Krivično delo – Strana 4

Delo malog značaja

10. februara 2017.

Jugoslovensko krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

U KZ Srbije, taj institut je zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to je „delo malog značaja“.

Izričita krivičnopravna norma kaže da nije krivično delo ono delo koje je malog značaja – osnov koji isključuje i formalnu krivičnu protivpravnost.

ne znači da je isključena i protipravnost uopšte
- iako nije protivpravno u smislu krivičnog prava, može ostati protivpravno s aspekta neke druge grane prava

Zakonodavac može na nivou bića kd da izvrši selekciju u odnosu na bagatelna ponašanja

bagatelna ponašanja – ona ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava krivičnopravnu reakciju
opasnost slabljenja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti
- sud daje prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi kd
- samo lakša krivična dela – do tri godine ili novčana kazna

Cilj ovog instituta je da isključi primenu krivičnog prava u onim slučajevima kada su ispunjena sva obeležja nekog krivičnog dela, ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe.

u rimskom kp – minima non curat praetor – sudija se ne brine o malim stvarima

Pored osnovne pretpostavke – da su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnog dela, KZ zahteva kumulativno ostvarivanje tri uslova za isključenje postojanja krivičnog dela po ovom osnovu:

nizak stepen krivice učinioca
- stepen krivice može biti nizak i kod umišljajnih krivičnih dela, tako da bi bilo pogrešno vezivati ovaj institut samo za nehatna krivična dela
štetne posledice su odsutne ili neznatne
- alternativno postavljen uslov
  - potrebno je da je odsutna štetna posledica
  - ako je posledica nastupila, potrebno je da je ona neznatna
opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije
- u odnosu na konkretnog učinioca i na potencijalne učinioce nije neophodna primena krivične sankcije
- prečesta primena slabi generalnu prevenciju

Kod ranijeg instituta, neznatne društvene opasnosti, nije postojao uslov vezan za propisanu kaznu, tj bila je moguća njegova primena i kod težih krivičnih dela.

Kada se radi o institutu dela malog značaja, KZ je propisao da se primenjuje na kd za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. ZID KZ 2009. proširuje mogućnost primene na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina (ili novčana kazna).

Društvena opasnost

10. februara 2017.

Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. Društvena opasnost je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. Ona je zakonodavni motiv inkriminisanja, razlog zbog kog zakonodavac neko ponašanje propisuje kao krivično delo.

Pojam društvene opasnosti nije precizan pojam

da li je nešto korisno ili štetno, i za koga, ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi, niti za to postoje neki metodi

Društvena opasnost je relativnog karaktera

predstavlja rezultat procene i vrednovanja.
nije čisto objektivna, a još manje čisto subjektivna, vrednosna kategorija
i jedno i drugo – i ontološka i aksiološka kategorija

Prilikom ocene društvene opasnosti kod nekih ponašanja teško je postići saglasnost.

npr. kod eutanazije, kockanja, silovanja žene sa kojom učiničac živi u bračnoj zajednici, incesta uzmeđu punoletnih srodnika itd…

Pitanje je da li će zakonodavac biti spreman da deluje u interesu društva predviđajući kao kd samo ona ponašanja koja su opasna za sve odnosno većinu članova društva ili će granice kp zaštite određivati u skladu s interesima užih grupa koje imaju vlast

Može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka, ili neko opšte dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro ne može biti društveno opasno ponašanje.

Principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu:

zahtev da se ne zadire u ličnu, privatnu sferu i da se što manje ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinca
zahtev da se predvide kao kd samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subjektivnu odgovornost
zahtev da se kriminalna zona odredi na način koji omogućava garantivnu f-ju krivičnog zakona
zahtev da se izbegava inkriminisanje onih ponašanja kod kojih se ne može očekivati nikakvo generalno-preventivno dejstvo

Objekt krivičnog dela

10. februara 2017.

