Lično ime je stalan naziv pojedinca odnosno fizičkog lica koji služi njegovom razlikovanju od drugih pojedinaca bez čega je život u zajednici nezamisliv.

• sastoji se od prezimena odnosno porodičnog imena, kojim se izražava pripadnost određenoj porodičnoj zajednici i imena u užem smislu, kojim se pojedinac individualizuje unutar porodične zajednice, a i inače
• obično se i ime i prezime sastoji od po jedne reči
  • u slučaju da se ime ili prezime sastoji od više reči obavezu da se u matičnu knjigu upiše i ime prezime kojim će se dete služiti u pravnom životu i obavezu deteta da se u pravnom životu služi tako izabranim ličnim imenom
• određuju roditelji sporazumno
  • dete dobija prezime prema prezimenu jednog ili oba roditelja
  • kad su im prezimena različita, zajedničkoj deci moraju odrediti isto prezime
  • roditeljima se zabranjuje da detetu daju pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine
  • ime određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi, nisu poznati, ako u zakonom određenom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu sporazum o imenu, ako odrede pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima ili shvatanjima sredine
  • prezime takođe određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi, nisu poznati ili ne mogu da postignu sporazum o imenu
• prezime se detetu može promeniti utvrđivanjem materinstva odnosno očinstva kao i osporavanjem materinstva odnosno očinstva
  • usvojenom detetu se može promeniti prema prezimenu jednog ili oba usvojitelja
    • posle prestanka usvojenja, dete može uzeti svoje prezime
  • stupanje u brak može ali i ne mora imati za posledicu promenu prezimena, što zavisi od sporazuma supružnika, koji u tom pogledu mogu izabrati jednu od više mogućnosti:
    1. da svako zadrži svoje ranije prezime
    2. da za zajedničko uzmu prezime jednog ili drugog

• da svako uzme prezime onog drugog i tome doda svoje
• po prestanku braka supružnik može zadržati prezime koje je nosio u braku ili uzeti ono koje je imao pre stupanja u brak

• građanin ima pravo da promeni lično ime, u celosti ili samo ime ili samo prezime ako je navršio 15 godina i sposoban je za rasuđivanje
  1. ako je dete navršilo 10 godina i sposobno je za rasuđivanje može dati saglasnost s promenom ličnog imena
  2. neće se odobriti
     • promena licu protiv koga se vodi krivični postupak za izbegavanja zakonom utvrđenih obaveza
     • promena u pogrdno ime ili prezime
     • promena u ime ili prezime kojim se vređa moral ili koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine
     • promena prezimena maloletnog lica ako bi se novo prezime razlikovalo od prezimena njegovih roditelja ili usvojioca

• zahtev za promenu ličnog imena
  • podnosi se opštinskoj upravi na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište odnosno boravište
    • ako prihvati zahtev, mora da obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena
    • žalbu protiv rešenja o odbijanju podnosilac može izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja
  • zaštita prava na lično ime
    • može se povrediti
      • sprečavanjem i ometanjem vršenja prava na lično ime
      • osporavanjem prava na lično ime
      • iskrivljavanjem ličnog imena
      • neovlašćenom upotrebom ličnog imena
    • štiti se u parničnom postupkom zahtevom od suda da
      • utvrdi postojanje prava da se služi ličnim imenom
      • naredi uklanjanje, uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava
      • zabrani dalje vršenje ili ponavljanje radnje kojom se povređuje pravo
      • dosudi naknadu materijalne ili nematerijalne štete
      • dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom ličnog imena
    • ako imalac prava na lično ime umre posle završene povrede, zaštitu mogu zahtevati
      • lice koje je umrli odredio da se stara o zaštiti njegovog imena, supružnik, dete i roditelj umrlog
    • pristanak za upotrebu imena
      • imalac može i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog ličnog imena u dopuštene svrhe
      • za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaočevo prezime odnosi ako bi upotrebom bilo povređeno pravo tih lica
      • pristanak dat za jednu upotrebu, za određeni način upotrebe ili upotrebu u određenu svrhu ne smatra se pristankom za ponovljenu upotrebu, na drugi način ili upotrebu u drugu svrhu
      • ako je zadržao pravo da pristanak za uporebu ličnog imena opozove, opozivom pristanak prestaje
        • i kada nije zadržao pravo na opoziv, može pristanak opozvati ako bi upotreba s obzirom na okolnosti slučaja škodila znatno njegovim interesima a on to nije mogao predvideti
          • oštećeni ima pravo na naknadu štete prouzrokovanu opozivom pristanka

