Autor: Ted

Pojam kriminalistike i odnos sa drugim naukama

11. aprila 2019.

Kriminalistika je nauka koja pronalazi, usavršava i primenjuje određene naučne ili na praktičnom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpodesnija da se krivično delo otkrije i razjasni, otkrije učinilac i obezbede dokazi, kao i da se spreči izvršenje planiranih krivičnih dela.

Jednostavnije rečeno, kriminalistika je nauka o tehnici, taktici i metodici istraživanja i sprečavanja krivičnih dela.

  • Kriminalistička tehnika proučava i primenjuje metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka pomoću kojih se pronalaze, obezbeđuju i tumače tragovi i predmeti krivičnih dela da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivičnog dela i identifikaciju učinioca ili drugog lica.
  • Kriminalistička taktika se bavi oblicima krivičnih dela, načinom izvršenja, stručnim znanjem, veštinama, navikama, običajima, shvatanjima, načinom života, psihologijom i tipologijom učinioca krivičnih dela.
  • Kriminalistička metodika proučava fenomenologiju svake vrste krivičnog dela ponaosob i posebnosti koje važe za otkrivanje, razjašnjavanje, presuđivanje i sprečavanje određene vrste krivičnog dela.

Na osnovu KZ i ZKP-a vrši se primena naučno-tehničke metode za taktički i metodički način koji se primenjuje pri isleđivanju i suđenju krivičnih dela, što dovodi do toga da se time ne bavi samo u kriminalistici već i u krivičnom pravu i postupku.

  • Veza između krivičnog procesnog prava i kriminalistike sastoji se u tome što kriminalistika pri izradi naučnih metoda isleđenja i suđenja polazi od osnovnih teoretskih postavki nauke krivičnog procesnog prava.
    • te naučne metode, primenjuju se u krivičnom postupku sa ciljem da se istražnim i sudskim organima omogući puno ostvarenje ciljeva pravosuđa
    • krivični postupak propisuje pravne okvire i forme za delatnost sudskog postupka, a kriminalistika daje ovom okviru realni sadržaj
  • Kriminalistika se primenjuje i u građanskom postupku (taktika i tehnika saslušanja, uviđaj, psihologija iskaza, veštačenje mastila, dokumenata…).
  • Svoju primenu, kriminalistika nalazi i u upravnom pravu registracijom koja se vrši upravnim putem.
  • Kriminalna fenomenologija, kao sastavni deo kriminalistike, doprinosi građi drugih kriminoloških disciplina, pre svega sociologija i etiologija kriminaliteta, jer se ne može zamisliti istraživanje uzroka kriminaliteta bez poznavanja života prestupnika i pojavnog oblika kriminaliteta.
  • Kriminalistika, koja je u tesnoj vezi za krivičnim pravom, zajedno sa psihijatrijom i psihologijom uveliko doprinosi izgradnji sudske psihologije, kao samostalne naučne discipline.

Alternativne obligacije

11. aprila 2019.

To su obligacije sa 2 ili više predmeta koji se duguju, a dužnik se oslobađa obaveze tako što predaje 1 od tih predmeta (izvrši jednu prestaciju). Due res in obligatione, una res in solutione.

Predmet ispunjenja određuje se pomoću prava izbora koje može pripadati dužniku, poveriocu ili trećem licu – presudna je zajednička volja ugovornih strana, a ukoliko nje nema onda važi zakonska pretpostavka da dužnik ima pravo izbora.

Kada dužnik ima pravo izbora, on odlučuje koji će predmet predati poveriocu. On ovo pravo treba da vrši u roku koji je određen ugovorom ili zakonom – nakon isteka tog roka, poverilac ga opominje, a ukoliko ni nakon opomene nije ispunio svoju obavezu, poverilac ga može tužiti (formuliše tužbeni zahtev koji mora da glasi alternativno) i ukoliko je tužb.zahtev usvojen – presuda takođe mora glasiti alternativno (tako da ni u ovom izvršnom postupku dužnik ne gubi svoje pravo izbora).

Kada prestaje njegovo pravo izbora?

  • Član 405
    • Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovom izboru.

Kada poverilac ima pravo izbora —> (2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku određenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle čijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Kada treće lice ima pravo izbora

  • Član 406
    • Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne učini, svaka strana može zahtevati da izbor izvrši sud.
  • Član 404
    • (1) Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog časa izbor se više ne može menjati.
    • (2) Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna i da je njen predmet od početka bila izabrana stvar.
  • (izbor je neopoziv; pravo izbora je pravna moć, preobražajno pravo – obligacija se iz složene pretvara u jednostavnu na osnovu volje jedne strane).

Do pretvaranja može doći i mimo volje jedne strane – na osnovunemogućnosti ispunjenja jednog predmeta (usled nekog događaja koji je rezultat više sile ili krivice jedne ili druge strane u oblig.odnosu) :

  • propast svih predmeta, obligacija se gasi
  • usled više sile, ukoliko je ostao jedan predmet, obligacija se svodi na preostali predmet i taj se predmet predaje poveriocu
  • krivica jedne ili druge strane —> vodi se računa o dve stvari : ko je kriv i ko ima pravo izbora?
  •  Član 408
    • (1) Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograničava na preostali predmet u slučaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete.
    • (2) Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.

Budžetsko ograničenje

20. oktobra 2018.

Potrošnja i izbor dobara ograničeni su raspoloživim dohotkom koji je dat i ograničen.

Potrošač može da potroši najviše onoliko dohotka sa koliko raspolaže.

  • ta činjenica se naziva budžetsko ograničenje
  • da bi se opisalo budžetsko ograničenje potrebno je obezbediti i informacije o tržišnim cenama dobara o cijoj se potrošnji odlučuje

Osnovni izbor sa kojim se suočava potrošač jeste kako da potroši sopstveni raspoloživi dohodak.

Linija budžetskog ograničenja predstavlja skup tačaka koje opisuju različite kombinacije količine dva dobra koja se mogu kupiti potpunim iskorišćavanjem raspoloživog dohotka.