Postoje dve vrste objekta krivičnog dela:

zaštitni objekt
- određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita. Može biti:
  1. opšti zaštitni objekt jesu osnovna dobra čoveka (ili njegova osnovna prava) i ona društvena dobra koja su u funkciji ostvarivanja osnovnih dobara čoveka
    - krivičnim pravom se štite kako dobra pojedinca, tako i dobra bez kojih se dobra pojedinca ne bi mogla ostvariti
      - osnovna ljudska prava su kompleksna dobra koja pored dobra u užem smislu obuhvataju i odnos čoveka prema tom dobru, njegovo pravo na to dobro
      - povreda ili ugrožavanje nečijeg prava predstavlja voljnu radnju koja je društveno relevantna i putem koje neko ispoljava svoju ličnost odnosno stav prema pravima drugog
    - osnovna prava čoveka danas su brojna, ali se većina njih može svesti na mali broj opštih osnovnih prava.
      - npr pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava (sloboda kretanja, sloboda mišljenja, pravo na nepovredivost privatne sfere) ili pak pravo na egzistenciju (koje takođe obuhvata niz prava na nepovredivost života i tela, kao i prava koja se tiču života i tela, poput prava na zdravlje, prava na očuvanu životnu sredinu itd..)
    - krivičnim pravom se štite samo ona prava kod kojih ne postoji druga mogućnost ili druga sredstva za zaštitu tih prava – ultima ratio
    - samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka, a opšta dobra obuhvata smo ako su u funkciji njihovog ostvarivanja može biti legitimni osnov kazne kao sredstva kp zaštite
  2. Grupni zaštitni objekt jesu ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. Npr. život i telo, imovina, privreda itd..
    - osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela – sva krivična dela u okviru jedne grupe predstavljaju povredu ili ugrožavanje istog zaštitnog objekta.
objekt radnje
- materijalni, fizički predmet na kom se ostvaruje radnja krivičnog dela
  - Npr kod krivičnog dela „krađe“ imovina je zaštitni objekt, ali je tuđa pokretna stvar objekt radnje
- može biti i lice, i tada se objekt radnje naziva pasivni subjekt
  - pasivni subjekt nije samo lice prema kom je preduzeta radnja izvršenja, već i ono lice čije je dobro povređeno ili ugroženo krivičnim delom
  - može biti i pravno lice
  - u kpp je oštećeni – lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo
  - u kriminologiji odgovara pojmu žrtve

Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka dela kod kojih je to zakonom predviđeno kao njihov bitni element.

Subjekt krivičnog dela

10. februara 2017.

Subjekt krivičnog dela (učinilac) je čovek, tj fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik).

Izvršilac je lice koje preduzima radnju izvršenja.

Saučesnik je lice koje preduzima radnju saučesništva.

Subjekt krivičnog dela je najširi pojam ne samo u smislu da obuhvata izvršioce i saučesnike, već je širi i od pojma krivca, s obzirom na to da obuhvata i lica koja preduzimaju radnju izvršenja bez krivice.

Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja krivičnog dela poslužilo životinjom, mehaničkom ili prirodnom silom, odnosno napravom.

Subjekt krivičnog dela može biti i ono lice koje se za izvršenje krivičnog dela poslužilo drugim licem. Uslov je taj da to drugo lice ne može biti smatrano subjektom.

moguće je da to drugo lice ne preduzima voljnu radnju, jer je krivično delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile – njime se drugo lice poslužilo kao predmetom.

Pitanje je da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. Danas je sve prisutniije mišljenje da može. I u krivičnom pravu Srbije, od 2008. godine pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. Iako je zadržano rešenje prema kom je pravno lice subjekt privrednog prestupa, prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, može biti i subjekt krivičnog dela.

Uzročnost kod krivičnog dela nečinjenja

10. februara 2017.

Za postojanje krivičnih dela nečinjenja potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela.

Propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu, kod njega se stvari prepuštaju svom toku.

ex nihilo nihil fit – iz ničeg ne nastaje ništa ili
- shvatanje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju
moguć je samo hipotetički kauzalitet

U našoj teoriji:

uzročnost se kod krivičnih dela nečinjenja sastoji u propuštanju da se jedan uzročni lanac skrene sa svog redovnog toka, čime dolazi do zabranjene posledice
postavlja se pitanje šta bi bilo ako bi se preduzela radnja koju je neko lice bilo dužno da preduzme – obrnuti condicio sine qua non
- ukoliko bi se utvrdilo da u tom slučaju posledica ne bi nastupila, smatra se da uzročnost postoji
sporno je koji stepen verovatnoće da posledica ne bi nastupila treba da postoji da bi se neko krivično delo moglo pripisati garantu
- dva shvatanja
  1. potreban je visok stepen verovatnoće da posledica ne bi nastupila
  2. dovoljno je da bi preduzeta radnja umanjila rizik u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru
- prihvatljivije je ipak prvo shvatanje – polazeći od načela zakonitosti i principa pravne države
  - neophodno je da je skoro izvesno da posledica ne bi nastupila da je garant preduzeo radnju

Posledica

10. februara 2017.

Posledica krivičnog dela je proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Ona pripada predviđenosti u zakonu kao elementu opšteg pojma kd.

Radnja krivičnog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice, međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje krivičnog dela.

Samo kod onih krivičnih dela kod kojih zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice, ona je neophodna za njegovo postojanje. Kod drugih krivičnih dela posledica nije obavezan element tj. irelevantna je za postojanje krivičnog dela.

Posledica može postojati:

u širem smislu
- ima značaj prilikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja
- procenjuje je zakonodavac pri donošenju odluke o inkriminisanju nekog ponašanja
u užem smislu
- ima značaj prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir intenzitet povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra

Krivična dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela, nazivaju se delatnosna krivična dela.
- nije potrebno utvrđivati posledicu, već
- samo dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela
Ukoliko zakonski opis krivičnog dela sadrži i posledicu, radi se o posledičnim krivičnim delima
- posledica se u svakom konkretnom slučaju mora utvrđivati

S obzirom na vrstu posledice krivična dela se dele na:

Krivična dela povrede za posledicu imaju uništenje ili oštećenje objekta radnje
- Povreda podrazumeva negativnu fizičku, materijalnu promenu na objektu radnje prouzrokovanju radnjom krivičnog dela.
  - primer – ubistvo, teška telesna povreda
Krivična dela ugrožavanja za posledicu imaju apstraktnu ili konkretnu opasnost. Te dve vrste opasnosti razlikuju se prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice.
- Apstraktna opasnost je mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti. Kod krivičnih dela sa apstraktnom opasnošću kao posledicom nije potrebno da se postojanje posledice utvrđuje u svakom konkretnom slučaju
  - nije pogrešno kd sa apstraktnom posledicom smatrati podvrstom delatnosnih kd, ali je pogrešno sva delatnosna kd poistovetiti sa kd čija je posledica apstraktna opasnost
  - ovo je zakonodavni motiv inkriminisanja
- Konkretna opasnost, naprotiv, mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi, jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela.

Težina posledice se može stepenovati:

Najteži oblik napada jeste uništenje
zatim oštećenje
potom konkretna opasnost
najzad, udaljeni, posredni napad, odnosno apstraktna opasnost.

Lice koje pogađa posledica naziva se pasivni subjekt.

Kod nekih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje tj. na njemu se preduzima radnja izvršenja. Međutim, kod nekih krivičnih dela to nije slučaj, već je bitno da je reč o licu koje je oštećeno krivičnim delom.

Biće i elementi bića krivičnog dela

10. februara 2017.

Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela.

odnos između opšteg pojma kd i bića kd je odnos između opšteg i posebnog
- svođenje uloge bića kd na jedan tehnički termin koji označava skup posebnih elemenata nekog kd
biće kd predstavlja most između opšteg i posebnog dela kp
- nema kd ako se neko činjenično stanje ne može podvesti pod zakonski opis nekog kd
biće kd je institut opšteg dela
- zajedno s uslovima kažnjivosti preko predviđenosti dela u zakonu predstavlja element u opštem pojmu kd
proizilazi iz zakonskog opisa nekog kd
- određuju se u zakonu obavezna konstitutivna obeležja nekog kd
- tako se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu
može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih kd
- razlikuje se radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi koji su fakultativnog karaktera
- ti drugi elementi bliže određuju radnju – govore ko preduzima radnju, kako, na čemu ili prema kome

Elementi bića kd:

objektivna – spoljna obeležja
- objektivno je određeno subjektivnim
- vrste
  - radnja izvršenja, posledica, predmet, sredstvo, način izvršenja, lično svojstvo, lični odnos, lični status, mesto i vreme izvršenja kd
- deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima
- normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi ili proizilaze iz određenih vrednovanja
  - moraju biti obuhvaćena umišljajem učinioca što stvara određene probleme kod normativnih
subjektivna – unutrašnja obeležja
- subjektivni supstrat ponašanja kvalitativno menja to ponašanje
  - subjektivna obeležja daju nekom ponašanju karakter društveno opasnog ponašanja koje predstavlja ugrožavanje ili povredu zaštićenog dobra
  - nešto je po spoljnim obeležjima ista vrsta, dok prema svojoj unutrašnjoj usmerenosti sasvim druga vrsta ponašanja
  - na nivou bića se već mora razlikovati umišljajno od nehatnog
  - subjektivni element i služi da se izdvoje kp relevantna ponašanja od onih koji nemaju kp značaj
- umišljaj i nehat
  - dvostruka funkcija umišljaja i nehata
    1. bitni elementi u biću kd
    2. oblici krivice
  - kao bitni element u biću kd predstavlja indiciju za postojanje umišljaja ili nehata kao oblika krivice
  - od njih zavisi postojanje kd na nivou elementa predviđenosti u zakonu
    - na planu vinosti u pitanju je njihov konkretan sadržaj
  - nehat
    - ne može sadržati nameru ili pobudu
    - nehatna dela nemaju svoje samostalno biće
    - opis potiče od umišljajnih kd s tim što se kao subjektivni element predviđa nehat umesto umišljaja
    - umišljaj se propisuje opštom normom, nehat posebnom normom kod svakog dela kod kog zakonodavac predviđa nehatni oblik
    - bića nedovoljno određena
      - nekad bića po svojoj prirodi zahtevaju umišljaj, nehat je teško zamisliti a zakonodavac predviđa i nehatni oblik
- namera i pobuda
  - kod nas subjektivna obeležja su svedena samo na određenu nameru ili pobudu
  - postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja
    - namera usmerava umišljaj na ostvarenje određenog cilja
    - pojačava voljni element kod umišljaja
    - za postojanje kd irrelevantno je da li je namera zaista ostvarena
      - namera se odnosi na nešto što je van bića kd
osnovna obeležja
- skup osnovnih obeležja je osnovni oblik nekog kd
dopunska obeležja
- daju krivičnom delu karakter težeg ili lakšeg oblika
  - kvalifikatorne okolnosti
    - propisivanjem kvalifikatornih okolnosti zakonodavac propisuje teže – kvalifikovane oblike nekog kd
    - stroža kazna
    - bitna obeležja bića kd, obuhvaćene njegovim opisom
      - otežavajuće okolnosti stoje van bića kd i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne
      - zakonodavac od velikog broja mogućih otežavajućih okolnosti bira tipične otežavajuće okolnosti koje kada su ostvarene u konkretnom slučaju uvek zaslužuju strože kažnjavanje
      - isto važi i za privilegovane i olakšavajuće okolnosti
  - privilegovane okolnosti
    - zakon propisuje lakše oblike i predviđa blažu kaznu u odnosu na osnovni oblik
    - lakša kazna
    - manji broj dela ima privilegovan nego kvalifikatorni oblik
- neka dela imaju više svojih kvalifikovanih i privilegovanih oblika

Vrste radnje krivičnog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja

10. februara 2017.

