Autor: Ted

Kauza

5. aprila 2017.

Kauza (osnov) daje odgovor na pitanje zašto se jedno lice obavezuje pravnim poslom.

Klasično shvatanje – francuski civilista Doma:

  • kauza je cilj kome stranke teže pri sačinjavanju ugovora i preuzimanja ugovornih obaveza
    • jedna strana se obavezuje jer se obavezuje i druga
    • obaveza jedne je osnov obaveze druge
  • kod dobročinih postoji namera darežljivosti – intentio liberalis, animus donandi

Subjektivna teorija:

  • kauza se posmatra na psihološkom polju
  • izjednačava se s motivom pravnog posla
  • kauza je onaj motiv koji je bio odlučujući pri nastanku pravnog posla

Objektivna teorija:

  • kauza je ekonomski cilj koji stranke žele da postignu
  • ekonomski ekvivalent, protivčinidba jedne odnosno druge strane
  • dobročini pravni poslovi ili nemaju kauzu ili se sastoji u negativnom ekonomskom efektu

Teorija Anri Kapitana:

  • kauza je pravni cilj koji stranke ostvaruju izvršavajući svoje obaveze iz pravnog posla
  • kod dvostrano obaveznih ugovora stranka se obavezuje zbog izvršenja obaveze druge stranke
  • ovako shvaćena teorija kauze je korisna u slučajevima neispunjenja ugovornih obaveza ili nemogućnosti izvršenja obaveze
    • suštinski razlog za primenu određenih pravnih sredstava – raskid ugovora zbog neizvršenja

Pobude koje stoje iza neposrednog pravnog cilja su najčešće ekonomske prirode, stoje u drugom planu i nisu bitne za sudbinu pravnog posla.

  • u nekim slučajevima i pobude ulaze u kauzu pravnog posla
    • tada pobude mogu dovesti do njegove ništavosti
      • kod teretnih pravnih poslova u slučaju obostrane nesavesnosti
      • kod dobročinih poslova obična zabluda o motivu dovodi do rušljivosti

Kauza je i zakonska ustanova.

  • ZOO – svaka ugovorna obaveza mora imati svoj dopušteni osnov
    • dopušten je ako nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima
  • pretpostavka je da obaveza ima osnov iako on nije izražen
    • oboriva pretpostavka da svaki posao ima osnov
    • ako posao nije imao kauzu i to se dokaže, biće apsolutno ništav
  • odnos motiva i kauze
    • pobude ne utiču na punovažnost ugovora sem
      • ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor a drugi ugovarač je to znao ili je morao znati ugovor će biti ništav – obostrana nesavesnost
      • ugovor bez naknade neće imati pravno dejstvo kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača

Predmet pravnog posla

5. aprila 2017.

Predmet pravnog posla je ono na šta se posao odnosi, o čemu je posao – akti davanja, činjenja, nečinjenja ili uzdržavanja.

  • dare, facere, non facere i pati
  • u praksi se izjednačava predmet i objekt pravnog posla što u nauci nije prihvatljivo

Da bi posao bio punovažan, predmet mora imati određene osobine, predmet mora da bude:

  • moguć
    • ono što je nemoguće, niko nije dužan da izvrši
    • materijalna odnosno faktička nemogućnost
      • obaveza preskočiti Dunav kod Beograda
    • pravna nemogućnost – stvari van prometa odnosno prestacije vezane za takve stvari ne mogu biti predmet pravnog posla
      • preneti svojinu na mostu „Gazela“
    • dopušten
      • predmet je nedopušten ukoliko je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima
      • prinudni propisi koji ograničavaju predmet pravnog posla se odnose na niz građanskopravnih, krivičnopravnih i upravnih propisa
        • npr ako je predmet obaveza jedne strane da izvrši neko krivično delo ili nanese štetu nekom licu
      • određen
        • ako je obaveza neodređena njeno izvršenje nije moguće pa se uzima da pravni posao nije ni punovažno nastao
          • ugovor gde prodavac preda kupcu „neku“ stvar a kupac prodavcu plati „izvesnu“ sumu novca
        • ne mora biti uvek precizno i tačno određen
          • pravni posao će biti punovažan i ako se predmet može odrediti
            • zaveštalac otavi isporuku odnosno legat kojom svoj stan u Beogradu ostavlja određenom licu i ne utvrdi tačno stan – ali ima samo jedan stan
          • predmet mora biti određen ili odrediv

Ukoliko je predmet pravnog posla nemoguć, nedopušten, neodređen odnosno neodrediv, takav pravni posao je apsolutno ništav.

Tumačenje izjave volje

5. aprila 2017.

