Pravnik

1. Pojam ekstradicije

• Ekstradicija (izdavanje okrivljenih ili osuđenih) predstavlja izručenje određenog lica od strane nadležnih organa jedne države drugoj državi.
• Izručenje se sprovodi nakon što se sprovede formalni postupak i donese odluka kojom se ekstradicija dozvoljava.
• Svrha (cilj) ekstradicije je da se pred nadležnim organima države kojoj se konkretno lice izručuje protiv njega vodi ili nastavi već započeti krivični postupak, ili da se prema njemu izvrši izrečena krivična sankcija.

2. Vrste ekstradicije

Sa stanovišta domaćeg pravnog sistema, ekstradicija se deli na:

1. Aktivnu ekstradiciju – situacija kada se našoj (domaćoj) državi izručuje okrivljeni ili osuđeni od strane strane države.
2. Pasivnu ekstradiciju – situacija kada naša (domaća) država izručuje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi koja je izručenje zahtevala.

Razlikovanje od drugih oblika predaje lica:

• Predaja Međunarodnom krivičnom sudu: Odnosi se na stalni Međunarodni krivični sud osnovan Rimskim statutom. On se smatra i vrstom „domaćeg suda“ za države članice, a predaja oklivljenih ovom sudu predstavlja specifičan oblik izručenja kod kojeg se primenjuju pravila koja u određenoj meri odstupaju od opštih pravila ekstradicije među državama.
• Predaja ad hoc tribunalima: Predaja okrivljenih ad hoc međunarodnim krivičnim tribunalima (kao što je bio Haški tribunal) ne predstavlja ekstradiciju, već poseban vid predaje optuženih lica.

3. Pravna priroda ekstradicije

Ekstradicija po svojoj pravnoj prirodi ima mešoviti karakter koji u sebi spaja sledeće aspekte:

• Materijalno-pravni aspekt: Odnosi se na uslove za izdavanje lica, odnosno na pravila po kojima se ekstradicija isključuje ili ograničava, što su odredbe materijalnog krivičnopravnog karaktera.
• Procesno-pravni aspekt: Odnosi se na sam postupak donošenja odluke o ekstradicionom zahtevu, gde se primenjuju odredbe krivičnog procesnog prava.
• Međunarodno-pravni karakter: Ogleda se u tome što ekstradicija predstavlja rešavanje zahteva jedne države upućenog drugoj državi.
• Političko-upravni karakter: Prisutan je zbog toga što je u većini država (uključujući i Srbiju) za donošenje konačne odluke o ekstradiciji nadležan odgovarajući upravni (politički) organ.

---

Izvori prava i sistemi regulisanja ekstradicije

1. Izvori prava

Pravila o izdavanju okrivljenih ili osuđenih lica nalaze se u dve vrste izvora:

1. Primarni izvor: Potvrđeni međunarodni ugovor.
2. Supsidijarni izvor: Zakon o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima. Ovaj zakon se primenjuje kada međunarodni ugovor ne postoji ili kada određena pitanja ugovorom nisu regulisana.

2. Uporedni sistemi regulisanja ekstradicije

U uporednoj zakonodavnoj praksi postoje tri osnovna sistema regulisanja ekstradicije:

1. Administrativni sistem – o izručenju odlučuju isključivo i samostalno upravni (politički) organi.
2. Sudski sistem – o izručenju odlučuje jedino i isključivo nadležni sud.
3. Mešoviti sistem – karakteriše ga podeljena nadležnost između suda i organa uprave.
   • Sistem u Srbiji: Republika Srbija primenjuje mešoviti sistem. Kod nas sud u posebnoj vrsti kontradiktornog postupka utvrđuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za izručenje, a potom nadležni politički, odnosno upravni organ donosi konačnu odluku o samom izručenju ili neizručenju konkretnog lica.

---

Opšti uslovi za izručenje okrivljenog ili osuđenog stranoj državi (Pasivna ekstradicija)

Izručenje se stranoj državi može dozvoliti radi ostvarivanja dva zakonom predviđena cilja, pod sledećim preciznim uslovima:

1. Izručenje radi vođenja krivičnog postupka (izručenje okrivljenog)

• Uslov: Krivično delo zbog kojeg se izručenje traži mora biti delo za koje se i po zakonu Republike Srbije i po zakonu države molilje može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana ili teža kazna.

2. Izručenje radi izvršenja krivične sankcije (izručenje osuđenog)

Za izručenje lica koje ima status osuđenog, moraju biti kumulativno ispunjena dva uslova:

1. Krivično delo mora biti takvo da se i po domaćem zakonu i po zakonu države molilje za njega može izreći kazna zatvora od najmanje godinu dana ili teža kazna.
2. Osuđenom licu mora biti efektivno izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri meseca.

3. Pravilo o kombinovanom cilju izručenja

• Moguće je da se izručenje zasniva na kombinovanom cilju – istovremeno radi vođenja krivičnog postupka za jedno delo i radi izvršenja već izrečene kazne zatvora za drugo krivično delo u odnosu na isto lice.

