Kategorija: Pravo svojine

Sticanje svojine od nevlasnika

5. aprila 2017.

Većina savremenih pravnih sistema poznaje odstupanje od principa da niko ne može preneti više prava nego što sam ima: pod određenim uslovima moguće je i sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlašćen na zaključenje ugovora o raspolaganju tuđom stvari.

Kod ovakvog sticanja pojavljuju se tri lica:

  1. vlasnik stvari koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuđenju
  2. prenosilac (tradens), koji nije vlasnik
  3. pribavilac (akcipijens) koji je pored tradensa druga ugovorna strana

Po našim predratnim pravnim pravilima za sticanje svojine od nevlasnika potrebno je kumulativno postojanje sledećih uslova odnosno pretpostavki:

  1. stvar mora biti pokretna
    • o nepokretnostima postoji dokumentacija (u vidu zemljišnih knjiga, tapija, katastra); o pokretnim stvarima takva dokumentacija se ne vodi
  2. sticalac mora biti savestan
    • savestan je kada nije znao, niti je prema prilikama mogao znati da tradens nije vlasnik, odnosno da nema ovlašćenje da stvar proda
    • savesnost mora postojati sve do momenta sticanja svojine
      • i u vreme zaključenja ugovora i u vreme predaje stvari
  1. ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i mora biti punovažan
    • teretan jer će manje u svojim imovinskim interesima biti pogođen sticalac čija je imovina trebalo da se poveća, nego vlasnik koji gubi jednu već postojeću imovinsku vrednost
  2. i ovde se svojina stiče predajom stvari, što znači da nije potreban nikakav protek vremena – trenutni održaj
    • predaja može biti simbolična
    • ne reguliše se pitanje fiktivne predaje
      • po nemačkom pravu, constituum possessiorum nije dozvoljen, traditio brevi manu je dozvoljena kad sticalac svoju državinu izvodi od prenosioca kao i cessio vindicationis

Austrijski i Srpski građanski zakonik dopuštaju sticanje svojine od nevlasnika u tri slučaja:

  1. kada je stvar nabavljena od lica kojem je vlasnik poverio stvar “na poslugu ili ostavu, ili u zalogu, ili kojem bi stvar ista pod kakvim god vidom poverena bila”, ali bez ovlašćenja da je ovaj otuđi.
    • po užem shvatanju stvar mora biti neposredno nabavljena od onoga kome ju je vlasnik poverio
      • nema sticanja ako je vlasnikov poverenik stvar nekome dalje poverio, pa ju je tek ovaj otuđio
      • Mika da Žiki stvar stvar na poslugu, Žika Diki na čuvanje, pa je tek Dika proda
    • po širem shvatanju, dovoljno je i ako je stvar nabavljena od nekog daljeg poverenika samo ako je stvar iz vlasnikovog pritežanja izašla njegovom voljom
      • bitno je da on nije stvar izgubio odnosno da mu nije ukradena
  1. kupovina od lica koje se profesionalno bavi prodajom istovrsnih stvari
  2. kupovina na javnoj prodaji, tj. prodaji koja se vrši nadmetanjem kupca u prisustvu nadležnog organa i ravnopravnim učešćem svih zainteresovanih lica
    • blizak, ovom slučaju sticanja svojine od nevlasnika je slučaj kupovine na javnoj dražbi – prinudnoj javnoj prodaji radi namirenja izvršenikovih dugova, kojoj se pristupa u izvršnom postupku

U našem današnjem pravu za sticanje svojine od nevlasnika potrebni su sledeći opšti uslovi:

  1. da je sticalac savestan
  2. da je u pitanju pokretna stvar
  3. da postoji punovažan teretan ugovor upravljen na prenos svojine (kupoprodaja, trampa)
  4. da je stvar predata sticaocu

Pod ovim opštim uslovima sticanju od nevlasnika ima mesta kada je nabavljena:

  1. od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari
  2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (znači od plodouživaoca, poslugoprimca, čuvara, zalogoprimca)
  3. na javnoj prodaji

Sticanje svojine od nevlasnika u današnjem pravu je regulisano na isti način kao i našem predratnom pravu. Novina je pravilo po kojem “raniji vlasnik može od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar za njega ima poseban značaj”

Ugovor o sticanju prava svojine na nepokretnosti

5. aprila 2017.

