Autor: Ted

Modaliteti pravnih poslova – rok

5. aprila 2017.

Rok je vremenski razmak sa čijim istekom pravni posao počinje proizvoditi svoja pravna dejstva (odložni, početni rok), ili sa čijim istekom pravni posao prestaje proizvoditi pravna dejstva ( završni, raskidni rok).

  • odložni rok
    • Opšti imovinski zakonik za CG lepo definiše odložni rok: “Kad je početak dejstva nekog ugovora vezan za kakav rok, pa i kakav događaj koji svakojako treba da se obistini (npr. nečija smrt), tad su sva prava od takoga ugovora bezuslovno stečena čim je ugovor završen; samo što je izvršenje odloženo do određenog roka ili događaja”.
    • sa istekom roka obaveza dospeva a poverilac može zahtevati njeno izvršenje
  • raskidni rok
    • sa istekom roka posao prestaje da proizvodi pravna dejstva

Rok je za razliku od uslova budući izvesni događaj (pošto vreme neumitno teče). Može biti određen:

  • kalendarski
    • u danima, nedeljama, mesecima, godinama
  • fiksiranjem određenog datuma, ili vezivanjem za događaj čiji se datum može unapred izračunati
    • uskrs naredne godine, dan punoletsva određenog lica
  • vezivanjem za događaj čije je nastupanje izvesno ali je neizvesno vreme njegovog nastupanja
    • nečija smrt

Opšta pravila o računanju vremena su u našem pravu, u odsustvu opšteg dela građanskog zakonika, sadržana u ZOO:

  • rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče
    • ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca
    • ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan
      • jednogodišnji rok za izvršenje ugovora zaključenog 31.12 (računajući ovaj rok od dan zaključenja) ističe 31.12 naredne godine, preciznije rečeno u ponoć (nula časova) između 31.12 i 1.1 pošto se dani ne računaju od svanuća do svanuća nego od ponoći do ponoći
    • rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka
      • u rok određen danima ne računa se dan zaključenja ugovora odnosno dan u koji pada događaj od koga rok počinje teći
        • ako rok iznosi 4 dana a ugovor je zaključen u ponedeljak, sam ponedeljak se ne računa, prvi dan roka je utorak a poslednji petak
        • ako rok iznosi 30 dana a ugovor je zaključen 1.2.2013, sam prvi februar se ne računa, prvi dan roka je 2.februar a poslednji dan 3.3.
      • rok određen u nedeljama (sedmicama) završava se istekom onog dana poslednje nedelje koji nosi isti naziv kao dan u koji se desio događaj od koga je rok počeo teći

Modaliteti pravnih poslova – uslov

5. aprila 2017.

Modifikacija pravnog posla je neka okolnost koja utiče na dejstva pravnog posla koja menja odnosno modifikuje redovna dejstva pravnog posla. Postoje tri vrste: uslov, rok i nalog.

U smislu modifikacije pravnog posla uslov je buduća neizvesna okolnost od čijeg ostvarenja zavise pravna dejstva posla.

  • ako se dejstva pravnog posla podrede jednoj budućoj neizvesnoj okolnosti čije je nastupanje izvesno samo je neizvesno vreme njenog nastupanja, postoji samo rok a ne uslov
  • nije uslov u pravnotehničkom smislu buduća neizvesna okolnost koja je svojstvena prirodi pravnog posla tako da od ostvarenja te okolnosti zavise redovna dejstva posla.
    • ako bi neko bio postavljen za naslednika „pod uslovom“ da nadživi testatora, to nije uslov u smislu modifikacije pravnog posla, jer se ni u čemu ne menjaju redovna dejstva posla

Prema načinu na koji se ostvaruju uslovi se dele na pozitivne i negativne.

  • Pozitivni su oni koji se ostvaruju nastupanjem okolnosti (događaja)
    • dobijanje kredita, odlazak u inostranstvo, rođenje deteta.
  • Negativni su oni koji se ostvaruju nenastupanjm odnosno izostankom buduće i neizvesne okolnosti
    • nestupanje u brak, nerođenje deteta
    • ako se rođaku poklanja stan s tim da ne stupi u brak pre nego što napuni 27 godina života

Uslovi se dele na potestativne, kazualne i mešovite.

  • Kazualan uslov ne zavisi od volje ni jedne ni druge strane već od slučaja (casus-a) ili zavisi isključivo od volje nekog trećeg koji nije učesnik pravnog posla.
    • kupujem pod uslovom da dobijem kredit
  • Potestativni su oni koji zavise od volje jednog ili drugog učesnika pravnog posla.
    • Običan potestativni uslov se sastoji u nekoj radnji ili uzdržavanju učesnika pravnog posla pa utoliko zavisi i od njegove volje
      • kupujem automobil ukoliko na odmor budem išao u inostranstvo
      • kupujem stan ukoliko se oženim
    • Čist ili pravi potestativni uslov zavisi od nahođenja učesnika pravnog posla, od njegove arbitrerne, diskrecione volje.
      • obavezujem se da ću vam sledećeg meseca kad primim platu dati na zajam 2000 eura ako budete hteli.
      • neke vrste čistih potestativnih uslova ne važe i povlače ništavost obaveze
        • obavezujem se kad primim narednu platu da vam dam 200eura na zajam „ako budem hteo“
      • Mešovit uslov istovremeno zavisi od volje učesnika pravnog posla odnosno naslednika ili legatara i volje nekog trećeg ili objektivnih okolnosti
        • poklanjam kuću Šabanu pod uslovom da se oženi Đeljanom

Postoji podela na odložne i raskidne uslove.

  • Odložni ili suspenzivan je onaj uslov koji dejstva pravnog posla odlaže i nasupanje čini neizvesnim
    • prodajem harmoniku ukoliko dobijem stipendiju za usavršavanje u Moskvi
  • Kod raskidnog ili rezolutivnog uslova pravni posao proizvodi dejstva na koja je upravljen i u tom pogledu nema neizvesnosti, ali je neizvesno da li su ta dejstva definitivna tj. da li će opstati
    • prodajem motokultivator i prenosim svojinu na kupca zbog odlaska u inostranstvo, s tim da ovaj prenos pada i svojina na motokultivatoru mi se vraća ako ne dobijem radnu dozvolu u određenoj stranoj državi

Ova poslednja podela otkriva prirodu uslova kao modifikacije i njegov uticaj na dejstva pravnog posla. Da bi se ta dejstva ispitala potrebno je razlikovati 3 situacije:

  • situacija koja postoji dok se još ne zna da li će se uslov ostvariti – faza neizvesnosti
  • situacija koja nastaje neostvarenjem uslova
  • situacija koja nastaje ostvarenjem uslova