Ukoliko postoji pravnorelevantni nesklad između unutrašnje i izjavljene volje tako što je izjava volje data usled mane volje nije reč o tumačenju već o nevažnosti pravnih poslova usled rušljivosti.

Pravila za tumačenje se razlikuju s obzirom na vrste pravnih poslova.

  • Jednostrani i dobročini pravni poslovi su više vezani za autonomiju volje i to individualnu autonomiju pa time i za subjektivno tumačenje.
    • osnovno pravilo je subjektivno tumačenje – kod subjektivnog tumačenja treba tumačiti prema pravoj nameri pravnog subjekta
    • npr kod zaveštanja odredbe testamenta treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaoca
  • Dvostrani i teretni pravni poslovi se tumače objektivno
    • subjektivno tumačenje je praktično neprimenljivo u svakom slučaju kad među strankama postoji spor o smislu i domašaju odredbi njihovog posla
    • prosto objektivno tumačenje pretpostavlja da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase
      • nekad prosto tumačenje nije dovoljno ako su odredbe ugovora dvosmislene, nedovoljno određene ili stranke imaju oprečno tumačenje ugovora koje su sačinile
    • dopunsko tumačenje – dopunska pravila nalažu da treba istraživati zajedničku nameru ugovarača
      • sporne odredbe razumeti kako odgovara načelima obligacionog prava
        • namera ugovarača se mora propustiti kroz objektivni filter načela sadržanih u ZOO
        • ravnopravnost stranaka, savesnost i poštenje, zabrana zloupotrebe prava, zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja, načelo jednake vrednosti davanja, zabrana prouzrokovanja štete i dr
      • dopunsko pravilo je da se svi dobročini pravni poslovi tumače u smislu koji je manje težak za dužnika, a teretni u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja
    • prosta i dopunska tumačenja su opšta pravila tumačenja
    • postoje i posebna odnosno specijalna pravila tumačenja
      • ugovori zaključeni na unapred odštampanom sadržaju ili kada je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne strane, nejasne odredbe se tumače u korist druge strane
      • tumačenje testamenta u odnosu na slučajeve kada je zaveštalac odredio naslednike ali nije određeno iskazao svoju nameru u pogledu veličine njihovog naslednog dela

Ako se i upotrebom svih pravila tumačenja ipak ne može doći do smisla date izjave volje, pravni posao je ništav zbog neodređenosti u celini ili delimično u zavisnosti da li se neodređenost odnosi na celinu ili samo na pojedine odredbe.

Izjava volje

5. aprila 2017.

Volja se može izjaviti na razne načine: rečima (usmeno ili pismeno), uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.

S obzirom na način izražavanja, sve izjave se mogu podeliti na izričite ili neposredne i prećutne ili posredne

  1. Izričita izjava je ona koja je učinjena postupcima čija je neposredna svrha da trećima pokažu određenu volju.
    • najčešće rečima mada može i uobičajenim znacima kao što je npr. klimanje glavom ili rukovanje kojim se izražava pristanak
  2. Prećutna izjava je ona koja je učinjena tzv. konkludentnim radnjama (ponašanjima)
    • konkludentne radnje su postupci čija neposredna svrha nije u tome da pokažu određenu volju već nešto drugo, ali iz kojih se sa izvesnošću može zaključiti da lice njima izražava određenu volju
      1. kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodaac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni
      2. naslednik koji (bez prethodnog izjašnjavanja) otuđi neku nepokretnost iz zaostavštine daje u stvari (prećutno) pozitivnu nasledničku izjavu da prihvata nasledstvo
    • prećutna izjava ima taj nedostatak što sugeriše pomisao kako se volja prećutno može izjaviti i ćutanjem a što inače u načelu nije tačno
    • retki su slučajevi u kojima ćutanje određenog lica može biti, s obzirom na okolnosti slučaja, sa sigurnošću protumačeno kao njegova izjava određene volje
      1. kad zakupac produži da upotrebljava stvar a zakupodavac se tome ne protivi, njegovo neprotivljenje je u stvari saglašavanje ćutanjem da se ugovor obnovi

Po pravilu, unutrašnja i izjavljena volja se poklapaju, ali iz raznih razloga može doći i do neslaganja, pa se postavlja pitanje kojoj od njih treba dati primat nad onom drugom.

  1. Teorija volje – merodavna je unutrašnja volja, budući da izjava i nema drugu svrhu već da stvarnu volju manifestuje u spoljnom svetu.
  2. Teorija izjave – pravno dejstvo treba priznati izjavi volje, pošto ona redovno odgovara unutrašnjoj volji i pošto se u pravnom životu unutrašnja volja ne može saznati na drugi način do pomoću izjave.