Pravna priroda prava na ime

• ono je lične prirode (neimovinsko i neprenosivo)
• stiče se upisom u matične knjige
• nezastarivo je
• deluje prema svim trećim licima
• svako je dužan da se služi ličnim imenom
  • u isto vreme i obaveza zbog svog javnopravnog značaja

Državljanstvo je pripadnost pojedinca domaćeg državljanina određenom državnopravnom poretku.

• ogleda se u obavezama prema državi i u tome što su mu formalnopravno dostupna sva prava koja taj pravni poredak poznaje
  • neka prava se stiču automatski rođenjem ili određenim uzrastom, a druga pod opštim uslovima jednakim za sve

Lica koja nemaju status domaćih državljana, bilo da su strani državljani ili apatridi (lica bez državljanstva) nazivaju se strancima.

• Sa gledišta dostupnosti strancima, u svim zemljama prava se dele u tri grupe
  1. prava koja su podjednako dostupna domaćim državljanima i strancima na domaćoj teritoriji
  2. prava relativno rezervisana za domaće državljane, koja stranci mogu sticati pod određenim uslovima
     • da su stalno nastanjeni na domaćoj teritoriji

• prava koja su isključivo vezana za domaće državljane i koja stranci nikako ne mogu sticati
  • slučaj sa aktivnim biračkim pravom ili pravom svojine na nepokretnostima

U federativnim državama pored državljanstva federacije (saveznog) postoji i državljanstvo federalne jedinice (članice federacije), sa prevagom jednog ili drugog, a u jednom broju zemalja ova državljanstva se stiču istovremeno i nijedno se ne smatra glavnim.

Prebivalište je zakonsko sedište fizičkog lica, mesto u kojem je ono u očima zakona stalno prisutno, bez obzira da li trenutno ili povremeno faktički boravi negde drugde.

• nadležnim službama se tako omogućava uredno dostavljanje odluka, obaveštenja..
• stvaraju se pretpostavke za funkcionalniju organizaciju mnogih službi i poslova
• građanima se omogućuje da pronađu lice s kojim su u pravnom odnosu
• samom građaninu da bude obavešten i da se obavesti o pitanjima koja se tiču njegovih interesa
• vlastima da organizuju primenu sankcija i izvršavanje obaveza prema državi (služenje vojske, plaćanje određenih poreza)

Dok se državljanstvom vezuje za jedan od mnogih državnopravnih poredaka, putem prebivališta pojedinac se pravno vezuje za određeno mesto, i tako ostvaruje njegova potpunija individualizacija, mada time ona još nije konkretizovana.

Prema zakonskoj definiciji prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, a boravište mesto u kome privremeno boravi van svoga prebivališta.