Dejstva punovažnog odložnog uslova

  1. U fazi neizvesnosti, dok se još ne zna da li će se uslov ostvariti, od samog zaključenja ugovora stranke su njime vezane te se nijedna ne može jednostrano povuć
    1. Pravo koje je predmet ugovora i dalje pripada prenosiocu, on je vlasnik, poverilac.
      • prodavac ima pravo da stvar i dalje upotrebljava, da pribira plodove, da podiže svojinske i državinske tužbe
      • ne sme učiniti ništa što bi ugrozilo prava sticaoca za slučaj da se uslov ostvari, inače duguje nakandu štete
      • može preduzimati i akte raspolaganja s tim da sudbina ovih raspolaganja zavisi od ostvarenja uslova
    2. Sticalac još nije imalac prava i ne može vršiti samo pravo
      • ne može naplatiti potraživanje ako je u pitanju cesija, ne može upotrebljavati stvar ni pribirati plodove, ni podizati svojinske i državinske tužbe
      • on ima jedno „eventualno pravo“, „pravo u začetku“ i može preduzimati radnje za očuvanje tog prava
        • prekinuti rok zastarelosti, odnosno održaja, upisati svoj naslov u zemljišne knjige
  1. Faza neizvesnosti se može se okončati neostvarenjem uslova
    1. Dejstvo neostvarenja odloženog uslova je u tome što se smatra da posao nije ni bio zaključen.
    2. Raspolaganja koje je u međuvremenu vršio prenosilac važe, dok raspolaganja pribavioca ne važe, smatra se da ih nije bilo.
  2. Faza izvesnosti može se uspostaviti i ostvarenjem odložnog uslova
    1. Ostvarenje odložnog uslova otklanja neizvesnost koja je postojala, tako što pravni posao proizvodi dejstva na koja je bio upravljen.
    2. Raspolaganja koja je pribavilac preduzeo u međuvremenu sada su konsolidovana i postala konačna dok raspolaganja prenosioca ne važe, smatra se da ih nije bilo.

Dejstva punovažnog raskidnog uslova

  • Posao modifikovan raskidnim uslovom proizvodi dejstva na koja je upravljen i u tom pogledu nema neizvesnosti.
    • Neizvesnost se sastoji u tome da li će proizvedena pravna dejstva opstati
      • zbog odlaska u inostranstvo prodajem automobil i prenosim svojinu na kupca, s tim da ovaj prenos pada i svojina mi se vraća ukoliko u zemlji dobije posao za koji sam konkurisao
    • Ako se raskidni uslov ne ostvari neizvesnost nestaje te je sticanje konačno
      • Pravni akti koje je preduzeo sticalac ostaju u važnosti, a poslovi koje je preduzeo raniji imalac nemaju nikakvog dejstva.
    • Ako se raskidni uslov ostvari, stečeno pravo se gubi
      • Gube se i raspolaganja koja je sticalac činio i pravo se vraća ranijem imaocu.

Fikcija (ne)ostvarivanja uslova

  • Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određ
  • Smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja prouzrokuje strana na čiju je korist određ

Nevažećim uslovima smatraju se oni koji su

  • nedozvoljeni
    • protivni kako izričitim zakonskim naređenjima tako i opštim pravnim principima i načelima ustavnog poretka
  • nemoralni
    • protivni moralnim shvatanjima društva
  • nemogući,
  • nerazumljivi ili
  • protivrečni

U našem pravu posledice nevažnosti uslova su različite, u zavisnosti od toga koji je pravni posao u pitanju:

  • ugovor modifikovan nevažećim uslovom i sam je nevažeći i to ništav
  • nevažeći uslovi u testamentu smatraju se kao da ne postoje
    • testament proizvodi dejstva kao da uslov nije ni postavljen

Važnije vrste ugovora – jednostrano i dvostrano obavezni, komutativni i aleatorni, lični i nelični, realni

5. aprila 2017.

Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni

  1. Jednostrano obavezni ugovori su oni koji stvaraju obavezu samo za jednu stranu, tako da se ona isključivo pojavljuje u ulozi dužnika, a druga strana isključivo u ulozi poverioca
    • ugovor o poklonu
  2. Dvostrano obavezni ugovori su oni iz kojih nastaju obaveze za obe strane, što znači da je svaka od njih istovremeno i poverilac i duž
    • prodavac potražuje cenu i u tom pogledu on je poverilac, ali istovremeno duguje predaju stvari (i prenos svojine) i u tom pogledu on je duž
  • podela je izvršena s obzirom na to kako su raspodeljena prava i obaveze između strana ugovornica
    • ne treba je mešati sa podelom pravnih poslova na jednostrane i dvostrane
      • s obzirom na to koliko strana izjavljuje volju u pravnom poslu
    • praktičan interes podele je mnogostruk
      • kod dvostrano obaveznih ugovora svaki saugovornik može odbiti ispunjenje ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu
    • pravi dvostrano obavezni ugovorI su oni kod kojih obaveze stranaka nastaju istovremeno iz samog ugovora što nije slučaj sa svim dvostrano obaveznim ugovorima
      • kupoprodaja, trampa, ugovor o doživotnom izdržavanju i dr.

Komutativni i aleatorni

  1. Komutativni ugovori su oni kod kojih se već u momentu njihovog zaključenja zna ko će biti poverilac a ko dužnik i kakav je krajnji odnos uzajamnih davanja.
    • unapred se znaju sva njihova dejstva
    • redovno konstruisani: kupoprodaja, trampa, zakup, zajam, ostava, posluga, poklon
    • mogu se poništiti ako je u vreme zaključenja ugovora postojala “očigledna nesrazmera” između onoga što se daje i onoga što se prima a oštećena strana “za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati”
  2. Aleatorni ugovori (ugovori na sreću) odlikuju se time što se u vreme njihovog zaključenja ne zna ko će biti poverilac a ko dužnik (kao kod ugovora o opkladi) ili se ne zna kakav će biti krajnji odnos uzajamnih davanja stranaka (to će se znati kasnije)
    • ugovor o osiguranju
      • koji je aletoran zato što se ne zna da li će uopšte nastupiti tzv. osigurani slučaj i da li će osiguravajuća organizacija biti u obavezi da isplati tzv. sumu osiguranja i koliku
    • ugovori koji su redovno komutativni, mogu voljom stranaka biti konstruisani kao aleatorni
      • u slučaju kada se za utvrđenu cenu kupi sav prinos sa određenog kompleksa
      • ako se unapred za utvrđenu cenu kupi sav ulov ribe iz određene akcije
    • ne mogu se poništiti zbog očigledne nesrazmere kao komutativni

Ugovori sa trenutnim i ugovori sa trajnim odnosno sukcesivnim prestacijama tj. činidbama

