Pravo nesaglasnih akcionara je specifično pravo koje akcionarima, pod strogo određenim uslovima, omogućava izlazak iz društva uz istovremeno obavezivanje akcionarskog društva da im isplati pravičnu naknadu za njihove akcije.
- Ovo pravo predstavlja snažan izuzetak, budući da za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) gde postoji opšte pravo na istupanje, kod akcionarskih društava takvo opšte pravo ne postoji.
Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Uporednopravna napomena i Ratio legis: Institut vodi poreklo iz prava SAD i uveden je sa ciljem da zaštiti manjinske akcionare kada društvo sprovodi fundamentalne promene – odnosno da im omogući da napuste društvo kada se „promeni destinacija“ u koju su uložili kapital. Takođe, on deluje i kao sigurnosna kočnica, kanališući nezadovoljstvo manjine i sprečavajući ih da blokiraju važne mere restrukturiranja.
- Mane instituta: Iz ugla samog društva, ovaj institut stvara praktične probleme jer zahteva postojanje velikih likvidnih sredstava za isplatu, a uprava nikada ne može unapred sa sigurnošću znati koliko akcionara će zahtevati otkup.
Materijalni uslovi za ostvarivanje prava
- Zakonski osnovi (POZITIVNO PRAVO): Pravo na izlazak se ne može koristiti svakodnevno, već isključivo kada Skupština usvoji neku od fundamentalnih promena. Srpsko pravo propisuje strogi numerus clausus (zatvorenu listu) od 6 zakonskih osnova:
- Statusne promene.
- Promena pravne forme.
- Promena vremena trajanja društva.
- Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti.
- Izmene statuta kojima se umanjuju osnovna prava imalaca običnih ili povlašćenih akcija.
- Povlačenje akcija sa regulisanog tržišta (berze).
- Statutarni osnovi: Akcionarsko društvo ima pravo da svojim statutom proširi osnove za izlazak, ali je apsolutno zabranjeno da se statutom ukidaju ili ograničavaju razlozi koji su propisani samim zakonom.
Procesni uslovi i pravična naknada Da bi iskoristio pravo na izlazak, akcionar kumulativno mora ispuniti dva procesna uslova:
- 1. Nesaglasnost: Pravo ima samo onaj akcionar koji je na sednici Skupštine glasao protiv odluke, kao i onaj akcionar koji se uzdržao od glasanja (srpsko pravo izričito izjednačava uzdržane sa nesaglasnim akcionarima).
- 2. Zahtev za otkup: Akcionar mora podneti zahtev društvu na samoj sednici, ili najkasnije u prekluzivnom roku od 15 dana od dana zaključenja sednice (propuštanjem roka pravo se gubi). Da bi se ovo olakšalo, društvo je dužno da formular zahteva dostavi akcionarima uz materijal za sednicu.
- Obaveza isplate: Društvo mora svim nesaglasnim akcionarima isplatiti vrednost akcija u jedinstvenom roku od 60 dana, računajući od dana isteka onog roka od 15 dana za podnošenje zahteva.
- Dan utvrđivanja vrednosti: Vrednost akcija se uvek utvrđuje na dan donošenja odluke uprave o sazivanju sednice Skupštine, čime se sprečava da sama najava korporativne promene utiče na procenjenu vrednost.
- Način utvrđivanja pravične naknade (POZITIVNO PRAVO):
- Javna akcionarska društva: Početni kriterijum je tržišna vrednost akcija. Ukoliko nje nema (usled nedostatka prometa na berzi), akcionaru se isplaćuje onaj iznos koji je viši između knjigovodstvene i procenjene vrednosti.
- Nejavna akcionarska društva: S obzirom na to da nemaju tržišnu vrednost, nesaglasni akcionar ima pravo na isplatu više od dve vrednosti: knjigovodstvene ili procenjene vrednosti akcija.
Sudska zaštita
- Ukoliko akcionarsko društvo ne isplati naknadu ili je isplati delimično, akcionar ima pravo na tužbu sudu u roku od 30 dana od dana izvršene isplate (ili isteka roka za isplatu).
- Horizontalno dejstvo presude: Ovo je najvažnija specifičnost sudske zaštite – presuda doneta po tužbi samo jednog nesaglasnog akcionara obavezuje društvo prema svim ostalim nesaglasnim akcionarima iste klase. Ukoliko društvo svima ne isplati tu sudski utvrđenu vrednost, svaki drugi nesaglasni akcionar novom tužbom može direktno zahtevati isplatu te razlike.