Radnju izvršenja preuzima izvršilac dok radnju saučesništva preduzima saučesnik.

bez radnje izvršenja kd ne može postojati, radnja saučesništva je mogućnost
radnja izvršenja je konkretizacija radnje kd kod određenog kd koje se vrši njenim propisivanjem u biću kd
radnja saučesništva je u funkciji radnje izvršenja i njenog preduzimanja
precizno razgraničenje se vrši prilikom utvrđivanja ispunjenosti elementa predviđenosti u zakonu

Pripremne radnje:

ne predstavljaju radnju izvršenja i kao takve nisu kažnjive
- radnja koja nije izašla van stadijuma pripremanja za izvršenje kd nije obuhvaćena pojmom radnje
precizno razgraničenje se vrši na nivou predviđenosti u zakonu
ne ulaze u biće kd
nešto što je u prirodnom smislu pripremna radnja može u pravnom biti radnja izvršenja
- kada su pripremne radnje proglašene samostalnim kd i kao takve predviđene zakonom
- postaju radnja izvršenja

Radnja činjenja i radnja nečinjenja:

krivična dela činjenja – komisivni delikti
- voljno preduzimanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno
- ostvarivanje volje koja je društveno relevantna se vrši na različite načine a nije uvek presudno jel telesni pokret ili nije – socijalno personalni pojam
  - aktivno i pasivno držanje se nekad prepliću
  - neku radnju određujemo kao radnju činjenja ili propuštanja prema principu pretežnosti
krivična dela nečinjenja ili propuštanja – omisivni delikti
- voljno propuštanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno
- pojedina pitanja se razmatraju u okviru bića kd

Alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja:

alternativno
- za postojanje radnje kao bitnog elementa dovoljno je da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji
- jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja
kumulativno
- potrebno je da budu ostvarene sve propisane radnje izvršenja za postojanje radnje kd
- jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja

Pojam i funkcije radnje krivičnog dela

10. februara 2017.

Radnja krivičnog dela je jezgro krivičnog prava i krivičnog dela.

Nije opravdano da se pođe od nekakvog pretpravnog pojma radnje već od samog vrednovanja odnosno od onoga što je zakonom proglašeno kao radnja krivičnog dela.

Shvatanje u nemačkoj doktrini da su značaj pojma radnje i teorija o njoj znatno opali i da ne treba da se unosi u opšti pojam kd.

neprihvatljivo shvatanje
kd mora imati svoj supstrat – nešto što pod određenim uslovima postaje kd

Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija:

kod nas je skoro opšteusvojena
naturalistički pojam radnje
radnja je voljni telesni pokret ili voljno propuštanje da se preduzme telesni pokret
- u fizičko-psihološko smislu kontrakcija mišića – mišićna inervacija proizvedena reakcijom motornih nerava
- propuštanje je odsustvo pomenute kontrakcije
ono što je učinilac hteo preduzimanjem radnje – sadržina volje je irrelevantna za postojanje radnje prema ovoj teoriji
slabost je što radnju vidi kao fizički fenomen posmatran s aspekta prirodnih nauka
- jednu složenu pojavu simplifikuje i svodi na trivijalnost kao što je pokret mišića prouzrokovan voljnim impulsom

Finalna teorija:

nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces
zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja
- vršenje ciljne delatnosti
obuhvata suviše mnogo
- delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma kd

Objektivna teorija radnje je danas sasvim napuštena a postavlja minimalne uslove za postojanje radnje – ne traži ni postojanje volje

Socijalna torija:

važna normativna ocena i vrednovanja odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i društvenoj stvarnosti
da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kd mora imati određeni društveni značaj
slabost je u neodređenosti teorije i njenoj nepreciznosti
- pojam radnje može biti ispunjen različitim sadržajima

Personalna teorija:

radnja određena kao ispoljavanje ličnosti
proširuje suviše krug radnji koje bi se smatrale radnjom kd

Prema negativnom pojmu radnje radnju čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.