  1. Ugovori sa trenutnim prestacijama odlikuju se time što se obaveza dužnika izvršava odjednom jednokratnim ponašanjem
    • redovno slučaj sa kupoprodajom, trampom, poklonom
    • u slučaju neizvršenja raskid lišava ugovor svih dejstava
  2. Ugovori sa sukcesivnim prestacijama odlikuju se time što se obaveza izvršava u dužem ili kraćem periodu nizom postupaka u određenim vremenskim razmacima
    • plaćanje zakupnine u mesečnim iznosima, plaćanje kupoprodajne cene u ratama, plaćanje izdržavanja u ugovorenim razmacima vremena
  3. Ugovori sa trajnim prestacijama se odlikuju time što se obaveza izvršava ponašanjem koje neprekidno traje u dužem periodu vremena
    • obaveza čuvanja stvari kod ostave
    • raskid ugovora sa sukcesivnim odnosno trajnim prestacijama načelno se odnosi samo na budućnost

Individualni i kolektivni ugovori

  1. Individualni ugovori su oni koje zaključuju pojedini subjekti (fizička ili pravna lica) među sobom.
    • proizvode pravna dejstva samo u odnosu na strane ugovornice
  2. Kolektivni ugovor zaključuje se između organizacije poslodavca s jedne, i sindikalne ili druge organizacije radnika, s druge strane, i njime se na jedan opšti način uređuju pojedina pitanja iz radnog odnosa.
    • pravno obavezan za sve radnike u radnom odnosu, kao i one koji će tek naknadno stupiti u radni odnos

Ugovori intuitu personae (lični) i nelični ugovori

  1. Nelični ugovori su oni koji se zaključuju nezavisno od ličnih kvaliteta ugovornih strana.
    • shodno tome prava i obaveze koji iz njih nastaju su prenosivi kako među živima tako i za slučaj smrti
  2. Ugovori intuitu personae zaključuju se upravo s obzirom na lične kvalitete ugovornih strana
    • ima za posledicu da se može tražiti njihovo poništenje u slučaju zablude o tim kvalitetima
    • prava i obaveze koji iz njih nastaju neprenosivi su i gase se smrću
    • ugovor kojim je naručen portret kod renomiranog slikara, ugovor o poklonu

Realni ugovori

Realni ugovori su ugovori koji se zaključuju predajom stvari a takvima se smatraju zajam, posluga, ostava i ručna zaloga, zato što obaveza na povraćaj stvari nastaje tek faktom predaje stvari a ne iz saglasnosti volja koja prethodi toj predaji.

  • pravni pisci dodaju i poklon
    • ili formalan, u kom slučaju stvara pravnu obavezu da se da ono što je obećano
    • ili realan, u tom smislu što neformalno obećanje ne obavezuje poklonodavca, ali njegovo izvršenje obećanja ipak punovažno prenosi svojinu na poklonoprimca
  • za njih se kaže da su nastali u rimskom pravu, da su ih odatle preuzela skoro sva savremena zakonodavstva, ali da je u nekim drugim zakonicima usvojeno drugo stanovište, po kome su oni organizovani kao dvostrano obavezni konsensualni poslovi
    • specifičnost spomenuta 4 ugovora bila u tome što obaveze strana ugovornica ne bi nastajale istovremeno, nego bi prvo nastajala obaveza na predaju stvari dok bi obaveza one druge strane (na povraćaj stvari) nastajala tek kad prva strana izvrši svoju obavezu i bila uslovljena njenim izvršenjem

Kada se sve češće događalo da dužnik izneveri datu reč javila se potreba da poverioci budu zaštićeni u svojim legitimnim očekivanjima.

  • priznato im je pravo na tužbu, kojom se moglo zahtevati povraćaj datog
    • obaveza dužnika je postala pravna

Pravni pisci sada drugačije objašnjavaju realne ugovore:

  • ovde zapravo postoje dva ugovora koji se slede
  • predaja stvari istovremeno znači dvoje
    • izršenje jednog ugovora zaključenog saglasnošću volja – predugovora o zajmu
    • zaključenje drugog realnog – budući da obaveza na povraćaj zajmoprimca, poslugoprimca, ili čuvara nastaje tek činom predaje stvari
  • nedostatak je što ne uzimaju u obzir da saglasnost volja ima u određenoj meri konstitutivno dejstvo i u pogledu te druge obaveze
    • obaveza na povraćaj stvari u potpunosti se oblikuje već saglasnošću volja
    • predajom se njeno kreiranje zaokružuje i završava
    • ako bi bilo drukčije ne bi bilo moguće razlikovati ove ugovore jedne od drugih
      • ne bi se znalo kakva su prava i obaveze one druge strane

Zajam, posluga, ostava i zaloga su po svojoj pravnoj prirodi mešoviti, i to nepravi dvostrano obavezni konsensualno-realni ugovori

  • obaveze strana ugovornica ne nastaju istovremeno
  • jednim delom zaključuju saglasnošću volja, dok su drugim (manjim) delom realni u pogledu obaveze na povraćaj i to delimično
  • pored spomenutih obuhvata i neke druge ugovore ali ne i poklon

Realni ugovori u savremenim pravima ne postoje i utopili su se u opisanu posebnu vrstu dvostrano obaveznih ugovora.

Pobijanje pravnih poslova

5. aprila 2017.

Pobijanje pravnih poslova je radnja kojom poverilac otklanja od sebe posledice punovažnih imovinskopravnih raspolaganja svog dužnika kako bi naplatio svoje potraživanje iz vrednosti koje su iz dužnikove imovine prešle u imovinu njegovih pravnih sledbenika.

  • vrši se prigovorom ili Paulijanskom tužbom

Paulijanska tužba podnosi se protiv lica u čiju korist je preduzeta radnja koja se pobija ili protiv njegovih sledbenika.

  • ako dužnik proda kuću svom prijatelju kako bi onemogućio svog poverioca da iz njene vrednosti naplati svoje potraživanje
  • poverilac će tužiti kupca i tražiti da se kupoprodaja oglasi nevažećom u odnosu na njega
  • tako stiče mogućnost da u izvršnom postupku zahteva prodaju kuće i da tako od novca dobijenog prodajom namiri svoje potraživanje

ZOO predviđa uslove za pobijanje pravnih poslova:

  1. Insolventnost dužnika
    • situacija kada je pasiva u dužnikovoj imovinskoj masi veća od aktive
      • poverilac nema odakle da naplati svoje potraživanje
    • ako dužnik ima imovinu kojom može izmiriti svoje obaveze – solventnost, poverilac nema pravo da pobija njegove pravne poslove
  2. Nesavesnost dužnika
    • postoji onda kada je dužnik znao ili mogao znati da preduzetim pravnim poslom onemogućava poverioce da naplate svoje potraživanje
    • mora se dokazati sem u sledećim izuzecima:
      • ako otuđi dobročinim pravnim poslom
      • ako otuđi svome suprugu, krvnom ili tazbinskom srodniku u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena
        • nesavesnost se u ovim situacijama pretpostavlja
  1. Nesavesnost trećeg lica
    • važi isto što i za dužnika
    • ne traži se ovaj uslov kod otuđenja dobročinim pravnim poslom
    • ako treće lice spada u familia suspecta – rodbinu pod sumnjom – njegova nesavesnost se pretpostavlja

Pravo poverioca da pobija pravne poslove dužnika vremenski je ograničeno

  • može se podneti u roku od godinu dana za teretne pravne poslove, u roku od tri godine za dobročine pravne poslove
  • rok se računa od dana kada je pravni posao preduzet, odnosno kada je trebalo preduzeti propušteni pravni posao

Posledice nevažnosti pravnih poslova

5. aprila 2017.

