Zemljišne knjige su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima.
- upisuju se dve vrste nepokretnosti: zemljišta i zgrade
- javne knjige
- vode ih sudovi kao organi javne vlasti
- upisuju se sve nepokretne stvari bez izuzetka
- omogućavaju evidenciju nepokretnosti
- moguće organizovati zato što su nepokretne stvari ograničene u broju i u prostiranju
- iako skupo, može se izvesti s obzirom na veliku vrednost koju nepokretnosti imaju
- nepokretnosti imaju položaj koji se ne menja, što takođe olakšava evidenciju
- upisuju se i prava koja postoje na nepokretnostima
- mogu se upisati neke činjenice koje su od značaja za mogućnost pribavljanja prava na nepokretnostima
- činjenica da je zemljište eksproprisano – zabeležba eksproprijacije
- omogućavaju evidenciju nepokretnosti
Sistem zemljišnih knjiga postoji u Vojvodini.
Na užem području Srbije uvođenje zemljišnih knjiga počelo je posle donošenja zemišno-knjižnih zakona u staroj Jugoslaviji.
- zemljišne knjige su osnovane počev od severa, od Save i Dunava prema jugu (i odvojeno za grad Niš)
- njima je obuhvaćena otprilike 1/3 teritorije Srbije
U ostalim delovima užeg područja Srbije, na Kosmetu i u CG (izuzev uskog obalnog pojasa koji je nekada pripadao Austro-Ugarskoj) zemljišne knjige ne postoje.
Pravnik 