4. Pravilo o konzumiranju lakših krivičnih dela

• Ako se molba za izručenje odnosi na više krivičnih dela, od kojih pojedina ne ispunjavaju uslove o težini kazne, izručenje se može dozvoliti i za ta lakša dela.
• Pravna posledica: Dovoljno je da samo jedno od krivičnih dela iz zamolnice ispunjava uslove, pa da izručenje bude dozvoljeno za sva dela, jer teža krivična dela na izvestan način „konzumiraju“ lakša dela za koja inače ekstradicija ne bi bila moguća.

---

Pretpostavke za izručenje okrivljenog ili osuđenog (ekstradiciju)

Pored opštih pretpostavki koje moraju biti ispunjene za bilo koji oblik međunarodne krivičnopravne pomoći (poput dvostruke kažnjivosti i uslova koji se odnose na krivično gonjenje) i osnovnih uslova u pogledu težine dela ili izrečene kazne, izručenje je dopušteno isključivo ako su kumulativno ispunjene i sledeće posebne pretpostavke:

1. Opšte pretpostavke za svako izručenje

• Uslov neposedovanja domaćeg državljanstva – lice čije se izručenje zahteva ne sme biti državljanin Republike Srbije.
• Uslov nemogućnosti primene teritorijalnog ili realnog principa – krivično delo povodom kojeg se traži izručenje ne sme biti izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv Republike Srbije ili protiv njenog državljanstva.
• Uslov nedelovanja litispendencije – protiv istog lica se u Republici Sribiji ne sme već voditi krivični postupak za isto krivično delo povodom kojeg se izručenje zahteva.
• Uslov poznatog identiteta – mora biti precizno i pouzdano utvrđena istovetnost (identitet) lica čije se izručenje traži.
• Uslov dokazne utemeljenosti ekstradicionog zahteva – neophodno je da postoji dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je to lice učinilo krivično delo, odnosno da postoji pravnosnažna sudska odluka kojom je oglašeno krivim.

2. Dodatni uslovi za tri specifične situacije

Ukoliko se radi o nekoj od sledeće tri posebne situacije, zakon zahteva ispunjenje i dodatnih uslova:

• Kada je u Srbiji već doneta pravnosnažna osuda u odnosu na isto lice – zahteva se postojanje mogućnosti za izuzetak u odnosu na načelo ne bis in idem, što podrazumeva da po domaćem zakonu (zakonu Srbije) mora biti pravno moguće ponavljanje krivičnog postupka za to krivično delo.
• Kada se radi o osudi u odsustvu u državi molilji – država koja zahteva izručenje mora pružiti garancije da će krivični postupak biti ponovljen u prisustvu izručenog lica.
• Kada država molilja u svom sistemu ima smrtnu kaznu (a delo se odnosi na zaprećenu smrtnu kaznu) – država molilja mora pružiti formalne garancije da smrtna kazna neće biti izrečena, odnosno da neće biti izvršena ukoliko je već izrečena.

---

Načelo specijaliteta u ekstradicionom pravu

1. Pojam i suština načela specijaliteta

• Načelo specijaliteta predstavlja zabranu odgovarajućeg „prekoračenja“ u krivičnom gonjenju ili krivičnom sankcionisanju izručenog lica, kao i zabranu njegove reekstradicije (izručenja trećoj državi).
• Sadržina zabrane: Ako izručenje bude dozvoljeno, izručeno lice ne može biti:
  1. Krivično gonjeno;
  2. Podvrgnuto izvršenju krivične sankcije;
  3. Izručeno trećoj državi (reekstradirano).
• Uslov za primenu zabrane: Zabrana važi kumulativno samo ako se radi o krivičnom delu koje je izvršeno pre ekstradicije, a to delo nije predmet ekstradicije (odnosno nije delo povodom kojeg je izručenje odobreno).

2. Izuzeci od načela specijaliteta

Navedena zabrana i garancije koje pruža načelo specijaliteta prestaju da važe u sledeće dve alternativne situacije:

1. Ako se izručeno lice izričito odreklo ovih garancija (odreklo se zaštite od gonjenja, izvršenja sankcije ili reekstradicije za dela izvršena pre izručenja koja nisu bila predmet ekstradicije).
2. Ako izručeno lice, iako je imalo realnu mogućnost, nije napustilo teritoriju države kojoj je izručeno u roku od 45 dana od dana njegovog uslovnog otpusta ili izvršene krivične sankcije, ili ako se nakon odlaska dobrovoljno vratilo na teritoriju te države.