Zakonodavstva ne usvajaju nijednu od ove dve teorije u potpunosti, već različite slučajeve različito rešavaju.

  • u slučaju tzv. mentalne rezerve, kada se subjekt koji daje izjavu volje određene sadržine u sebi ograđuje od njenih dejstava (intimno ih ne želi i ne priznaje) merodavna je izjavljena a ne unutrašnja volja
  • u slučaju tzv. manljivosti volje merodavna je stvarna a ne izjavljena volja

Pravne radnje slične pravnim poslovima – činovi volje, saopštenja i realni akti

5. aprila 2017.

Pravi se razlika između pravnih poslova u užem smislu i činova volje, saopštenja i realnih akata.

Činovi volje spadaju u pravne poslove u širem smislu odnosno radnje slične pravnim poslovima.

  • postoji kod okupacije ili derelikcije
  • imaju za cilj da direktno proizvedu određenu pravnu posledicu, akt objavljivanja je irelevantan
  • volja je usmerena na izazivanje pravne posledice tako što će da se ostvari realno stanje koje odgovara toj pravnoj posledici
    • volja je relevantna u njenom izvršnom a ne izjavnom činu
    • primer: vlasnik prstena koji je namenjen veridbi baci prsten u more – derelikcija
      • drugo lice posle par godina nađe taj prsten i jednostavno ga uzme s namerom da postane njegova svojina – okupacija
        • ne mora nikom da objavi svoju volju

Saopštenja mogu biti saopštenja volje ili saopštenja zamisli.

  • Saopštenje volje jeste izjava volje ali nije pravni posao
    • izaziva određene zakonske posledice bez obzira na stvarnu volju lica koje ju je izjavilo
      • kod ugovora o zajmu kod koga nije određeno vreme vraćanja novca, opomena zajmodavca podrazumeva da dužnik pada samom opomenom u docnju
        • dužnička docnja proizvodi pravne posledice bez obzira da li je poverilac to znao ili je jednostavno želeo faktičko ispunjenje obaveze dužnika
      • Saopštenje zamisli ili izjava znanja nije izjava volje već izveštaj o određenim činjenicama koji ima pravni značaj.
        • cesija – ustupanje potraživanja npr.
          • potraživanje prelazi na osnovu ugovora sa poverioca na novog poverioca
          • dužnikova saglasnost nije uslov punovažnosti cesije ali da bi obavezu ispunio cesus mora biti obavešten o cesiji – denuncijacija
        • denuncijacija nije izjava volje već izveštaj cesusu ko je njegov poverilac
          • cesus posle denuncijacije duguje ispunjenje potraživanja samo cesionaru

Na radnje slične pravnim poslovima po pravilu i mutatis mutandis se primenjuju propisi o pravnim poslovima.

Realni odnosno faktički akti nemaju za cilj da saopšte drugome nešto što je pravno relevantno ali ipak izazivaju pravne posledice.

  • lice kome je oduzeta poslovna sposobnost ili maloletno lice stvori neko umetničko delo njemu po sili zakona pripadaju autorska prava
  • pravne posledice proizilaze po sili zakona bez obzira na propise koji uređuju kvalitet volje ili poslovnu sposobnost
    • kod faktičkih akata ne primenjuju se propisi o pravnim poslovima

Pojam pravnog posla

5. aprila 2017.

Pravni posao se može definisati kao izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo odnosno nastanak, prestanak, prenos ili izmenu postojećih subjektivnih prava.

Prema opštem pravilu izjava treba  

  • da potiče od lica koje ima potrebnu poslovnu sposobnost
  • da je ozbiljna odnosno data u nameri proizvođenja pravnog dejstva
  • da je slobodna
  • da je data u potrebnoj formi ako zakon to zahteva
  • da su željena pravna dejstva u skladu sa ustavnim načelima, imperativnim normama i društvenim moralom.

U protivnom postoji nedostatak koji čini da je posao nevažeći.

Realna subrogacija

5. aprila 2017.

Realna subrogacija postoji kada na mesto jednog objekta (koji iščezava materijalno ili pravno) dolazi drugi a sam pravni odnos zadržava svoju pravnu prirodu i potpada i dalje pod isti pravni režim, ukoliko takav postoji.

U slučaju istovetnosti ranijeg i novog objekta postoji istovetnost između prava pre i prava posle subrogacije

  • kada se za eksproprisanu nepokretnost na kojoj je postojalo plodouživanje u naknadu da druga istovetnih osobina (pašnjak za pašnjak)

Kad postoji razlika između starog i novog subjekta, novo pravo će u nečemu biti različito od prethodnog.

