Pravnik

Naše pravo prihvata koncept modernog, neposrednog zastupanja. To je pravni odnos u kojem zastupnik preduzima pravne poslove, a pravna dejstva tih poslova nastupaju direktno u imovini zastupanog lica.

Da bi postojalo punovažno neposredno zastupanje, moraju se kumulativno ispuniti tri uslova:
• Vlastita volja: Zastupnik izjavljuje svoju volju (preduzima pravni posao), a ne prenosi samo tuđu poruku.
• Contemplatio domini: Zastupnik dela u ime zastupanog, a ne u svoje ime.
• Pripisivanje dejstva: Pravne posledice se ne pripisuju zastupniku, već direktno zastupanom licu.
Napomena: Zastupnik je dužan da obavesti drugu stranu da istupa u ime zastupanog. Međutim, ugovor proizvodi dejstvo i ako to ne učini, pod uslovom da je druga strana znala ili je iz okolnosti mogla zaključiti da on istupa kao zastupnik.

Izvori ovlašćenja za zastupanje
Zastupnik mora imati ovlašćenje (preobražajno pravo) da bi njegovi postupci obavezali zastupanog. Ovlašćenje se može zasnivati na:
• Zakonu (npr. roditelji).
• Opštem aktu pravnog lica (statut).
• Aktu nadležnog organa (odluka o starateljstvu).
• Izjavi volje zastupanog (Punomoćje).

Prenos ovlašćenja
Pravilo je da zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog (lično obavljanje posla). Izuzeci (kada je prenos dozvoljen):
• Kada je to dopušteno zakonom ili ugovorom.
• Kada je sprečen okolnostima, a interesi zastupanog nalažu hitno preduzimanje posla.

Dejstva zastupanja
Kada zastupnik dela u granicama ovlašćenja i u ime zastupanog:
• Ugovor neposredno obavezuje zastupanog i drugu ugovornu stranu.
• Zastupnik nije ugovorna strana i nije vezan pravnim poslom.

Patološka stanja
Ovde razlikujemo dve situacije u zavisnosti od toga da li je ovlašćenje postojalo pa je pređeno, ili ga nije bilo uopšte.
A) Prekoračenje ovlašćenja (Postoji ovlašćenje, ali je pređeno)
• Status ugovora: Zastupani je u obavezi samo ako odobri (ratifikuje) prekoračenje.
• Ćutanje: Ako se zastupani ne izjasni u roku redovno potrebnom za tu vrstu posla, smatra se da je odbio odobrenje.
• Dejstvo odobrenja: Ima povratno dejstvo (retroaktivno) – smatra se da je ovlašćenje postojalo od početka (osim ako strane ne ugovore drugačije).
• Prava savesne strane: Ako nije znala za prekoračenje, može raskinuti ugovor odmah po saznanju (ne mora čekati odobrenje).
• Naknada štete: Za štetu savesnoj strani odgovaraju solidarno zastupnik i zastupani (ako je odbio odobrenje).
B) Neovlašćeno zastupanje (Falsus Procurator – Nema ovlašćenja) Lice zaključuje ugovor u tuđe ime bez ikakvog ovlašćenja (lažni punomoćnik).
• Status ugovora: Zastupani je vezan samo ako naknadno odobri. Ako ne odobri u primerenom roku, ugovor se smatra nezaključenim.
• Naknada štete: Ako zastupani odbije odobrenje, savesna druga strana može tražiti štetu samo od lažnog punomoćnika.
    ◦ Razlika u odnosu na prekoračenje: Ovde zastupani ne odgovara za štetu jer nije imao nikakve veze sa lažnim zastupnikom.

Izuzetak: Poslovodstvo bez naloga (Gestija)
Ako „lažni punomoćnik“ (falsus procurator) ispuni stroge uslove za poslovodstvo bez naloga (radi nužno i korisno za gospodara posla), situacija se menja:
• On ima pravo da gospodar posla preuzme obaveze iz tog ugovora (prihvati ih kao svoje), čak i ako nije dao prvobitno ovlašćenje.

Osnov ovlašćenja za zastupanje

Da bi zastupanje bilo pravno valjano, ovlašćenje mora proisteći iz pravno priznatog izvora. Zakon i teorija razlikuju četiri osnova:
• Zakon: Ovlašćenje nastaje direktno na osnovu pravne norme.
• Akt nadležnog organa: Odluka suda ili upravnog organa.
• Opšti akt pravnog lica: Statut ili drugi akti pravnog lica.
• Izjava volje zastupanog: Jednostrani pravni posao (Punomoćje).

Vrste zastupanja prema izvoru
A) Zakonsko zastupanje (u širem smislu) Ovde ovlašćenje ne zavisi od volje zastupanog. Ono se deli na:
• Zastupanje po samom zakonu: Zakon direktno određuje lice i obim ovlašćenja.
    ◦ Primer: Roditelji su zastupnici dece; statutarni zastupnici privrednih društava (direktori) određeni zakonom za taj oblik društva.
• Zastupanje na osnovu odluke nadležnog organa: Donosi se na osnovu zakona, pa se često i ovo naziva zakonskim zastupanjem.
    ◦ Primeri: Staratelj postavljen odlukom Centra za socijalni rad (organ starateljstva), stečajni upravnik ili privremeni staratelj koga postavlja sud.
B) Voljno (Ugovorno) zastupanje Zasniva se na izjavi volje vlastodavca (punomoćje).