---

Dokumentacija koja se prilaže uz ekstradicionu zamolnicu

Zakon striktno propisuje koja se prateća pismena i dokazi moraju priložiti uz zamolnicu kojom se zahteva izručenje. Ta dokumentacija obuhvata:

• Sredstva za utvrđivanje istovetnosti oklivljenog ili osuđenog (precizan opis, fotografija, otisci prstiju i slično);
• Uverenje ili drugi relevantni podaci o državljanstvu lica čije se izručenje zahteva;
• Procesne odluke nadležnog organa – odluka o pokretanju krivičnog postupka, optužnica, odluka o određivanju pritvora ili pravnosnažna presuda;
• Navođenje dokaza o postojanju osnovane sumnje da je lice učinilo delo za koje se izručenje traži.

---

Konkurencija ekstradicionih zahteva i određivanje prvenstva

1. Pojam konkurencije zahteva

• Ova situacija nastaje kada više država molilja podnese zamolnice za izručenje istog lica zbog istog ili zbog različitih krivičnih dela.
• Pravna specifičnost: Ne mora se raditi o doslovno „istovremenom“ podnošenju zahteva u minut ili dan, već je ključno da se radi o zahtevima koji su podneti u odnosu na isto lice u pogledu kojeg još uvek nije doneta odluka o izručenju (jer je zahtev aktuelan samo do donošenja te odluke).

2. Metod odlučivanja i kriterijumi prvenstva

• Sistem slobodne ocene: Naš zakonodavac više ne propisuje kruta, stroga i apsolutna pravila o prioritetu. Odlučivanje se prepušta slobodnoj oceni nadležnog organa uz obavezu da uzme u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.
• Orijentacioni (exempli causa) kriterijumi: Prilikom donošenja odluke o prvenstvu, nadležni organ će posebno ceniti sledeće okolnosti:
  1. Teritoriju na kojoj je krivično delo učinjeno;
  2. Težinu krivičnog dela;
  3. Redosled podnošenja ekstradicionih zahteva (zahtevi koji su ranije podneti);
  4. Državljanstvo lica čije se izručenje zahteva;
  5. Mogućnost daljeg izručenja trećoj državi.

3. Formalni uslov: Obaveza obrazloženja

• Odluka o izručenju u slučaju konkurencije zahteva mora biti detaljno obrazložena.
• Obrazloženje mora da sadrži jasno i precizno objašnjenje zbog kojih je tačno okolnosti i razloga konkretnom ekstradicionom zahtevu data prednost u odnosu na zahteve drugih država.

---

Postupak izručenja okrivljenog ili osuđenog – postupak pred sudom

1. Faze postupka izručenja i funkcionalna nadležnost

Postupak ekstradicije (izručenja) po svojoj strukturi deli se na dve osnovne faze:

• Sudski postupak – predstavlja prvu fazu u kojoj se preduzimaju procesne radnje, ispituje ispunjenost pretpostavki za izručenje i o tome donosi odluka.
• Postupak pred organom uprave – predstavlja drugu fazu u kojoj ministar nadležan za pravosuđe donosi konačnu odluku o ekstradicionom zahtevu. Ovaj postupak se može sprovesti isključivo pod uslovom da je sud u prethodnoj fazi pravnosnažno utvrdio da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za izručenje.

Funkcionalna nadležnost unutar sudskog postupka: U okviru prve (sudske) faze, postupak se odvija pred dva funkcionalna oblika krivičnog suda:

1. Istražni sudija – pred kojim se najpre odvija postupak i preduzimaju inicijalne radnje (pri čemu određene radnje može vršiti i policija);
2. Vanraspravno veće – pred kojim se postupak nastavlja nakon što istražni sudija sprovede svoje radnje i dostavi mu spise predmeta.

---

2. Inicijalne radnje i teritorijalna nadležnost

• Dostavljanje zamolnice: Ministarstvo nadležno za pravosuđe dostavlja ekstradicionu zamolnicu sudu na čijem području lice čije se izručenje zahteva boravi ili se zatekne.
• Uloga policije u lociranju: Ukoliko mesto boravišta ili nalaženja lica nije poznato, policija preduzima radnje u cilju utvrđivanja mesta gde se to lice nalazi.
• Naredba za dovođenje: Ako je zamolnica formalno uredna (sadrži sve zakonske elemente) i praćena je propisanom dokumentacijom, istražni sudija izreče naredbu za dovođenje. Ovu naredbu izvršava policija, koja ima dužnost da lice odmah sprovede istražnom sudiji.

---

3. Klasifikacija radnji istražnog sudije

Sve radnje koje istražni sudija preduzima u ekstradicionom postupku dele se na dve kategorije:

1. Obavezne radnje:
   • Saslušanje lica čije se izručenje zahteva (što podrazumeva neposredno saslušanje, davanje zakonom propisanih obaveštenja i pouka o pravima);
   • Ispitivanje postojanja pretpostavki za izručenje.
2. Fakultativne radnje:
   • Izdavanje naredbe za pretresanje lica i prostorija i privremeno oduzimanje predmeta;
   • Određivanje ekstradicionog pritvora (bilo u redovnom postupku, bilo po posebnom zahtevu pre podnošenja samog ekstradicionog zahteva).

