Pravnik

Pravo svojine je najšire pravo u granicama zakona korišćenja, držanja i raspolaganja jednom stvari, koje se može isticati prema svim trecim licima.

1. Ovlascenje držanja – da se stvar ima u državini
   • pretpostavka za korišćenje stvari
   • sastoji se u pravnoj mogućnosti da se ima faktička vlast na stvari
2. Ovlašćenje korišćenja se sastoji u pravnoj mogućnosti da se preduzimaju materijalni akti prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje i ima 2 oblika:
   • upotreba stvari
   • pribiranje plodova i drugih prihoda
3. Ovlašćenje raspolaganja sa svoje strane ima 2 komponente: faktičko i pravno raspolaganje
   • Faktičko raspolaganje je preduzimanje materijalnih akata kojima se utiče na supstanciju stvari
     • popravka, promena kojom menjamo namenu stvari
   • Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili delimično prenosi na druge subjekte.
     1. Potpuno raspolaganje je prenos prava svojine na drugoga ili odricanje od prava svojine
        1. prodaja, poklon, trampa ili derelikcija
     2. Delimično raspolaganje je preduzimanje pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine ustanovljava prava u korist drugih subjekta, kojima se pravo svojine u većoj ili manjoj meri sužava odnosno ograničava.

Pravo svojine je apsolutno prema svim licima u 2 različita smisla:

1. deluje prema svima:
   • vlasnik ima pravo sledovanja odnosno pravo da zahteva povraćaj stvari od bilo kog trećeg lica kod koga je stvar bez pravnog osnova
2. u svojini je koncentrisana sva pravna vlast koja se moze imati na jednoj stvari

Pravo svojine je najapsolutnije pravo u granicama zakona (relativna sveobuhvatnost)

• za nebitne stvari kao što je olovka zakon priznaje apsolutnost u punom smislu
• za neke stvari većeg ekonomskog značaja zakoni postavlju ograničenja vlasnicima čak i zabranu menjanja supstancije stvari

Princip sveobuhvatnosti prava svojine ima dve važeće praktične pravne posledice:

• na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine
  • sticanje prava svojine na stvari koja već ima vlasnika je i prestanak prava svojine dotadašnjeg vlasnika
• ograničenja svojine se moraju zasnivati na pozitivnim propisima, ustavnim načelima, i moralnim normama
  • vlasniku je dozvoljeno sve što mu nije zabranjeno

Pravo svojine je trajno i vremenski neograničeno u dvostrukom smislu:

1. postoji dok postoji sama stvar
2. ne zastareva

NOVE TEORIJE O PRAVU SVOJINE

1. Teorija zabrane zloupotrebe subjektivnih građanskih prava – nije dozvoljeno:
   1. vršenje prava s namerom da se nekome škodi
   2. prekomerno tj. nenormalno vršenje prava

• Zloupotreba prava u iznetom smislu sankcionisana je

1. naknadom štete
2. zabranom daljeg vršenja štetne aktivnosti

• upotrebom naprava radi izbegavanja nanošenja štete drugima

1. Teorija subjektivnih prava kao socijalnih funkcija je formulisana na hipotezi prava svojine
   1. svojina nije pravo vec funkcija
      • držalac jednog bogatstva ima određenu socijalnu funkciju i dok je ispunjava njegovi postupci kao vlasnika uživaju zaštitu zakona
   2. najpoznatiji zastupnik francuski pravnik Leon Digi
   3. pokazala je da svojina na privredno najvažnijim objektima ima 2 strane: individualnu i društvenu
      • svojina je priznata pojedinim subjektima radi zadovoljenja njihovih opravdanih interesa i mora bti vršena uz vođenje računa o društvenim interesima

Sve veći broj pozitivnih ograničenja izazvao je polemike o tome da li je došlo i do promene u samom pojmu prava svojine:

• prema jednima: obaveze koje terete vlasnika nisu ograničenja već deo njegovog prava svojine
• po drugima: zakonska ograničenja ne ulaze u pojam prava svojine vec određuju njegov okvir, uži ili širi, ili potpuno ukidanje prava svojine
  • više saglasno pravnoj stvarnosti