Autor: Ted

Postupak za puštanje na uslovni otpust

8. avgusta 2026.

1. Mesto instituta u sistemu krivičnog procesnog prava

  • Sistematizacija: Ovaj postupak spada u druge postupke koji se uređuju Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) i drugim izvorima prava.
  • Podela: Unutar ove grupe, svrstava se u postupke kojima se uređuju određena pitanja koja nisu striktno krivičnopravnog karaktera, ali su funkcionalno povezana sa drugim krivičnopravnim pitanjima.

2. Osnovne karakteristike postupka i problem neusklađenosti zakona

  • Osnovne karakteristike:
    • Insistira se na raspravnoj prirodi postupka (načelo raspravnosti).
    • Postupak je dodatno usložen uvođenjem specifičnih procesnih pravila.
  • Problem neusklađenosti zakonodavstva: Postoji ozbiljna neusklađenost između krivičnog materijalnog i krivičnog procesnog zakonodavstva. ZKP je nepotrebno i lošom pravnom tehnikom ponovo parafrazirao i ponovio uslove za uslovni otpust koji su već definisani Krivičnim zakonikom (KZ). To je dovelo do situacije da su u ZKP-u propisani drugačiji uslovi u odnosu na one u KZ-u.
  • Pravno rešenje: U praksi, kako iz načelnih razloga, tako i zbog dubioznog procesnog zahteva, prednost uvek treba dati pravilima materijalnog krivičnog prava (KZ).

3. Pokretanje postupka i nadležnost

  • Legitimacija za pokretanje postupka: Postupak se inicira molbom za puštanje na uslovni otpust. Molbu mogu podneti:
    1. Osuđeni koji je издржао две трећине (2/3) izrečene kazne zatvora.
    2. Branilac osuđenog lica.
  • Nadležnost za odlučivanje: O podnetoj molbi odlučuje vanpretresno veće suda koji je sudio u prvom stepenu.

4. Stadijumi postupka

Postupak se odvija u dva osnovna stadijuma:

  1. Postupak prethodnog ispitivanja molbe.
  2. Ročište za odlučivanje o molbi.

FAZA I: Postupak prethodnog ispitivanja molbe

Odmah po prijemu molbe, vanpretresno veće ispituje ispunjenost zakonskih uslova za njeno podnošenje.

  • Odbacivanje molbe: Veće donosi rešenje o odbacivanju molbe ukoliko utvrdi postojanje nekog od sledećih alternativnih razloga:
    1. Nedozvoljenost molbe – ako je molba podneta od strane neovlašćenog lica (lica koje nije osuđeni ili njegov branilac).
    2. Nenavršenost vremenskog uslova – ako osuđeni nije izdržao 2/3 izrečene kazne zatvora.
    3. Pokušaj bekstva ili bekstvo – ukoliko je osuđeni tokom izdržavanja kazne pokušao bekstvo ili je pobegao iz zavoda. (Napomena: Ovaj treći razlog je procesna anomalija jer je ranije postojao u KZ-u, a sada je prepisan u ZKP iako ga u važećem KZ-u više nema).
  • Pribavljanje informacija (ukoliko molba nije odbacena): Ako veće ne odbaci molbu, dužno je da pribavi ključne izveštaje radi ocene svrhe kažnjavanja:
    1. Izveštaj zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu o njegovom vladanju i drugim relevantnim okolnostima.
    2. Izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

FAZA II: Ročište za odlučivanje o molbi

Nakon sprovedenih prethodnih ispitivanja, predsednik veća naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja ročišta.

  • Krug lica koja se pozivaju na ročište:
    1. Osuđeni (samo ako predsednik veća oceni da je njegovo prisustvo potrebno).
    2. Branilac (ako ga osuđeni ima).
    3. Javni tužilac koji postupa pred sudom koji odlučuje o molbi.
    4. Predstavnik zavoda u kojem se kazna izdržava (isključivo ako je izveštaj o ponašanju osuđenog pozitivan).
  • Procesni rokovi i upozorenja:
    • Između dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta mora proteći najmanje osam dana.
    • Branilac se izričito upozorava da će se u slučaju njegovog nedolaska ročište održati i u njegovom odsustvu.
  • Tok i struktura ročišta:
    1. Iznošenje razloga: Ročište počinje tako što branilac iznosi razloge za uslovni otpust. Ako branilac nije prisutan ili osuđeni nema branioca, predsednik veća ukratko izlaže razloge iz molbe.
    2. Izjava osuđenog: Ukoliko je osuđeni prisutan na ročištu, predsednik veća uzima izjavu direktno od njega.
    3. Izjašnjenje tužioca: Nakon osuđenog, javni tužilac se poziva da se izjasni o opravdanosti molbe.
    4. Ispitivanje predstavnika zavoda: Ako je pozvan, predstavnik zavoda se ispituje o:
      • Vladanju osuđenog tokom izdržavanja kazne.
      • Izvršavanju radnih obaveza (shodno njegovoj radnoj sposobnosti).
      • Svim drugim okolnostima koje ukazuju na to da je postignuta svrha kažnjavanja.

5. Donošenje odluke i kriterijumi za ocenu

Odmah po završetku ročišta, vanpretresno veće donosi rešenje kojim se molba usvaja ili odbija.

  • Kriterijumi (okolnosti) koje veće mora posebno imati u vidu:
    1. Procenu rizika osuđenog.
    2. Uspešnost u izvršavanju programa postupanja.
    3. Raniju osuđivanost lica.
    4. Životne okolnosti osuđenog.
    5. Očekivano delovanje uslovnog otpusta na osuđenog.
  • Posebne mere uz odluku o usvajanju:
    • Veće u rešenju može obavezati osuđenog da ispuni određene obaveze predviđene krivičnim zakonom.
    • Može se odrediti da osuđeni tokom trajanja uslovnog otpusta bude pod elektronskim nadzorom.

6. Dostavljanje rešenja i pravni lekovi

  • Krug lica i organa kojima se dostavlja rešenje: Rešenje se obavezno dostavlja širokom krugu subjekata radi evidencije i kontrole: osuđenom, braniocu, javnom tužiocu, zavodu za izdržavanje kazne, uputnom sudu, teritorijalno nadležnom sudiji za izvršenje krivičnih sankcija, organu policije, povereniku organa uprave i nadležnom centru za socijalni rad.
  • Pravo na žalbu: Protiv rešenja kojim se molba usvaja ili odbija dozvoljena je žalba.
  • Aktivna legitimacija za žalbu: Žalbu mogu izjaviti:
    • Javni tužilac.
    • Osuđeni.
    • Branilac.

7. Opozivanje uslovnog otpusta

  • Kada se ispune zakonom predviđeni uslovi, može se pokrenuti i voditi postupak za opozivanje uslovnog otpusta.
  • Procesno pravilo: U postupku opozivanja shodno se primenjuju sve odredbe koje važe za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust.