---

4. Pretresanje i privremeno oduzimanje predmeta

• Pretpostavka za pretresanje: Istražni sudija može narediti pretresanje lica i prostorija u kojima ono boravi isključivo na zahtev države molilje.
• Predmet privremenog oduzimanja: Od lica se privremeno oduzimaju predmeti krivičnog dela pronađeni pri pretresanju, kao i imovinska korist pribavljena krivičnim delom.
• Vremensko ograničenje privremenog oduzimanja: Ova mera može trajati do donošenja odluke o pritvoru ili drugoj meri za obezbeđenje prisustva, a najduže 48 sati od trenutka privođenja tog lica.
• Izuzetno privremeno ustupanje: Ako se radi o predmetima koji se po zakonu Republike Srbije moraju obavezno oduzeti, istražni sudija ih može privremeno predati državi molilji, ali uz eksplicitan uslov da budu vraćeni u roku koji on odredi.
• Pravna posledica dozvoljenog izručenja: Ukoliko izručenje bude pravnosnažno dozvoljeno, svi privremeno oduzeti predmeti i imovinska korist se trajno predaju državi molilji.

---

5. Procesni položaj lica: Identifikacija, pouke o pravima i odbrana

Kada se lice dovede pred istražnog sudiju, zakon propisuje strogu proceduru zaštite njegovih prava:

A) Preliminarne radnje i informisanje

• Istražni sudija najpre utvrđuje identitet dovedenog lica.
• Nakon utvrđivanja istovetnosti, sudija ga obaveštava o razlogu dovođenja i o dokazima na osnovu kojih se izručenje zahteva.

B) Pouka o pravima

Sudija je dužan da lice pouči o sledećim pravima:

1. Pravo na potpunu pasivnu odbranu – pravo da ne iznese nikakvu odbranu, odnosno da nije dužno ništa da izjavi;
2. Pravo na stručnu odbranu – pravo da uzme branioca po sopstvenom izboru;
3. Pravo da branilac prisustvuje njegovom saslušanju.
4. Dodatna pouka: Sudija poučava lice i o procesnoj mogućnosti da da saglasnost za izručenje po pojednostavljenom postupku (što ne predstavlja njegovo pravo, već isključivo procesnu mogućnost).

C) Obavezna odbrana (Postavljanje branioca po službenoj dužnosti)

Zakon predviđa obaveznu stručnu odbranu u postupku ekstradicije. Branilac po službenoj dužnosti se postavlja u jednoj od sledeće dve alternativne situacije:

1. Ukoliko se lice izričito odrekne prava na branioca;
2. Ukoliko lice, u roku od 24 sata od kada je poučeno o pravu na angažovanje branioca, ne obezbedi branioca po sopstvenom izboru.

---

6. Saslušanje lica čije se izručenje zahteva

• Prethodno obaveštenje: Istražni sudija je dužan da o dovođenju lica službeno (oficijelno) obavesti javnog tužioca.
• Predmet i obim saslušanja: Saslušanje se vrši nakon utvrđivanja identiteta, pouke o pravima i obezbeđivanja branioca. Lice se saslušava o okolnostima koje su bitne za utvrđivanje pretpostavki za izručenje, a naročito o:
  1. Ličnim prilikama;
  2. Državljanstvu;
  3. Odnosu prema državi molilji;
  4. Odnosu prema samom zahtevu za izručenje.
• Prisustvo i pravo na ispitivanje: Saslušanju obavezno prisustvuju javni tužilac i branilac, koji imaju pravo da licu postavljaju pitanja.
• Zapisnik: O toku i sadržaju saslušanja obavezno se sastavlja zapisnik.

---

7. Ekstradicioni pritvor i alternativne mere

A) Pravna priroda i razlozi za određivanje

Ekstradicioni pritvor je fakultativnog karaktera. Istražni sudija ga može odrediti tek nakon sprovedenog saslušanja, ukoliko postoji neki od sledeća dva alternativna pritvorska razloga:

1. Opasnost od bekstva radi opstrukcije ekstradicije – postojanje okolnosti koje ukazuju da će se lice sakriti ili pobeći sa ciljem da omete postupak odlučivanja o zamolnici ili samo sprovođenje izručenja;
2. Opasnost od dokazne opstrukcije – postojanje okolnosti koje ukazuju da će lice ometati prikupljanje dokaza u postupku izručenja ili u krivičnom postupku pred sudom države molilje.

B) Vremenska ograničenja i kontrola opravdanosti

• Maksimalno trajanje: Pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izručenju, ali je limitiran apsolutnim rokom od najduže godinu dana od dana pritvaranja.
• Periodična kontrola: Sud je dužan da po službenoj dužnosti, po isteku svaka dva meseca od pravnosnažnosti rešenja o određivanju pritvora, ispita da li i dalje postoje razlozi za njegovo produženje ili ga treba ukinuti.