• potrebna je i namera da se u njemu stalno živi,
  • namera življenja se ispoljava formalno – kroz prijavu nadležnim vlastima, i posredno kroz zasnivanje raznovrsnih životnih odnosa
    • porodičnih, društvenih, profesionalnih, ekonomskih
  • nema bližih odredaba o tome koja se od ovih životnih sfera odnosa i interesa treba smatrati odlučujućom
    • faktičko pitanje prepušteno oceni prakse i teorije
  • stanovanje sa svojom porodicom u istom mestu je ona mera i kvalitet koji su dovoljni za kvalifikaciju prebivališta

Promena prebivališta vezana je po našem pravu za dvostruku zakonsku obavezu

• odjavu ranijeg prebivališta koja se mora izvršiti pre napuštanja mesta prebivališta
• prijavu novog, u roku od 8 dana „od dana nastanjenja“
• novo prebivalište se zaniva faktičkim nastanjenjem u drugom mestu, praćenim namerom da se u njemu stalno živi

U našem pravu građanin može imati samo jedno prebivalište

• u nemačkom pravu domicil može istovremeno biti u više mesta
  • usvojen oslabljen i u isto vreme širi pojam prebivališta sa elementima boravišta

Matične knjige su javne knjige koje sadrže podatke od značaja za pravni položaj fizičkih lica ili javne knjige o ličnim stanjima građana.

• organizovane su po užim tzv. matičnim područjima
  • određuje skupština opštine za svako naseljeno mesto zasebno
• vodi ih ovlašćen radnik odnosno matičar koji upisuje činjenice i podatke koji su mu prijavljeni, odnosno koje sadrži akt nadležnog organa
  • on je dužan da upis izvrši bez odlaganja, da izvršeni upis pročita licu koje prijavljuje činjenicu, odnosno svedocima, i da to potvrdi u knjizi
  • upis potpisuje lice koje je prijavilo činjenice, svedoci i matičar
  • greške koje je primetio pre zaključenja upisa matičar može sam ispraviti, a naknadne ispravke upisa mogu se vršiti samo na osnovu odluke nadležnog organa
• karakter javnih knjiga ogleda se u tome što imaju dokaznu snagu javnih isprava i što pravo uvida u njih imaju sva pravno zainteresovana lica
• svakom zainteresovanom mora se na njegov zahtev izdati izvod odnosno uverenje o podacima koje sadrže
• prema vrsti činjenica odnosno podataka koji se u njih upisuju, postoje matične knjige rođenih, venčanih i umrlih

Deliktna sposobnost u građanskom pravu ogleda se u tome što se lično odgovara za prouzrokovanu štetu, nezavisno od toga da li istovremeno postoji i krivična odgovornost.

U našem pravu ona se stiče sa 14 godina, ali se pri tome pravi razlika:

• maloletnici do navršene 7 godine su apsolutno deliktno nesposobni, za štetu koju prouzrokuju odgovaraju njihovi roditelji ili druga lica pod čijim su nadzorom
• maloletnici između 7 i 14 godina odgovaraju svojom imovinom ako se dokaže da su u vreme prouzrokovanja štete bili svesni svojih postupaka
  • u pogledu njih važi oboriva pretpostavka da su nesposobni za rasuđivanje

Deliktna sposobnost u građanskom pravu nije pravna privilegija, već pravna izloženost sankciji, koja je po svojoj prirodi imovinska i sastoji su u obavezi naknade štete.

Poslovna sposobnost je sposobnost zaključivanja pravnih poslova, a pod ovima se podrazumevaju izjave volje koje proizvode građanskopravna dejstva, tj. nastanak, prenos, promenu ili prestanak subjektivnih građanskih prava

• sposobnost sačiniti testament, zaključiti kupoprodajni ugovor, poklon, zakup, trampu

• sposobnost svojim izjavama volje proizvoditi pravna dejstva

Poslovna sposobnost nužno pretpostavlja pravnu

• da bi se svojim izjavama volje moglo stvarati prava i obaveze, potrebno je imati sposobnost biti subjekt prava i obaveza
• subjekt prava može ali ni ne mora imati poslovnu sposobnost
• pravni posao upravljen na odricanje od poslovne sposobnosti, na njeno ograničenje ili proširenje, ili sticanje pre nego što su se stekli zakonski uslovi, apsolutno je ništav i ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo

Sa gledišta poslovne sposobnosti fizička lica su ili potpuno nesposobna, ili ograničeno tj. delimično sposobna, ili potpuno sposobna.

