I. POJAM I ZAKONSKE PRETPOSTAVKE ZAKONITE DRŽAVINE
1. Zakonska definicija zakonite državine
Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Prema važećem pozitivnopravnom uređenju, za postojanje zakonite državine zahteva se kumulativno ispunjenje dve zakonske pretpostavke:
- Punovažan pravni osnov podoban za sticanje prava svojine: Pravni osnov mora biti objektivno podoban da dovede do prenosa svojine, u šta spadaju ugovor o prodaji, ugovor o trampi, ugovor o poklonu, javno obećanje nagrade, isporuka odnosno legat, kao i pravosnažno rešenje o deobi stvari.
- Zakoniti način sticanja (prava državina): Zahteva se sticanje državine predajom stvari odnosno uvođenjem u posed, čime je izričito isključena svaka državina stečena manljivo, to jest primenom sile, prevare ili zloupotrebom poverenja.
2. Pojam nezakonite državine
Nezakonita državina se u zakonodavstvu određuje putem tumačenja suprotnim razlogom u odnosu na zakonitu državinu. Nezakonita državina postoji u svim slučajevima kada držalac uopšte nema pravni osnov, kada je pravni osnov nevažeći, kao i onda kada poseduje punovažan osnov, ali do faktičke vlasti nije došao predajom već silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
II. TEORIJSKA KRITIKA ZAKONSKOG REŠENJA
1. Nepotpunost pojma usled svođenja samo na svojinsku državinu
Prvi krupni teorijski nedostatak zakonske definicije jeste njena nepotpunost, jer je pojam zakonite državine neopravdano suzila isključivo na državinu stvari, odnosno svojinsku državinu koja služi sticanju svojine održajem. U građanskopravnoj teoriji usvojeno je pravilo da svaka državina, kako državina stvari tako i državina prava, može biti zakonita ili nezakonita.
- Pravilno teorijsko određenje: Državina je zakonita ako je stečena na osnovu punovažnog pravnog osnova potrebnog za vršenje onog prava čiju sadržinu držalac faktički vrši.
- Ugovori podobni za zakonitu državinu prava: Zakonitu državinu prava konstituišu ugovori koji daju ovlašćenje na držanje stvari, kao što su ugovor o zakupu, posluzi, ostavi, ručnoj zalozi ili stvarnoj službenosti.
- Izuzeci kod kojih ne može postojati zakonita državina prava: Hipoteka i registrovana zaloga ne mogu biti osnov za nastanak zakonite državine prava, jer ova stvarna prava obezbeđenja ne daju ovlašćenje na držanje stvari.
2. Neopravdano uslovljavanje zakonitosti načinom sticanja
Drugi suštinski nedostatak zakonskog koncepta ogleda se u tome što je zakonodavac zakonitost državine vezao za odsustvo mana pri sticanju, propisujući da državina ne može biti zakonita ukoliko je manljiva. Pravna teorija izričito stoji na stanovištu da državina može istovremeno biti zakonita, a manljiva, jer način pribavljanja ne sme uticati na postojanje i valjanost samog pravnog osnova.
- Pravilo o predaji stvari: Za sticanje državine neophodno je uspostavljanje faktičke vlasti putem predaje stvari, pri čemu u slučaju zaključenja ugovora sa više lica zakonitu državinu stiče isključivo ono lice kome je stvar predata u posed.
- Primer odvajanja zakonitosti od mana: Kupac koji ima punovažan ugovor o prodaji, ali samovlasno oduzme stvar od prodavca bez dobrovoljne predaje, teorijski ima zakonitu ali manljivu državinu, dok ga važeći zakon nepravilno kvalifikuje kao nezakonitog i manljivog držaoca.
- Predlog za buduće zakonodavstvo: U teoriji se naglašava da je najispravnije rešenje da buduće zakonodavstvo prihvati pojam zakonite državine zasnovane na punovažnom pravnom osnovu zaključenom čak i sa nezakonitim držaocem, potpuno nezavisno od načina pribavljanja stvari.
III. KVALITET I ZAKONITOST DRŽAVINE NASLEDNIKA
1. Sporno teorijsko pitanje kontinuiteta kvaliteta državine
U pravnoj nauci i uporednom pravu postoji duboka podeljenost u pogledu pitanja da li naslednik u momentu smrti ostavioca samostalno stiče zakonitu državinu ili zakonitost njegove državine neposredno zavisi od zakonitosti državine pravnog prethodnika.
2. Uporednopravna rešenja i teorijski stavovi
Povodom ovog pravnog problema formulisana su dva dijametralno suprotna koncepta:
- Koncept zavisnosti od osnova ostavioca: Prema tradicionalnom pristupu koji usvaja austrijski građanski zakonik, naslednik ne može imati više osnova od svog ostavioca, te njegova državina biva zakonita isključivo pod uslovom da je i državina ostavioca bila zakonita. Ovaj stav polazi od načela da naslednik univerzalno sukcedira u identičan posed kakav je imao njegov prethodnik, pri čemu niko ne može promeniti osnov svoje državine.
- Koncept samostalne zakonitosti državine naslednika: Prema naprednijem rešenju koje je prihvatio Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, naslednik uvek stiče zakonitu državinu nezavisno od toga kakva je bila državina ostavioca. Sam čin nasleđivanja predstavlja punovažan pravni osnov za pribavljanje državine, zbog čega naslednik u momentu smrti ostavioca postaje zakoniti držalac čak i u situaciji kada je ostavilac bio nezakoniti držalac ili običan detentor, te od tog trenutka u njegovu korist počinje teći uzukapiona državina.
IV. PRAVNI ZNAČAJ PODELE
1. Odsustvo uticaja na državinsku zaštitu
Podela na zakonitu i nezakonitu državinu nema nikakav materijalnopravni niti procesni značaj za uživanje državinske zaštite. U parnicama zbog smetanja državine raspravlja se isključivo o činjenici poslednjeg stanja faktičke vlasti i nastalom smetanju, tako da se posesornim tužbama pod jednakim uslovima koriste kako zakoniti, tako i nezakoniti držaoci.
2. Značaj za sticanje prava svojine održajem
Razgraničenje zakonite od nezakonite državine ima presudan značaj za sticanje prava svojine putem redovnog održaja, budući da se za kraći rok održaja izričito zahteva kvalifikovana, zakonita svojinska državina. Upravo zbog ovog praktičnog dometa zakonodavac je definisao isključivo zakonitu državinu stvari, pri čemu je u važećem tekstu zakona napravio pravnu grešku uslovljavanjem zakonitosti načinom sticanja.