C) Alternativne mere obezbeđenja prisustva

• Ukoliko to opravdavaju posebni razlozi, istražni sudija ima ovlašćenje da umesto ekstradicionog pritvora odredi drugu meru za obezbeđenje prisustva lica.

---

8. Ispitni postupak o pretpostavkama i dostavljanje spisa

A) Radnje utvrđivanja pretpostavki

Istražni sudija preduzima sve potrebne radnje kako bi utvrdio postojanje zakonskih pretpostavki za izručenje lica i predaju privremeno oduzetih predmeta.

B) Postupanje u nedostatku garancija države molilje

Ako država molilja uz zamolnicu nije dostavila potrebne garancije (kod suđenja u odsustvu – garanciju da će postupak biti ponovljen u prisustvu lica; ili kod smrtne kazne – garanciju da ona neće biti izrečena odnosno izvršena ukoliko takva kazna postoji u njenom sistemu), zakon obavezuje istražnog sudiju na sledeći korak:

• Sudija će od države molilje zatražiti dostavljanje tih garancija.
• Za dostavljanje garancija određuje se rok koji ne može biti duži od 30 dana.

C) Izrada službene beleške o domaćem postupku ili sankciji

• Ukoliko se protiv lica pred domaćim sudom vodi krivični postupak (za isto ili drugo delo), ili se ono već nalazi na izdržavanju kazne zatvora odnosno izvršenju druge sankcije lišenja slobode u Srbiji, istražni sudija je dužan da o tome sačini pisanu belešku u spisima predmeta.

D) Otpremanje spisa

• Nakon što sprovede sve navedene obavezne i potrebne radnje, istražni sudija dostavlja spise predmeta vanraspravnom veću radi donošenja odluke o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.

---

Zahtev za privremeno pritvaranje pre podnošenja ekstradicione zamolnice

1. Pojam i uslov hitnosti

• U hitnim slučajevima, nadležni organ države molilje može podneti specifičan zahtev za pritvaranje pre nego što formalno podnese samu ekstradicionu zamolnicu.

2. Obavezni elementi (sadržina) zahteva

Ovaj zahtev po zakonu mora da sadrži sledeća četiri elementa:

1. Podatke potrebne za utvrđivanje istovetnosti (identiteta) lica čije će izručenje biti zatraženo;
2. Činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela;
3. Izjavu nadležnog organa države molilje o postojanju sudske odluke ili optužnog akta na osnovu kojeg se zahteva ekstradicija;
4. Izjavu da će naknadno biti podneta formalna ekstradiciona zamolnica.

3. Načini dostavljanja zahteva

Zahtev se domaćem pravosudnom organu ili policiji može podneti na jedan od sledeća tri načina:

• Neposredno;
• Preko ministarstva nadležnog za pravosuđe;
• Preko INTERPOL-a (Međunarodne organizacije kriminalističke policije).

4. Međunarodna poternica kao zahtev za pritvaranje

• Pravilo: Pod uslovom uzajamnosti (reciprociteta), raspisana međunarodna poternica se po zakonu izjednačava sa zahtevom za pritvaranje pre podnošenja ekstradicione zamolnice.

---

Postupak i određivanje pritvora pre podnošenja zamolnice

1. Inicijalne radnje policije i istražnog sudije

• Uloga policije: Policija lišava slobode lice na koje se odnosi zahtev i ima dužnost da ga odmah sprovede istražnom sudiji.
• Radnje istražnog sudije: Kada dovedeno lice stupi pred istražnog sudiju, on preduzima sledeće radnje:
  • Utvrđuje istovetnost (identitet) dovedenog lica;
  • Obaveštava ga o razlogu dovođenja;
  • Poučava ga o pravima (koja su po obimu i sadržini potpuno istovetna pravima koja ima lice u redovnom ekstradicionom postupku).
• Obavezna odbrana: Licu se postavlja branilac po službenoj dužnosti iz istih zakonskih razloga iz kojih se takav branilac postavlja i u klasičnom ekstradicionom postupku.

2. Određivanje i dostavljanje rešenja o pritvoru

• Fakultativni karakter: I ovaj oblik pritvora je fakultativnog karaktera. Istražni sudija ga može, ali ne mora odrediti, a odluku donosi tek nakon saslušanja dovedenog lica.
• Dostavljanje i obaveštavanje:
  • Rešenje o određivanju pritvora i pouku o roku za podnošenje zamolnice istražni sudija bez odlaganja dostavlja nadležnom organu države molilje.
  • O donetoj odluci sudija odmah obaveštava javnog tužioca.
  • Ukoliko je zahtev za pritvaranje bio dostavljen neposredno ili preko INTERPOL-a, o određivanju pritvora se obavezno obaveštava i ministarstvo nadležno za pravosuđe.

3. Ukidanje i produženje pritvora (Procesni rokovi)

Istražni sudija ima zakonsku dužnost da ukine pritvor u sledeće dve alternativne situacije:

1. Ako nadležni organ države molilje ne podnese ekstradicionu zamolnicu u roku od 18 dana od dana kada je lice pritvoreno;
2. Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen.