• lica koja nisu navršila 14 godina potpuno su poslovno nesposobna
  • njihovi pravni poslovi su apsolutno ništavi i ne proizvode nikakvo pravno dejstvo
    • bez obzira na vrednost posla i nezavisno od toga da li su teretni ili dobročini ili da li ih je maloletnik preduzeo sam ili uz saglasnost svog zakonskog zastupnika
  • oni ne mogu biti osnaženi naknadnom saglasnošću zakonskih zastupnika, ni organa starateljstva
  • u ime mlađih maloletnika pravne poslove zaključuju njihovi zakonski zastupnici, roditelji ili staraoci
• stariji maloletnici tj. lica sa navršenih 14 godina, imaju ograničenu poslovnu sposobnost
  • mogu potpuno samostalno zaključivati poslove manjeg značaja
    • koji su poslovi manjeg značaja je faktičko pitanje, koje se procenjuje u svakom pojedinom slučaju
  • ostale pravne poslove mogu zaključivati uz saglasnost svog zakonskog zastupnika
    • za poslove koji prelaze okvire redovnog poslovanja i upravljanja potrebna je saglasnost organa starateljstva
  • ako je saglasnost data prethodno, pravni posao postaje perfektan i vezuje stranke od samog zaključivanja
  • u protivnom posao ne važi
    • može biti osnažen naknadnom saglasnošću u zakonskom roku
  • previsoka granica od 14 godina i neprimerena stvarnom stanju stvari
    • u uporednom pravu je prisutna veća postupnost u sticanju poslovne sposobnosti i mnogo niža starosna granica potrebna za obavljanje pojedinih kategorija poslova
  • radna sposobnost se stiče sa 15 godina u našem pravu
    • maloletnik može samostalno stupiti u radni odnos i raspolagati zaradom
    • nastojanje da se maloletnici podstiču na privređivanje ali i na racionalno trošenje
    • veliki vaspitni i socijalni značaj i odgovara savremenim težnjama u uporednom pravu
  • aktivna testamentarna sposobnost se stiče sa navršenih 16 godina pod uslovom da je sposoban za rasuđivanje
    • testament može sačiniti samo lično a ne i preko zastupnika
  • neograničenu odnosno punu poslovnu sposobnost dete stiče sa 18 godina u našem pravu
    • po svom karakteru ona je opšta i potpuna:
      • opšta jer se odnosi na zaključivanje svih pravnih poslova koje pravni poredak poznaje
      • potpuna jer se svi ti poslovi mogu zaključivati samostalno bez saglasnosti zakonskog zastupnika odnosno organa starateljstva
    • neograničena poslovna sposobnost se može steći i pre 18 godina, stupanjem u brak na osnovu sudske dozvole
      • ovako stečenu poslovnu sposobnost maloletnik zadržava i ako brak prestane pre nastupanja punoletstva
    • stanje poslovne nesposobnosti se može produžiti i posle navršene 18 godine
      • ako usled duševne bolesti, zaostalog duševnog razvoja, telesnih mana ili iz drugih razloga dete nije u stanju da se samo stara o svojoj ličnosti, pravima i interesima, roditeljsko pravo se može produžiti i posle punoletstva na predlog roditelja ili organa starateljstva odlukom suda
      • određuje da li se ovako lice izjednačava sa mlađim ili sa starijim maloletnikom
      • kad prestanu razlozi za produžetak roditeljskog prava sud donosi odluku o prestanku roditeljskog prava čije je dejstvo u tome da se stiče puna poslovna sposobnost
    • punoletno lice koje je sa 18 godina steklo poslovnu sposobnost, može kasnije biti lišeno poslovne sposobnosti
      • ako postane nesposobno za rasuđivanje ili svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese, ili prava i interese drugih lica, usled duševne bolesti, duševne zaostalosti, staračke iznemoglosti
      • stepen lišenja poslovne sposobnosti zavisi od toga u kojoj meri je ispoljena nesposobnost za rasuđivanje a ne od razloga iz kojeg je do nje došlo
      • stavljaju se pod starateljstvo
        • staralac lica koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti ima dužnosti i prava staraoca maloletnog lica koje nije navršilo 14 godina
        • staralac lica koje je delimično lišeno poslovne sposobnosti ima dužnosti i prava staraoca maloletnog lica koje je navršilo 14 godina
      • ugovori i drugi pravni poslovi lica lišenog poslovne sposobnosi nevažeći su
        • pravilo važi i za poslove koji su zaključeni pošto su prestali razlozi za lišenje poslovne sposobnosi ili u toku svetlih perioda, tj. stanja u kojima je ovakvo lice svesno svojih postupaka
          • ne može se dokazivati njegova sposobnost za rasuđivanje i tako ishoditi valjanost zaključenog pravnog posla, sve dok mu sudskom odlukom ne bude vraćena poslovna sposobnost
          • može se dokazivati da jedno lice koje nije lišeno poslovne sposobnosti bilo nesposobno za rasuđivanje u vreme zaključenja pravnog posla i iz toga razloga ishoditi poništenje posla