Za sticanje prava svojine na nepokretnosti u našem pravu nije dovoljan samo ugovor. Kod nepokretnosti postoje tri momenta:

  1. pravni osnov – ugovor – iustus titulus
  2. način sticanja – modus acquirendi
    1. sastoji se u upisu u zemljišne knjige i prenosu tapije
  3. predaja stvari – uvođenje kupca u posed

Postoje tri različite hipoteze:

  1. postoji samo punovažan ugovor, a nije izvršen upis u zemljišne knjige odnosno prenos tapije, niti je nepokretnost predata kupcu
    1. kupac ima pravo da zahteva predaju nepokretnosti i upis u zemljišne knjige
    2. do zemljišnoknjižnog prenosa prodavac je i dalje vlasnik
      1. snosi rizik slučajne propasti
      2. njemu pripadaju plodovi
  • može voditi sporove
  1. može prodatu nepokretnost hipotekovati
  2. može svoje poverioce namiriti iz prodate nepokretnosti
  3. može zaključiti novi ugovor sa drugim licem, preneti svojinu tj. uknjižiti ga
    • stari kupac ima pravo na naknadu štete zbog neizvršenja i raskid ugovora
  4. postoji punovažan ugovor, izvršen je zemljišno-knjižni prenos na kupca, ali je prodavac još u posedu prodate nepokretnosti
    1. prodavac je još u posedu nepokretnosti
    2. vlasnik je kupac sa svim konsekvencama, bez obzira da li je cena isplaćena ili ne
  5. postoji punovažan ugovor, nepokretnost je predata, ail još nije izvršen zemljištno-knjižni prenos
    1. vlasnik je i dalje prodavac, a kupac je samo držalac
    2. kupac može na osnovu vanknjižnog održaja po proteku određenog vremena postati vlasnik i zahtevati da se njegovo pravo svojine upiše u zemljišne knjige
      • može na osnovu samog ugovora zahtevati upis u zemljišne knjige i time steći pravo svojine
    3. prodavac ne može zahtevati povraćaj predate nepokretnosti, jer je predajom samo izvršio jednu punovažnu obavezu
      • može opet prodati i uknjižiti drugog kupca, koji će postati vlasnik
        • drugi kupac može tužbom zahtevati predaju stvari od vanknjižnog držaoca
        • stari kupac ima pravo na naknadu štete zbog neizvršenja i raskid ugovora

Francuski sistem sticanja prava svojine na osnovu ugovora

5. aprila 2017.

Ugovor u francuskom sistemu ima translativno dejstvo – svojina prelazi na pribavioca na osnovu samog punovažnog ugovora, bez obzira da li je stvar plaćena ili predata.

Ugovor ima translativno dejstvo samo ako su u pitanju individualno određene stvari.

Posto momentom zakljucenja ugovora pribavilac postaje vlasnik:

  1. snosi rizik slučajne propasti stvari
  2. njemu pripadaju plodovi koje stvar da
  3. njegovi poverioci mogu stvar zapleniti od tog trenutka i prinudno prodati za namirenje potraživanja

Ako prodavac još nije predao stvar kupcu, a zaključi novi ugovor sa trećim licem i njemu preda stvar, trećem licu pripada svojina na stvari pod uslovom da je bio svestan – nije znao niti je mogao znati za prvi ugovor.

Nemački sistem sticanja prava svojine na osnovu ugovora

5. aprila 2017.

Za prenos svojine na jednoj pokretnoj stvari, potrebno je da vlasnik preda stvar i da postoji saglasnost volja o prelasku stvari sa jednog lica na drugo.

  • ako postoji punovažan osnov sa predajom prenosi pravo svojine kao u našem pravu
    • prenosilac više ne može podneti tužbu za povraćaj stvari (državinsku), ni stvarnopravnu (jer je prestao biti vlasnik), ni obligacionopravnu (po osnovu neosnovanog bogaćenja) jer postoji punovažan ugovor
  • ako nema pravnog osnova (punovažnog ugovora), a vlasnik preda stvar, svojina je preneta
    • predaja se shvata kao samostalan i to apstraktan pravni posao jer prenosi svojinu nezavisno od osnovnog pravnog posla (ugovora); dovoljno je da je predaja usmerena na prenos svojine i da su stranke u tome saglasne
    • ne može više podneti svojinsku tužbu i zahtevati povraćaj stvari
    • može podneti tužbu iz neosnovanog bogaćenja i izdejstvovati povraćaj stvari i uspostavljanje prava svojine