Funkcije radnje:

funkcija osnovnog elementa
- viši pojam – genus proximum – koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja
  - činjenje i propuštanje, umišljajna i nehatna radnja, dovršena i nedovršena radnja itd
  - ispoljavanje pojave od prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa
funkcija povezujućeg elementa
- noseći stub, kičma u pojmu krivičnog dela
- ostali elementi su atributi radnje – uslovi koje ona mora ispuniti da bi bila kd
- ne sme sadržati ono što je sadržano u drugim elementima kd
  - mora biti neutralna u odnosu na predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu
- sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elementi ne bi uspešno za nju mogli biti vezani
funkcija razgraničavajućeg elementa
- iz pojma radnje isključuje događaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd
- na prvom nivou vrši razgraničenje u odnosu na ono što je kp irelevantno
  - nema radnje kd kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile – vis absoluta
    - neodoljiva sila koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti
    - time se isključuje voljna radnja a time i krivično delo
  - kompulzivna sila – vis compulsiva – i pretnja utiču na donošenje odluke ali se ona javlja kao iznuđena
    - utiču na volju ali je ne isključuju čime ne isključuju ni postojanje radnje
    - radnja kd postoji a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako utiče na njeno postojanje
  - gubitak svesti – radnje kd nema u stanju gubitka svesti
    - poremećaji svesti se rešavaju na planu uračunljivosti, mora doći do potpunog gubitka
  - u slučaju refleksnih pokreta nema radnje
    - organska posledica spoljnih nadražaja
    - automatizovane radnje
      - preovlađuje shvatanje da postoji radnja kd pošto nije sasvim isključena volja
      - kod nekih vrsta je teško postaviti granicu sa refleksnim radnjama
- podjednako dobro funkciju razgraničenja obavljaju i objektivno-subjektivna, nova teorija o radnji a i finalna teorija
  - socijalni pojam ne bi mogao uspešno da izvrši razgraničavajuću funkciju

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela

10. februara 2017.

Opšti pojam se zasniva u dosadašnjoj literaturi na klasičnom pojmu kd, s tim što većina autora u taj pojam unosi i društvenu opasnost.

nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam
- on je složena problematika, ne može se obuhvatiti samo jednim elementom, može biti u koliziji sa pravnim, formalnim pojmom kd
važno je odrediti redosled pojedinih elemenata i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni
sadržaj pojedinih elemenata treba odrediti na drugačiji način

Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje.

Krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.

Ovako određen opšti pojam ima četiri elementa – radnju, predviđenost kd u zakonu, protivpravnost i krivicu.

KZ daje normu koja se uspešno može primenjivati u praksi: Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno – §14, stav 1 KZ.

Podele elemenata na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne su relativne i govore samo koji je aspekt dominirajući.

Krivično delo ima dve dimenzije:

normativna – povreda norme
- bez normativnog kd se ne bi razlikovalo od drugih ponašanja
realna – pojava u spoljnom svetu
- bez realnog kd ni ne postoji

Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma kd:

radnja je supstantiv, svi ostali elementi su atributi
- određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala kd
radnja je noseći element iako su svi istog značaja i ranga
- bez bilo kog od ta 4 elementa, nema ni kd
elementi se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti
zakonskim opisom se predviđa radnja izvršenja
- ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa
radnja mora imati i subjektivni sadržaj
- tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica
između predviđenosti i protivpravnosti
- ono što je u zakonu predviđeno kao kd je i protivpravno
- ako ima neki od osnova koji isključuje protivpravnost, nema protivp. a time ni kd
između predviđenosti i krivice
- na nivou predviđenosti se vrši podela na umišljajna i nehatna kd