Pravna sposobnost fizičkog lica gasi se njegovom smrću (prirodnom ili nasilnom).

U starijim pravima postojala je i civilna (građanska) smrt

• gubitak pravne sposobnosti za života (pre faktičke smrti), u slučaju izricanja najtežih krivičnih sankcija.
• u toku 19.veka, postojala je delimična civilna smrt u Francuskoj u slučaju osude na smrt, doživotnu robiju, ili deportaciju
  • sa pravosnažnošću krivične presude imovina osuđenika prelazila je na njihove naslednike a brak je prestajao
  • njihova fizička egzistencija je ipak sprečavala potpuni gubitak pravne sposobnosti
  • mogli su primati poklone i sticati golu svojinu u meri u kojoj je to bilo neophodno za održavanje golog života
  • ukinuta je 1854. u Francuskoj
• po nekim stranim zakonicima civilna smrt je nastupala i stupanjem u određene monaške redove sa zavetom siromaštva
  • u našem pravu ispovedanje vere je privatna stvar građana, pa zavet siromaštva, u očima zakona, ne povlači gubitak ni sužavanje pravne sposobnosti
• bez uticaja na pravnu sposobnost ostaje i konfiskacija
  • konfiskat zadržava mogućnost sticanja (posedovanja) prava i obaveza u ranijem obimu (njemu se oduzima samo imovina koju već poseduje, i to ne u potpunosti)

Isto dejstvo kao faktička smrt proizvodi i sudsko proglašenje nestalog lica za umrlo.

• Nestalima se smatraju lica o čijem životu odnosno smrti postoji neizvesnost, i po tome se razlikuju od odsutnih lica, čije prebivalište nije poznato, ali za koja se pretpostavlja da su u ž
• produžena neizvesnost ne dovodi do pretpostavke smrti
  • lice koje se radi ostvarivanja svojih prava poziva na nečiju smrt, mora pokrenuti sudski postupak i ishoditi rešenje kojim se nestalo lice proglašava za umrlo
• prema našim pozitivnim propisima za umrlo se proglašava lice:
  1. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a od čijeg rođenja je proteklo 70 godina
  2. o čijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu
  3. koje je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim događajima, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti 1 godinu od prestanka neprijateljstava
  4. koje je nestalo u brodolomu, saobraćajki, požaru, poplavi, zemljotresu ili kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti

• rokovi su kraći ukoliko okolnosti čine verovatnijim da nestalo lice više nije u životu