Postupak za ublažavanje kazne osuđenom saradniku

8. avgusta 2026.

Pokretanje postupka i procesne pretpostavke

  • Aktivna legitimacija: Postupak se pokreće isključivo na zahtev javnog tužioca posebne nadležnosti.
  • Materijalni uslovi (kumulativne pretpostavke): Da bi ovaj zahtev uopšte mogao biti podnet, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:
    1. lice mora imati formalni procesni status osuđenog saradnika;
    2. osuđeni saradnik je, u skladu sa prethodno zaključenim sporazumom o svedočenju osuđenog saradnika, dao iskaz u krivičnom postupku;
    3. taj krivični postupak (u kojem je on svedočio) mora biti pravnosnažno okončan osuđujućom presudom.
  • Prekluzivni rok za pokretanje: Zahtev se mora podneti u strogom roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude koja je proizašla iz postupka u kojem je osuđeni saradnik dao svoj iskaz.

Nadležnost i obavezne radnje suda pre donošenja odluke

  • Nadležni sud: O podnetom zahtevu odlučuje sud koji je u prvom stepenu sudio osuđenom saradniku.
  • Procesna forma: Sud o ovom zahtevu odlučuje isključivo u sednici veća.
  • Obavezne pripremne radnje veća: Pre nego što donese konačnu odluku o osnovanosti zahteva, veće je zakonski dužno da preduzme sledeće radnje:
    1. uzme izjavu od osuđenog saradnika;
    2. izvrši uvid u rešenje o prihvatanju sporazuma o svedočenju osuđenog.

Odluke suda po zahtevu (Forma i vrste)

Odluka o zahtevu javnog tužioca se uvek donosi u formi presude. Sud u sednici veća donosi jednu od dve alternativne odluke:

A. Presuda kojom se zahtev ODBIJA

  • Uslov: Sud će doneti presudu kojom odbija zahtev ako u postupku utvrdi da osuđeni saradnik nije u potpunosti ispunio obaveze koje su bile predviđene sporazumom o svedočenju.

B. Presuda kojom se zahtev USVAJA

  • Uslov: Sud donosi ovu presudu ukoliko ustanovi da je osuđeni saradnik u potpunosti ispunio sve preuzete obaveze iz sporazuma.
  • Pravna dejstva (posledice) usvajanja:
    • Sud ovom presudom direktno preinačuje pravnosnažnu osuđujuću presudu u delu koji se odnosi na odluku o kazni;
    • Osuđenom saradniku se izriče nova, ublažena kazna (ili druga krivična sankcija, odnosno donosi se odluka o njegovom oslobođenju od kazne);
    • Nova odluka o sankciji mora biti u svemu u skladu sa sporazumom o svedočenju koji su zaključili javni tužilac i osuđeni (kojim su se usaglasili u pogledu vrste i mere/raspona umanjenja kazne ili oslobođenja).

Postupak u kome se pojavljuje oštećeno maloletno lice

8. avgusta 2026.

NORMATIVNI OKVIR I POLJE PRIMENE

A. Normativni izvor

  • Merodavni zakon: Posebne odredbe kojima se modifikuju opšta krivičnoprocesna pravila u ovom slučaju nisu sadržane u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP), već u Trećem delu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika (ZM).
  • Odnos sa ZKP-om: U pogledu nadležnosti i sastava suda shodno se primenjuju odredbe ZKP-a ako nisu u suprotnosti sa ZM, a sam postupak se vodi prema opštem režimu ZKP-a, ali uz obaveznu primenu specifičnih protektivnih pravila iz ZM.

B. Polje primene i vrsta postupka

  • Procesni uslov: Pravila se primenjuju u krivičnom postupku koji se vodi protiv punoletnih lica za krivična dela učinjena na štetu maloletnika.
  • Tipovi postupaka: Zavisno od vrste dela i procesnih uslova, ova pravila se mogu primeniti u:
    • opštem krivičnom postupku,
    • skraćenom krivičnom postupku,
    • drugim tipovima krivičnog postupka.

MATERIJALNI USLOV: KATALOG KRIVIČNIH DELA

Posebna pravila zaštite primenjuju se kod krivičnih dela koja po pravilu prouzrokuju visok stepen sekundarne viktimizacije maloletnika:

  • krivična dela protiv života i tela (teško ubistvo i teška telesna povreda);
  • krivična dela protiv slobode i prava (otmica);
  • krivična dela protiv polne slobode (silovanje i dr.);
  • krivična dela protiv braka i porodice (nasilje u porodici i dr.);
  • druga taksativno nabrojana dela u zakonu.

Izuzetak (Diskreciono pravo javnog tužioca)

  • Proširenje primene: Javni tužilac koji je specijalizovan može pokrenuti postupak protiv punoletnih okrivljenih i za druga krivična dela (mimo zakonskog kataloga) pod režimom ove posebne zaštite, ukoliko oceni da je to potrebno radi zaštite oštećenog maloletnog lica.

SISTEM POSEBNIH PRAVILA ZAŠTITE (SEDAM SEGMENATA)

Zakonodavac formuliše sedam osnovnih normalnih segmenata za zaštitu maloletnog oštećenog:

I. Pravilo obavezne specijalizacije službenih aktera

U svim fazama postupka obavezno učestvuju isključivo službeni akteri koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.

  • Krug specijalizovanih aktera:
    1. istražni sudija koji sprovodi istragu;
    2. službenici policije koji učestvuju u istrazi (Zakonodavac ovde pravi metodološku grešku jer policija u istrazi vrši samo pretresanje ili oduzimanje predmeta gde specijalizacija nema svrhu, dok predistražni postupak i prikupljanje obaveštenja od maloletnika, gde bi to imalo puni smisao, nisu striktno tako regulisani);
    3. predsednik veća koje sudi punoletnim okrivljenima;
    4. javni tužilac koji vrši krivično gonjenje;
    5. advokati u funkciji punomoćnika maloletnog oštećenog.
  • Pravna posledica nedostatka specijalizacije: Učešće aktera (uključujući i sud) koji nema formalnu specijalizaciju predstavlja isključivo relativno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. Obrazloženje: Ukidanje presude zbog ove povrede išlo bi direktno na štetu maloletnika (ponovni postupak i nova trauma), što je suprotno intenciji zakona.

II. Načelno pravilo minimiziranja sekundarne viktimizacije

  • Sadržina obaveze: Javni tužilac, istražni sudija i sudiije u veću dužni su da se prema oštećenom maloletniku odnose vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi.
  • Cilj: Izričito nastojanje da se izbegnu štetne posledice postupka po ličnost i razvoj maloletnika.

