Dnevni red predstavlja listu tačaka o kojima Skupština akcionarskog društva na sednici isključivo može raspravljati i odlučivati.
- Ratio legis: Njegova osnovna svrha je da obezbedi fokusiranu raspravu i spreči da se Skupština pretvori u opštu „pričaonicu i mesto za raspravljanje o svemu i svačemu“.
Upravljanje dnevnim redom
- Nadlažan i odgovoran organ za formulisanje predloga dnevnog reda je onaj organ koji saziva sednicu – po pravilu je to Odbor direktora (u jednodomnom sistemu) ili Nadzorni odbor (u dvodomnom sistemu). Dnevni red se utvrđuje samom odlukom o sazivanju sednice Skupštine.
- Postupanje po predlogu akcionara: Kada akcionari podnesu predlog za izmenu, organ uprave je dužan da o njemu odluči u hitnom roku od 3 dana od dana prijema.
- Javna akcionarska društva imaju i dodatnu obavezu da predlog akcionara objave na svojoj internet stranici najkasnije narednog radnog dana.
- Ukoliko uprava usvoji predlog, dužna je da novi dnevni red i predloge odluka bez odlaganja dostavi svim akcionarima sa pravom učešća, i to na potpuno isti način na koji je dostavljen i prvobitni poziv.
Uticaj na dnevni red Prava akcionara da utiču na dnevni red posmatraju se kao ključna protivteža ovlašćenjima uprave, kako se uloga akcionara ne bi svela samo na puko blokiranje odluka uprave. ZPD propisuje dva osnovna prava:
- Pravo na proširenje dnevnog reda: Pravo akcionara da u već postojeći dnevni red uvrste sasvim novu tačku o kojoj će se raspravljati i/ili odlučivati.
- Pravo na предлагање одлука (Protivpredlozi): Pravo da u okviru već postojećih tačaka akcionari predlože konkretne alternativne odluke o kojima će se glasati (čime se ne menja dnevni red, već suština same odluke koja se donosi).
Zakonski uslovi za korišćenje prava (POZITIVNO PRAVO) Zakon o privrednim društvima postavlja pet strogih kumulativnih uslova za ostvarivanje ovih prava:
- Kapital-cenzus: Ova prava mogu koristiti isključivo akcionari koji (individualno ili udruženo) poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.
- Forma: Predlog se imperativno podnosi u pisanoj formi i dostavlja Odboru direktora, odnosno Nadzornom odboru.
- Obavezna sadržina predloga: Svaki predlog mora sadržati tri elementa:
- Identifikaciju podnosilaca i broj akcija koje poseduju.
- Suptancijalni element (jasno preciziranje nove tačke uz navođenje da li se o njoj samo raspravlja ili i odlučuje, odnosno dostavljanje teksta nove odluke koja se predlaže).
- Obrazloženje predloga.
- Prekluzivni rokovi: Predlog se mora uputiti društvu najkasnije 20 dana pre dana održavanja redovne sednice, odnosno najkasnije 10 dana pre dana održavanja vanredne sednice.
- Ograničenje kod vanrednih sednica: Ukoliko je vanredna sednica prethodno već sazvana na zahtev akcionara, na njoj se može odlučivati isključivo o pitanjima iz predloga koji je priložen uz taj inicijalni zahtev, što znači da je naknadno proširivanje dnevnog reda u ovom slučaju zabranjeno.
Sudska zaštita akcionara
- Ukoliko organ uprave ignoriše ili odbije predlog, oštećeni akcionari imaju pravo da zaštitu potraže na sudu podnošenjem zahteva u vanparničnom postupku.
- Postupak je hitan i sud je dužan da donese odluku u roku od 8 dana, a eventualna žalba na nju nema suspenzivno dejstvo.
- Ako sud naloži uvrštavanje tačke u dnevni red, takvu odluku dostavlja društvu najkasnije narednog radnog dana, a društvo je dužno da je prosledi akcionarima. Sud takođe može ovlastiti akcionare da o trošku društva objave odluku u visokotiražnom dnevnom listu.
Pravnik 