  • ako je npr. za eksproprisanu nepokretnost isplaćena suma novca, plodouživanje koje se prenosi na nju sastoji se u pribiranju kamata koje ta suma novca daje, dok je upotreba stvari u naturalnom smislu isključena

Realna subrogacija obezbeđuje integritet imovinskopravnih celina i kontinuitet u pravnim odnosima, ukoliko je iščezla stvar sa bilo koje tačke gledišta bila podvrgnuta nekom osobenom režimu.

U našem pravu se pravila o realnoj subrogaciji sa izvesnošću izvode iz pojedinih slučajeva uređenih propisima (ili sadržanih u zakonskim nacrtima). Njihova primena pretpostavlja nekoliko uslova:

  • materijalno ili pravno iščezavanje jedne stvari iz imovine tj.njeno uništenje ili otuđenje
  • postojanje na toj stvari nekog posebnog pravnog režima u okviru imovine ili prava u korist drugog (npr.plodouživanje)
  • stupanje druge stvari na mesto iščezle, koja se daje kao naknada

Personalna subrogacija – cesija, preuzimanje duga, preuzimanje ispunjenja i pristupanje dugu

5. aprila 2017.

Subrogacija je zamena jednog elementa pravnog odnosa drugim, s tim da sam pravni odnos ostaje nepromenjen, kao i pravni režim pod koji taj odnos potpada ukoliko postoji neki poseban pravni režim.

U zavisnosti od toga da li je promenjen subjekt ili objekt, pravi se razlikovanje na personalnu i realnu subrogaciju.

Pod personalnom subrogacijom, u širem smislu, podrazumeva se svaka promena pravnog subjekta odnosno stupanje jednog pravnog subjekta na mesto drugog, bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani, na osnovu zakona ili ugovora, i bez obzira na prirodu pravnog odnosa.

Cesija potraživanja i prijem (preuzimanje) duga primeri su takvog shvatanja personalne subrogacije.

  • Cesija je prenos potraživanja
    • promena aktivnog subjekta obligacionog odnosa
    • na osnovu ugovora zaključenog između sadašnjeg poverioca (cedenta, ustupioca) i novog poverioca (cesionara, prijemnika)
    • pri čemu za punovažnost ove operacije nije potrebna i saglasnost dužnika (cesusa),
      • pošto je njemu svejedno kome duguje
      • potrebno je samo da o ovome bude obavešten, kako bi znao kome duguje
  • Prijem duga je promena dužnika
    • na osnovu ugovora između starog i novog dužnika koji je do preuzimanja bio neko treći
    • uz saglasnost poverioca čiji je pristanak neophodan
      • pošto njemu nije svejedno ko mu duguje (kakvih je imovinskih prilika novi dužnik)
    • razlozi koji opredeljuju nekoga da preuzme tuđi dug mogu biti različiti
      • može biti da novi dužnik na taj način izmiruje neku svoju obavezu prema starom dužniku, ili da mu čini poklon, ili zajam. –
  • Preuzimanje ispunjenja
    • ugovor između dužnika i trećeg lica
    • gde se to treće lice obavezuje dužniku da će ispuniti njegovu obavezu koju on ima prema poveriocu
      • nije reč o preuzimanju duga – preuzimanjem duga, pređašnji dužnik se oslobađa obaveze
      • nije reč ni o pristupanju dugu – pristupanje dugu je ugovor između poverioca i trećeg lica
        • oba ova ugovora podrazumevaju aktivno ponašanje poverioca, i to njegovu saglasnost u smislu odobrenja na ugovor u prvom slučaju, ili saglasnost volje pri pristanku ugovora, u drugom slučaju
  • Pristupanje dugu
    • ugovor zaključen između poverioca i trećeg lica
    • kojim se treće lice obavezuje da će ispuniti poveriočevo potraživanje koje ovaj ima prema svom dužniku
    • s tim da se dužnikova obaveza ne ugasi
      • pristupanje dugu služi za poboljšanje pravnog položaja poverioca, jer on tada u istoj obligaciji ima umesto jednog, dva dužnika

Osnov i način sticanja

5. aprila 2017.

Pravnim poslom se vrši pravni promet odnosno prenosi se jedno apsolutno pravo s jednog lica na drugo.

  • ugovor stvara pravne odnose samo između strana ugovornica – ne deluje prema trećim licima

Pitanje delovanja prema licima koja nisu učestvovala u zaključenju ugovora rimski pravnici i drugi građanski zakonici rešili su propisivanjem zahteva za postojanje pravnog osnova i načina sticanja za derivativno sticanje svojine.

Pravni osnov ili iustus titulus je pravni posao odnosno ugovor na osnovu kojeg nastaje obaveza za otuđioca da prenese pravo svojine i preda stvar pribaviocu.