Protekom vremena ništav posao se ne može osnažiti (nema konvalidacije), ali je moguća jedna druga pojava (koja ne zahteva protek vremena) – konverzija.

  • pretvaranje ništavog posla u drugi, koji je punovažan i proizvodi pravna dejstva
    • ništav posao, ostaje takav i nameravana dejstva konačno izostaju
    • izjavljena volja ispunjava uslove za postojanje i punovažnost drugog posla
    • koji proizvodi dejstva u skladu sa namerom stranaka
    • ništava je izjava o prihvatanju ponude ako se odstupa od ponuđenih uslova ali ovakva izjava volje znači novu ponudu za zaključenje ugovora po drugim uslovima
      • ponuđeni “prihvata” ponudu po nižoj ceni

U dva slučaja izvršenje ništave obaveze ima za posledicu osnaženje (konvalidaciju) pravnog posla:

  1. ako je zabrana ili uzrok ništavosti bio manjeg značaja
    • u praksi teško sresti, jer posao čine ništavim tek krupni nedostatci
  2. kad je izvršen, u celini ili u pretežnom delu, ugovor koji je ništav zbog nedostatka forme

Van ova dva izuzetka važi opšte pravilo da ugovor ostaje ništav iako je izvršen

  • posledica toga je obaveza da se vrati ono što je primljeno pošto ne postoji pranvi osnov da se zadrži – povraćaj u pređašnje stanje, restitucija
    • ako su u pitanju jednostrano obavezni poslovi (ugovori) restitucija je po prirodi stvari jednostrana (druga strana ništa nije primila)
      • ako je reč o poklonu, pokllonoprimac je dužan da vrati stvar
    • ako su u pitanju dvostrano obavezni poslovi, restitucija je dvostrana ako su obe strane izvršile svoje obaveze, a jednostrana ako je jedna svoju obavezu izvršila a druga nije
      • kod kupoprodaje kupac će biti dužan da vrati stvar a prodavac primljenu cenu
      • kod trampe svaka stranka će biti dužna da vrati stvar koju je primila

U najtežim slučajevima ništavosti sudu pored izricanja obaveze vraćanja stoje na raspolaganju još dve mogućnosti:

  1. da uskrati pravo na povraćaj datog, s tim da stranke zadrže ono što su na ime izvršenja posla primile
    • opravdano se kažnjava jedna strana, time što joj se uskraćuje pravo na povraćaj
    • ono znači nagradu drugoj strani (koja zadržava ono što je primila), iako ona kao saučesnik u nedozvoljenom pravnom poslu ne zaslužuje ovakav obzir
    • sa čisto pravne tačke gledišta primljeno se ne može zadržati jer za to ne postoji punovažan pravni osnov
  2. da se ono što je na ime izvršenja posla primljeno oduzme u korist države (opštine)
    1. kad je ugovor protivan ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja, prinudnim propisima ili moralu društva

Rušljivi pravni poslovi

5. aprila 2017.

Rušljivim pravnim poslovima vređaju se privatni interesi, usled čega ih prate manje stroge sankcije

  • rušljivi pravni poslovi postoje i proizvode svoja dejstva samo je njihova sudbina neizvesna i rešava se u zakonski određenom roku
    • poništenjem ili
      • poništenje u zakonskom roku koje ima povratno dejstvo
        • posao se smatra nevažećim od samog početka – kao da je ništav
      • poverilac ne može ishoditi prinudno izvršenje obaveze
      • ako je obaveza već izvršena tužbom se može zahtevati povraćaj datog – povraćaj u pređašnje stanje, restitucija
    • osnaženjem – konvalidacijom
      • ako se u zakonskom roku pravni posao ne napadne nastupa osnaženje odnosno konvalidacija
        • uzima se da je bio punovažan od samog početka
      • dužnik mora izvršiti svoju obavezu i po potrebi zahtevati prinudno izvršenje
      • ako je obaveza već izvršena ne može se zahtevati povraćaj datog odnosno restitucija
      • iste posledice nastupaju i ako se ovlašćeno lice odrekne prava da zahteva poništenje pre isteka zakonskog roka u kome se postupak poništenja može pokrenuti
    • sud ne uzima rušljivost u obzir po službenoj dužnosti
      • samo na zahtev ovlašćenog subjekta
    • poništenje može zahtevati samo lice u čijem je interesu rušljivost ustanovljena

Razlozi rušljivosti – zajednički naziv manljivost volje – sastoje se u nekom nedostatku ili mani volje odnosno njenoj izjavi:

  1. Pravni poslovi zaključeni u zabludi
    • zabluda je kriva predstava o nekoj pravno relevantnoj činjenici u vezi s pravnim poslom
    • razlog za rušljivost je samo bitna zabluda
      • Bitna zabluda je takva da pri pravom poznavanju stvari strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadrž
      • kriva predstava o odlučnim činjenicama
        • odlučne činjenice mogu biti prema običaju u prometu ili po nameri stranaka
      • to su:
        • zabluda o bitnim svojstvima predmeta
          • faktičko pitanje koje sud sudi u svakom konkretnom slučaju
        • zabluda o bitnim svojstvima ličnosti ako su u pitanju ugovori intuitu personae
          • ugovori intuitu personae su oni ugovori kod kojih su lični kvaliteti bitni za učesnika pravnog posla
        • poništenje posla može se zahtevati samo ako strana ugovornica nije kriva za svoju zabludu – ako je savesna
          • postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva
          • odgovara za štetu koja se poništenjem ugovora prouzrukuje drugoj strani
            • jedini slučaj objektivne odgovornosti za prouzrokovanu štetu gde se za nastanak obaveze na naknadu ne zahteva krivica odgovornog lica
  1. Poslovi zaključeni pod prevarom
    • prevara je zabluda kvalifikovana ponašanjem druge strane – saugovornika lica u zabludi
    • dva stepena prevare
      • teži – kada druga strana dovede prvu u zabludu predstavljajući joj pogrešno neku relevantnu okolnost
        • dovodi ga u zabludu
      • blaži – kad saugovornik primeti da je prva strana u zabludi ali joj na to ne skrene pažnju
        • održava ga u zabludi
      • zabluda je kvalifikovana ponašanjem druge strane
        • razlog za rušljivost je svaka prevara – čak i kad zabluda nije bitna
  1. Prinuda – pretnja, strah
    • Pravni posao je zaključen pod psihičkom prinudom – pretnjom kada je izjava volje data u strahu od nanošenja nekog zla koje se stavlja u izgled – kojim se preti
      • razlog za rušljivost je opravdan strah
        • postoji ako je sama pretnja ozbiljna i ako je ozbiljno zlo kojim se pretilo
        • sud pri odlučivanju ispunjenja ovih uslova vodi računa o svim okolnostima konkretnog slučaja
          • okolnost da je pretnja delimično ostvarena uvek će biti protumačena kao znak njene ozbiljnosti
        • Fizička prinuda ili prinuda u užem smislu obuhvata raznovrsna atakovanja na fizički integritet – batinanje, zatvaranje, telesno povređivanje, zlostavljanje
          • ako prinuda u potpunosti isključuje volju žrtve u pitanju je prinudno zaključeni pravni posao koji je ništav
            • ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo
          • pretnja ili prinuda mora biti nedopuštena sa gledišta prava
            • ako neko preti upotrebom dozvoljenog pravnog sredstva da bi se ostvario neki cilj kome vodi dozvoljeno sredstvo – ugovor je punovažan
              • ako se to koristi da bi se zaključio ugovor koji nema veze sa ciljem kome vodi pravno sredstvo, postupanje nije dozvoljeno ni sa pravne ni sa moralne strane
                • zloupotreba prava
              • poništenje se može tražiti ako pretnja dolazi i od trećeg lica
              • poništenje se ne može tražiti ako je izjava volje učinjena u strahu od elementarnih nepogoda ili privredno političkih mera
  1. Lezionarni ugovori – prekomerno oštećenje
    • Lezionarni ugovori su dvostrano obavezni ugovori u kojima je narušena ekvivalentnost uzajamnih davanja (lezija – oštećenje)
    • SGZ, §559: traži se oštećenje preko polovine u čisto objektivnom smislu
      • svaka strana može da traži poništenje ugovora pod uslovom da nije dobila ni pola vrednosti onog što je dala ili se obavezala dati drugoj strani
    • ZOO:
      1. dovoljno je svako prekomerno oštećenje – i manje od polovina
      2. zahteva se da postoji zabluda o pravoj vrednosti stvari
        • da oštećena strana u vreme zaključenja ugovora za pravu vrednost nije znala niti je morala znati
      3. Pravni poslovi ograničeno sposobnih lica
        • stariji maloletnici mogu samostalno zaključivati pravne poslove manjeg značaja
        • poslove većeg značaja mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika
          • ako je saglasnost data prethodno kao dozvola, ona je sastavni deo posla koji maloletnik zaključuje
          • ako saglasnost nije data prethodno, pravni posao maloletnika je rušljiv – sudbina pravnog posla zavisi od:
            1. maloletnikovog zakonskog zastupnika i
              • može se naknadno saglasiti i takva izjava ima retroaktivno dejstvo
                • smatra se da je posao punovažan od početka
              • može svoje odobrenje uskratiti i smatra se da posao nije ni zaključen
            2. maloletnikovog saugovornika
              • ostaje vezan ugovorom
              • može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni, pa će sudbina pr. posla biti u skladu sa izjavom zastupnika
                • ako se ne izjasni u roku od 30 dana smatra se da je odbio da da odobrenje
              • ako maloletnikov saugovornik ne traži izjašnjenje a zastupnik se ne izjasni po sopstvenoj inicijativi pa maloletnik navrši 18 godina života
                • sudbina posla je u rukama bivšeg maloletnika
                • u roku od tri meseca od sticanja poslovne sposobnosti može pokrenuti postupak poništenja
                  • ako ne preduzme ništa u tom roku pravni posao se osnažuje

Ništavi pravni poslovi

5. aprila 2017.

Ništavim pravnim poslovima vređaju se opšti interesi, usled čega ih prate vrlo energične sankcije, koje se ogledaju u tome što ovakvi poslovi ne proizvode nikakvo pravno dejstvo.

  • iz njih ne nastaju subjektivna prava i obaveze čije bi se izvršenje moglo sudski zahtevati, i to stanje je definitivno
  • može se isticati u svako vreme
    • ne postoji rok u kome bi se to moralo učiniti
    • ništavi poslovi mogu protekom vremena ne mogu biti osnaženi – nema konvalidacije.
  • ostaje ništav i ako bi uzrok ništavosti naknadno otpao
    • zabrana zbog koje je posao nevažeći kasnije se ukine
  • na ništavost se može pozivati svako zainteresovano lice
    • podnošenjem tužbe za poništenje
  • sud sa svoje strane ništavost uzima u obzir po službenoj dužnosti i pazi na nju i kada se učesnici posla na to ne obaziru, pa čak i ako se odriču prava koja za njih nastaju iz stanja ništavosti

Protekom vremena ništav posao se ne može osnažiti (nema konvalidacije), ali je moguća jedna druga pojava (koja ne zahteva protek vremena) – konverzija.

  • pretvaranje ništavog posla u drugi, koji je punovažan i proizvodi pravna dejstva
    • ništav posao, ostaje takav i nameravana dejstva konačno izostaju
    • izjavljena volja ispunjava uslove za postojanje i punovažnost drugog posla
    • koji proizvodi dejstva u skladu sa namerom stranaka
    • ništava je izjava o prihvatanju ponude ako se odstupa od ponuđenih uslova ali ovakva izjava volje znači novu ponudu za zaključenje ugovora po drugim uslovima
      • ponuđeni “prihvata” ponudu po nižoj ceni

U ZOO, zakonu o nasleđivanju predviđen je veliki broj poslova koji su ništavi i kao takvi ne proizvode pravna dejstva.