Posebni oblici zastupanja (ZOO specifičnosti)

Zakon o obligacionim odnosima posebno uređuje situacije gde se ovlašćenje podrazumeva iz okolnosti ili statusa lica. Ovo su faktička ovlašćenja.
1. Punomoćnici po zaposlenju To su lica koja rade na poslovima čija priroda zahteva zaključivanje određenih ugovora.
• Pravna priroda: Samim činom zaposlenja na to radno mesto, oni su ovlašćeni za zaključivanje i ispunjenje ugovora vezanih za taj posao.
• Primeri: Prodavci u radnjama, šalterski službenici, konobari.
• Dejstvo: Nije potrebno posebno punomoćje; ovlašćenje proističe iz faktičkog rada.
2. Poslovno punomoćje Ovo je ovlašćenje koje pravno lice daje licu da u njegovo ime zaključuje ugovore i obavlja poslove koji su uobičajeni u poslovnoj delatnosti tog društva.
• Ograničenja (Izuzeci): Iako je široko, poslovno punomoćje ne obuhvata sledeće poslove za koje je potrebno posebno punomoćje (specijalna punomoć):
    ◦ Otuđenje ili opterećenje nepokretnosti.
    ◦ Preuzimanje meničnih obaveza.
    ◦ Preuzimanje obaveza jemstva.
    ◦ Uzimanje zajma.
    ◦ Vođenje sudskog spora.
• Dejstvo ograničenja prema trećima: Ako je poslovno punomoćje ograničeno na određenu vrstu poslova, to ograničenje deluje prema trećem licu samo ako je ono znalo ili moralo znati za ograničenje (načelo savesnosti).
Napomena: Kada je vlastodavac privredno društvo, primenjuju se i posebna pravila o prokuri (najšire trgovačko punomoćje) definisana Zakonom o privrednim društvima.

Pravna priroda (Teorijski osvrt)
Neki autori u zakonsko zastupanje svrstavaju i poslovodstvo bez naloga (negotiorum gestio).
• Ratio: Nezvanom vršiocu tuđeg posla, ako je postupao zakonito i nužno, zakon priznaje pravo da traži odobrenje posla, čime se retroaktivno uspostavlja odnos sličan zastupanju.

Punomoćje

Punomoćje je jednostrana adresovana izjava volje kojom vlastodavac (zastupani) daje ovlašćenje punomoćniku da u njegovo ime preduzima pravne poslove.
• Subjekti: Vlastodavac (daje ovlašćenje) i punomoćnik (vrši zastupanje). Ako vlastodavac nije poslovno sposoban, punomoćje daje njegov zakonski zastupnik.
• Dejstvo: Ovom izjavom se stvara pravo (ovlašćenje) za punomoćnika, ali mu se ne nameće obaveza da to pravo iskoristi.

Pravna priroda (Načelo apstraktnosti)
Punomoćje je samostalan pravni posao, nezavisan od osnovnog pravnog odnosa (npr. ugovora o nalogu, radu ili delu) povodom kojeg je dato.
• Punovažnost punomoćja se ceni odvojeno – ono može proizvoditi dejstvo čak i ako je osnovni ugovor (npr. nalog) ništav ili rušljiv.
• Nije potreban ugovor između strana za nastanak ovlašćenja, dovoljna je jednostrana izjava vlastodavca.

Forma punomoćja
Važi pravilo paralelizma formi: Za punomoćje se zahteva ista forma koja je zakonom propisana za ugovor ili posao koji se putem punomoćnika zaključuje.
Izuzetak (Važno – Izmena 2018. godine): Došlo je do ublažavanja strogosti forme:
• Ako zakon za glavni ugovor traži strogu formu (javnobeležnički zapis/solemnizacija), za punomoćje nije potreban zapis, već je dovoljno da potpis vlastodavca bude overen.

Obim ovlašćenja (Vrste punomoćja)
Punomoćnik može preduzimati samo one poslove za koje je ovlašćen. Razlikujemo:
• Opšte punomoćje: Ovlašćuje na preduzimanje poslova koji spadaju u redovno poslovanje vlastodavca (šta je redovno, ceni se prema vrsti delatnosti).
• Posebno punomoćje: Neophodno za poslove koji izlaze iz okvira redovnog poslovanja.
• Izričito ovlašćenje (Specijalna punomoć): Zakon taksativno navodi poslove koji se nikada ne smatraju redovnim i za koje punomoćnik mora imati posebno ovlašćenje za svaki pojedinačni slučaj. To su:
    ◦ Odricanje od prava bez naknade.
    ◦ Preuzimanje menične obaveze.
    ◦ Zaključenje ugovora o jemstvu.
    ◦ Zaključenje poravnanja.
    ◦ Ugovaranje izbranog suda (arbitraže).

Prestanak i Opoziv
Punomoćje prestaje:
• Opozivom: Vlastodavac može u svakom trenutku opozvati ili suziti punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava. Opoziv se vrši u slobodnoj formi.
• Smrću punomoćnika.
• Prestankom pravnog lica (bilo punomoćnika ili vlastodavca).
• Smrću vlastodavca (osim ako je ugovoreno da važi i nakon smrti ili to nalaže priroda posla).

Zaštita savesnih lica
• Prema trećim licima: Opoziv ili sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je bilo savesno (nije znalo niti moralo znati za opoziv). U tom slučaju ugovor vezuje vlastodavca.
• Odgovornost: Vlastodavac tada ima pravo na naknadu štete od punomoćnika (osim ako je i punomoćnik bio savestan).