  • pravni osnov za derivativno sticanje apsolutnih prava može biti samo pravni posao
    • isporuka, poklon, zajam, kupoprodaja, davanje umesto plaćanja
    • jednostrani pravni poslovi – testament, legat, javno obećanje nagrade itd.

Način sticanja ili modus acquirendi je predaja stvari na osnovu koje otuđilac ispunjava obavezu i prenosi pravo svojine.

  • predaja ili traditio služi kao akt kojim se izražava prenos stvari u svojinu pribavioca
    • u rimskom pravu način sticanja kako za pokretne tako i nepokretne stvari
    • danas je modus acquirendi samo za pokretne stvari
  • način sticanja za nepokretne stvari je upis nepokretnosti u zemljišne knjige

Neka zakonodavstva su odstupila od rimskog principa postavljajući sam ugovor kao dovoljan osnov za prenos svojine na stvari – francuski sistem.

  • svojina se prenosi trenutno momentom zaključenja ugovora
  • otuđilac koji još nije predao stvar pribaviocu nije njen vlasnik već samo drži stvar za račun vlasnika

Originarno i derivativno sticanje

5. aprila 2017.

Derivativno sticanje je ono koje se zasniva na skupu činjenica među kojima kao bitna figurira i ta da je tačno određeno lice zaista imalac prava koje se prenosi na sledbenika, tako da sticanje izostaje ako se pokaže da prethodnik nije bio imalac prava u pitanju

  • nemo plus iuris ad alium transferre potest quam ipse habet
    • niko ne može na drugoga preneti više prava nego što sam ima
  • potrebno je da je prodavac zaista vlasnik
    • u protivnom pribavilac neće postati vlasnik
    • ako se ispostavi da ostavilac – dekujus bio samo držalac neke stvari koja se zatekla u njegovoj zaostavštini a ne i njen vlasnik, naslednik neće steći pravo svojine na njoj

Originarno sticanje je ono koje se zasniva na skupu činjenica među kojima ne figurira kao bitna i ta da je određeno lice imalac prava u pitanju, pribavilac, stiče pravo uprkos okolnosti da „ prethodnik„ nije bio imalac toga prava.

  • odstupa se od pravila nemo plus iuris
  • okolnost da prethodnik nije bio imalac prava kompenzira se zahtevom za postojanjem drugih pravnih činjenica
    • kupac pokretne stvari neće postati vlasnik ukoliko to nije bio prodavac,
    • ali će ipak steći pravo svojine na osnovu jednog drugog činjeničnog skupa
      • ako je bio savestan i
      • po proteku zakonom određenog roka koji se inače ne zahteva ako se stvar pribavlja od vlasnika
    • po pravilima o originarnom sticanju može se steći i pravo koje inače nije prenosivo
      • slučaj sa plodouživanjem

Univerzalna i singularna sukcesija

5. aprila 2017.

Singularna sukcesija

  • standardna definicija – stupanje sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava prethodnika (među živima ili za slučaj smrti)
    • kupovina, poklon, legat
  • standardna definicija se treba proširiti da obuhvati i slučajeve stupanja u obavezu prethodnika kao i u slučaju kada sa stupanjem u pravo prethodnika sledbenik preuzima i neku obavezu
  • stupanje sledbenika u tačno određeno pravo ili tačno određenu obavezu prethodnika, ili istovremeno i jedno i drugo: stupanje u individualno određeno pravo ili u obavezu prethodnika, za života ili za slučaj smrti
  • individualna određenost prava u koje sukcesor stupa

Univerzalna sukcesija je stupanje sledbenika u jednu imovinskopravnu celinu (universitas iuris), čiji elementi nisu određivani pojedinačno, već je ta celina formirana primenom nekog opšteg kriterijuma.

  • universitas iuris je npr zaostavština, skup prava i obaveza, koji se obrazuje po kriterijumu prenosivosti za slučaj smrti
    • što znači da je naslednik univerzalni sukcesor, bilo da nasleđuje sam bilo da ima više naslednika
  • postoji i u slučaju
    1. kada se jedno pravno lice pripoji drugom – pripojeno nestaje a ono kome je pripojeno njegov je generalni sukcesor
    2. kada se dva pravna lica spajaju – novonastalo pravno lice je univerzalni odnosno generalni sukcesor fuzionisanih
    3. kao i kad se od jednog formira više pravnih lica – sva ona su univerzalni sukcesori onoga čijom su deobom nastala
  • može biti i prinudna, tj.protiv volje prethodnika
    • potpuna konfiskacija ili nacionalizacija preduzeća

Pravni promet i vrste pravnog prometa

5. aprila 2017.