Screenshot_10

  • presek te linije sa osama pokazuje maksimalnu količinu kupovine jedne robe
  • tačke koje se nalaze na liniji budžetskog ograničenja predstavljaju tačke maksimalne dostupne potrošnje
    • tačke udaljenije od koordinatnog početka u odnosu na liniju budžetskog ograničenja odnosno potrošnje koje te tačke opisuju nisu dostupne
    • sve tačke koje su ispod linije budžetskog ograničenja su dostupne, ali potrošnja koju one opisuju, nije efikasna
    • kretanjem po liniji budžetskog ograničenja potrošač troši celokupan iznos svog dohotka
      • ostvaruje najveću moguću odnosno najveću dostupnu potrošnju pri datom raspoloživom dohotku
  • lbo uvek ima isti nagib pri svakoj potrošnji
    • nagib ove linije zavisi isključivo od relativnih cena proizvoda, a te cene se ne menjaju sa relativnom potrošnjom
  • linija konkretnog potrošača crta se na osnovu njegovog raspoloživog dohotka

Promena iznosa raspoloživog dohotka dovodi do pomeranja linije budžetskog ograničenja nagore ili nadole, ali tako da je nova linija uvek paralelna sa starom.

Screenshot_11

  • sa promenom raspoloživog dohotka nije promenila relativna cena dobra, a jedino ta cena definiše nagib linije budžetskog ograničenja
  • povećanje iznosa raspoloživog dohotka dovodi do udaljavanja te linije od koordinatnog početka pomeranjem udesno,
  • umanjenje raspoloživog dohotka dovodi do njenog približavanja koordinatnom početku pomeranjem ulevo

Na pomeranje linije budžetskog ograničenja utiče i promene cena posmatranih dobara (relativnih cena).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

  • umanjenje cene jednog dobra dovodi do toga da je za kupovinu iste količine tog dobra potrebno utrošiti manje dohotka
    • za isti iznos se može kupiti više tih dobara
  • dolazi do promene nagiba,
    • nova linija budžetskog ograničenja nije paralelna sa starom
  • ako se menja cena samo jednog proizvoda, L.B.O. se pomera rotacijom oko tačke kojom se označava najveća moguća potrošnja onog dobra čija se cena ne menja

Promena cene dovodi do promene kupovne moći dohotka

  • umanjenje cene jednog proizvoda dovodi do rasta kupovne moći odnosno efektivnog raspoloživog dohotka
    • promena cene ima efekat na raspoloživi dohodak odnosno njegovu kupovnu moć
  • do efekta dohotka dolazi pri promeni cene

Krive indiferencije

19. oktobra 2018.

Krive indiferencije opisuju skup svih kombinacija dobara u potrošnji koje pružaju potrošaču jednaku korist.

  • ako se pretpostavi postojanje samo dva potrošačka dobra, kriva indiferencije se mo\e formulisati u dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu

Ukupna korisnost raste sa porastom potrošnje bilo kog od dva dobra, a granična korisnost opada sa povećanjem njihove potrošnje.

Kada potrošač slobodno odlučuje između različitih količina jednog i drugog dobra, znači da se potrošnja jednog može supstituisati potrošnjem drugog.

  • ako ta dva dobra zadovoljavaju različite potrebe potrošača, postoji supstitucija ali se ne radi o dobrima supstitutima
    • supstituti su dobra koja iste potrebe potrošača zadovoljavaju na sličan način

Kriva indiferencije predstavlja skup tačaka kojima se opisuju kombinacije potrošnje dva dobra prema kojima je potrošač indiferentan.

  • opisuju supstituciju potrošnje jednog dobra potrošnjom drugog, a da se pri tome ne menja nivo korisnosti koju uživa potrošač
  • npr. Pomeranje potrošnje iz tačke A u tačku B znači da je smanjena potrošnja dobra X , a povećana potrošnja dobra Y, a da pri tome nije promenjena ukupna korisnost potrošaca

Osnovne karakteristike krivih indiferencije:

  1. negativan nagib
    • sa smanjenjem potrošnje jednog dobra mora da poraste potrošnja drugog kako bi nivo korisnosti ostao isti
    • posledica postojanja pozitivne granične korisnosti („više je bolje“)
    • nagib krive indiferencije grafički predstavlja graničnu stopu supstitucije
      • koliko je potrebno da se poveća potrošnja jednog dobra da bi, pri jediničnom smanjenju potrošnje drugog dobra, korisnost ostala ista
  2. konveksne (ispupčene) ka koordinatnom pocetku
    • što je veća potrošnja jednog dobra, to je manja korisnost dodatne jednice tog dobra
    • posledica opadajuće granične korisnosti
    • s promenom potrošnje menja se i granična stopa supstitucije
      • konveksnost dovodi do promene nagiba krive sa promenom potrošnje jednog odnosno drugog dobra

        Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

  3. beskonačno veliki broj krivih indiferencije za svakog pojedinca.
    • što je kriva indiferencije više udaljena od koordinatnog početka, to je viši nivo korisnosti koju uživa potrošač
  4. ne mogu da se seku
    • svaka opisuje poseban nivo korisnosti
    • da nije tako narušila bi se pretpostavka o konzistentnosti preferencija
  5. oblik i položaj krivih indiferencija se razlikuje
    • različiti potrošači imaju različite preferencije
    • razlikuje se od jednog potrošača do drugog intenzitet nagiba krivih indiferencije, stepen konveksnosti, položaj u koordinatnom sistemu

Korisnost i preferencije potrošača

18. oktobra 2018.

Ljudske potrebe odnosno želje su neograničene i one predstavljaju pokretački motiv potrošnje.

  • Potrošnja predstavlja proces zadovoljenja ljudskih potreba odnosno želja i ona generiše korisnost.
  • Korisnost je subjektivna kategorija kojom potrošači ocenjuju stepen zadovoljenja svojih potreba.