• u rešenju kojim se posle sprovedenog postupka nestalo lice proglašava za umrlo označiće se dan, a po mogućnosti i čas, za koji se smatra kao vreme smrti nestalog
  • ako se taj dan ne može utvrditi smatra se da je smrt nastupila prvog dana po proteku rokova (od 5 godina, godinu, 6meseci) posle kojih se može pokrenuti postupak proglašenja za umrlo.
  • istekom ovih rokova nastupaju pravna dejstva koja proizvodi i faktička smrt
    • brak prestaje a zaostavština prelazi na naslednike
  • rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo sadrži oborivu pretpostavku o smrti
    • može se suprotno dokazivati
      • u slučaju pozitivnog dokaza sud će ranije doneto rešenje ukinuti
    • nema uticaja na prestanak braka koji je konačan
    • sa naslednicima se postupa različito, u zavisnosti od njihove savesnosti:
      • savesni vraća ono što se kod njega zateklo i u stanju u kojem se nalazi, dok
      • nesavesni naslednik duguje ne samo ono što se zateklo kod njega, već i naknadu za smanjenje vrednosti stvari usled njihove upotrebe, kao i naknadu za sve otuđene i potrošene stvari

Činjenica smrti se upisuje u matične knjige, posle čega izvod iz njih služi kao dokaz da to lice više nije u životu.

• ukoliko se nečija smrt ne može dokazati izvodom iz matične knjige umrlih, svako lice koje ima neposredni pravni interes može zahtevati od suda da, posle sprovedenih dokaza, utvrdi smrt tog lica
  1. u postupku za dokazivanje smrti utvrđuje se da je određeno lice zaista umrlo, utvrđuju se činjenice smrti
  2. rešenje sadrži samo pretpostavku, pa ako se naknadno dokaže da je to lice živo, ranije doneto rešenje se stavlja van snage, odnosno preinačuje

Za pravo je od značaja tačno vreme natupanja smrti (dan i čas), s obzirom na pravilo da se kao naslednik može pojaviti samo lice koje je nadživelo ostavioca (dekujusa), makar i najkraće vreme.

• Pitanje redosleda smrti lica koja su u takvom međusobnom odnosu da se mogu nasleđivati posebno se postavlja u slučaju tkz. komorijenata, tj. lica koja su nastradala u istoj životnoj opasnosti (zemljotres, brodolom). Dva shvatanja:
  1. uzima se da komorijenti nisu izgubili život istovremeno
     • jedni druge mogu nasleđivati
     • u pogledu redosleda smrti postavljaju se izvesne pretpostavke kojima se pokušava slediti prirodan tok stvari
     • po SGZ „ako su u jednovremenoj opasnosti bili, onda se uzima da je mlađi starijega a muška glava žensku nadživela, dokle se protivno ne dokaže“
       • zakonik nije postavio pravilo o prioritetu ove dve pretpostavke
         • nije se znalo kako postupati ako je mlađa osoba ženskog, a starija muškog pola, otac i kćer npr

2. ako se tačan redosled smrti ne može utvrditi, pretpostavlja se da su svi komorijenti nastradali istovremeno
   • jedni druge ne mogu nasleđivati
   • polazi se od toga da vanredni događaji ne poštuju ni pol ni životno doba, pa redovnog toka stvari ovde nema
   • tako je u našem pravu s obzirom da pozitivni propisi ne propisuju o ovome nikakvu pretpostavku

Fizičko lice je čovek kao pravni subjekt, tj. imalac pravne sposobnosti.

U savremenim zakonodavstvima sva ljudska bića su pravni subjekti i sva imaju isti obim i kvalitet pravne sposobnosti, bez obzira na pol, uzrast duševno stanje, telesno zdravlje, nacionalnu, rasnu ili versku pripadnost.