III. Posebna pravila saslušanja maloletnog oštećenog

Saslušanje se sprovodi kroz četiri specifična pravila:

  1. Obavezna stručna asistencija: Saslušanje se uvek obavlja uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica.
  2. Ograničenje broja saslušanja: Maloletno lice se može saslušati najviše dva puta. Izuzetak: Više od dva puta se može saslušati samo ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe postupka, kada je sudija dužan da posebno intenzivno štiti ličnost i razvoj maloletnika.
  3. Saslušanje putem audio-video linka: Ako sudija oceni da je to potrebno s obzirom na delo i ličnost maloletnika, naložiće saslušanje prenosom slike i zvuka. Saslušanje se sprovodi bez prisustva stranaka i učesnika u prostoriji gde se maloletnik nalazi, a pitanja mu se postavljaju posredstvom sudije ili stručnog lica (psihologa, pedagoga, socijalnog radnika).
  4. Saslušanje van sudnice: Maloletnik se može saslušati u svom stanu, drugoj prostoriji ili u specijalizovanoj ustanovi-organizaciji koja je stručno osposobljena za ispitivanje maloletnika (uz moguću upotrebu audio-video linka).
    • Dejstvo na glavnom pretresu: Ako je saslušan van sudnice, na glavnom pretresu se uvek čita zapisnik o njegovom iskazu ili se pušta snimak saslušanja.

IV. Zabrana suočavanja

  • Opšta zabrana: Suočavanje između oštećenog maloletnika i okrivljenog se načelno isključuje jer je u pitanju izuzetno tenziona i konfliktna radnja koja retko dovodi do promene iskaza.
  • Apsolutna zabrana: Suočavanje je izričito zabranjeno ako je maloletno lice posebno osetljivo ili se nalazi u posebno teškom duševnom stanju.

V. Obavezno pravno zastupanje maloletnog oštećenog

  • Pravilo: Maloletni oštećeni mora imati punomoćnika iz reda licenciranih (specijalizovanih) advokata.
  • Vremenski okvir: Obaveza teče od prvog saslušanja okrivljenog (zakonodavac je podrazumevao od samog početka tog saslušanja kako bi se pružio najpovoljniji položaj oštećenom, iako punomoćnik nema pravo prisustva samoj radnji saslušanja okrivljenog).
  • Postavljanje po službenoj dužnosti: Ako maloletnik nema punomoćnika, rešenjem ga postavlja predsednik suda.
  • Troškovi: Padaju na teret budžetskih sredstava suda.
  • Povreda pravila: Propuštanje postavljanja punomoćnika predstavlja samo relativno bitnu povredu odredaba postupka (iz istih razloga izbegavanja ponovne viktimizacije u slučaju ukidanja odluke).

VI. Posebna pravila prepoznavanja

  • Procedura: Sud je dužan da prepoznavanje okrivljenog od strane maloletnika sprovede uz maksimalnu obazrivost.
  • Zlatno pravilo: Prepoznavanje se u svim fazama mora vršiti na način koji u potpunosti onemogućava da okrivljeni vidi maloletno lice.

VII. Načelna hitnost postupka

  • Pravilo: Krivični postupak čiji je predmet krivično delo izvršeno na štetu maloletnog lica je po zakonu hitan.

Postupak za oduzimanje imovinske koristi

8. avgusta 2026.

Osnov i načelna pravila postupka

  • Pravni i etički osnov: Načelo pravičnosti i razlozi elementarne etike nalažu da niko ne bi trebalo da stekne korist iz izvršenog krivičnog dela. Iz protivpravnog akta ne sme proizaći nikakva dobrobit ili benefit, a naročito ne za onoga od koga taj akt potiče. Budući da je sticanje imovinske koristi često osnovni motiv za izvršenje krivičnih dela (kod tzv. koristoljubivih delikata), zakonodavac propisuje njeno obavezno oduzimanje.
  • Oficijelnost postupanja: Imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela utvrđuje se u krivičnom postupku po službenoj dužnosti. Organ postupka je dužan da tokom krivičnog postupka aktivno prikuplja dokaze i proverava sve okolnosti koje su od važnosti za utvrđivanje imovinske koristi.

Odnos imovinskopravnog zahteva i oduzimanja imovinske koristi

  • Ograničavajuće dejstvo: Podneseni imovinskopravni zahtev ima srazmerno ograničavajuće dejstvo u odnosu na oficijelno utvrđivanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom.
  • Pravilo u slučaju podnošenja zahteva: Ako je oštećeni podneo imovinskopravni zahtev čiji predmet isključuje oduzimanje imovinske koristi, ta korist se utvrđuje samo u onom delu koji nije obuhvaćen podnesenim imovinskopravnim zahtevom.

Krug lica od kojih se oduzima imovinska korist

Imovinska korist se može oduzeti od sledećih subjekata:

  • samog učinioca krivičnog dela;
  • drugih lica kao korisnika koristi nastale krivičnim delom (lica za koja je ta korist pribavljena);
  • lica na koje je imovinska korist prenesena, ali isključivo pod uslovom da je do prenošenja došlo:
    • bez naknade, ili
    • uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti predmeta (materijalni uslov za oduzimanje).

Procesni položaj i prava trećih lica i pravnih lica

A. Pozivanje i saslušanje

  • Pozivanje: Kada dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi od lica koja nisu okrivljena u krivičnom postupku (treća lica na koja je korist prenesena bez naknade ili uz očigledno neadekvatnu naknadu), ili od pravnog lica, to lice odnosno predstavnik pravnog lica se poziva radi ispitivanja u prethodnom postupku i na glavnom pretresu.
  • Upozorenje u pozivu: U pozivu se ova lica izričito upozoravaju da će se postupak sprovesti i u njihovom odsustvu.
  • Redosled saslušanja na glavnom pretresu:
    • Predstavnik pravnog lica se ispituje na glavnom pretresu posle optuženog.
    • Na isti način se postupa i u odnosu na treće lice kod kojeg je ispunjen materijalni uslov za oduzimanje, osim ako to lice nije pozvano kao svedok.

B. Procesna prava tokom glavnog pretresa

Lice u pogledu kojeg postoji mogućnost oduzimanja imovinske koristi, odnosno predstavnik pravnog lica, ovlašćeno je za preduzimanje sledećih procesnih aktivnosti:

  • predlaganje dokaza koji su u vezi sa utvrđivanjem imovinske koristi;
  • postavljanje pitanja optuženom, svedoku, veštaku i stručnom savetniku, ali isključivo kada mu to dozvoli predsednik veća.

C. Posebna pravila o javnosti i prekidu pretresa

  • Odstupanje od isključenja javnosti: Eventualna odluka o isključenju javnosti sa glavnog pretresa ne odnosi se na lice u pogledu kojeg postoji mogućnost oduzimanja imovinske koristi, niti na predstavnika pravnog lica.
  • Prekid glavnog pretresa: Ako sud tek u toku samog glavnog pretresa ustanovi da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, dužan je da prekine glavni pretres i pozove to lice, odnosno predstavnika pravnog lica.

Određivanje privremenih mera obezbeđenja

  • Pravilo: Kada dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, sud će po službenoj dužnosti odrediti privremene mere obezbeđenja.
  • Merodavni propisi: Ove mere se određuju po odredbama zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
  • Shodna primena: U ovom slučaju se shodno primenjuju zakonske odredbe koje se odnose na privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva.