Osnovna pretpostavka racionalnog ponašanja je da potrošači teže da maksimiziraju korisnost u potrošnji.

Nivo potrošnje zavisi od nivoa korisnosti koja ta potrošnja generiše pa je stoga bitno da se razmotri funkcionalni odnos izmedju potrošnje i korisnosti. Ta uzročno-posledična veza je takva da promena nivoa potrošnje dovodi do promene nivoa korisnosti.

Screenshot_5

  • Ukupna korisnost je za svaki nivo potrošnje, zbir svih prethodno realizovanih graničnih korisnosti.
  • Granična korisnost je prirast ukupne korisnosti do koje dolazi sa konzumiranjem dodatne jedinice dobra
    • zakon opadajuće granične korisnosti podrazumeva da sa povećanjem potrošnje dolazi do opadanja granične korisnosti
      • zbog toga I kriva granične korisnosti uvek ima negativan nagib.
      • pri odredjenom nivou potrošnje, granična korisnost se izjednačava sa nulom.
        • dovodi do maksimizacije ukupne korisnosti, pa time određuje i nivo njegove potrošnje – on bira taj nivo potrošnje.
        • manja potrošnja ne dovodi do maksimizacije korisnosti
        • veća potrošnja može dovesti do negativne granične korisnosti
          • ograničena na ona dobra pri čijem korišćenju dolazi do fiziološki zasnovanih ograničenja u njihovoj potrošnji i to posmatrano na kratak rok (hrana, piće)
          • u slučaju ostalih proizvoda, ne postoji negativna granična korisnost.

Pretpostavljamo da postoji neograničen broj proizvoda izmedju kojih potrošač mora da se opredeli. Preferencije pokazuju potrošačev odnos prema korisnosti u potrošnji različitih dobara i imaju zajedničke karakteristike:

  1. potrošači su sposobni da artikulišu i iskazuju svoje preferencije
    • rangiraju poželjnost potrošnje određenih dobara
      • potrošač iskaže da radije prihvata korpu dobara A nego B
      • specijalan slučaj rangiranja je onaj u kom je potrošač indiferentan
        • obe korpe generišu identičnu korisnost.
  2. preferencije su tranzitivne tj. konzistentne
    • doslednost potrošača u rangiranju potrošačkih korpi
      • ukoliko potrošač radije bira korpu dobara A u odnosu na korpu dobara B i ukoliko radije bira korpu dobara B u odnosu na korpu dobara C, tada on neminovno radije bira korpu dobara A u odnosu na korpu dobara C
    • posledica je potrošačevog racionalnog ponašanja
  3. što više to bolje – viši nivo potrošnje bolji je od nižeg
    • potrošač ako odlučuje između dve korpe koje sadrže ista dobra uvek bira korpu u kojoj ima više bar jednog dobra iz te korpe
    • uvek pozitivna granična korisnost

Osnovna ekonomska pitanja

18. oktobra 2018.

Prvo pitanje: koja dobra I usluge treba da se proizvedu i kojoj količini?

Alokacija resursa predstavlja rasporedjivanje i upotrebu resursa za proizvodnju različitih proizvoda. Pri tome, svaka privreda se suocava sa oportunitetnim troskovima.

  • ako se više resursa alocira u proizvodnju topova, manje će resursa preostati da se alocira u proizvodnju butera

Odluka o tome koliko će resursa biti rasporedjeno u proizvodnju pojedinačnog proizvoda donosi se decentralizovano i to na osnovu tržišne cene proizvoda. Što je viša cena odredjenog proizvoda, više će resursa biti alocirano u njegovu proizvodnju.

Te odluke se donose decentralizovano, i to ih donose dve grupe privrednih subjekata.

  1. Potrošači jer se njihova želja da kupe odredjeni proizvod iskazuje tako da raste tražnja za tim proizvodom, pa time raste i njegova tržišna cena.
  2. Preduzetnici koji organizuju proizvodnju i koji će na povećanu tržišnu cenu jednog proizvoda, želeći da maksimizuju profit reagovati tako da će alocirati više resursa u proizvodnju tog proizvoda.

Decentralizovano odlučivanje – ne postoji nikakav centar iz koga neko u ime svih ljudi donosi odluke, već svaki pojedinac to samostalno čini za sebe

U administrativnom socijalizmu odnosno planskom sistemu su postojali planeri, kao deo državne vlasti, donosili sve odluke o tome što će se i koliko proizvoditi.

  • tržište nije postojalo pa nisu postojale ni tržišne cene a odluke su se donosile na osnovu utisaka šta je potrebno društvu

Drugo pitanje: na koji način proizvesti izabrana dobra I usluge?

Odgovor na pitanje o izboru optimalnog načina proizvodnje daje TEORIJA PROIZVODNJE.

Ključni element na osnovu koga preduzetnici donose odluku o tome kako će organizovati proizvodnju izabranog proizvoda jeste tržišna cena, ali ovog puta tržišna cena proizvodnih faktora.

  • ukoliko je radna snaga u odredjenoj zemlji skupa, onda preduzetnici imaju podsticaj da radnu snagu zamenjuju mašinama
  • ukoliko je cena radne snage niska ne postoji podsticaj da se ulaze u kapitalnu opremu

Promena cene proizvodnih faktora tj. odnosa njihovih cena dovodi do promene podsticaja preduzetnicima, tako da dolazi do supstitucije jednog proizvodnog faktora drugim.

Treće pitanje: kako raspodeliti proizvedena dobra I uslove?

Raspodela tih dobara i usluga se vrši na tržištu robe i to putem razmene. Osnovno je pravilo da što je veći nečiji dohodak, veći je i iznos robe koju može da prisvoji.

Osnovu za raspodelu dohotka predstavljaju faktorski prihodi – svaki pojedinac raspolaže odredjenim faktorima i za njihovo angažovanje naplaćuje naknadu u vidu faktorskog prihoda.