• pravna sposobnost građana je opšta
  • imaju je svi bez razlike, od rođenja do smrti, i za svakog je istog obima u toku celog života
• ponekad se izjednačava čovek kao biološka jedinka sa fizičkim licem
  • fizičko lice kao pravni pojam pretpostavlja čoveka kao biološku jedinku i pravnu sposobnost koju ona poseduje na osnovu priznanja od strane pravnog poretka
• u izvesnoj meri i pod određenim uslovima pravnu soposbnost ima već ljudski začetak (bez obzira na svoju starost)
  • pravilo rimskog prava, po kojem se začeto dete smatra rođenim ako je to u njegovom interesu i pod uslovom da se živo rodi (nasciturus) prihvataju sva savremena prava, posebno kad u pitanju nasledna prava
  • nalazilo se i u Opštem imovinskom zakoniku za CG
  • još nerođenom detetu može biti postavljen staralac, sa zadatkom da se stara o zaštiti njegovih prava, posebno ako bi ona mogla doći u sukob sa interesima roditelja ili već rođene dece

Potpuna pravna sposobnost na osnovu koje su pod propisanim uslovima pojedincu dostupna sva prava koja pravni poredak poznaje, stiče se rođenjem, pod uslovom da je dete rođeno živo.

• zakonska je pretpostavka da je dete živo rođeno
  • ko u cilju ostvarenja nekih svojih interesa tvrdi suprotno, to mora i dokazati, tj. da je dete rođeno mrtvo
• kao uslov za sticanje pravne sposobnosti neka strana zakonodavstva zahtevaju i vitalnost deteta, njegovu sposobnost da živi
  • takvim se smatra ako s obzirom na svoju telesnu građu nije unapred osuđeno na smrt
  • prema jednom stanovištu za sticanje pravne sposobnosti zahteva se da novorođenče ima ljudski oblik, da nije rođeno kao nakaza, monstrum
    • član 36 Srbijanskog građanskog zakonika, predviđa da „pod imenom lica zakon uzima svako čovečje stvorenje“
    • zahtev da „stvorenje ima čovečiji oblik“ i da monstrum nije čovečije stvorenje
    • ovo stanovište je s pravom odbačeno
      • teško je povući granicu između normalnog i nenormalnog
      • ovakva ljudska bića ne bi uživala pravnu zaštitu

Pravni subjekti se mogu definisati kao imaoci pravne sposobnosti.

• pravna sposobnost se sastoji u mogućnosti da se bude imalac prava i obaveza
  • dovoljno je postojanje same pravne sposobnosti, čak i ako bi se zamislilo da se na osnovu nje ne poseduje nijedno pravo niti obaveza
  • Bogišić: „Imalac se zove svako ko ima nešto u imovini svojoj. Imaonik je ne samo onaj koji doista nešto ima, nego uopšte svaki čovjek, pa i svaka ustanova, kojima se priznaje pravo i podobnost imati svoju sopstvenu imovinu“.

Postoje dve vrste pravnih subjekata:

• ljudi kao pojedinci – fizička lica
• organizacije snabdevene pravnom sposobnošću – pravna lica
  • laici upotrebljavaju izraz da njime označe lica sa stručnom pravničkom spremom
  • ako se izrazom hoće ukazati na pravnu sposobnost koju poseduju određene organizacije onda bi se sa istim pravom mogao upotrebiti da se njime označe i fizička lica

Pravni subjekti se često nazivaju nosiocima prava i obaveza

• rogobatan način izražavanja, jer se prava i obaveze imaju

Imaonici se u  OIZ za CG dele na lične i nelične.

• Lični imaonik u smislu i razumu zakonskom, svaki čovjek, počem je svakome čovjeku bez izuzetka priznato opšte pravo imaoništva.
• Nelični je imaonik ona ustanova koju zakon smatra, poput čovjeka, imaonikom kakvih dobara, tj. priznaje joj imaonička prava.

Životinjama zasad nije priznat pravni subjektivitet.

• Pravnu zaštitu koju uživaju, pravnici objašnjavaju na razne druge načine:
  • da su to „zaštićene stvari“
  • da je reč o krivičnopravnim propisima čija je svrha suzbijanje „niskih instikata“ i postupaka brutalnosti