Sudsko odmeravanje i donošenje odluke

A. Odluke u kojima se izriče oduzimanje

Sud može izreći oduzimanje imovinske koristi isključivo u okviru odluke kojom se utvrđuje da je oklivljeni učinio delo:

  1. u osuđujućoj presudi,
  2. u rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

B. Odmeravanje po slobodnoj oceni

  • Pravilo: Sud može visinu iznosa imovinske koristi odmeriti po slobodnoj oceni.
  • Uslov: Ovo je dozvoljeno samo ako bi njeno „egzaktno“ utvrđivanje izazvalo nesrazmerne teškoće ili znatno odugovlačenje postupka.

C. Sadržina i dostavljanje odluke

  • Sadržina izreke: Sud u izreci presude ili rešenja mora tačno navesti koja se stvar, odnosno koji se novčani iznos oduzima.
  • Dostavljanje: Overeni prepis presude ili rešenja obavezno se dostavlja licu u odnosu na koje je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi, kao i predstavniku pravnog lica ako je korist oduzeta od pravnog lica.

Sistem pravnih lekova

  • Žalba (Shodna primena pravila): Na žalbu protiv odluke o oduzimanju imovinske koristi shodno se primenjuju odredbe o:
    • odricanju i odustanku od žalbe protiv prvostepene presude,
    • mogućnostima za davanje odgovora na žalbu,
    • pretresu pred drugostepenim sudom.
  • Vanredni pravni lek (Ponavljanje postupka): Lice od kojeg je oduzeta imovinska korist, odnosno predstavnik pravnog lica kada je korist oduzeta od pravnog lica, može podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.

Posebne modifikujuće krivičnoprocesne odredbe

8. avgusta 2026.

Pojam i svrha

  • Definicija: Posebnim modifikujućim krivičnoprocesnim odredbama menjaju se u određenoj meri neka opšta pravila krivičnog postupka.
  • Osnovi primene (Kada dolazi do modifikacije?):
    • kada se izriče određena posebna krivična sankcija (poput sudske opomene i sl.);
    • kada se radi o krivičnom postupku sa posebnom kategorijom oštećenih (maloletno lice oštećeno određenom vrstom krivičnog dela);
    • kada je reč o krivičnom postupku čiji su predmet određena specifična krivična dela (organizovani kriminal i dr.).

Taksativna podela modifikujućih postupaka

Posebne krivičnoprocesne odredbe modifikujućeg karaktera odnose se na sledeća četiri postupka:

  1. postupak izricanja sudske opomene;
  2. postupak za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta;
  3. postupak za oduzimanje imovinske koristi;
  4. postupak u kojem se pojavljuje oštećeno maloletno lice.

Postupak izricanja sudske opomene

1. Pravna priroda i forma odluke

  • Suština sankcije: Sudska opomena je specifična i suštinski blaga krivična sankcija, odnosno mera upozorenja.
  • Izmena procesne forme: Nekada se ova sankcija izricala rešenjem, dok se prema važećim zakonskim pravilima izriče isključivo presudom.
  • Karakter odluke: Presuda kojom se izriče sudska opomena praktično predstavlja specifičnu vrstu osuđujuće presude.

2. Objavljivanje presude i usmeno upozorenje optuženom

  • Momenat donošenja i objavljivanja: Presuda se objavljuje odmah po završetku glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije, uz obavezno navođenje bitnih razloga za njeno izricanje.
  • Dužnost usmenog upozorenja: Prilikom objavljivanja presude, sudija je dužan da optuženom uputi formalno upozorenje:
    • da mu se za krivično delo koje je učinio ne izriče kazna;
    • da se donosi mera upozorenja jer se očekuje da će sudska opomena na njega dovoljno uticati da više ne vrši krivična dela.

3. Specifičnosti sadržine obrazloženja presude

  • Opšte pravilo: Sudija u obrazloženju presude mora izneti konkretne razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja sudske opomene.
  • Izuzetak (Objava u odsustvu optuženog): Ukoliko je presuda objavljena u odsustvu optuženog, zakon propisuje posebnu obavezu za sudiju:
    • u obrazloženje pismeno izrađene presude mora se uneti celokupno upozorenje koje bi sudija inače usmeno saopštio optuženom na objavljivanju;
    • upozorenje se tiče očekivanja da se u konkretnom slučaju i samom sudskom opomenom, bez kažnjavanja, može ostvariti adekvatan efekat specijalne prevencije.

Postupak za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta

1. Uslovi za samostalno oduzimanje predmeta (Bez osuđujuće presude)

  • Materijalni uslov: Predmeti se obavezno oduzimaju kada je to po krivičnom zakonu neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti ili razloga morala.
  • Procesni uslov (Odstupanje od utvrđivanja krivice): Ovi predmeti se moraju oduzeti čak i u slučaju kada se krivični postupak ne završi:
    • presudom kojom se optuženi oglašava krivim, ili
    • rešenjem o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

2. Funkcionalna nadležnost i naknadno ispravljanje propusta

  • Nadležnost za donošenje rešenja: Rešenje o samostalnom oduzimanju predmeta donosi sud koji je nadležan za suđenje u prvom stepenu.
  • Ispravljanje propusta: Isti nadležni prvostepeni sud donosi ovo rešenje i u slučaju kada je u već donetoj presudi (kojom je optuženi oglašen krivim) ili rešenju (o obaveznom psihijatrijskom lečenju) propušteno da se donese odluka o oduzimanju predmeta.

3. Procesna prava vlasnika predmeta

  • Obaveza dostavljanja odluke: Ako je vlasnik predmeta koji se oduzimaju poznat, sud mu obavezno dostavlja overeni prepis rešenja o oduzimanju predmeta.
  • Aktivna legitimacija za pravni lek: Vlasnik predmeta ima zakonom garantovano pravo na žalbu protiv ovog rešenja.

Nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija prema maloletnicima

27. jula 2026.

1. Nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija i kontrolna funkcija

A. Subjekti kontrolne funkcije

  • Sudija za maloletnike i javni tužilac za maloletnike imaju zakonsku dužnost i ovlašćenje da ostvaruju odgovarajuću kontrolnu funkciju u odnosu na izvršenje određenih krivičnih sankcija prema maloletnim licima.

B. Oblici ostvarivanja kontrole prema vrsti vaspitnih mera

Zakon pravi jasnu razliku u načinu vršenja nadzora u zavisnosti od karaktera izrečene sankcije:

  • Za vaspitne mere institucionalnog (zavodskog) karaktera:
    • Kontrolna funkcija se ostvaruje neposredno.
    • Sudija za maloletnike i javni tužilac za maloletnike dužni su da aktivno prate rezultate izvršenja mere.
    • Ova neposredna kontrola se sprovodi obilaskom maloletnika smeštenih u zavodu ili ustanovi, kao i direktnim uvidom i razmatranjem izveštaja o toku samog izvršenja.
  • Za ostale vaspitne mere (vanzavodskog karaktera):
    • Kontrolna funkcija se ostvaruje posredno.
    • Praćenje se sprovodi putem periodičnih izveštaja ustanove u kojoj se sankcija izvršava, a posredstvom organa starateljstva ili, ako u sudu postoji takva mogućnost, preko odgovarajućeg stručnog lica u sudu (socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog i dr.).