Svim pitanjima koja se tiču raspodele dohotka bavi se TEORIJA RASPODELE.

Četvrto pitanje : koliko je društvo efikasno u proizvodnji I potrošnji?

Odgovorom na ovo pitanje bavi se ekonomika blagostanja.

Jedno od osnovnih pitanja ekonomike blagostanja jeste kako definisati kriterijum ekonomske efikasnosti, odnosno na koji način pokazati da postoji prostor za njeno poboljšanje?

Široko prihvaćen kriterijum te vrste jeste da povećanje efikasnosti u proizvodnji podrazumeva da se reorganizacijom proizvodnje uveća proizvodnja nekog proizvoda za makar jednu jedinicu, a da se pri tome ne smanji proizvodnja niti jedne jedinice drugog proizvoda.

Adekvatno povećanje efikasnosti u potrošnji podrazumeva da se poveća potrošnja makar jednog proizvoda, a da se ne umanji potrošnja niti jednog drugog proizvoda.

Sveobuhvatna ekonomska efikasnost se uvećava ukoliko se uveća blagostanje makar jednog pojedinca, a da se pri tome ne umanji blagostanje niti jednog drugog pojedinca.

Ovaj kriterijum se naziva po Vilfredu Paretu – poboljšanje u smislu Pareta.

Ukoliko ne može da se postigne poboljšanje u skladu sa navedenim kriterijumom, tada je izvesno da je postignuta maksimalna ekonomska efikasnost, odnosno da je alokacija resursa u jednom društvu optimalna u smislu Pareta.

Optimalno stanje predstavlja stanje koje nije moguće poboljšati.

Peto pitanje : da li se menja kapacitet društva za proizvodnju dobara I usluga?

Time što je neko društvo postiglo optimalnost u smilu Pareta ne znači da je za sva vremena dostignut maksimalni iznos blagostanja. Današnje blagostanje mnogih, gotovo svih zemalja sveta, daleko je iznad nivoa blagostanja koji je postojao pre što I više godina. To je posledica promene odnosno rasta kapaciteta društva da proizvede dobra I usluge. Zbog toga je ključno pitanje kako dolazi do promene odnosno do rasta tog kapaciteta kojima raste blagostanje? Odgovor na ovo pitanje daje TEORIJA PRIVREDNOG RASTA.

Savremena teorija privrednog rasta sve se više bavi institucijama odnosno normama ponašanja koje pospešuju privredni rast.

Ekonomija kao nauka

3. oktobra 2018.

Ekonomska nauka se može definisati kao nauka o ponašanju ljudi koji u uslovima oskudnih resursa donose odluke njihovoj alternativnoj upotrebi kako bi ostvarili željene ciljeve.

Uslovi:

  1. postoji oskudnost, odnosno ogranicenost resursa kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe
    • ljudska ponašanja u slučaju da se radi o resursima koji nisu ograničeni odnosno oskudni ne spadaju u predmet ekonomije
      • vazduh koji dišemo, voda nasred okeana
    • svi resursi se mogu alternativno upotrebiti – za zadovoljenje različitih ljudskih potreba
  2. želje su neograničene tako da se ljudi suočavaju sa izborom iz najmanje dva razloga
    1. ljudske potrebe su neograničene a resursi ograničeni što dovodi do neophodnosti izbora između potreba tj njihovog rangiranja po značaju i hitnosti rangiranja
    2. mnogi resursi se mogu alternativno upotrebljavati odnosno mogu alternativno zadovoljavati različite ljudske potrebe
    • ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni neće ni biti mogućnosti izbora
    • u nekim slučajevima ljudi ne žele da se suoče s izborom
      • eliminišu sve alternative opciji za koju se opredeljuju
  3. ljudi se racionalno ponašaju tako da se ponašanje može svesti na maksimizaciju ili minimizaciju odredjene vrednosti.
    • pretpostavka da se ljudi racionalno ponašaju, jer ona omogućava predvidljivost tj. konzistentnost ljudskog ponasanja
      • npr. da sa padom cene raste tražnja za robom čija je cena pala
    • iracionalno ponašanje je nepredvidljivo, odnosno nema regularnost
      • zbog toga se ekonomija naziva i nauka o racionalnom izboru

Ekonomska analiza kriminala polazi od toga da su ljudske potrebe neograničene i da svaki pojedinac može alternativno da upotrebi resurse kojima raspolaže pre svega sopstvenu radnu snagu.

  1. mogućnost da svoje resurse uloži u delatnosti koje su u skladu sa zakonom
  2. alternativa da svoje resurse uloži u delatnosti koje predstavljaju kršenje zakona – da počne da se bavi kriminalom
    • racionalna odluka na osnovu očekivane koristi od kriminala
    • monetarni iskaz druge koristi koju pojedinac može da uživa baveći se kriminalom
    • i na osnovu očekivanih troškova
      • zavise od zaprećene kazne i svih oportunitetnih troškova bavljenja kriminalom

Metodologija ekonomske nauke

Specifičnost ekonomske nauke leži u tome što je ona deduktivna.

  • ekonomska nauka polazi od odredjenih polaznih premisa (pretpostavki)
    • osnovne tvrdnje o ljudskom ponašanju, tvrdnje koje se aksiomatski prihvataju, bez potrebe da se empirijski verifikuju, odnosno dokazuju
  • na osnovu tih premisa se dedukcijom donose teorijske hipoteze o ljudskom ponašanju
  • ono što je neophodno u ovom postupku jeste unošenje radnih pretpostavki

Pretpostavke pojednostavljuju složen svet koji nas okružuje i olakšavaju njegovo razumevanje.

  • npr. pri analizi izbora potrošača, pretpostavlja se da postoje samo dva potrošna dobra iako u stvarnom životu postoji daleko više

Funkcija pretpostavki je da omoguće ili olakšaju da se dedukcijom formulišu teorijski nalazi odnosno teorijske hipoteze kojima se opisuje ponašanje ljudi.