Pravni promet se uobičajeno definiše kao prenos prava sa jednih subjekata (titulaca, imalaca) na druge, dakle kao promena aktivnog subjekta pravnog odnosa.

Moglo bi se reći da je pravni promet prelaz subjektivnih prava i obaveza sa jednog subjekta (pravnog prethodnika) na drugog (pravnog sledbenika, sukcesora, prijemnika), dok se čitava operacija naziva pravnim sledovanjem (sukcesijom).

Pravni promet pretpostavlja prenosivost – prometljivost.

  • prenosiva su imovinska prava i to u velikoj većini i nezavisno od toga da li su apsolutna ili obligaciona
  • neprenosiv
    1. jedan manji broj imovinskih prava – lične službenosti, pravo na izdržavanje – aposolutnih i relativnih
    2. sva prava koja su po svojoj prirodi neimovinska – prava ličnosti, porodična
  • njihovom povredom nastaje šteta (imovinska ili neimovinska) za koju se duguje novčana naknada i pravo na ovu naknadu kao imovinsko u načelu je prenosivo
    • pravo na naknadu imovinske štete u vidu izgubljene zarade usled nesposobnosti za rad ili protivpravnog lišenja slobode

Prava koja su prenosiva po pravilu su i zapleniva

  • mogu se u izvršnom postupku popisati i prinudno prodati radi namirenja poverilaca
  • moguća su razilaženja i to u dva prava
    • prava koja su prenosiva ali nezapleniva
      • pravo svojine na ličnim spisima, odlikovanjima
    • neka prava su neprenosiva ali nisu samim tim izuzeta od izvršenja

U jednom broju slučajeva prelaz prava od prethodnika na sledbenika ne zavisi od volje prethodnika, kako je to kod zakonskog nasleđivanja ili na osnovu akta javne vlasti, ali češće se to događa na osnovu ugovora između prethodnika i sledbenika (prodaja, poklon, cesija).

  • dve osnovne mogućnosti odnosno grupe slučajeva
    • oni u kojima sam ugovor prenosi pravo na sledbenika, bez potrebe da se njemu kao pravnom aktu pridruži još neki novi pravno relevantni moment
      • sam autorski ugovor prenosi na sticaoca imovinskopravnu komponentu autorskog prava
    • drugu grupu čine slučajevi u kojima sam ugovor nema tu moć da prenosi prava na drugoga već predstavlja samo pravni osnov (iustus titulus)
      • za prelaz prava na sledbenika potreban je jedan novi moment, tzv. način sticanja (modus acquirendi), koji je različit
        • u našem pravu ugovor o kupoprodaji još ne prenosi svojinu na kupca, on je samo iustus titulus i stvara određena obligaciona prava i obaveze, a za prenos svojine na kupca potreban je i način sticanja, koji se kod pokretnosti sastoji u predaji stvari kupcu, a kod nepokretnosti u upisu u zemljišne knjige

U svim slučajevima prelaza prava svojine na drugoga kaže se da je na drugoga preneta stvar i da su sve te stvari u prometu

  • stvari u prometu se suprotstavljaju stvarima van prometa
    • stvari koje su pod administrativnim režimom
    • stvari u opštoj upotrebi tzv. res communes omnium (javni putevi, ulice, trgovi),
    • stvari na kojima postoji samo pravo svojine koje je iz nekog razloga neprenosivo – tzv. dobra mrtve ruke
      • slučaj posle 2. svetskog rata sa zemljom koja je na osnovu agrarne reforme dodeljivana bezemljašima – kolonistima – ali nije mogla biti otuđena u određenom roku
    • podela i terminologija koja je prati potiče iz rimskog prava
      • posledica je onog poznatog poistovećivanja prava svojine kao najkompletnijeg imovinskog prava sa samom stvari koju ima za svoj objekt
    • po korektnom načinu izražavanja, ne može se govoriti o stvarima u prometu i stvarima van prometa
      • stvari se mogu prenositi u fizičkom smislu, može im se menjati mesto u prostoru
      • u pravnom smislu prenose se subjektivna prava
        • prema tome kada kažemo da je na drugoga preneta neka stvar, to u stvari znači da je na njega prešlo pravo svojine na njoj

Singularni sukcesor može stupiti u celo pravo svog prethodnika ili samo u jedan njegov deo, i u zavisnosti od toga govori se o translativnom i konstitutivnom prenosu (prometu).