Redosled elemenata:

nije dat proizvoljno i ne može se menjati
pri rešavanju konkretnih slučajeva uvek se počinje sa radnjom a završava s krivicom
četiri obavezna elementa predstavljaju i četiri stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se moglo konstatovati da je učinjeno kd

utvrđuje se da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd
- samo mali broj radnji ne ispunjava minimalne uslove koji se postavljaju za radnju kd
utvrđuje se da li su ispunjena bitna obeležja zakonskog opisa određenog kd
- znatno se sužava krug radnji putem kojih su izvršena ta obeležja
  - izuzetno veliki broj radnji koje bi mogle biti radnja kd svodi na relativno ograničen krug radnji
- posle ovog utvrđivanja i dalje ne možemo reći da predstavlja krivično nepravo
utvrđuje se postojanje protivpravnosti
- da li nije isključena protivpravnost nekog ponašanja koje ispunjava sva zakonska obeležja nekog kd
- ako nema osnova za isključenje protivpravnosti konstatuje se da je učinjeno krivično nepravo, postoji kd u nepotpunom objektivnom smislu
za postojanje kd potrebno je utvrditi i krivicu učinioca
- tri prva elementa (objektivni) mogu postojati bez četvrtog, ali nikako obrnuto
  - nema krivice bez ostvarenih objektivnih elemenata

Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji

10. februara 2017.

Opšti deo kp se bavi samo određivanjem opšteg pojma kd a ne i određivanjem pojmova pojedinih kd

utvrđivanje opštih obeležja koje mora posedovati ponašanje da bi se moglo smatrati kd

Klasičan pojam kd:

prisutan donedavno u našoj teoriji
potiče iz starije nemačke doktrine
relativno jednostavan pojam
- relativno jasni pojmovi
- prednost i za primenu odnosno praksu

Pojam krivičnog dela:

u formalnom smislu
- ograničava se na pravne elemente
- veći značaj za nauku kp
- nije dovoljno samo formalno određivanje kd
u materijalnom smislu
- određuje suštinu krivičnog dela – sadržinu
- nauka kp se može baviti ovim samo u ograničenoj meri
  - ostalim naukama ostavlja detaljniju i sveobuhvatniju analizu
- određivanje materijalnog pojma se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ponašanje zaslužuje da bude proglašeno kd
- pojam se u materijalnom smislu uglavnom svodio na društvenu opasnost nekog ponašanja

Opšti pojam krivičnog dela:

u ranijoj teoriji delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno, protivpravno i u zakonu određeno kao kd
ranije zakonodavstvo sadrži nepotpunu definiciju
- društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično i čija su obeležja određena zakonom
- protivpravnost se ne spominja a ni krivica
- na prvo mesto se stavlja element društvene opasnosti – zak. motiv inkriminisanja
ranija teorija unosi i protivpravnost i vinost
obavezni elementi su tako smatrani:
- delo čoveka
  - radnja, posledica i uzročna veza između njih
- društvena opasnost
  - danas napuštena kao samostalan obavezan element opšteg pojma kd
  - uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo kd a ne element koje svako kd poseduje
  - jedini element materijalnog karaktera u starijoj teoriji
  - relativni karakter
    - neko ponašanje nije opasno za sva društva i u svim vremenskim periodima
  - može se stepenovati kod određenog tipa ponašanja
    - pojedina ponašanja nisu društveno opasna u istom stepenu a jesu kd
    - potrebno je da ponašanje sadrži u sebi dovoljnu količinu dr. opasnosti da bi bilo kd
- protivpravnost
  - kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom
  - pošto nije svako delo u zakonu uvek kd, bilo je potrebno uneti ovaj element
  - osnovi za isključenje protivpravnosti i kod onih ponašanja koja su predviđena kao kd
- određenost u zakonu
  - ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna koja su proglašena kd
  - u vezi sa načelom zakonitosti u kd
  - subjekt i objekt kd treba dovesti u vezu sa predviđenošću u zakonu
    - ne unose se u opšti pojam ali su u tesnoj vezi sa nekim elementima tog pojma
- vinost
  - određeni psihički odnos učinioca prema svom delu
  - subjektivna strana kd

Pravnik

Kategorija: Krivično delo

Delo malog značaja

Društvena opasnost

Objekt krivičnog dela

Subjekt krivičnog dela

Uzročnost kod krivičnog dela nečinjenja

Posledica

Biće i elementi bića krivičnog dela

Vrste radnje krivičnog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja

Pojam i funkcije radnje krivičnog dela

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela

Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji