Akcionarsko društvo

Objavljeno autor: Ted

Akcionarsko društvo (AD) je najkompleksnija forma privrednog društva i predstavlja tipično društvo kapitala.

  • S obzirom na to da nudi najveće mogućnosti za prikupljanje kapitala, ali je i najpodložnije zloupotrebama (poznati svetski korporativni skandali), ova forma društva je zakonski najdetaljnije uređena, i to pretežno imperativnim normama, za razliku od drugih formi gde dominira dispoziivnost.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Akcionarsko društvo poseduje pet suštinskih karakteristika koje ga čine atraktivnim, ali istovremeno generišu takozvane agencijske probleme:

  • Pravni subjektivitet: AD ima sopstveni pravni subjektivitet, potpuno odvojen od subjektiviteta svojih akcionara, članova uprave i poverilaca. Imovina društva odvojena je od imovine akcionara, što se manifestuje kroz dva pravila:
    • Princip prioriteta poverilaca društva: Imovina AD služi isključivo za namirenje poverilaca samog društva, a ne poverilaca akcionara.
    • Princip likvidacione zaštite: Akcionari ne mogu istupiti iz društva prostim povlačenjem svog uloga (jer bi to predstavljalo delimičnu likvidaciju društva).
    • Ratio legis: Iako ekonomska nauka ovo društvo objašnjava kroz „teoriju mreže ugovora“, pravno gledano, sticanjem subjektiviteta AD postaje samostalna ugovorna strana koja preuzima rizike.
  • Ograničena odgovornost: Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva (poverioci se namiruju isključivo iz imovine društva).
    • Izuzetak: Akcionar odgovara sopstvenom imovinom samo u slučaju proboja pravne ličnosti.
    • Akcionar koji ulog nije uneo u celosti odgovara za obaveze društva ograničeno – samo do visine ugovorenog, a neunetog uloga (što se najčešće aktivira na zahtev upravnika u postupku stečaja ili likvidacije).
  • Prenosivost akcija: Osnovni kapital AD podeljen je na akcije, koje su distinktivno obeležje ovog društva.
    • Za razliku od udela kod DOO, prenos akcija je po zakonu slobodan, čime se obezbeđuje maksimalna likvidnost i lako pribavljanje kapitala.
    • Kako pravni sistem po pravilu ne dozvoljava istupanje i povraćaj uloga (investicija je „zaključana“), slobodna prenosivost je mehanizam kojim akcionar može da napusti društvo prodajom akcija.

Osnivanje i akti

  • Akcionarsko društvo stiče svojstvo pravnog lica (pravni subjektivitet) konstitutivnim upisom u Registar privrednih subjekata.

Organi društva (Upravljanje)

  • Centralizovana uprava odvojena od akcionara: U akcionarskom društvu dolazi do striktnog razdvajanja „svojine“ od operativnog upravljanja.
  • Skupština (organ vlasnika) zakonski delegira upravljačka ovlašćenja na organe uprave (npr. odbor direktora) jer su stručniji, a sam proces odlučivanja je brži, efikasniji i jeftiniji u odnosu na stalno sazivanje svih akcionara.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Akcionarska kontrola: Iako se svakodnevno upravljanje poverava direktorima, akcionari (kroz Skupštinu) ne gube svu moć, već vrše takozvanu akcionarsku kontrolu zadržavanjem nadležnosti nad donošenjem fundamentalnih odluka.
  • Ove krucijalne nadležnosti obuhvataju:
    1. Usvajanje novog i izmenu postojećeg statuta.
    2. Imenovanje i razrešenje članova uprave.
    3. Odlučivanje o načinu raspodele dobiti (dividenda).

Postavi komentar