2. Obaveza dostavljanja periodičnih izveštaja i rokovi

Kako bi se obezbedio kontinuitet u nadzoru i na vreme uočili rezultati vaspitnog uticaja, zakon propisuje obavezno periodično izveštavanje u rokovima koji su diferencirani prema subjektima:

A. Izveštavanje organa starateljstva

  • Nadležni organ starateljstva je dužan da svakih šest meseci dostavlja sudu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja vanzavodskih vaspitnih mera.
  • Izuzetak (Skraćenje roka): Sudija za maloletnike može zahtevati dostavljanje ovog izveštaja i u kraćem vremenskom roku.
  • Izveštaj stručnog lica: Sudija za maloletnike može odrediti da ovaj izveštaj, umesto organa starateljstva, sačini stručno lice zaposleno u sudu (socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog i dr.).

B. Izveštavanje uprave zavoda ili ustanove

  • Uprava zavoda, odnosno ustanove u kojoj se izvršava zavodska vaspitna mera, dužna je da svakih šest meseci dostavi izveštaj o rezultatima izvršenja mere.
  • Primaoci izveštaja: Izveštaj se obavezno dostavlja sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i javnom tužiocu za maloletnike.
  • Izuzetak (Skraćenje roka): Sudija za maloletnike ima diskreciono pravo da zahteva podnošenje ovog izveštaja i u kraćem vremenskom roku.

3. Izmena odluke o vaspitnoj meri, obustavljanje izvršenja i uslovni otpušt

Ukoliko se tokom izvršenja sankcije pokaže da je njen vaspitni uticaj postigao svrhu (pa meru treba obustaviti) ili da je propisana mera neadekvatna (pa je treba zameniti drugom), zakon predviđa strogo regulisan procesni mehanizam.

A. Funkcionalna nadležnost

  • Odluku o izmeni izrečene vaspitne mere, obustavljanju njenog izvršenja ili o uslovnom otpustu maloletnika donosi isključivo veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

B. Pokretanje postupka (Inicijativni subjekti)

Postupak se pred većem može pokrenuti na dva načina:

  1. Po sopstvenoj inicijativi suda (ex officio – kada sam prvostepeni sud nađe da je to potrebno).
  2. Na predlog sledećih taksativno određenih subjekata:
    • javnog tužioca za maloletnike,
    • maloletnika,
    • roditelja, usvojioca, odnosno staraoca maloletnika,
    • upravnika zavoda, odnosno ustanove u kojoj se mera izvršava,
    • organa starateljstva kome je poveren nadzor nad maloletnikom.

4. Pripremne radnje i pravila o održavanju sednice veća

A. Obavezne radnje pre donošenja odluke (Priprema sednice)

Pre nego što donese konačnu odluku o izmeni ili obustavi mere, veće za maloletnike mora da sprovede obavezne pripremne radnje radi utvrđivanja faktičkog stanja:

  • Obavezno saslušanje: Sud je dužan da neposredno sasluša sve subjekte koji imaju pravo da predlože izmenu ili obustavu.
    • Izuzetak: Od obaveze usmenog saslušanja pred većem izuzeti su upravnik ustanove i predstavnik organa starateljstva.
  • Fakultativno saslušanje: Sud može, po svojoj proceni, saslušati i druga lica koja mogu pružiti informacije o maloletniku.
  • Pribavljanje službenih izveštaja: Sud obavezno pribavlja detaljne izveštaje od zavoda ili ustanove u kojoj se zavodska mera izvršava, odnosno od organa starateljstva ili drugih nadležnih organa i ustanova.

B. Pravila o prisustvu na sednici veća

Odluka o sudbini vaspitne mere donosi se na formalnoj sednici veća za maloletnike prvostepenog suda.

  • Pozivanje i obavezno prisustvo: Na sednicu veća se obavezno pozivaju i na njoj moraju neposredno prisustvovati:
    • sva lica koja imaju pravo da predlože izmenu ili obustavu odluke o vaspitnim merama (maloletnik, njegovi roditelji/usvojilac/staralac i javni tužilac za maloletnike),
    • predstavnik organa starateljstva,
    • predstavnik zavoda, odnosno ustanove u kojoj se vaspitna mera izvršava.

Pravni lekovi u postupku prema maloletnicima

27. jula 2026.

I. ŽALBA KAO REDOVNI PRAVNI LEK

1. Odluke protiv kojih je dozvoljena žalba

Žalba se može izjaviti protiv tri vrste prvostepenih odluka o glavnoj stvari:

  • Presude kojom je maloletniku izrečena kazna maloletničkog zatvora;
  • Rešenja kojim je maloletniku izrečena vaspitna mera;
  • Rešenja o obustavljanju postupka koje je doneto zbog postojanja nekog od razloga iz kojih se u opštem krivičnom postupku donosi odbijajuća ili oslobađajuća presuda.

2. Aktivna legitimacija (Krug lica ovlašćenih za ulaganje žalbe)

  • Pravilo: Žalbu mogu izjaviti sva lica koja u opštem krivičnom postupku imaju pravo žalbe protiv presude. To podrazumeva javnog tužioca za maloletnike, branka, roditelje ili druge zakonske zastupnike, kao i samog maloletnika.

3. Rok za žalbu

  • Rok za izjavljivanje žalbe je izuzetno kratak i iznosi osam dana od dana prijema presude, odnosno rešenja. Ovaj rok je dvostruko kraći u poređenju sa opštim postupkom (gde iznosi 15 dana) i direktna je manifestacija načela hitnosti.

4. Suspenzivno dejstvo žalbe i izuzetak

  • Opšte pravilo: Žalba u postupku prema maloletnicima po pravilu ima suspenzivno (odložno) dejstvo – što znači da odlaže izvršenje pobijane odluke.
  • Izuzetak (kod zavodskih mera): Kada je odlukom izrečena zavodska vaspitna mera, žalba takođe zadržava izvršenje, osim ako sud ne odluči drugačije.
  • Uslovi za primenu izuzetka: Da bi sud odlučio da žalba ne odloži izvršenje zavodske mere, moraju se kumulativno ispuniti dva uslova:
    1. postojanje saglasnosti roditelja maloletnika;
    2. obavezno prethodno saslušanje maloletnika o toj okolnosti.

II. POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM VEĆEM

1. Prisustvo maloletnika na sednici drugostepenog veća

  • Pravilo: Maloletnik se ne poziva obavezno na sednicu drugostepenog veća.
  • Izuzetak: Pozvaće se isključivo ako predsednik veća ili samo veće nađe da bi njegovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

2. Preinačenje odluke i granice zabrane reformatio in peius

Drugostepeni sud može preinačiti prvostepenu odluku na štetu maloletnika (izricanjem teže sankcije) pod posebnim uslovima:

  • Inicijalni uslov: Izricanje teže sankcije je moguće samo ako je to predloženo u žalbi. Po prirodi stvari, ovakav predlog se može naći isključivo u žalbi javnog tužioca za maloletnike.

3. Uslovi za izricanje sankcije koja se sastoji u lišenju slobode

Zakon pravi jasnu razliku u pogledu obaveze održavanja pretresa pred drugostepenim sudom u zavisnosti od toga da li je prvostepenom odlukom već bila izrečena mera lišenja slobode:

  • A. Kada se lišenje slobode izriče PRVI PUT u drugostepenom postupku:
    • Uslov: Ako prvostepenom odlukom nije bila izrečena kazna maloletničkog zatvora ili zavodska vaspitna mera.
    • Pravilo: Drugo stepeno veće može izreći krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode (zatvor ili zavodsku meru) samo ako održi pretres.
  • B. Kada se samo produžava ili pooštrava već izrečeno lišenje slobode:
    • Uslov: Ako je prvostepenom odlukom već bila izrečena zavodska mera ili maloletnički zatvor.
    • Pravilo: Maloletnički zatvor u dužem trajanju ili teža zavodska mera od one izrečene prvostepenom odlukom mogu se izreći i u sednici drugostepenog veća (bez obaveze održavanja pretresa).

III. VANREDNI PRAVNI LEKOVI

1. Zahtev za zaštitu zakonitosti (Prošireni pravni osnov)

  • Suština specifičnosti: U postupku prema maloletnicima, ovaj vanredni pravni lek ima znatno širi pravni osnov za podnošenje u odnosu na opšti krivični postupak.
  • Osnovi za podnošenje: Zahtev za zaštitu zakonitosti se može podneti:
    1. zbog povrede zakona (klasični osnov);
    2. zbog toga što je prema maloletniku nepravilno izrečena kazna ili vaspitna mera (specifični, prošireni osnov koji omogućava preispitivanje celishodnosti i pravilnosti izbora sankcije).

2. Ponavljanje krivičnog postupka

  • Shodna primena: Odredbe opšteg ZKP-a o ponavljanju krivičnog postupka koji je završen pravnosnažnom presudom shodno se primenjuju i u ovom postupku.
  • Prilagođavanje odlukama: Ponavljanje postupka se shodno dozvoljava i u odnosu na postupak prema maloletniku koji je završen pravnosnažnim rešenjem o izricanju vaspitne mere.

Postupak pred većem za maloletnike

27. jula 2026.

1. Procesne forme postupka i rokovi

  • Dve procesne forme: Postupak pred većem za maloletnike može se odvijati alternativno kroz:
    1. sednicu veća, ili
    2. vođenje glavnog pretresa.
  • Rok za zakazivanje: Nakon što primi predlog javnog tužioca za maloletnike da se izrekne krivična sankcija, sudija za maloletnike je dužan da zakaže sednicu veća ili glavni pretres u roku od osam dana od dana prijema predloga.
  • Produženje roka: Za svako produženje ovog osmodnevnog roka, sudija za maloletnike mora pribaviti formalno odobrenje predsednika suda.
  • Kriterijum za izbor procesne forme: Izbor procesne forme direktno uslovljava vrstu krivične sankcije koja se maloletniku može izreći, prema tome da li se sankcija izvršava na slobodi ili u ustanovi.
    • Kazna maloletničkog zatvora i zavodske mere (upućivanje u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom ili posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje) mogu se izreći isključivo po održanom glavnom pretresu.
    • Ostale vaspitne mere (koje se ne izvršavaju u zavodskim ustanovama) mogu se izreći kako na glavnom pretresu, tako i u sednici veća.
  • Pretvaranje sednice u glavni pretres: Zakazivanje sednice veća ne isključuje mogućnost da se postupak kasnije ipak odvija na glavnom pretresu, jer se na samoj sednici veća može doneti odluka da se održi glavni pretres.

2. Krug lica koja učestvuju u postupku

  • Jedinstven krug lica za obe forme: Isti krug lica prisustvuje, može ili mora prisustvovati kako sednici veća, tako i glavnom pretresu.
  • Pozivanje na sednicu veća i glavni pretres: Na oba procesna događaja obavezno se pozivaju:
    • maloletnik,
    • njegovi roditelji, usvojilac, odnosno staralac,
    • javni tužilac za maloletnike,
    • branilac,
    • predstavnik organa starateljstva.
  • Dodatni pozivi za glavni pretres: Na glavni pretres se, pored navedenih lica, uvek pozivaju i druga lica koja se inače pozivaju na glavni pretres u skladu sa opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) (svedoci, veštaci, oštećeni itd.).
  • Obavezno prisustvo: Sednici veća i glavnom pretresu moraju obavezno prisustvovati:
    • javni tužilac za maloletnike,
    • branilac,
    • predstavnik organa starateljstva.
  • Posledice neopravdanog izostanka: Ako javni tužilac za maloletnike ili branilac neopravdano izostanu sa sednice veća ili sa glavnog pretresa, predsednik veća (sudija za maloletnike) o tome obaveštava neposredno višeg javnog tužioca (za tužioca), odnosno nadležnu advokatsku komoru (za branioca).

3. Tok i pravila održavanja glavnog pretresa

  • Shodna primena ZKP-a i izuzetak (celishodnost): Na pripremu, rukovođenje, odlaganje, prekidanje i zapisnik o glavnom pretresu shodno se primenjuju opšta pravila ZKP-a. Međutim, sud ima ovlašćenje da odstupi od ovih pravila ako oceni da njihova primena u konkretnom slučaju ne bi bila celishodna.
  • Odlaganje i prekidanje: Glavni pretres se odlaže ili prekida samo izuzetno. O svakom odlaganju ili prekidu sudija za maloletnike mora pismeno obavestiti predsednika suda i obrazložiti razloge za to.
  • Privremeni smeštaj u toku postupka: U toku ovog procesnog stadijuma, predsednik veća (sudija za maloletnike) ili samo veće za maloletnike može doneti rešenje o privremenom smeštaju maloletnika, ili ukinuti ranije doneto rešenje o privremenom smeštaju.

4. Odstupanje od načela vezanosti optužbom

  • Pravilo: Odredbe ZKP-a o izmeni i proširenju optužbe primenjuju se i u postupku prema maloletniku.
  • Izuzetak (Slabljenje načela akuzatornosti): Veće za maloletnike nije strogo vezano optužbom. Ono je ovlašćeno da i bez predloga javnog tužioca za maloletnike donese odluku na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno na glavnom pretresu.
  • Nezavisnost u izboru sankcije: Veće takođe nije vezano predlogom javnog tužioca za maloletnike prilikom odlučivanja da li će prema maloletniku izreći kaznu maloletničkog zatvora ili vaspitnu meru.