Najčešći i najvažniji su:

  1. Nedopušteni pravni poslovi
    • poslovi protivni postojećem pravu i moralu i ima ih nekoliko
      1. poslovi izričito označeni kao ništavi
        • zelenaški ugovori, ugovori kojima se predviđa kamata na kamatu, odricanje od zakonskog prava na izdržavanje
        • pravni pisci ovakve slučajeve označavaju kao “tekstuelna” ništavost
      2. poslovi protivni sadržini imperativne norme
      3. poslovi protivni nekom ustavnom načelu
      4. poslovi protivni moralu društva
        • u ova 3 poslednja slučaja se u teoriji govori o “virtuelnoj” ništavosti, koja nije izričito deklarisana, ali je kao mogućnost sadržana u objektivnom pravu do čega sud dolazi upoređivanjem sadržine pravnog posla sa smislom i duhom imperativnih normi, ustavnih načela i društvenog morala
  2.  Zelenaški pravni poslovi
    • postoji kada neko iskorišćavajući nepovoljnu situaciju saugovornika ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što se u naknadu za to daje
      • bolesnom licu se proda deficitarni lek koji košta 100 dinara po ceni od 145
    • subjektivno obeležje sastoji se u zloupotrebljavanju neke nepovoljne situacije saugovornika, a objektivno u tome što postoji očigledna nesrazmera između onoga što se prima i onoga što se kao naknada za to daje
    • povraćaj u pređašnje stanje, ili oduzimanje primljenog u korist države, kao posledice ništavosti mogu u ovom slučaju teško pogoditi iskorišćenu stranu
      • ZOO predviđa mogućnost da se izvrši revizija zelenaškog ugovora i da se tako revidiran održi na snazi
  1. Pravni poslovi (ugovori) sa nemogućim obavezama
    • staro pravilo koje izražava poznata maksima impossibilim nulla obligatio est
      • u OIZ formulisano kao “Što god nije moguće nijesi ni dužan”
      • po tome kada bi se ko podvezao na što, što se nikako izvršiti ne može, takva obaveza ne bi imala nikakve snage ni obaveznosti
    • reč je o objektivnoj nemogućnosti koja postoji kad je ono što je predviđeno kao obaveza nemoguće za sve ljude
    • nemogućnost ispunjenja treba shvatiti u faktičkom smislu jer ono što je pravno nemoguće ulazi u kategoriju nedopuštenih poslova
  2. Prividni (fiktivni i simulovani) pravni poslovi
    • prividni pravni poslovi su oni koji se ne zaključuju stvarno, čija pravna dejstva učesnici ne žele, već s ciljem da se u spoljnom svetu – pred poveriocima, državom – stvori uverenje da su zaključeni i da su proizveli pravna dejstva koja su im svojstvena, kako bi se izbegla neka obaveza prema državi, poverioci onemogućili da naplate ili da ostvare neko pravo
      • prividno se zaključi prodaja kako bi se ostvarilo pravo na dečiji dodatak, ili neko socijalno davanje
    • ako je prividni posao jedini koji je zaključen naziva se fiktivnim pravnim poslom
    • ako je fiktivnim poslom prekriven neki drugi posao koji stranke stvarno žele naziva se simulovanim
      • prividno je zaključena kupoprodaja a stvarno poklon
      • u ovom slučaju imamo dva posla:
        1. poklon, čija pravna dejstva stranke stvarno žele ( i koji se zove disimulovan, prikriven)
        2. kupoprodaja čija pravna dejstva saugovornici ne žele (simulovan)
      • simulovan posao ne proizvodi pravna dejstva među strankama
      • disimulovani je punovažan i proizvodi pravna dejstva ako su ispunjeni zakonski uslovi za njegovu valjanost
      • prema ZOO “prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu”
        • ako je vlasnik samo fiktivno preneo na drugoga svojinu na nekoj stvari, pa kupac dalje prenese svojinu na istoj stvari, novi sticalac ostaje vlasnik ako je savestan, tj. nije znao niti morao znati za fiktivnost prvog ugovora
  1. Pravni poslovi mlađih maloletnika
    • mlađi maloletnici (manje od 14 god) potpuno su poslovno nesposobni, njihovi pravni poslovi ništavi i ne proizvode nikakva pravna dejstva, bez obzira da li su teretni ili dobročii, male ili velike vrednosti
    • ni naknadna saglasnost zakonskog zastupnika im ne može dati pravnu snagu
  2. Ugovori (pravni poslovi) pravnog lica zaključeni van okvira njegove pravne sposobnosti
    • pravna lica imaju tzv. specijalnu pravnu sposobnost, koja je po svom obimu i kvalitetu određena prirodom delatnosti pravnog lica i ciljem radi čijeg ostvarenja je ono osnovano
    • ZOO postavlja opšte pravilo prema kome pravno lice može zaključivati ugovore u okviru svoje pravne sposobnosti i da ugovor zaključen protivno toj odredbi “nema pravno dejstvo”
    • zakonom o privrednim društvima ovo opšte pravilo derogirano je u odnosu na preduzeća
      • posao zaključen van obima njegove pravne sposobnosti ostaje ipak na snazi, po cenu kazne koju plaća pravno lice
  1. Odsustvo potrebne forme
    • opšte je usvojeno pravilo da se pravni poslovi preduzimaju neformalno – princip konsenzualizma
      • znači da je forma potrebna samo kada zakon to posebno zahteva
        • lista poslova za koje se zakonom zahteva forma kao uslov važnosti sve je duža
      • u onim slučajevima u kojima zakon to ne zahteva ugovorne stranke mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora
    • nepoštovanje zakonom ili ugovorom ustanovljene forme ad solemnitatem povlači ništavost posla

Nepostojeći pravni poslovi

5. aprila 2017.

Pored ništavosti i rušljivosti postoji i treći stepen nevažećih pravnih poslova.

  • Nepostojeći pravni poslovi su pravni poslovi kojima nedostaje neki bitni sastavni deo: sama volja (saglasnost), predmet ili forma ad solemnitatem
    • tako se nekome predaje stvar na čuvanje a ovaj misli da je dobija na poklon (nesporazum o prirodi posla)
    • prodavac nudi na prodaju jednu stvar (vinjak) a kupac misli na drugu (vino)
    • jedna strana insistira na jednoj a druga na drugoj ceni (nedostatak saglasnosti o bitnom elementu)
  • ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, a ne može biti konvalidiran (osnažen) ni protekom vremena ni voljom stranaka, ni izvršenjem

Teorija nepostojećih pravnih poslova nastala je u prošlom veku u Francuskoj, u vezi sa sasvim specifičnim tamnošnjim prilikama u oblasti bračnog prava.

Zajedničko nepostojećim i ništavim poslovima je što ne proizvode pravno dejstvo i što protekom vremena ne mogu biti konvalidirani (osnaženi).

  • Ništavi poslovi
    • pod određenim uslovima mogu biti konvalidirani izvršenjem
      • relativno malobrojni slučajevi van kojih ni izvršenje ne pomaže ništa
    • sankcija ništavosti može biti i mogućnost oduzimanja predmeta u korist države
  • Nepostojeći pravni poslovi
    • kao i drugi ništavi poslovi ne mogu biti konvalidirani ni izvršenjem a nisu ispunjeni ni uslovi za oduzimanje predmeta u korist države
    • razlozi koji posao čine nepostojećim su krupniji od onih koji povlače ništavost
    • nisu krupnije i posledice a to znači da
      • razlika koja postoji između ništavih i nepostojećih nije pravna već faktička
        • neki nedostaci od strane jednih se kvalifikuju kao razlozi nepostojanja, a od strane drugih kao razlozi ništavosti pravnog posla
          • slučaj sa odsustvom forme ad solemnitatem

Fiducijarni pravni poslovi

5. aprila 2017.

