneti odgovor.
  • Sadržaj dostave: Prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu žalbu, odgovor na žalbu (ako je podnet) i sve spise predmeta u dovoljnom broju primeraka.

Postupak pred prvostepenim sudom

Procesni stadijumi drugostepenog postupka

Postupak po žalbi pred drugostepenim sudom odvija se kroz dva osnovna procesna stadijuma:

  • Pripremni postupak (postupak „pripremanja“ za odlučivanje o žalbi) – koji se odlikuje specifičnim procesnim aktivnostima sudije izvestioca.
  • Postupak pred žalbenim većem – koji se može sprovesti u dve procesne forme:
    • Sednica veća – predstavlja pravilo u praksi i obavezan je stadijum žalbenog postupka.
    • Pretres pred drugostepenim sudom – održava se relativno retko u sudskoj praksi.

Određivanje sudije izvestioca i njegov osnovni zadatak

  • Pravilo o određivanju: Kada spisi povodom žalbe stignu drugostepenom sudu, oni se dostavljaju sudiji izvestiocu (pravilo je da se određuje jedan sudija izvestilac).
  • Izuzetak: U naročito složenim predmetima, predsednik suda može doneti odluku da se odredi više sudija izvestilaca iz reda članova veća.
  • Osnovni zadatak: Sudija izvestilac ima dužnost da se detaljno upozna sa izjavljenom žalbom i spisima predmeta kako bi na sednici veća mogao da podnese usmeni izveštaj o stanju stvari.

Specifične aktivnosti sudije izvestioca u pripremnom postupku

U okviru pripreme predmeta za odlučivanje, sudija izvestilac preduzima sledeće tri zakonom propisane aktivnosti:

A) Izdvajanje nezakonitih dokaza

  • Uslov: Ukoliko sudija izvestilac utvrdi da se u spisima predmeta nalaze zapisnici ili obaveštenja na kojima se po zakonu ne može zasnivati sudska odluka.
  • Pravna radnja: Donosi rešenje o izdvajanju nezakonitih dokaza. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
  • Pravna posledica: Nakon što ovo rešenje postane pravnosnažno, sudija izvestilac te materijale dostavlja sudiji za prethodni postupak radi njihovog čuvanja odvojeno od ostalih spisa, uz izričitu zabranu razgledanja i korišćenja u daljem toku postupka.

B) Dostavljanje spisa nadležnom javnom tužiocu

  • Uslov: Primenjuje se isključivo ako je reč o krivičnom delu za koje se krivično gonjenje preduzima po zahtevu javnog tužioca.
  • Sadržaj obaveze javnog tužioca: Nakon što mu sudija izvestilac dostavi spise, javni tužilac je dužan da bez odlaganja preduzme sledeće aktivnosti:
    • Razmotri spise predmeta.
    • Stavi svoj predlog povodom žalbe.
    • Vrati spise sudu.
  • Rokovi za postupanje tužioca:
    • Opšti rok: najkasnije u roku od 15 dana.
    • Izuzetak (u naročito složenim predmetima gde je prethodno i rok za žalbu bio produžen): najkasnije u roku od 30 dana.

C) Otklanjanje tehničkih i materijalnih grešaka u presudi

Ako se pre održavanja sednice veća utvrdi da pismeno izrađena presuda sadrži nedostatke, postupa se na sledeći način u zavisnosti od težine greške:

  1. Očigledne greške i lakši nedostaci (npr. greške u imenima, brojevima, očigledne greške u pisanju i računanju):
    • Sudija izvestilac pre održavanja sednice veća vraća spise predsedniku prvostepenog veća radi donošenja rešenja o ispravci grešaka.
    • Po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi se ponovo dostavljaju drugostepenom sudu.
  2. Krupnije greške (nesaglasnost između pismeno izrađene presude i njenog izvornika):
    • Ispravljena presuda se obavezno dostavlja svim licima koja imaju pravo na izjavljivanje žalbe.
    • Pravna posledica: Rok za žalbu protiv „ispravljene“ presude počinje da teče ispočetka – od dana dostavljanja rešenja o ispravci (protiv kojeg nije dozvoljena posebna žalba).

Forme odlučivanja drugostepenog suda (Sednica veća i pretres pred drugostepenim sudom)

1. Dve procesne forme donošenja odluke

Drugostepeni sud o izjavljenoj žalbi odlučuje sprovodeći postupak u jednoj od dve zakonom predviđene forme:

  1. U sednici veća
  2. Na osnovu održanog pretresa

2. Odnos između sednice veća i pretresa

  • Obaveznost sednice veća: Sednica veća se mora održati u svakom slučaju.
  • Donošenje odluke o pretresu: Upravo na toj obaveznoj sednici, veće drugostepenog suda donosi odluku o tome da li će se u konkretnom postupku održati pretres.

3. Mogućnost kombinovanog vođenja postupka i parcijalni pretres

  • Pravilo o parcijalnom pretresu: Veće drugostepenog suda može doneti odluku da se pretres održi samo u odnosu na pojedine delove prvostepene presude, pod uslovom da se ti delovi mogu izdvojiti bez štetnih posledica po pravilno presuđenje.
  • Pravna posledica: U tom slučaju se drugostepeni postupak vodi kombinovano:
    • Za delove presude za koje je određen pretres sprovodi se glavni pretres pred drugostepenim sudom.
    • Za preostale delove presude za koje pretres nije određen, odluka o žalbi se donosi direktno u sednici drugostepenog veća.

4. Funkcija predsednika veća u slučaju održavanja pretresa

  • Ukoliko veće odluči da održi pretres, funkciju predsednika drugostepenog veća obavlja sudija izvestilac.
  • Ako je u naročito složenom predmetu bilo određeno više izvestilaca, samo veće će odrediti jednog od njih da obavlja funkciju predsednika veća na pretresu.