Modeli predstavljaju namerno pojednostavljenu stvarnost kako bi se analiza usredsredila na najbitnije uzročno-posledične veze koje se posmatraju.

  • mogu biti algebarski, grafički i verbalni

Model predstavlja način na koji se iskazuje odredjeni teorijski nalaz tj. teorijska hipoteza.

  • taj nalaz je osnova za predvidjanje tj. iskaz kako će se neka veličina menjati
  • npr. predvidjanje glasi: ukoliko dodje do pada cene odredjenog proizvoda ceteris paribus, doći će do rasta tražnje za njim

Ceteris paribus znači – pri čemu se ne menja niti jedna druga veličina.

Relevantnost teorijskih hipoteza

  • Pretpostavke nisu u potpunosti realistične budući da predstavljaju aproksimaciju odnosno pojednostavljenje stvarnosti
    • to nam omogućava da stvarnost analiziramo i donesemo zaključke o uzročno-posledičnim vezama koje deluju
    • ako bi pretpostavke u potpunosti bile realistične, ne bi bilo moguće analizirati stvarnost
  • modeli nisu realistični – njihova svrha je pojednostavljenje stvarnosti

Dobijeni nalazi tj. teorijske hipoteze se moraju podvrgnuti empirijskoj verifikaciji.

  • ako se nalazi mogu empirijski testirati može se govoriti o nauci, a ispitivanje validnosti se prenosi na polje empirijske analize

Ekonomisti se koriste realnim životom kao izvorom na osnovu koga se pristupa empirijskoj verifikaciji.

  • pojave se prate redovno ili vanredno, za potrebe nekog istraživanja
  • empirijskim istraživanjem se dolazi do potvrdjivanja ili opovrgavanja teorije
    • opovrgavanje teorije vodi ka izmeni postojeće teorije ili ka prelasku na alternativnu teoriju
    • potvrđivanje teorije se nastavlja novim postupcima, na novim podacima itd
      • nikd jedna teorija nije jednom za svagda dokazana već je predmet stalnih neprekidnih provera

Teorija je namenjena objašnjavanju stvarnosti odnosno prakse i različite teorije se nadmeću u tome koja će bolje da objasni stvarnost odnosno praksu. 

Ekonomska nauka i ekonomska politika

Svi nalazi ekonomske nauke predstavljaju pozitivne, vrednosno-neutralne iskaze o svetu koji nas okružuje. U njima se tvrdi kakav svet jeste, a ne kakav treba da bude.

Ovakvi vrednosno-neutralni sudovi koji predstavljaju nalaze ekonomske nauke posledica su činjenice da se ekonomska nauka ne bavi izborom ciljeva pojedinca, odnosno društva tj. ne bavi se razmatranjem koja su to stanja poželjna.

Nasuprot vrednosno neutralnim iskazima, vrednosni ili normativni iskazi nose tvrdnje o tome sta je to pozeljno, a sta ne odnosno kakva politika treba da se vodi. Vrednosni sudovi se nazivaju preskriptivnim jer se njima prepisuje određeno ponašanje odnosno politika. U tom slucaju nije rec o ekonomskoj nauci vec o vodjenju ekonomske politike.

Osnovni ekonomski pojmovi

3. oktobra 2018.

Ekonomija je pojam koji ima dva značenja.

  1. ekonomska nauka kao nauka o racionalnom izboru.
  2. privreda, tj. skup privrednih subjekata I aktivnosti.

Privredni subjekti su svi oni subjekti koji donose ekonomske odluke.

  1. pojedinci – fizička lica, najčešće potrošači
  2. pravna lica – privredna društva koja su pre svega proizvođači
  3. država – javlja se i na strani potrošnje i na strani proizvodnje
    • državnim politikama koje formuliše i sprovodi, definiše ključna pravila igre ekonomskog života

Institucije predstavljaju pravila igre, odnosno norme tj. namerno stvorena ograničenja ponašanju ljudi.

  • Deo tih pravila definiše država, a deo tih pravila nastaje spontano, prećutnim dogovorom zainteresovanih privrednih subjekata.
  • omogućavaju da se umanji neiozvesnost sa kojom se suočavaju svi privredni subjekti

Tržište može da se smatra na nekoliko načina.

  1. skup prodavaca i kupaca određenog proizvoda ili proizvodnog faktora
  2. institucionalno odredjen prostor unutar koga se obavlja razmena
  • Tržišne institucije predstavljaju pravila ponašanja ljudi na tržištu, čime se postiže određeni stepen urođenosti, čime se umanjuje neizvesnost sa kojom se suočavaju tržišni akteri.

Resursi, u slucaju potrošnje predstavljaju sva ona sredstva kojima se mogu zadovoljiti odredjene ljudske potrebe.

  • U proizvodnji resursi predstavljaju proizvodne faktore čija upotreba omogućava stvaranje vrednosti.
  • Sirovine su materijali koji u procesu proizvodnje isključivo prenose svoju vrednost.

Kapital predstavlja vrednost koja stvara prinose i može da se uveća, može da uzima različite oblike, najčesće oblik fizičkog (realnog) I finansijskog ( novčanog) kapitala.

  • Fizički kapital predstavlja osnovna sredstva (zgrade, oprema, mašine itd.) kojima se obavlja proces proizvodnje.
  • Novčani kapital može da se plasira na različite načine i u različite vrste fizičkog kapitala.
  • Budući da kapital može da menja svoj pojavni oblik i da se iz jednog oblika pretvara u drugi, ponekad se naziva transcedentnim proizvodnim faktorom.

Radna snaga ili ljudski kapital predstavlja proizvodni faktor koji obuhvata sve ljudske sposobnosti – one koje su posledica prirodne obdarenosti tako i onih koje su posledica školovanja, odnosno obrazovanja, odnosno sticanja određenih znanja i veština.

  • Ona nije zadat proizvodni faktor već se investiranjem moze uvećati.