Ako pribavilac nije preneo pravo svojine, već ustanovio uže pravo u korist trećeg lica na stvari, pravo deluje prema prenosiocu, odnosno prodavcu, koji može samo prema pribaviocu odnosno kupcu upotrebiti tužbu iz neosnovanog obogaćenja, odnosno tužbu za naknadu štete

Ako je pribavilac preneo pravo svojine na trećeg, prenosilac ne može tužbom iz neosnovanog bogaćenja tražiti stvar nazad od trećeg lica, tako da tad on ima pravo samo na naknadu od pribavioca (i snosi rizik njegove insolventnosti); u suprotnom može.

Pitanja za testove

  1. Koja je tužba na raspolaganju prenosiocu protiv pribavioca stvari u našem, a koja u nemačkom pravu ako nakon predaje pokretne stvari ugovor bude poništen?
    • nemačko: obligacionopravna – tužba iz neosnovanog obogaćenja
    • naše: svojinskopravna tužba za povraćaj stvari
  2. Koja je tužba moguća u prethodnom slučaju (koja u našem,a koja u nemačkom pravu) ako je pribavilac u međuvremenu otuđio stvar?
    • nemačko: prenosilac ima pravo na novčanu naknadu od pribavioca i snosi rizik njegove insolventnosti
    • naše: prava trećih lica padaju sem ako nisu ispunjeni uslovi za sticnje svojine od nevlasnika ili održajem
  3. Položaj prenosioca i trećih lica u našem i nemačkom pravu ako je pribavilac u međuvremenu u korist trećeg konstituisao neko pravo uže od prava svojine?
    • nemačko: pravo trećih lica deluje i prema prenosiocu koji samo može koristiti tužbu iz neosnovanog obogaćenja ili tužbu za naknadu štete prema pribaviocu
    • naše: prava trećih padaju ako nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine od nevlasnika ili održajem

Zadržavanje prava svojine i pored predaje (pactum reservati dominii)

5. aprila 2017.

Modalitet ugovora o prodaji koji se sastoji u tome što prodavac preda stvar kupcu, ali i dalje zadržava pravo svojine sve dok mu kupac ne izmiri kupovnu cenu.

  • kupac je u povoljnom položaju jer je kreditiran i ima državinu na kupljenoj stvari, tako da je može upotrebljavati, izvlačiti korist iz nje i lakše otplatiti dug
  • prodavac je u povoljnom položaju jer vlasnik ostaje sve do konačne isplate cene i zadržano pravo svojine mu služi kao obezbeđenje

Pošto je kupac samo držalac:

  • nema pravo da raspolaže stvarju
    • njegovi poverioci se ne mogu namiriti iz stvari koju je kupio
  • raspolaganja prema trećima su bez dejstva prema prodavcu
    • osim ako su ispunjeni uslovi za sticanje od nevlasnika
  • prodavac može upotrebiti svojinsku tužbu za povraćaj stvari
  • kupac može krivičnopravno odgovarati ako raspolaže stvarju pre nego što je isplati u potpunosti
  • ako stvar ne bude isplaćena prodavac može svojinskom tužbom tražiti povraćaj stvari

Prodaja sa zadržavanjem se sastoji iz 2 ugovora:

  1. kupoprodaje
    • pod odložnim potestativnim uslovom
    • kupac postaje vlasnik kad cenu isplati do kraja
    • isplatom cene u potpunosti odnosno isplatom poslednje rate ostvaruje se odložni uslov kojim je modifikovana kupoprodaja i pravo svojine prelazi na kupca automatski
  2. najma
    • modifikovan raskidnim potestativnim uslovom
    • konačnom isplatom kupoprodajne cene prestaje najam

Kupac može stvar da upotrebljava da izvlači korist i lakše isplati dug.

Vrste predaje

5. aprila 2017.

Postoji fizička, simbolična i fiktivna predaja.

Fizička predaja je materijalni akt čije osobine zavise od vrste stvari i namere stranaka.