Fiducijarni pravni posao nastaje kada jedno lice koje se naziva fiducijent (prenosilac) prenese pravo drugom licu – fiducijaru (sticalac) ali ga ne učini definitivnim sticaocem, tako da će fiducijar po nastupanju određenih okolnosti biti obavezan da pravo vrati fiducijentu ili da ga prenese na treće lice – fideikomisara.

  • prema trećim licima fiducijar izgleda kao definitivni sticalac i tako nastupa u pravnom prometu
  • fiducijar je svestan da ga vezuje unutrašnji obligacioni odnos
    • povereno pravo vrši za račun fiducijanta ili lica koga je fiducijant odredio – fideikomisara
  • po pravnoj prirodi, specifični ugovor o nalogu
  • ovi pravni poslovi zahtevaju posebno poverenje i po pravilu su intuitu personae

Sva prava prelaze na fiducijara i on ih mora vršiti u svoje ime ali se obavezao da će vršiti za račun fiducijenta.

  • fiducijar može zloupotrebiti ukazano poverenje
    • njegovim aktom treće savesno lice će steći određeno pravo, fiducijent može biti oštećen

Iza fiducijarnih poslova se često kriju zabranjeni pravni poslovi.

  • izigravanje fiskalnih obaveza, devizni prekršaji, izigravanje spoljnotrgovinskih ograničenja, oštećenje poverioca prezaduženog fiducijanta

Neki fiducijarni poslovi su zabranjeni kao fideikomisarna supstitucija u naslednom pravu.

Pravni poslovi među živima i pravni poslovi za slučaj smrti

5. aprila 2017.

Pravni poslovi među živima (inter vivos) odlikuju se time što proizvode pravna dejstva za života tvoraca posla (kupoprodaja, trampa, zajam, zakup).

Pravni poslovi za slučaj smrti (mortis causa) se odlikuju time što svoja pravna dejstva proizvode tek u slučaju smrti tvorca pravnog posla (testament, ugovor o nasleđivanju).

Neki su s ove tačke gledišta mešoviti:

  • ugovor o doživotnom izdržavanju je inter vivos ukoliko se odnosi na davanje izdržavanja, a mortis causa u delu koji se odnosi na naknadu za izdržavanje ako je ugovoreno da ona prelazi u svojinu davaoca izdržavanja tek kad primalac izdržavanja umre (što je pravilo)

Poslovi koji su redovno inter vivos (npr.kupoprodaja) mogu biti voljom stranaka konstruisani i kao mortis causa, u celini ili delimično.

Formalni i neformalni pravni poslovi

5. aprila 2017.

Neformalni (konsensualni) pravni poslovi su oni kod kojih volja može biti izjavljena na bilo koji način, dakle izričito, prećutno, usmeno, pismeno, pred svedocima ili bez njihovog prisustva, uz učešće državnog organa ili bez njega.

  • svi ti načini izjavljivanja volje ravnopravni su sa gledišta nastajanja pravnog posla i njegove punovažnosti

Formalni su oni za koje zakon zahteva da izjava da izjava bude data u tačno određenoj formi (pismeno, pred svedocima, pred određenim državnim oragnom), jer u protivnom nastupaju određene pravne posledice.

  • Pismena forma, koju zakon najčešće zahteva, i sama može imati razne oblike:
    • obična pismena forma kod koje učesnici posla u pismenom obliku rediguju pravni posao i potpisuju ga
    • forma javne isprave, koja sa svoje strane ima dva moguća stepena:
      • sastavljanje isprave od strane učesnika posla uz overavanje od strane državnog organa
      • sastavljanje isprave od strane samog državnog organa

Prema opštem pravilu koje važi u našem pravu, a i u stranim savremenim pravima, pravni poslovi su neformalni, a to znači da moraju biti sačinjeni u određenoj formi samo kad se to posebno zahteva.

  • broj takvih slučajeva kad zakon zahteva formu se povećava, pa se govori o renesansi formalizma u pravu
  • savremene forme su jednostavne i ne otežavaju značajno pravni promet
  • dobre strane same forme
    • formom se obezbeđuje dokaz o postojanju pravnog posla i njegovoj sadržini
  • primeri formalnih poslova u našem pravu:
    • testament
    • ugovor o prometu nepokretnosti
    • ugovor o doživotnom izdržavanju
    • ugovor o licenci
    • autorski ugovori

S obzirom na posledice koje nastaju za slučaj nepoštovanja, postoje dve vrste forme.

  • Forma ad solemnitatem
    • bitan uslov punovažnosti pravnog posla
      • posao koji nije preduzet u toj formi ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo – ne stvara pravne obaveze
    • Forma ad probationem – dokazna forma
      • nije bitan uslov punovažnosti posla
        • posao nastaje i proizvodi svoja pravna dejstva i kada nije ispoštovana
      • ako dođe do spora o postojanju i sadržini posla, ne mogu se koristiti druga dokazna sredstva, već samo pismena forma u kojoj je posao trebalo preduzeti

Same strane ugovornice mogu se sporazumeti da njihov posao, da bi proizveo pravno dejstvo, mora imati određenu formu iako zakon to ne traži.

  • ugovor će se smatrati zaključenim tek kad bude sastavljen u ugovornoj formi
  • mogu predvideti posebnu formu samo da bi obezbedile dokaz više za slučaj spora

 

Kauzalni i apstraktni pravni poslovi

5. aprila 2017.

Kauzalni su oni pravni poslovi iz kojih se vidi da li se obavezuje samo jedna stranka (kao što je to kod poklona) ili se obavezuje i druga strana i u čemu se sastoji njena obaveza, kao što je to kod kupoprodaje, trampe, zakupa, zajma, ostave.

Apstraktni pravni poslovi su formalni jednostrano obavezni poslovi iz kojih se ne vidi da li se obavezuje i druga strana i u čemu se sastoji njena obaveza.

