Pravnik

Pojam/Definicija

• Agencijski problem predstavlja konflikt interesa koji nastaje u odnosima principala (vlastodavca) i agenta (zastupnika), u kojima principal prenosi ovlašćenje za donošenje odluka na agenta, ali interesi ova dva lica nisu uvek konvergentni (podudarni).
• U ovakvom odnosu, agent ima mogućnost da diskreciono donosi odluke utičući na uspeh zajedničkog poduhvata.
• Ratio legis: Osnovni smisao postojanja velikog broja imperativnih pravila u kompanijskom pravu i uspostavljanja dobre prakse korporativnog upravljanja jeste upravo ublažavanje i rešavanje ovih agencijskih problema.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Unutar akcionarskog društva kompleksni odnosi se grupišu u tri osnovna konfliktna odnosa (agencijska problema):

1. Prvi agencijski problem: Odnos na relaciji uprava – akcionari.
2. Drugi agencijski problem: Odnos na relaciji kontrolni (većinski) akcionari – manjinski akcionari.
3. Treći agencijski problem: Odnos na relaciji društvo (uprava i kontrolni akcionar) – ostali nosioci rizika (poverioci, zaposleni i dr.).

Prvi agencijski problem: Odnos na relaciji uprava – akcionari.

• Članovi uprave (agenti) mogu zloupotrebiti ovlašćenja radeći u sopstvenu korist, umesto u korist akcionara (principala).
• Uporednopravna napomena: Ovaj problem je najizraženiji u anglosaksonskim sistemima disperzovanog vlasništva, gde su akcionari slabi i razjedinjeni, a uprava izuzetno snažna.
• Pozitivno pravo štiti društvo i akcionare kroz sledeće mehanizme:
  • Pravo Skupštine da bira i razrešava članove uprave.
  • Obavezivanje uprave na stroge standarde ponašanja (tzv. fiducijarne dužnosti – dužnost pažnje i lojalnosti) uz odgovornost za štetu ukoliko ih prekrše.
  • Stalni nadzor nad radom direktora i vezivanje naknada za direktore za poslovni uspeh društva (podsticajne naknade).

Kroz prizmu prava i obaveza posmatramo drugi i treći agencijski problem.

• Drugi agencijski problem (Kontrolni vs. Manjinski akcionari):
  • U našem i kontinentalnom pravu, vlasništvo je najčešće koncentrisano, pa kontrolni akcionari (koji biraju upravu) imaju ulogu agenta, dok su manjinski akcionari principal.
  • Zakon mora da uspostavi ravnotežu između principa većine (koji kontrolni akcionar može zloupotrebiti za isisavanje sredstava iz društva) i zaštite manjine.
  • Manjinski akcionari su zaštićeni sledećim korporativnim pravima: načelo jednakog tretmana, poštovanje fiducijarnih dužnosti prema manjini, pravo glasa, participacija u organima, pravo na izlazak iz društva (za nesaglasne akcionare) i pravo na sudsku zaštitu.
• Treći agencijski problem (Društvo vs. Treća lica):
  • Nastaje u konfliktu između društva (njegovih vlasnika i uprave) i ostalih nosilaca rizika – poverilaca, zaposlenih, potrošača i lokalne zajednice.
  • Kompanijsko pravo pruža specifičnu zaštitu pre svega poveriocima i zaposlenima, dok se zaštita ostalih subjekata ostvaruje kroz radno, ekološko ili potrošačko pravo.
  • Pravilo funkcionisanja: Članovi organa uprave nisu dužni da donose odluke isključivo u interesu trećih lica, ali su po standardima korporativnog upravljanja dužni da uzimaju u obzir i vode računa o njihovim interesima prilikom odlučivanja.