5. Odluke veća za maloletnike

A. Forme odluka prema vrsti ročišta

  • Sednica veća se uvek i isključivo okončava donosenjem rešenja.
  • Glavni pretres se može okončati donosenjem rešenja ili presude.

B. Vrste odluka o glavnoj stvari

  1. Presuda:
    • Donosi se jedino kada se maloletniku izriče kazna maloletničkog zatvora (što pretpostavlja obavezno održan glavni pretres).
    • Izrađuje se u obliku osuđujuće presude iz opšteg postupka i sadrži sve zakonske elemente kojima se okrivljeni oglašava krivim.
  2. Rešenje o izricanju vaspitne mere:
    • Donosi se kada se maloletniku izriče vaspitna mera (s tim što se zavodska mera može izreći samo na glavnom pretresu, a ostale i na sednici).
    • Specifičnost izreke: U izreci se navodi samo koja se vaspitna mera izriče, ali se maloletnik ne oglašava krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret.
    • Specifičnost obrazloženja: Sadrži opis dela i okolnosti koje opravdavaju izricanje te konkretne mere.
  3. Rešenje o obustavljanju postupka:
    • Donosi se u dva taksativno navedena slučaja:
      • kada veće utvrdi postojanje bilo kog razloga zbog kojeg se u opštem krivičnom postupku donosi odbijajuća ili oslobađajuća presuda;
      • kada veće oceni da nije celishodno izreći maloletniku ni kaznu ni vaspitnu meru.

C. Pismena izrada i saopštavanje odluke

  • Rok za izradu: Sudija za maloletnike je dužan da pismeno izradi presudu, odnosno rešenje, u roku od osam dana od dana objavljivanja odluke.
  • Saopštavanje: Ako je vaspitna mera izrečena u sednici veća, sudija za maloletnike je lično saopštava maloletniku.

6. Odluka o troškovima postupka i imovinskopravnom zahtevu

Zakon predviđa primarno i jedno supsidijarno (uslovno) pravilo o snošenju troškova i namirenju imovinskopravnog zahteva:

A. Primarno pravilo

  • Maloletnik se može obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinskopravnog zahteva samo ako mu je izrečena kazna maloletničkog zatvora.
  • Ako mu je izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, primenjuje se sledeći režim:
    • troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava;
    • oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

B. Supsidijarno (Uslovno) pravilo

  • Uslov: Maloletnik poseduje sopstvenu imovinu.
  • Pravna posledica: Sud može odrediti da maloletnik plati troškove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i u slučaju kada mu je izrečena vaspitna mera, kao i kada veće donese odluku o obustavi postupka usled necelishodnosti (ocena da nije celishodno izreći ni kaznu ni vaspitnu meru).

Pripremni postupak prema maloletniku

27. jula 2026.

Pripremni postupak prema maloletnicima predstavlja prvu formalnu sudsku fazu ovog posebnog postupka, čija pravila značajno odstupaju od pravila istrage u opštem krivičnom postupku.

1. Pokretanje pripremnog postupka i rešavanje sukoba mišljenja

A. Formalni uslov i inicijativa

  • Inicijalni akt: Formalni uslov za započinjanje pripremnog postupka jeste podnošenje zahteva za pokretanje pripremnog postupka.
  • Ovlašćeni predlagač: Zahtev podnosi isključivo javni tužilac za maloletnike.
  • Donosilac odluke: Zahtev se podnosi sudiji za maloletnike nadležnog suda.

B. Pokretanje postupka bez formalne odluke

  • Odsustvo rešenja: Sudija za maloletnike ne donosi bilo kakvu formalnu odluku (rešenje) kojom započinje pripremni postupak.
  • Faktičko pokretanje: Ukoliko se sudija za maloletnike složi sa zahtevom javnog tužioca, on jednostavno započinje sprovođenje saslušanja i drugih istražnih radnji radi utvrđivanja relevantnih činjenica.

C. Rešavanje neslaganja između sudije i tužioca

  • Zabrana samostalnog odbijanja: Ako se sudija za maloletnike ne složi sa zahtevom javnog tužioca za pokretanje pripremnog postupka, on ne može samostalno da odbije taj zahtev.
  • Uloga neposredno višeg suda: U slučaju neslaganja, sudija je dužan da zatraži da o tome konačnu odluku donese veće za maloletnike neposredno višeg suda.

2. Svrha i dvostruka usmerenost pripremnog postupka

Za razliku od opšteg krivičnog postupka gde je fokus istrage primarno na krivičnom delu (causa criminalis), pripremni postupak prema maloletnicima karakteriše dvostruka usmerenost:

  1. Razjašnjavanje krivičnog dela – utvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa samim protivpravnim delom koje je predmet postupka.
  2. Ispitivanje ličnosti maloletnika – utvrđivanje svih bitnih ličnih i socijalnih karakteristika maloletnika.
  3. Obavezni krug činjenica za utvrđivanje: U pripremnom postupku se, pored dokaza o delu, moraju posebno utvrditi činjenice potrebne za ocenu zrelosti maloletnika, a obavezno se ispituje i sredina u kojoj i prilikama pod kojima maloletnik živi, kao i njegovo opšte ponašanje. Svrha ovog stadijuma u potpunosti prevazilazi puku neophodnost prikupljanja dokaza o samom delu.

3. Dokazna sredstva i uloga stručnih organa u ispitivanju ličnosti

Radi potpunog i svestranog rasvetljavanja ličnosti maloletnika i njegovog mikrosocijalnog ambijenta, zakon predviđa specifične dokazne izvore i učešće stručnih aktera:

  • Saslušanje bliskih lica: Obavezno se saslušavaju lica bliska maloletniku – njegovi roditelji, usvojilac, odnosno staralac, kao i druga lica koja mogu pružiti korisne podatke.
  • Poveravanje prikupljanja podataka stručnom licu: Sudija za maloletnike može prikupljanje ovih podataka poveriti odgovarajućem stručnom licu u sudu (socijalnom radniku, psihologu, pedagogu, specijalnom pedagogu i dr.), pod uslovom da takav stručni profil postoji u tom sudu.
  • Obavezno pribavljanje mišljenja organa starateljstva: Tokom pripremnog postupka sud ima izričitu zakonsku obavezu da pribavi mišljenje organa starateljstva.
  • Izveštaj o ranije izrečenim merama: Ukoliko je prema maloletniku ranije već bila izrečena neka zavodska mera, sud je dužan da pribavi izveštaj zavoda ili ustanove o primeni i efektima te mere.
  • Sveobuhvatni stručni pregled (Veštačenje): Kada je za utvrđivanje zdravstvenog stanja, stepena zrelosti i drugih ličnih svojstava maloletnika neophodan pregled veštaka, sud određuje lekare, psihologe ili pedagoge. Ova specifična ispitivanja se mogu vršiti u zdravstvenoj ili drugoj ustanovi.