Preduzetništvo predstavlja specifičan proizvodni faktor, onaj koji nije obuhvaćen radnom snagom. Preduzetnici spadaju u posebnu vrstu radne snage koja se od ostale radne snage razlikuje po dve osnove.

  • sklonost inovacijama i 
    • Inovacije se odnose na stvaranje potpuno novih proizvoda ili proizvodnja i plasman postojećih proizvoda na potpuno novi način
  • sposobnost da se podnosi rizik koji je neizbezan pri bavljenju inovacijama

Zemljište se posmatra kao tradicionalan proizvodni faktor koji se vezuje pre svega za poljoprivredu.

Upotreba proizvodnih faktora donosi njihovim vlasnicima faktorske dohotke.

  • nazivi faktorskih dohodaka variraju u zavisnosti od vrste faktora
    • u slučaju kapitala radi se o kamati i profitu
    • u slučaju radne snage radi se o plati
    • u slučaju preduzetništva radi se o preduzetničkoj dobiti
    • u slučaju zemljišta radi se o renti

Upotreba proizvodnih faktora dovodi do nastanka proizvoda.

  • Proizvodi predstavljaju rezultat procesa proizvodnje, odnosno stvaranje vrednosti.
  • Proizvodi se dele na dobra i usluge.
  • Mogu biti namenjeni sopstvenoj potrošnji ili razmeni na tržištu.
    • Ako je namenjen razmeni na tržištu ili je već razmenjen onda je to roba.

Ekonomske velicine se mogu podeliti u dve grupe.

  1. fondovi čija se količina meri u određenom trenutku
    • Imovina preduzeća na dan 31. 12. prošle godine
  2. tokovi čija se količina meri u nekom vremenskom periodu
    • Ukupan prihod preduzeća tokom prošle godine

Elastičnost pokazuje kolika je relativna promena neke zavisne promenljive veličine ukoliko dođe do određene relativne promene veličine koja na nju utiče.

  • cenovna elastičnost tražnje npr pokazuje za koliko će se procenata promeniti tražnja za nekim proizvodom ukoliko se cena promeni za 1%
  • elastičnost odnosno koeficijent elastičnosti koji je iskazuje pokazuje snagu veze između dve ekonomske veličine

Jedinstvena evidencija

10. oktobra 2017.

Jedinstvena evidencija označava nastojanje da se postojeće evidencije u našoj zemlji svedu na jednu jedinu evidenciju o nepokretnostima i o pravima na njima, koja bi bila potpuna i tačna. Predlozi za uvođenje jedinstvene evidencije nastali su kao izraz nezadovoljstva sa današnjim stanjem evidencije o nepokretnostima.

Razloga ima više, a najvažniji su sledeći:

  1. naša zemlja je u pogledu osnovne pravne evidencije nepokretnosti podeljena na dva velika dela
    1. u jednom delu zemljišne knjige (Vojvodina i deo Srbije bez pokrajina, otprilike 1/3 teritorije)
    2. u drugom gotovo isto tako velikom delu ne postoje (veći deo Srbije bez pokrajina, Kosmet i CG osim malog dela koji je nekada pripadao Austro-Ugarskoj)
  2. na području na kome su ustanovljene, zemljišne knjige nisu svugde uredno vođene,
    1. ponegde su veoma zapuštene, a na nekim mestima su bile uništene u toku rata
  3. sistem zemljišnih knjiga izrađen je, kao što i naziv govori, prvenstveno za zemljišta;
  4. podaci koji su evidentirani u zemljišnim knjigama razlikuju se od podataka u katastru, a i zemljišno-knjižno i katastarsko stanje razlikuje se od stvarnog stanja u pogledu prava na nepokretnostima
  5. evidencija društvene svojine na nepokretnostima koja bi trebalo da je najurednija, nije uvek ni potpuna ni ažurna

Nova, jedinstvena evidencija prema onome kako je predloženo treba da se zasniva na načelima javnosti, zakonitosti i prvenstvu upisa i da omogući preglednost i jednostavnost upisanih stanja kao i pouzdanost upisanih podataka.

Evidencija treba da u potpunosti obuhvati prava na nepokretnosti bez obzira da li su one u društvenoj svojini ili u svojini pojedinaca.

Predlaže se da poslovi oko uvođenja nove evidencije budu objedinjeni i povereni organima uprave, uključujući i neke od onih poslova, koje su do sada obavljali zemljišno-knjižni sudovi.

Predviđa se da obrada i održavanje nove evidencije obavljaju u načelu primenom računara sa zajedničkim standardima i tako izvrši modernizacija rada.

Zakoni kojima se uvodi tzv. jedinstvena evidencija doneti su i u Srbiji i u CG.

  • u RS ona ima za cilj da registruje nepokretnosti na područjima gde pouzdane evidencije nije bilo, ali i da zameni zemljišne knjige u Vojvodini i u severnim delovima Srbije
  • u CG ona treba da po prvi put obezbedi potpuniju evidenciju prava na nepokretnostima

U nizu obeležja po kojima se novi registri razlikuju od sistema zemljišnih knjiga osobito važna tri:

  1. objedinjavanje evidencije
    • učinjen je pokušaj da se katastar i zemljišna knjiga, raznorodni elementi, činjenice i prava, spoje u jedinstvenu celinu
    • objedinjavanje je izvršeno tako što je katastru pridodata i materija koja je do sada bila uređena pravnim pravilima o zemljišnim knjigama
    • novouvedeni katastar ima 2 funkcije:
      1. klasičnu
        • sastoji se u evidentiranju činjenica o nepokretnostima
      2. novu
        • sastoji se u registrovanju stvarnih i drugih prava na nepokretnostima
  • u skladu sa novom sadržinom promenjen je i naziv registara koji se sada naziva katastar nepokretnosti dok se ranije zvao katastar zemljišta
  1. obaveznost upisa – načelo
    1. pravo svojine može biti upisano u katastar bez izjave volje, pa čak i protiv volje sopstvenika nepokretnosti prava
    2. u zakonu je izrečno navedeno samo upisivanje po službenoj dužnosti
    3. dva načina ispoljavanja ovog načela
      1. lica koja pribavljaju neko pravo na nepokretnosti imaju obavezu da primerak pismenog ugovora (ili drugi dokaz) dostave geodetskoj upravi
      2. sudovi i drugi organi i organizacije dužni su da odluke koje se odnose na pravo na nepokretnostima dostave geodetskoj upravi
    4. potrebna su dva uslova za pravilno funkcionisanje
      1. uloga upisa
        1. zemljišne knjige treba da budu tako organizovane i vođene da kupac (ili drugi pribavilac) može steći pravo svojine (ili drugo pravo) na nepokretnosti samo ako zatraži upis
        2. potrebno je da kupac (ili drugi pribavilac) nema nikakve izglede, ili da ima veoma malo izgleda da će steći pravo svojine na nepokretnosti, ukoliko ne izvrši upis u zemljišne knjige
      2. porez na promet
        • iznosi poreza na promet ne bi smeli biti preterano visoki u poređenju sa korišću koja se stiče upisom
      3. poveravanje evidencije upravnom organu
        1. u novom sistemu evidencija o pravima na nepokretnostima poverena je Republičkom geodetskom zavodu
        2. upravni organi dobili su ovlašćenje da odlučuju o sticanju, prenošenju, ograničenju i prestajanju stvarnih i drugih prava na nepokretnostima za šta oni svakako nisu osposobljeni, niti su ovi poslovi ikada bili u njihovoj nadležnosti
          1. nije najsrećnije rešenje
          2. ukoliko postoji spor između opštine kao društveno-političke zajednice i pojedinca, o pravnom stanju u pogledu nepokretnosti odlučuje sud, a ne upravni organ te iste opštine koja je stranka u sporu

Tapijski sistem

10. oktobra 2017.

Tapijski sistem postoji na onom području naše zemlje na kome nisu uvedene zemljišne knjige ( Južna Srbija, AP Kosovo i Metohija, Crna Gora).

  • ranije je tapijski sistem kao zaostatak iz turskih vremena važio na celom području Srbije
  • uvođenjem zemljišnih knjiga u severnim delovima Srbije (posle donošenja zemljišno-knjižnih zakona od 1930) prestala je potreba za postojanjem i funkcionisanjem tapijskog sistema

U tapijskom sistemu postoje:

  1. tapija – javna isprava koja sadrži pretpostavku o pravu svojine
  2. intabulacione knjige – javne knjige u koje se upisuje hipoteka i ostala stvarna prava na tuđim nepokretnostima

Tapijski sistem pruža mnogo manju sigurnost nego sistem zemljišnih knjiga. Uz to postupak izdavanja tapija je dosta komplikovan.

Tapija je javna isprava koja stvara oborivu pretpostavku da je lice označeno na njoj sopstvenik nepokretnosti.

  • zamena za upis prava svojine u zemljišne knjige na području gde one ne postoje
  • posedovanje tapije ne stvara fikciju apsolutne tačnosti
    • jedno lice može imati tapiju u rukama, a da ne bude vlasnik nepokretnosti označene u tapiji
    • lice može da ima pravo svojine, a da nema tapiju
  • sukobi između stvarnog stanja i formalnog prava su češći u tapijskom nego u zemljišno-knjižnom sistemu

U knjigu tapija upisuju se izdate tapije i njihova sadržina.

  • vodi sud u kome se overavaju tapije
    • sud vodi i zbirku isprava i azbučni imenik sopstvenika
  • uvežena, prošivena jemstvenikom i potvrđena pečatom
  • javna i svako je može razgledati i dobiti pismeni izvod iz nje
  • u slučaju eventualnog razmimoilaženja u sadržini, prevagu ima tapija, a ne ono što je upisano u tapijskoj knjizi
  • knjiga tapija je zato registar kopija izdatih tapija

Tapija se izdaje na molbu zainteresovanog lica.

  • uz molbu se podnose dokazi o osnovu sticanja prava na nepokretnosti
  • ako je ustanovljen registar, molilac treba da podnese kopiju katastarskog plana
  • postupak izdavanja tapije ima dve faze:
    • sastavljanje tapije
      • sastavlja organ skupštine opštine za imovinskopravne poslove
      • ako u molbi ima nedostataka, organ upućuje molioca da je upotpuni
      • ako nedostataka nema organ je dužan da u roku od 6 dana zakaže ročište za utvrđivanje granica nepokretnosti
        • na ročište se pozivaju i susedi lica koje traži izdavanje tapije
      • ako na ročištu dođe do spora organ će opravdane prigovore uneti u zapisnik i zajedno sa svim spisima dostaviti sudu da se pred njim spor raspravi
      • ako nema prigovora ili ako su prigovori neopravdani, sastavlja se tapija
    • overa tapije
      • sastavljenu tapiju overava opštinski sud koji vodi knjigu tapija
      • sud ispituje molbu i pregleda priložene spise
        • ako ima nedostataka sud će naložiti moliocu da podnese dopunske podatke i dokaze
        • ako je sve u redu, sud overava tapiju koju je sastavio organ uprave
      • tapiju upisuje u knjigu tapija, a ime lica kome je izdata tapija upisuje u azbučni imenik
      • overenu tapiju sud dostavlja organu koji ju je sastavio, a ovaj je predaje licu koje je tražilo tapiju

Prenos tapije je u tapijskom sistemu način sticanja nepokretnosti na osnovu ugovora jer sam ugovor nije dovoljan za prenos svojine.

  1. prenosilac i pribavilac daju izjavu u sudu da se pravo svojine na nepokretnosti prenosi sa prenosioca na pribavioca
    • u izjavi treba da bude sadržan i pravni osnov prenosa
  2. u samoj tapiji se upisuje da je izvršen prenos
  3. na kraju se vrši predaja tapije
    1. prenosiočeva tapija treba da je punovažna

Intabulacione knjige su javne knjige u koje se u tapijskom sistemu upisuju hipoteka i druga prava na nepokretnostima.