  • manje stvari se redovno mogu preneti predajom iz ruke u ruku
  • veće stvari se mogu preneti ostavljanjem stvari na mesto koje je kupac označio
  • fizicka predaja je prenos državine kao faktičke vlasti
  • voljni akt jer mora biti izvršena s namerom da se prenese svojina na osnovu punovažnog ugovora
    • predaja bez namere prenosa svojine ne proizvodi prenos svojine

Simbolična predaja je predaja znacima i postoji u nekoliko slučajeva:

  1. predaja isprava sticaocu na osnovu kojih sticalac može raspolagati sa stvari
    • prenos konosmana, tovarnog lista, založnice odnosno varanta
  2. uručenje dela stvari ili sprave kojim se kupac stavlja u mogućnost da samo on može da dođe do stvari
    • predaja ključeva od prostorije u kojoj se nalazi prodata stvar
  3. izdvajanje stvari
  4. drugo označavanje koje znači predaju

Fiktivna predaja stvari je prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri čemu se uzima odnosno fingira da je izvršena fizička predaja stvari. Fizičke predaje u stvari nema jer bi bila bez smisla.

Postoje 3 slučaja fiktivne predaje:

  1. constitutum possessorium – vlasnik prenese na pribavioca svojinu samim ugovorom, a stvar zadrži kod sebe kao imalac užeg prava
    • postaje poslugoprimac ili čuvar
    • smisao je da se izbegne dvostruka predaja koja bi bila bespredmetna i besmislena
  2. traditio brevi manu – neko već drži stvar po nekom osnovu ili bez osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu zaključenjem ugovora
  3. cessio vindicationis
    1. postoje tri lica
      1. vlasnik stvari koji je posredni držalac
      2. pribavioc stvari koji u vreme zaključenja ugovora nema ni posrednu ni neposrednu državinu
  • treće lice kod kog se stvar nalazi – neposredni držalac npr plodouživalac
  1. pravo svojine prelazi na kupca samim zaključenjem ugovora
  2. treći će kasnije biti dužan da stvar preda kupcu tj. novom vlasniku

Sticanje prava svojine na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom

5. aprila 2017.

Sticanje na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom je slučaj derivativnog sticanja tj. sticanja na osnovu skupa pravnih činjenica među kojima kao bitna figurira ta da je određeno lice vlasnik stvari u pitanju.

Kod ovog sticanja postoje 2 lica: prethodni vlasnik – prenosilac, tradens, i novi vlasnik – sledbenik, sticalac, akcipijens

Tradens i akcipijens zaključuju ugovor upravljen na prenos prava svojine za šta moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

  1. da je prethodnik zaista vlasnik
    1. ako je ugovor zaključen sa nevlasnikom neće doći do sticanja
      • može doći do sticanja na osnovu nekog od originarnih načina pod različitim uslovima od onih koji se zahtevaju na osnovu ugovora sa vlasnikom
    2. da je ugovor o prenosu svojine punovažan
      1. punovažan ugovor ugovor nije sam za sebe dovoljan – nema translativno dejstvo, sam po sebi ne prenosi svojinu
      2. on samo ima obligaciono dejstvo i stvara relativna prava za stranke
      3. ugovor je samo pravni osnov – iustus titulus
    3. da je izvršena predaja
      1. svojina na kupca prelazi tek izvršenjem ugovora
      2. za prenos svojine je potreban način sticanja u užem smislu ili modus acquirendi
      3. način sticanja kod pokretnih stvari je predaja, kod nepokretnih stvari upis u zemljišne knjige ili prenos tapije

 Do predaje stvari prodavac je njen vlasnik što znači da:

  1. rizik slučajne propasti individulano određene stvari do njene predaje snosi prodavac
    • ako je u pitanju individualno određena stvar, pa ova propadne bez prodavčeve krivice pre predaje kupcu, prodavčevo pravo na naplatu kupovne cene se gasi
    • ako mu je cena bila plaćena dužan ju je vratiti
  2. plodovi koje stvar da, do predaje pripadaju prodavcu
  3. prodavčevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja
  4. ako prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik postaje taj drugi kupac ako je savestan
    • prvi kupac može zahtevati naknadu štete zbog neizvršenja ugovora i povraćaj cene ako ju je isplatio

Predaja je neophodna u slučaju pokretnosti i treba da bude

  • posledica punovažnog ugovora usmerenog na prenos svojine
    • ako ugovor nije punovažan prodavac može upotrebiti svojinsku tužbu za povraćaj stvari, raspolaganja kupca nemaju dejstva prema prodavcu osim u slučaju održaja
  • delo prodavca odnosno akt njegove volje
    • kupac nema pravo da sam uzme stvar ako mu je prodavac ne da
      • ako uspostavi sam državinu, neće postati vlasnik već samo držalac i to manljiv
    • upravljena na prenos svojine
      • ako je dao prodatu stvar da se pričuva ne znači da je preneo svojinu

Sticanje prava svojine (uopšte)

5. aprila 2017.