  • Translativan prenos postoji u slučaju prenosa prava svojine ili u slučaju prenosa nekog potraživanja
    • kupoprodaja, trampa, poklon, legat ili cesija
  • Konstitutivni prenos postoji kad vlasnik ustanovi odnosno konstituiše na svom pravu svojine neko uže pravo u korist određenog lica
    • plodouživanje, zakup, posluga
  • plodouživalac, zakupac i poslugoprimac su takođe singularni sukcesori, ali oni samo delimično ulaze u pravo prethodnika koji i dalje za sebe zadržava deo prava
  • slučajevi konstitutivnog prenosa su privremeni i njihovim prestankom pravo prethodnika se uspostavlja u ranijem obimu
  • moguće je i da prethodnik kasnije prenese na sticaoca i preostali deo prava
  • izvesni slučajevi delimične singularne sukcesije imaju trajniji karakter i dovode sledbenika u kvalitativno jednak položaj sa prethodnikom
    • vlasnik proda ili poklni jedan idealan deo svog prava svojine (trećinu, polovinu, 2/5)
    • sledbenik postaje suvlasnik sa ovlašćenjima koja su po vrsti jednaka sa onima koja zadržava prethodnik

Pravne pretpostavke i fikcije

5. aprila 2017.

Pravne pretpostavke ili presumcije su činjenice za koje pravo uzima da postoje, ne tražeći dokaz o tome.

  • npr za lica starija od 14 godina, da su sposobna da rasuđuju
  • uzeće se da postoji samo kada zaista postoji neka druga ili druge činjenice
    • činjenice iz čijeg postojanja se izvodi zaključak o postojanju presumirane činjenice naziva se osnov odnosno basis pretpostavke
    • zakonodavac uglavnom određuje jednu činjenicu kao osnov, a drugu kao presumciju, ako uoči pravilnost da kada postoji jedna po pravilu postoji i ona druga
      • presumcija je da onaj ko se prema stvari ponaša kao prema svojoj ima pravo svojine na njoj, a to je u većini slučajeva, redovno, normalno, uobičajeno zaista tako
    • presumcije se po tome kakav je odnos između osnova i presumirane činjenice dele na:
      • Oborive (praesumptiones iuris tantum) – pravo dopušta da se uprkos postojanju osnova dokaže suprotno pretpostavci koju je postavio
        • za držaoca koji vrši pravo koje nema, da ne zna i ne može znati da ga nema (presumcija savesnosti)
        • za muža majke, da je otac deteta rođenog u braku (presumcija bračnosti deteta)
      • oboriti presumciju znači dokazati suprotno onome što se presumira, a ne suprotno osnovu, jer presumcija važi samo ako osnov zaista postoji
      • mehanizam obaranja presumcije sastoji se, u dokazivanju da uprkos tome što osnov tj. stvarna činjenica postoji, ne postoji i pretpostavljena činjenica tj. presumcija
        • obaranjem dokazati da iako se držalac ponaša kao vlasnik ipak nije vlasnik
      • postavivši presumciju oborivo zakonodavac je teret dokaza o suprotnom od onoga što je pretpostavljeno prevalio na drugu stranku
    • Neoborive (praesumptiones iurs et de iure)
      • ako su osnov i presumcija postavljeni u takav odnos da u prisustvu osnova nije dopušteno dokazivanje suprotnog od onoga što se presumira mada je samo verovatno da stanje zaista odgovara presumiranom onda su to neoborive presumcije
        • pretpostavka da su deca do 7 godina nesposobna da rasuđuju
        • pretpostavka da je zaključen novi ugovor o zakupu ako po isteku roka zakupac nastavi da stvar upotrebljava a zakupodavac se tome ne protivi
      • kad god postoji osnov pretpostavke važi i presumcija bez potrebe da se ona dokazuje i bez mogućnosti da se ona obesnaži, da se dokaže suprotno njoj
      • sud je obavezan da izvede predviđene pravne posledice iz njenog važenja

Fikcije su nepostojeće činjenice za koje se uzima da postoje (nije a smatra se da jeste), i postojeće činjenice za koje se uzima da ne postoje (jeste a smatra se da nije).

  • fikcija nenastupanja uslova – fingira se da uslov nije nastupio, mada jeste, ukoliko je njegovo nastupanje nesavesno izazvao onaj čije pravo nastaje ostvarenjem uslova
  • fikcija kumulativnosti uzroka – da su sva povezana lica prouzrokovala štetu, mada je samo neko od njih, ako se ne može ustanoviti ko je
  • fikcija rođenja – da je još nerođeno dete već rođeno, iako nije u času ostaviočeve smrti
  • kod fikcije je za njeno važenje nužno da postoje neke stvarne činjenice – osnov fikcije, basis
    • kada osnov fikcije postoji fingiranu činjenicu nema potrebe dokazivati, niti je dopušteno dokazivati suprotno njoj i pozivati se na stvarno stanje, a dužnost je suda da izrekne pravne posledice koje ona rađa
      • pravni režim koji za stranke i sud stvara fikcija jednak je, onome neoborive presumcije
        • razlika između fikcije i neoborive presumcije samo je na faktičkom planu
          • dok u slučaju fikcije ne postoji mogućnost da je i stvarno onako kako se uzima, u slučaju neoborive presumcije to je moguće

Pravne činjenice

5. aprila 2017.

Pravne činjenice su one koje na osnovu naređenja sadržanog u zakonu proizvode pravna dejstva odnosno nastanak, prenos, gašenje ili izmenu subjektivnih prava i pravnih situacija. Dele se na prirodne događaje i ljudske radnje.

  1. Prirodni događaji su delo prirode i ne zavise od čovekove volje.
    • protek vremena, rođenje, sticanje punoletstva, smrt, itd.
  2. Ljudske radnje zapravo ljudska ponašanja mogu biti
    • protivpravna – građansko-pravnim delikti kojima se prouzrokuje šteta drugome i koji stvaraju obavezu na naknadu štete
    • dopuštena – saglasna pravu, ugovori i drugi pravni poslovi koji predstavljaju izjave volje učinjene u nameri da se proizvede neko pravno dejstvo.

Najveći broj pravnih dejstava nastaju iz izjava volje.

  • nekada je za nastanak pravnog dejstva dovoljna samo jedna činjenica a nekada više njih istovremeno odnosno činjenični skup
    • sam ugovor je jedan činjenični skup, koji obuhvata više činjenica: ponudu, prihvat ponude, ponekad određenu formu
      • nastanak tzv. zakonskog prava na izdržavanje pretpostavlja određen stepen srodstva između dva lica, materijalnu neobezbeđenost primaoca izdržavanja i odgovarajuće imovinske prilike davaoca izdržavnja
      • za sticanje svojine i nekih drugih stvarnih prava putem održaja, potrebna je faktička vlast na stvari (državina), protek zakonskog roka i savesnost držaoca, itd.
    • ugovor, građanskopravni delikt (prouzrokovanje štete), održaj, primeri su činjenica koji imaju svoje posebne nazive i koji se na prvi pogled pojavljuju kao nešto samostalno – autonomno u odnosu na zakon i druge opšte norme
    • u drugim slučajevima takav poseban naziv ne postoji, pa se u tekućem načinu izražavanja pravno dejstvo neposredno vezuje za zakon.

Mehanizam nastajanja pravnih dejstava, u svim slučajevima je isti

  • uvek je potrebno postojanje određenog činjeničnog skupa
  • uvek je zakon taj koji čini njihovu podlogu i daje im moć proizvođenja pravnih dejstava

Zakon je, moglo bi se reći posredni a pravne činjenice neposredni izvor raznovrsnih pravnih dejstava u pravnom životu.

Prekluzija

5. aprila 2017.

Prekluzija je slična zastarelosti utoliko što i ona znači gubitak prava odnosno pravnog prerogativa po proteku zakonom određenog roka u kome pravo nije vršeno.

Za razliku od zastarelosti:

  1. na istek prekluzivnog roka sud pazi po službenoj dužnosti ( a ne po prigovoru tuženog),
  2. prekluzivni rok teče neprekidno (nema ni prekida ni zastoja),
  3. posle njegovog isteka pravni prerogativ gubi se u potpunosti i po pravilu definitivno
    • nekada zakon dopušta povraćaj u pređašnje stanje, mogućnost da se radnja preduzme i posle isteka roka, ako ovlašćeni subjekt to nije mogao iz opravdanih razloga učiniti blagovremeno

Ove razlike posledica su prirode prava koje se ovde gubi, kao i razloga koji taj gubitak objašnjavaju i opravdavaju.

  • ne odnosi se na obligaciona prava (kao zastarelost)
  • odnosi se na pravne moći, odn. preobražajna prava
    • prava da se zahteva poništenje rušljivog pravnog posla, da se pokrene postupak za zaštitu državine
  • ustanovljena je da bi se, u interesu pravne izvesnosti, ovlašćeni subjekt izjasnio da li će se svojim prerogativom koristiti ili neće

Prekluzivni rokovi mogu biti

  • subjektivni koji teku od saznanja za neku činjenicu i
    • poništenje rušljivog ugovora može se zahtevati u roku od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti
  • objektivni koji teku od nekog pravno relevantnog događaja bez obzira na saznanje zainteresovanog subjekta za taj događaj
    • dan zaključenja ugovora, čin oduzimanja državine
    • pravo na poništenje rušljivog ugovora iz razloga rušljivosti u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora
  • nekada zakon predviđa samo objektivni rok, nekada samo subjektivni, a najčešće i jedan i drugi
    • subjektivni rok je kraći i ističe najkasnije sa objektivnim rokom