1. KRITERIJUM PODELE I POJAM
Podela se vrši prema tome da li korist iz ugovora nastaje za obe ili samo za jednu ugovornu stranu, odnosno da li postoji obaveza davanja naknade.
• Teretni ugovori (Onerozni): Dvostrani pravni poslovi iz kojih nastaje korist za obe ugovorne strane.
◦ Suština: Svaka strana duguje protivnaknadu za korist koju dobija. Ugovornik pristaje na obavezu da bi dobio nešto zauzvrat (ideja uzajamne koristi).
◦ Etimologija: Od latinske reči onus (teret).
◦ Primeri: Prodaja, razmena, zakup, ugovor o delu, zajam sa kamatom.
• Dobročini ugovori (Lukrativni): Pravni poslovi iz kojih korist nastaje samo za jednu stranu.
◦ Suština: Jedna strana uvećava imovinu druge na teret sopstvene imovine, a da za to ne dobija i ne traži nikakvu protivnaknadu. Počivaju na ideji odricanja i davanja (animus donandi).
◦ Primeri: Poklon, posluga, beskamatni zajam, otpuštanje duga.
2. ODNOS SA PODELOM NA JEDNOSTRANO I DVOSTRANO OBAVEZNE
Pazi, ove podele se ne poklapaju u potpunosti! (Ovo je česta „zamka“ na ispitu).
• Dvostrano-obavezni su najčešće teretni: (npr. prodaja), ali mogu biti i dobročini (npr. posluga ili beskamatni zajam).
◦ Objašnjenje: Kod beskamatnog zajma, obaveze imaju i zajmodavac (da da novac) i zajmoprimac (da vrati novac), ali korist ima samo zajmoprimac jer ne plaća kamatu (naknadu za korišćenje).
• Jednostrano-obavezni su po pravilu dobročini: (npr. poklon).
◦ Izuzetak: Mogu biti teretni, kao što je realni zajam sa kamatom (jedna strana duguje vraćanje + kamatu, a ugovor nastaje tek predajom novca pa druga strana nema obavezu predaje u trenutku nastanka).
3. ZNAČAJ PODELE (RAZLIKE U PRAVNOM REŽIMU)
Ovo je ključni deo odgovora. Pravila se razlikuju u sledećim segmentima:
A) Odgovornost za nedostatke
• Teretni: Postoji odgovornost prenosioca za pravne i materijalne nedostatke stvari (zaštita ekvivalentnosti).
• Dobročini: Po pravilu nema odgovornosti za nedostatke (jer nema naknade).
B) Tumačenje ugovora (nejasne odredbe)
• Teretni: Tumače se u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.
• Dobročini: Tumače se u smislu koji je manje težak za dužnika (blaže tumačenje).
C) Raskid ugovora
• Teretni: Raskidaju se prvenstveno zbog neispunjenja obaveze, radi zaštite načela jednake vrednosti davanja.
• Dobročini: Mogu se raskinuti iz specifičnih razloga vezanih za ličnost ili moral: zbog teške nezahvalnosti ili zbog osiromašenja davaoca (materijalna oskudica).
D) Pobijanje dužnikovih pravnih radnji (Actio Pauliana)
• Teretni: Poverilac mora da dokaže da je treće lice (saugovornik dužnika) bilo nesavesno (znalo za štetu).
• Dobročini: Nesavesnost trećeg lica se pretpostavlja (ne mora se dokazivati), pa se lakše pobijaju.
E) Mane volje (Zabluda i pobude)
• Teretni: Pobude (motivi) obično ne utiču na punovažnost, osim ako su nedopuštene i druga strana je za to znala.
• Dobročini: Zabluda o pobudi je bitna (npr. zabluda o ličnosti ili razlogu davanja). Ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku, ugovor je bez dejstva čak i ako je druga strana savesna.
F) Forma
• Teretni: Obično su neformalni (lakši promet).
• Dobročini: Često su formalni (pismena forma, realna forma ili javna isprava) radi zaštite poklonodavca od lakomislenog obvezivanja.
4. PRAVNA PRIRODA I PROMET
• Intuitu personae: Dobročini ugovori se najčešće zaključuju s obzirom na ličnost saugovornika (rođaci, prijatelji), dok su teretni ugovori obično bezlični i masovni.
• Raspolaganje: Podela važi i za ugovore raspolaganja (npr. otpuštanje duga je uvek dobročino raspolaganje).
Pravnik 