Izuzetak (Produženje roka za zamolnicu):

• Na zahtev nadležnog organa države molilje, istražni sudija može produžiti rok za podnošenje ekstradicione zamolnice.
• Maksimalno trajanje produženja: Rok se može produžiti najviše do 40 dana od dana pritvaranja.

Pravne posledice propuštanja roka:

• Ukoliko ekstradiciona zamolnica ne bude podneta u zakonskom (odnosno produženom) roku, lice se mora pustiti na slobodu.
• Ovo lice se u budućnosti može ponovo pritvoriti jedino pod uslovom da se ispune razlozi za određivanje pritvora koji važe u klasičnom ekstradicionom postupku.

---

Postupak i odlučivanje pred vanraspravnim većem

Nakon što istražni sudija sprovede sve radnje i dostavi spise, vanraspravno veće razmatra spise predmeta i donosi jednu od dve zakonom predviđene odluke:

1. Rešenje o odbijanju izručenja

Ovo rešenje se donosi ukoliko veće utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za ekstradiciju.

• Hitno dostavljanje: Rešenje se bez odlaganja dostavlja neposredno višem sudu na kontrolu.
• Postupak pred neposredno višim sudom: Ovaj sud odlučuje tek nakon saslušanja javnog tužioca i branioca lica čije se izručenje zahteva.
• Odluke višeg suda: Neposredno viši sud može rešenje vanraspravnog veća:
  • Potvrditi;
  • Ukinuti;
  • Preinačiti.
• Pravna posledica pravnosnažnog odbijanja: Pravnosnažno rešenje o odbijanju izručenja dostavlja se ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje ima obavezu da o tome zvanično obavesti državu molilju.

2. Rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje

Ovo rešenje se donosi ukoliko veće utvrdi da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za ekstradiciju.

• Pravna priroda: Rešenje je isključivo deklarativnog karaktera. Njime se ekstradicija još uvek pravno ne dozvoljava, već se samo sudski utvrđuje postojanje potrebnih zakonskih uslova. Na osnovu ovog rešenja, konačnu odluku o izručenju donosi ministar nadležan za pravosuđe.
• Pravo na žalbu: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba neposredno višem sudu.
• Rok za žalbu: Žalba se podnosi u kratkom prekluzivnom roku od tri dana od dana prijema rešenja.
• Odlučivanje po žalbi: Neposredno viši sud donosi odluku (potvrđuje, ukida ili preinačuje rešenje) tek nakon saslušanja javnog tužioca, lica čije se izručenje zahteva i njegovog branioca.

---

Pojednostavljeno izručenje (ekstradicija)

1. Pojam i osnovni uslov (conditio sine qua non)

• Pojednostavljeno izručenje predstavlja ubrzani oblik ekstradicionog postupka.
• Osnovni uslov: Nezaobilazni uslov (conditio sine qua non) za vođenje ovog postupka jeste izričit pristanak (saglasnost) lica čije se izručenje zahteva.

2. Formalne aktivnosti istražnog sudije

Ukoliko lice pred sudom izjavi da pristaje na pojednostavljeno izručenje, istražni sudija je dužan da preduzme sledeće dve formalne radnje:

1. Upoznaje lice sa pravnim posledicama takve izjave;
2. Ispituje (pita) lice da li je izjavu o pristanku dalo potpuno dobrovoljno.
3. Zapisnik: O ovim preduzetim aktivnostima i izjavi o pristanku obavezno se sastavlja zapisnik.

3. Pravni karakter i neopozivost pristanka

• Data saglasnost lica da bude izručeno po pojednostavljenom postupku je neopoziva i ne može se naknadno povući.

4. Donošenje odluke i žalbeni režim

• Dostavljanje spisa: Istražni sudija zapisnik i ostale spise predmeta odmah dostavlja vanpretresnom veću.
• Odluka veća: Vanpretresno veće donosi rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.
• Žalbeni režim: Protiv ovog rešenja vanraspravnog veća žalba nije dozvoljena.
• Pravna posledica: Rešenje se bez odlaganja dostavlja ministru nadležnom za pravosuđe, koji odmah preuzima postupak i odlučuje u skladu sa pravilima koja uređuju ministarsku fazu ekstradicionog postupka.

---

Postupak izručenja pred ministrom nadležnim za pravosuđe

1. Pravna priroda i pokretanje postupka pred ministrom

• Neneposrednost i uslovljenost: Do postupka pred ministrom nadležnim za pravosuđe ne dolazi automatski i obavezno.
• Conditio sine qua non: Jedini i nezaobilazni uslov za pokretanje ove faze jeste da je prethodno nadležni sud, u funkcionalnom obliku vanraspravnog veća, doneo pravnosnažno rešenje o ispunjenosti pretpostavki za izručenje.
• Dostavljanje spisa: Nakon donošenja, ovo pravnosnažno sudsko rešenje se zajedno sa celokupnim spisima predmeta dostavlja ministru nadležnom za pravosuđe.

---

2. Vrste odluka (rešenja) ministra i njihovo dostavljanje

Nakon što primi spise predmeta, ministar nadležan za pravosuđe donosi jednu od dve alternativne odluke:

1. Rešenje kojim dozvoljava izručenje;
2. Rešenje kojim se ne dozvoljava izručenje.

Dostavljanje donetog rešenja: Rešenje koje donese ministar mora se obavezno dostaviti sledećim subjektima:

• Nadležnom sudu;
• Licu čije je izručenje zahtevano;
• Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove;
• Državi molilji.

---

3. Rešenje kojim se dozvoljava izručenje i njegovo dodatno uslovljavanje

• Osnov za donošenje: Ovo rešenje se donosi kada su ispunjene sve zakonom propisane pretpostavke za izručenje (ekstradicioni uslovi).
• Uslovni karakter odluke: Odluka ministra može imati poseban uslovni karakter, jer on ima zakonsko ovlašćenje da u rešenju postavi dodatne uslove. Ispunjenje ovih uslova od strane nadležnih organa države molilje predstavlja conditio sine qua non za samu realizaciju ekstradicije.
• Dozvoljeni uslovi: Izručenje se može usloviti naročito:
  1. Nemoćnošću krivičnog gonjenja, izvršenja sankcije ili reekstradicije (izručenja trećoj državi) ekstradiranog lica za krivično delo koje je izvršeno pre izručenja, a koje nije predmet ekstradicije.
     • Izuzetak: Ovaj uslov ne važi ako se izručeno lice izričito odreklo tih garancija.
  2. Postavljanjem drugih uslova.

---

4. Rešenje kojim se ne dozvoljava izručenje: Razlozi i izuzetak

Ministar donosi rešenje kojim se izručenje ne dozvoljava kada utvrdi da nisu ispunjene opšte pretpostavke za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći.

To znači da će ministar odbiti izručenje čak i ako je sud prethodno utvrdio da su ekstradicioni uslovi ispunjeni, ukoliko postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

• Ako se izručenje zahteva za političko krivično delo (ili delo povezano sa njim);
• Ako se zahtev odnosi na delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti;
  • Izuzetak: Ekstradicija se, izuzetno od ovog pravila, dozvoljava ako se radi o krivičnom delu protiv međunarodnog humanitarnog prava za koje ne nastupa zastarelost;
• Ako bi ekstradicija povredila suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju;
• Ako u postupku suđenja u odsustvu (suđenje u odsustvu) licu čije se izručenje traži, nisu bile ostvene garancije pravičnog suđenja.

---

5. Odlaganje izručenja i privremeno izručenje

A) Odlaganje izručenja (Faktički rokovi)

Ministar može odložiti izvršenje rešenja kojim je izručenje dozvoljeno. Odlaganje može trajati u okviru dva alternativno propisana roka:

1. Dok se protiv lica pred domaćim sudom pravnosnažno ne okonča krivični postupak koji se vodi za drugo krivično delo;
2. Dok to lice u Republici Srbiji ne izdrži kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

B) Privremeno izručenje

Ukoliko je došlo do odlaganja, ministar može dozvoliti privremeno izručenje lica državi molilji pod sledećim kumulativnim uslovima:

1. Ako privremeno izručenje neće štetiti krivičnom postupku koji se vodi pred domaćim sudom;
2. Ukoliko država molilja pruži formalne garancije da će privremeno izručeno lice biti u pritvoru i da će ga, na zahtev ministra, vratiti Republici Srbiji.

C) Uračunavanje vremena i odustanak od vraćanja

• Uračunavanje pritvora: Prilikom kasnijeg izricanja kazne zatvora pred domaćim sudom, licu se obavezno uračunava vreme koje je provelo u pritvoru u državi molilji tokom privremenog izručenja (neizdržani deo kazne u Srbiji se umanjuje za to vreme).
• Odluka o nevraćanju: Uzimajući u obzir ove okolnosti (odnosno dužinu trajanja pritvora u inostranstvu), ministar može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica u Republiku Srbiju.

---

6. Realizacija i neposredno izvršenje predaje lica

A) Nadležnost za izvršenje i sporazum o predaji

• Nadležni organ: Rešenje o dozvoli izručenja neposredno izvršava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove (MUP).
• Predmet sporazuma: MUP se sa nadležnim organom države molilje dogovara o bitnim tehničkim parametrima predaje, koji obuhvataju:
  • Mesto predaje;
  • Vreme predaje;
  • Način predaje oklivljenog ili osuđenog.

B) Procesni rokovi za realizaciju i pravne posledice nepreuzimanja

• Opšti rok za predaju: Predaja se mora realizovati u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja kojim se izručenje dozvoljava.
• Pravna posledica propuštanja roka (Puštanje na slobodu): Ukoliko država molilja bez opravdanog razloga ne preuzme lice dogovorenog dana, to lice se obavezno pušta na slobodu.
• Izuzetak (Određivanje novog dana): Na obrazloženi zahtev države molilje, ministar može odrediti drugi dan za realizaciju predaje.

---

Izručenje okrivljenog ili osuđenog Republici Srbiji (Aktivna ekstradicija)

1. Procesna inicijativa i nadležnost

• Inicijator postupka: Nadležni sud podnosi zahtev za izručenje.
• Organ koji podnosi zamolnicu: Ministarstvo nadležno za pravosuđe je jedini organ ovlašćen da na osnovu zahteva suda podnese formalnu ekstradicionu zamolnicu stranoj državi.

2. Kumulativni uslovi za podnošenje zamolnice

Da bi se od strane države moglo zahtevati izručenje nekog lica, moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:

1. Statusni uslov – lice ima status okrivljenog (protiv njega se vodi krivični postupak pred domaćim sudom) ili status osuđenog (domaći sud mu je pravnosnažnom odlukom izrekao krivičnu sankciju).
2. Uslov boravka u inostranstvu – lice se efektivno nalazi na teritoriji strane države.

Prateća dokumentacija: Uz ekstradicionu zamolnicu se obavezno prilaže istovrsna dokumentacija koja je potrebna i kada strana država zahteva izručenje od Republike Srbije.

3. Pravne posledice izručenja i princip specijaliteta

Kada strana država odobri izručenje i preda lice našim organima, nastupaju sledeća pravna dejstva:

• Pravilo specijaliteta (Osnovno pravilo): Protiv izručenog lica se može pokrenuti krivični postupak, odnosno izvršiti krivična sankcija, isključivo za krivično delo za koje je izručenje odobreno.
• Izuzetak od pravila specijaliteta: Krivični postupak se može voditi (ili sankcija izvršiti) i za druga dela samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
  1. Ako se izručeno lice izričito odreklo tog prava (prava na zaštitu koju pruža specijalitet);
  2. Ukoliko strana država (država koja je izvršila izručenje) nije postavila takav uslov (da se postupak vodi samo za delo povodom kojeg je izručenje odobreno).

4. Dejstvo uslova strane države na izricanje i izvršenje krivične sankcije

Ukoliko je strana država odobrila izručenje, ali uz postavljanje određenih uslova koji se odnose na vrstu ili visinu krivične sankcije koja se može izreći odnosno izvršiti, nastupaju sledeće pravne posledice:

• Pri izricanju sankcije: Domaći sud je u potpunosti vezan tim uslovima i ne može izreći sankciju koja ih prekoračuje.
• Pri izvršenju već izrečene sankcije: Domaći sud koji je sudio u prvom stepenu preinačiće odluku o krivičnoj sankciji u skladu sa uslovima koje je postavila strana država, pod uslovom da su ti uslovi u saglasnosti sa domaćim propisima u ovoj materiji.

5. Uračunavanje inostranog pritvora

• Ukoliko je izručeno lice pre predaje bilo lišeno slobode (pritvoreno) u stranoj državi zbog krivičnog dela radi kojeg je izručeno, vreme provedeno u inostranom pritvoru obavezno se uračunava u krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode.

---

Sprovodjenje preko teritorije Republike Srbije radi ekstradicije trećoj državi (Tranzit)

1. Pravna priroda instituta

• Tranzit (sprovođenje) lica preko naše teritorije nije tipična ekstradiciona materija u užem smislu, jer u ovom slučaju Republika Srbija niti sama izručuje lice, niti se njoj to lice izručuje.
• Predstavlja poseban vid faktičke međunarodne pomoći i saradnje koji se pruža na osnovu opštih načela solidarnosti i uzajamnog poverenja između država.
• Podleže određenim razumnim ograničenjima u odnosu na:
  • Karakter krivičnog dela zbog kojeg se lice ekstradira;
  • Državljanstvo lica koje se sprovodi.

2. Nadležnost za odobrenje tranzita

• Odluku kojom se odobrava sprovođenje lica preko naše teritorije donosi ministar nadležan za pravosuđe na zahtev strane države koja je izručenje zahtevala.

3. Kumulativni uslovi (pretpostavke) za odobrenje sprovođenja

Ministar može odobriti tranzit preko naše teritorije isključivo kada su kumulativno ispunjene sledeće dve grupe pretpostavki:

1. Opšte pretpostavke za pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći (propisane članom 7 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima);
2. Pretpostavke za izručenje (propisane članom 16 istog zakona).

4. Dokumentacija i troškovi tranzita

• Prateća dokumentacija: Uz zamolnicu kojom se traži odobrenje tranzita mora se priložiti istovrsna dokumentacija koja je inače potrebna kada se zahteva samo izručenje.
• Troškovi: Sve troškove sprovođenja lica preko teritorije Republike Srbije u potpunosti snosi država molilja.