I. SUBJEKT DRŽAVINE
1. Pojam subjekta i uticaj poslovne sposobnosti
Subjekt državine može biti svako fizičko ili pravno lice koje faktički može biti vršilac državine svojine ili drugog prava čiju sadržinu vrši. Dok je za vršenje građanskih subjektivnih prava nužno da subjekt poseduje pravno relevantnu volju i punu poslovnu sposobnost, za zasnivanje i vršenje državine kao faktičke vlasti na stvari nekada je dovoljna sama fizička sposobnost.
- Položaj ograničeno poslovno sposobnih lica: U savremenoj pravnoj teoriji nepodeljeno se prihvata stav da ograničeno poslovno sposobno lice može samostalno sticati državinu.
- Državina dece: Deci se priznaje status držaoca pod uslovom da su u stanju da uspostave faktičku vlast na predmetu državine, što se ogleda u neposrednom korišćenju stvari ili posedovanju ključa od stana.
- Razlozi priznavanja i parnično zastupanje: Priznavanje državine poslovno nesposobnim licima zasnovano je na potrebi obezbeđenja samostalne državinske zaštite, pri čemu državinski spor vodi zakonski zastupnik zbog nedostatka parnične sposobnosti samog držaoca.
2. Državina pravnih lica
Pravna lica stiču i vrše faktičku vlast na stvari posredstvom svojih odgovornih lica, odnosno zakonskih zastupnika, kao i preko punomoćnika koje je odgovorno lice ovlastilo. U pogledu pravnih osobina i mana državine primenjuje se načelo po kome se status pravnog lica prosuđuje kroz svest njegovog organa.
- Ocena kvaliteta državine: Kvalitet državine pravnog lica ceni se isključivo prema kvalitetu državine odgovornog lica.
- Primer savesnosti: Pravno lice se smatra savesnim držaocem stvari ako je direktor preduzeća savestan u pogledu njenog faktičkog posedovanja.
II. OBJEKT (PREDMET) DRŽAVINE
1. Opšti pojam objekta državine i stvari van prometa
Objekt državine mogu biti sve pokretne i nepokretne stvari koje mogu biti objekt prava svojine ili drugog stvarnog ili obligacionog prava koje u sebi sadrži ovlašćenje na državinu. Faktička vlast može punovažno postojati i na dobrima koja jesu predmet stvarnih prava, ali su izvučena iz pravnog prometa zbog specifičnog režima ili javne namene, kao što su knjige u biblioteci, muzejski eksponati i kulturna dobra.
2. Skupovi stvari, složene stvari i pripadak
Pravna priroda i struktura objekta određuju način uspostavljanja i samostalnost faktičke vlasti:
- Zbirne stvari i skupovi stvari: Kod zbirne stvari objekt državine ne predstavlja skup kao apstraktna celina, već je objekt državine svaka pojedinačna stvar ponaosob.
- Složena stvar: Složena stvar može punovažno predstavljati jedinstven objekt državine u pravnom prometu.
- Pripadak glavne stvari: Držalac glavne stvari smatra se držaocem pripatka isključivo ako je i sam pripadak pod njegovom faktičkom vlašću, dok u suprotnom glavna stvar i pripadak obrazuju dve samostalne vrste državine.
III. JAVNA DOBRA I DRŽAVINA
1. Dobra van domašaja državine i zabrana državinske zaštite
Stvari koje se nalaze u strogom administrativnom režimu i prirodna bogatstva ne mogu biti objekt državine, te uzurpator faktičke vlasti na ovim stvarima nema priznatu državinu niti uživa državinsku zaštitu. U pogledu ovih dobara zakon izričito propisuje nemogućnost prinudnog izvršenja.
- Kategorije izuzete od prinudnog izvršenja i državine:
- Prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi.
- Mreže u javnoj svojini, vojno i vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini.
- Zaštićena prirodna dobra i kulturna dobra u javnoj svojini.
- Pravne posledice uzurpacije: Faktičko zaposedanje javnog dobra u opštoj upotrebi ne uživa državinsku zaštitu, a kako uzurpiranje nema pravni karakter državine, na ovim stvarima je apsolutno isključeno sticanje prava svojine održajem.
2. Dobra u javnoj svojini podobna za državinu
Nasuprot dobrima u opštoj upotrebi, na određenim dobrima u režimu javne svojine privatni subjekti mogu steći pravo svojine, a time i punovažnu državinu, državinsku zaštitu i mogućnost održaja, u skladu sa ustavnim načelom ravnopravnosti svih oblika svojine.
- Krug podobnih nepokretnosti:
- Stambene zgrade, stanovi, poslovne zgrade i poslovne prostorije.
- Poljoprivredno zemljište i druge nepokretnosti, osim prirodnih bogatstava u državnoj svojini.
- Pojedina dobra u opštoj upotrebi i gradsko građevinsko zemljište, pod zakonskim uslovima.
- Šume i šumsko zemljište, u zakonom određenim granicama.
3. Pravila o računanju rokova održaja na stvarima u javnoj svojini
Mogućnost sticanja prava svojine putem održaja na stvarima u državnoj, odnosno društvenoj svojini vezana je za specifičan trenutak uvođenja svojinskog pluralizma.
- Početak toka roka: Tok roka za održaj na stvarima u javnoj svojini računa se najranije od 4. jula 1996. godine, kao dana stupanja na snagu zakonskih izmena kojima je ukinuta zabrana održaja na ovim dobrima.
- Domašaj u praksi: Zakonski rok od dvadeset godina koji se zahteva za vanredni održaj na nepokretnostima u javnoj svojini, uz uslov savesnosti držaoca, mogao se okončati najranije u julu 2016. godine.