  • tapija je služila samo za registrovanje prava svojine, sva ostala prava upisuju se u intabulacione knjige
    • upis hipoteke u intabulacione knjige ima konstitutivno dejstvo
  • stvara založno pravo na nepokretnosti, hipoteka bez upisa ne može postojati
  • intabulacione knjige vode sudovi
  • obuhvata:
    1. Intabulacionu knjigu u užem smislu ili intabulacioni protokol
    2. Delovodni protokol intabulacija i pribeležaka
  • upis se vrši najpre u delovodniku, a tek potom unosi u intabulacionu knjigu
    • ako je podneto više molbi za upis, prvenstvo ima ona koja je ranije podneta
    • ako je više molbi stiglo u isti dan, sva intabulaciona prava imaće isti red prvenstva
  • intabulacione knjige su javne i svako može tražiti da se upozna sa njihovom sadržinom i dobiti pismeni izvod iz knjige

Intabulacija je upis kojim se konačno stiče založno pravo na nepokretnosti.

  • poverilac treba da podnese punovažnu ispravu koja služi kao osnov za intabulaciju; to može biti:
    • pismena isprava o ugovoru
      • treba da sadrži potpis dužnika i njegovu izrečnu izjavu da pristaje na intabulaciju – clausula intabulandi
    • testament
    • sudska isprava (izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje)

Pribeleška je upis uslovnog pribavljanje hipoteke ili drugog prava.

  • upisuje se ako isprava nema sve potrebne elemente
  • slična predbeležbi u zemljišno-knjižnom sistemu
  • mora se opravdati u roku od 15 dana

Umesto intabulacionih knjiga na području CG pokušalo se sa uvođenjem zastavnih knjiga. Zastavne knjige imale su za cilj upis hipoteke.

Zabeležba prvenstvenog reda

5. aprila 2017.

Sopstvenik nepokretnosti može zatražiti da se u zemljišnu knjigu upiše prvenstveni red za neki budući upis.

  • slučaj kad sopstvenik hoće da proda nepokretnost pa zabeleži prvenstveni red za budućeg kupca ili kada namerava da konstuiše hipoteku u korist budućeg poverioca
    • zabeležba se može zatražiti još pre nego što je došlo do zaključenja ugovora o prodaji ili ugovora o hipotekarnom zajmu
  • dovoljna je molba samog sopstvenika koji traži zabeležbu, ali je potrebno da njegov potpis na molbi bude overen

Zabeležba prvenstvenog reda ima vremenski ograničeno dejstvo.

  • ako je reč o zabeležbi prvenstvenog reda u korist budućeg hipotekarnog poverioca dejstvo traje godinu dana
  • u ostalim slučajevima rok je još kraći i iznosi 60 dana

Kada jedno lice podiže zgradu na zemljištu u društvenoj svojini i traži zajam od banke, može se pojaviti teškoća kako da banka obezbedi potraživanje prema dužniku, gradiocu.

  • kada se traži kredit za podizanje zgrade na društvenom zemljištu, poverilac (banka) i dužnik obično ugovaraju da će se u zemljišne knjige zabeležiti prvenstveni red poveriočevog potraživanja
  • zabeležba prvenstvenog reda upisuje se u teretni list i služi za obezbeđenje redosleda poveriočeve hipoteke
  • čim zgrada bude podignuta gradilac stiče pravo svojine, a poverilac (banka) može zahtevati uknjižbu hipoteke sa prvenstvenim redom (koji je imala zabeležba) u odnosu na docnije hipoteke

FIKCIJA APSOLUTNE TAČNOSTI

Fikcija apsolutne tačnosti označava da se stanje u zemljišnim knjigama ima uzeti tačno po proteku propisanih rokova.

  • o svakom upisu u zemljišne knjige sud obaveštava zainteresovana lica
  • ako lica smatraju da su njihova zkp povređena mogu tužbom osporavati upis
  • rok je 30 dana od dana dostavljanja
    • ako tužilac nije bio obavešten, 3 godine

Fikcija apsolutne tačnosti važi u korist trećeg savesnog lica, koje se pouzdalo da je stanje u zemljišnim knjigama tačno.

  • fikcija otklanja samo formalne nedostatke upisa – ako se vanknjižno stanje ne slaže sa stanjem u knjigama, ne može se pribavilac pozivati na fikciju apsolutne tačnosti
    • mora da proveri i vanknjižno stanje

Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja

5. aprila 2017.

Zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti može se upisati u zemljišne knjige zabeležbom.

  • sopstveniku se može zabraniti da raspolaže nepokretnosti iako ima pravo svojine
  • zabeležavana je u zemljišne knjige kako bi treća lice mogla saznati za njeno postojanje
  • ustanovljena u interesu društvene zajednice, ali se zabrana može ustanoviti i u pojedinačnom interesu
    • prema Zakonu o izvršnom postupku sud može u interesu poverilaca odrediti zabeležbu zabrane otuđenja i opterećenja dužnikove nepokretnosti kao i stvarnih prava koja su uknjižena na nepokretnosti u korist dužnika

Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja ima za svrhu da upozori pribavioca da sopstvenik ne može slobodno raspolagati nepokretnošću.

  • postojanje prava svojine nije sporno, lice koje je upisano u zemljišne knjige jeste sopstvenik, ali ono ne može otuđiti nepokretnost niti je opteretiti

Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja koju određuje sud kao privremenu meru u izvršnom postupku, ne sprečava sopstvenika da raspolaže nepokretnošću.

  • sopstvenik, može nepokretnost prodati, pokloniti itd i kupac će pribaviti pravo svojine
  • poverilac koji je imao novčano potraživanje protiv sopstvenika i koji je izdejstvovao zabranu otuđenja i opterećenja pre nego što se kupac uknjižio moći da traži namirenje iz nepokretnosti