Za sticanje prava svojine potrebno je da postoje određene pravne činjenice, skupovi pravnih činjenica koje nazivamo osnovi ili načini sticanja svojine.

Načini ili osnovi sticanja su pravne činjenice na osnovu kojih se stiče pravo svojine.

  • način sticanja u užem smislu (modus acquirendi) je samo jedna pravna činjenica kod sticanja na osnovu pravnog posla sa vlasnikom

U zavisnosti od toga da li na stvari već postoji nečije pravo svojine, sticanje se deli na:

  1. Apsolutno sticanje je sticanje na stvarima koje nisu objekt prava svojine, ali bi to mogle biti.
    1. ničije stvari
      • ne postoji pravni prethodnik
    2. zasnivanje prava svojine na stvarima u društvenoj svojini
      • postoji pravni prethodnik, ali on nema pravo svojine već neko drugo pravo izvedeno iz društvene svojine
    3. Relativno sticanje je sticanje na stvari koja ima vlasnika, tako da je to ujedno i način prestanka prava svojine.
      • u nekim slučajevima je za sticanje svojine bitna volja vlasnika stvari a u drugim je nebitna
      • sticanje na osnovu volje prethodnika je sticanje na osnovu pravnog posla čiji je jedini ili jedan od tvoraca prethodni vlasnik:
        1. sticanje na osnovu jednostranih pravnih poslova
        2. sticanje na osnovu ugovora

Pravo svojine u Jugoslaviji. Opšta ograničenja sadržine prava svojine i ograničenja za strana lica

5. aprila 2017.

Posle drugog svetskog rata u zemlji je ustavom garantovano pravo svojine građana i pravnih lica ali je društvena svojina predstavljala dominantan i osnovni oblik svojine. Proklamovanjem pluralizma svojinskih odnosa uspostavljena je ravnopravnost između različitih oblika svojine, otpala su mnoga ograničenja za privatnu svojinu, a ostala su samo ona koja se tiču sadržine prava svojine.

Ograničenja sadržine prava svojine mogu biti:

  • negativna ili pozitivna
    • kada se vlasniku zabranjuje da nešto čini i kad mu se nameće obaveza preduzimanja nekih radnji
  • ustanovljena u korist susedne nepokretnosti
    • susedska prava
  • u interesu šire društvene delatnosti
    • zakonske službenosti u opštem interesu
  • u opštem društvenom interesu – ekonomskom, kulturnom
    • propisana za stvari koje imaju veliki značaj za društvo
    • poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa
      • zakonska obaveza vlasnika je da zemljište obrađuje za poljoprivrednu proizvodnju na mesno uobičajan način
      • u suprotnom mu se oduzima zemljište i dodeljuje drugome na upotrebu
    • vlasniku kulturnog dobra je zabranjeno da:
      • ošteti ili uništi kulturno dobro
      • iznosi ili izvozi dobro u inostranstvo
      • koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu sa prirodom, namenom, značajem
      • vrši radove koji mogu da naruše svojstvo kulturnog dobra
      • da rasparčava zbirke, kolekcije, fondove

Zabranjena je zloupotreba prava svojine

  • vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato ili protivno moralu društva
  • usvojeno je objektivno shvatanje
    • zloupotreba je i prekomerno vršenje prava u čisto objektivnom smislu

Ograničenja za strana fizička i pravna lica:

  • s obzirom na dostupnost strancima postoje 3 vrste subjektivnih prava
    • prava podjednako dostupna i strancima i domaćim državljanima
    • prava relativno rezervisana za domaće državljane, koje stranci mogu steći pod određenim uslovima
    • prava apsolutno rezervisana za domaće drržavljane, koje stranci ne mogu steći ni pod kojim uslovima
  • sticanje prava svojine za strance na pokretnim stvarima je izjednačeno sa domaćim državljanima
  • sticanje na nepokretnim stvarima se razlikuje s obzirom na osnov sticanja:
    • po osnovu nasleđivanja pod uslovom reciprociteta
      • da strana držav našim ljudima prizna ista prava
    • pravnim poslom među živima ukoliko na našoj teritoriji obavljaju neku delatnost i pod uslovom reciprociteta

Opšti pojam i pravne karakteristike svojine. Nove teorije o pravu svojine

5. aprila 2017.