  • menični posao
    • iz podataka koje menica sadrži vidi obaveza meničnog dužnika prema meničnom poveriocu – isplata određene sume novca
    • ne vidi se razlog njegovog obavezivanja
    • ne vidi se da li se obavezuje i druga strana i u čemu se sastoji njena obaveza
  • svako obećanje i priznanje duga, bez označenja na ime čega se to čini
  • nije naročit tip posla već okvir u koji se unose delovi pojedinih kauzalnih poslova
    • tada na mesto kauzalnog posla pozajmljeni apstraktni okvir
    • poveriocu obezbeđuje povoljniji položaj
      • dužnik ne može suprotstaviti sve prigovore koje ima iz kauzalnog posla
        • menični dužnik mora izvršiti obavezu na zahtev poverioca, dok kupac iz kauzalnog posla može odbiti da plati dugovanu cenu ako prodavac nije spreman da izvrši svoju obavezu

Pravni poslovi obvezivanja i raspolaganja

5. aprila 2017.

Pravnim poslom obvezivanja postoji obećanje prenosa prava ali ne i sam prenos prava.

  • obligacioni ugorovi – ne utiču na neko postojeće pravo već su usmereni na buduću promenu određenih pravnih odnosa

Pravnim poslom raspolaganja se neposredno utiče na neko postojeće pravo tako što se ono tim pravnim poslom prenosi, ograničava ili ukida.

  • prenos svojine na telesnim stvarima, cesija ii zaloga

Ova podela kod nas nema praktični značaj.

  • u nemačkom pravu ima i praktični značaj zbog prenosa svojine
    • prenos svojine se može obaviti pravnim poslom raspolaganja bez titulusa

Teretni i dobročini pravni poslovi

5. aprila 2017.

Teretni pravni poslovi su oni kod kojih se daje neka naknada za ono što se dobija (kupoprodaja, trampa, zakup, zajam sa kamatom).

Dobročini pravni poslovi su oni kod kojih se ne daje naknada za ono što se dobija (testament, poklon, posluga, zajam bez kamate).

Praktični interes se ogleda između ostalog u pravilu po kome odgovornost za fizičke nedostatke stvari postoji samo kod teretnih poslova

  • popularna narodna izreka da se poklonjenom kljusetu ne gleda u zube važi i kao pravna norma

Jednostrani i dvostrani

5. aprila 2017.

Ova podela izvršena je s obzirom na to iz koliko se volja sastoji pravni posao, koliko strana odnosno lica izjavljuje volju koja čini pravni posao.

  • Jednostrani pravni poslovi su oni koji se sastoje iz izjave volje jednog lica (jedne strane).
    • testament – izjava volje kojom jedno lice određuje kako će se posle njegove smrti raspodeliti njegova zaostavština
    • izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor zbog neizvršenja
    • derelikcija – odricanje vlasnika od prava svojine i uopšte odricanje titulara od prava koje mu pripada
    • okupacija – zasnivanje svojine na ničijoj stvari njenim zauzimanjem
    • javno obećanje nagrade
  • njima se mogu stvarati obaveze za sebe, raspolagati svojim pravima, stvarati prava (pravne mogućnosti) za treća lica, ali se trećima ne mogu nametati obaveze
  • Dvostrani pravni poslovi ili ugovori su saglasne izjave volja dveju strana, koje proizvode neko pravno dejstvo (izuzetno, kao npr. kod ortakluka, to može biti i saglasnost volja više strana).
    • ugovor o kupoprodaji, o trampi (razmeni), o poklonu, o zakupu, o zajmu, o posluzi, o ostavi, o prevozu – imenovani ugovori
    • strane ugovornice saglasno načelu autonomije volje koje vlada u ovoj oblasti mogu po svom nahođenju pravno uređivati najraznovrsnije životne odnose
  • zaključenje ugovora biva tako što jedno lice predloži drugome da između njih nastane obligacioni odnos određene sadržine (da se proizvedu određena pravna dejstva), a ovo se s tim složi

Ugovor je složen pravni posao, sastavljen od ponude, njenog prihvatanja i eventualno određene forme kad zakon to zahteva

  • Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora, tako da njegovim prihvatanjem ugovor biva zaključen
    • ako je reč o kupoprodaji, ponudom mora biti odrešena stvar i cena
  • jednostrani pravni posao koji obavezuje ponudioca dok se druga strana ne izjasni
  • ponuda učinjena prisutnom licu treba da bude prihvaćena bez odlaganja inače se gasi
    • izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje
  • ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da stigne ponuđenom, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu
  • Prihvatanjem ponude ugovor biva zaključen, ukoliko se izjava o prihvatanju sadržinski poklapa sa ponudom, u protivnom smatra se da je odbijena i da je ponuđeni sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
    • moguće je da je za zaključenje ugovora potrebna saglasnost trećeg lica,
      • slučaj otuđenja maloletnikovih nepokretnosti, kada se traži saglasnost organa starateljstva
      • prema ZOO ova saglasnost može biti data pre zaključenja ugovora (kao dozvola), ili posle njegovog zaključenja (kao odobrenje, koje ima povratno dejstvo te se smatra da je ugovor sklopljen prihvatanjem ponude)

Za ugovore građanskog prava važi načelo autonomije volje – slobode ugovaranja

  • svako je slobodan da ugovor zaključi ili ne, da ga zaključi sa licem sa kojim hoće i da su strane ugovornice slobodne da sadržinu pravnog odnosa urede prema svojim potrebama i svom nahođenju
    • kupac i prodavac npr. slobodno određuju predmet, cenu, modalitete plaćanja, vreme i mesto predaje stvari
  • načelo autonomije volje trpi ograničenja, koja u novije vreme postaju sve brojnija i sistematskija
    • zakon ponekad u potpunosti uređuje sadržinu pravnog odnosa, a pravnim subjektima samo ostavlja na volju da u takav odnos stupe ili ne stupe, bez mogućnosti uticanja na njegovu sadržinu
      • za ovakve ugovore u pravnoj teoriji koriste se dva naziva, akti-uslovi i instituti od kojih ovaj drugi treba obazrivo upotrebljavati, jer ima i druga značenja u pravu
    • postoje i athezioni ugovori (ugovori po pristupu), koji se odlikuju time što sadržinu pravnog odnosa u potpunosti uređuje svojom voljom jedan subjekt (ekonomski superioran), naspram koga stoji masa korisnika (kupaca) kojima praktično samo preostaje da ovakvom odnosu “pristupe” jer inače ne bi mogli zadovoljiti raznovrsne životne potrebe
  • neograničena sloboda ugovaranja (autonomija volje), u neravnopravnim uslovima znači trijumf jačeg i izloženost slabijeg, usled čega savremena država biva prinuđena da interveniše
    • athezioni ugovori se tako približavaju aktima-uslovima odnosno institutima
  • u ulozi jedne “strane” može naći samo jedno lice ali i više njih, što važi i za jednostrane i za dvostrane poslove
    • javno obećanje nagrade nalazaču izgubljene stvari može dati samo jedno lice kao isključivi vlasnik izgubljene stvari, a to mogu učiniti i suvlasnici te stvari zajedno, i u oba slučaja reč je o jednostranom pravnom poslu