Pravo svojine je najšire pravo u granicama zakona korišćenja, držanja i raspolaganja jednom stvari, koje se može isticati prema svim trecim licima.

  1. Ovlascenje držanja – da se stvar ima u državini
    • pretpostavka za korišćenje stvari
    • sastoji se u pravnoj mogućnosti da se ima faktička vlast na stvari
  2. Ovlašćenje korišćenja se sastoji u pravnoj mogućnosti da se preduzimaju materijalni akti prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje i ima 2 oblika:
    • upotreba stvari
    • pribiranje plodova i drugih prihoda
  3. Ovlašćenje raspolaganja sa svoje strane ima 2 komponente: faktičko i pravno raspolaganje
    • Faktičko raspolaganje je preduzimanje materijalnih akata kojima se utiče na supstanciju stvari
      • popravka, promena kojom menjamo namenu stvari
    • Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se pravo svojine u celini ili delimično prenosi na druge subjekte.
      1. Potpuno raspolaganje je prenos prava svojine na drugoga ili odricanje od prava svojine
        1. prodaja, poklon, trampa ili derelikcija
      2. Delimično raspolaganje je preduzimanje pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu svojine ustanovljava prava u korist drugih subjekta, kojima se pravo svojine u većoj ili manjoj meri sužava odnosno ograničava.

Pravo svojine je apsolutno prema svim licima u 2 različita smisla:

  1. deluje prema svima:
    • vlasnik ima pravo sledovanja odnosno pravo da zahteva povraćaj stvari od bilo kog trećeg lica kod koga je stvar bez pravnog osnova
  2. u svojini je koncentrisana sva pravna vlast koja se moze imati na jednoj stvari

Pravo svojine je najapsolutnije pravo u granicama zakona (relativna sveobuhvatnost)

  • za nebitne stvari kao što je olovka zakon priznaje apsolutnost u punom smislu
  • za neke stvari većeg ekonomskog značaja zakoni postavlju ograničenja vlasnicima čak i zabranu menjanja supstancije stvari

Princip sveobuhvatnosti prava svojine ima dve važeće praktične pravne posledice:

  • na istoj stvari ne mogu istovremeno postojati dva prava svojine
    • sticanje prava svojine na stvari koja već ima vlasnika je i prestanak prava svojine dotadašnjeg vlasnika
  • ograničenja svojine se moraju zasnivati na pozitivnim propisima, ustavnim načelima, i moralnim normama
    • vlasniku je dozvoljeno sve što mu nije zabranjeno

Pravo svojine je trajno i vremenski neograničeno u dvostrukom smislu:

  1. postoji dok postoji sama stvar
  2. ne zastareva

NOVE TEORIJE O PRAVU SVOJINE

  1. Teorija zabrane zloupotrebe subjektivnih građanskih prava – nije dozvoljeno:
    1. vršenje prava s namerom da se nekome škodi
    2. prekomerno tj. nenormalno vršenje prava
  • Zloupotreba prava u iznetom smislu sankcionisana je
  1. naknadom štete
  2. zabranom daljeg vršenja štetne aktivnosti
  • upotrebom naprava radi izbegavanja nanošenja štete drugima
  1. Teorija subjektivnih prava kao socijalnih funkcija je formulisana na hipotezi prava svojine
    1. svojina nije pravo vec funkcija
      • držalac jednog bogatstva ima određenu socijalnu funkciju i dok je ispunjava njegovi postupci kao vlasnika uživaju zaštitu zakona
    2. najpoznatiji zastupnik francuski pravnik Leon Digi
    3. pokazala je da svojina na privredno najvažnijim objektima ima 2 strane: individualnu i društvenu
      • svojina je priznata pojedinim subjektima radi zadovoljenja njihovih opravdanih interesa i mora bti vršena uz vođenje računa o društvenim interesima

Sve veći broj pozitivnih ograničenja izazvao je polemike o tome da li je došlo i do promene u samom pojmu prava svojine:

  • prema jednima: obaveze koje terete vlasnika nisu ograničenja već deo njegovog prava svojine
  • po drugima: zakonska ograničenja ne ulaze u pojam prava svojine vec određuju njegov okvir, uži ili širi, ili potpuno ukidanje prava svojine
    • više saglasno pravnoj stvarnosti