4. Pravila o izvođenju radnji i prisustvo na saslušanju

A. Autonomija sudije i prava učesnika

  • Način izvođenja radnji: Sudija za maloletnike samostalno određuje način izvođenja pojedinih radnji, držeći se pritom opštih pravila ZKP-a u onoj meri koja obezbeđuje:
    1. prava maloletnog okrivljenog na odbranu;
    2. prava oštećenog;
    3. prikupljanje dokaza potrebnih za donošenje odluke.
  • Delegiranje radnji policiji: Sudija može poveriti policiji izvršenje naredbe o pretrešanju stana ili o privremenom oduzimanju predmeta, na način predviđen opštim pravilima ZKP-a.

B. Obaveznost prisustva na saslušanju maloletnika

Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju obavezno prisustvovati sledeći akteri:

  • javni tužilac za maloletnike;
  • branilac za maloletnike.

C. Prisustvo bliskih lica i organa starateljstva

  • Pravilo: Saslušanju po pravilu prisustvuju i roditelj, usvojilac, odnosno staralac maloletnika.
  • Izuzetak (Uskraćivanje prisustva): Sudija za maloletnike može doneti odluku da uskrati prisustvo roditelju ili staraocu ukoliko oceni da je to u interesu samog maloletnika.
  • Prisustvo predstavnika organa starateljstva: Sudija može odobriti da radnjama u pripremnom postupku prisustvuje i predstavnik organa starateljstva.
  • Aktivna uloga prisutnih lica: Sva navedena lica, kada prisustvuju radnjama u pripremnom postupku, imaju pravo da stavljaju predloge i upućuju pitanja licu koje se saslušava.
  • Stručna pomoć pri saslušanju: Kada je to potrebno, saslušanje maloletnika obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica.
  • Udaljenje maloletnika: Sudija za maloletnike može naložiti da se maloletnik privremeno udalji tokom izvođenja pojedinih radnji. Za ostale radnje u pripremnom postupku (mimo saslušanja), prisustvo navedenih lica procenjuje se po potrebi.

5. Okončanje pripremnog postupka i optužni akti javnog tužioca

A. Završetak pripremnog postupka

  • Odsustvo formalne odluke: Ni okončanje pripremnog postupka se ne manifestuje nikakvom posebnom formalnom odlukom.
  • Faktički završetak: Postupak se smatra okončanim u trenutku kada sudija za maloletnike izvrši procesnu radnju dostavljanja spisa predmeta nadležnom javnom tužiocu za maloletnike.

B. Alternativne odluke javnog tužioca

Pošto primi spise predmeta, javni tužilac za maloletnike je dužan da u roku od osam dana (rok je instruktivne prirode, a propuštanje ne povlači procesne posledice) donese jednu od sledeće tri alternativne odluke:

  1. Zahtevati da se pripremni postupak dopuni.
  2. Podneti obrazloženi predlog veću za maloletnike da se maloletniku izrekne krivična sankcija.
  3. Predložiti sudiji za maloletnike da se postupak obustavi.

6. Predlog za izricanje krivične sankcije (Drugi optužni akt u postupku)

Predlog za izricanje krivične sankcije predstavlja drugi po redu optužni akt u postupku prema maloletnicima, na osnovu kojeg započinje naredni procesni stadijum – postupak pred većem za maloletnike.

Ovaj akt mora obavezno da sadrži sledećih pet elemenata:

  1. Identifikaciju maloletnika – ime i prezime maloletnika i godine njegovog života.
  2. Označenje predmeta krivičnog postupka – opis i zakonski naziv krivičnog dela.
  3. Dokazni osnov – označenje dokaza iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo.
  4. Obrazloženje – koje obavezno mora da sadrži ocenu stepena zrelosti maloletnika i specifičnih svojstava njegove ličnosti.
  5. Predlog krivične sankcije – konkretan predlog da se maloletniku izrekne krivična sankcija.

7. Predlog za obustavu postupka i rešavanje sukoba nadležnosti

Javni tužilac za maloletnike može predložiti sudiji za maloletnike da se postupak prema maloletniku obustavi na osnovu dva alternativna osnova:

  • A. Opšti razlozi za obustavu postupka: Ukoliko postoje razlozi koji bi i u opštem postupku doveli do obustave (npr. nedostatak dokaza da je maloletnik učinio delo, ako delo nije krivično delo, nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja i sl.).
  • B. Razlozi necelishodnosti (Oportunitet): Kada tužilac oceni da dalji postupak nije celishodan, i to u sledeća dva zakonska slučaja:
    • kod krivičnih dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina – ako vođenje postupka nije celishodno s obzirom na prirodu dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život i lična svojstva maloletnika;
    • ako je u toku izvršenje druge krivične sankcije (kazne ili vaspitne mere), pa vođenje novog postupka i izricanje nove sankcije ne bi imalo nikakve svrhe s obzirom na težinu novog dela i sankciju koja se već izvršava.

Procedura i odlučivanje o predlogu za obustavu

Ukoliko se predloži obustava postupka, primenjuje se stroga procedura kontrole predloga:

  1. Obaveštavanje organa starateljstva: Javni tužilac je dužan da o svom predlogu za obustavu obavesti organ starateljstva.
  2. Pravo neslaganja organa starateljstva: Ukoliko se organ starateljstva ne slaže sa predloženom obustavom postupka, dužan je da o tome obavesti sudiju za maloletnike u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje.
  3. Neslaganje sudije za maloletnike: Ako se sudija za maloletnike ne složi sa predlogom javnog tužioca da se postupak obustavi (bilo po sopstvenoj oceni, bilo zato što se organ starateljstva izjasnio protiv obustave), on ne može samostalno doneti odluku o odbijanju.
  4. Uloga veća višeg suda: Sudija za maloletnike je dužan da u roku od tri dana zatraži da o obustavi odluči veće za maloletnike višeg suda.
  5. Donošenje odluke i nastavak postupka: Veće za maloletnike višeg suda donosi odluku tek nakon što sasluša nadležnog javnog tužioca za maloletnike. Ukoliko veće odluči da ne usvoji predlog tužioca o obustavi, postupak se prema maloletniku nastavlja, a javni tužilac je zakonski obavezan da u tom daljem postupku učestvuje.

Uslovljeno obustavljanje postupka prema maloletniku

1. Pojam i specifična pravna priroda

  • Definicija: Uslovljeno obustavljanje krivičnog postupka predstavlja vid netipičnog delovanja načela oportuniteta krivičnog gonjenja.
  • Zašto je netipično? Kod klasičnog oportuniteta, tužilac uopšte ne pokreće postupak. Ovde je krivični postupak već pokrenut (tužilac je primarno postupao po načelu legaliteta), a od gonjenja se odustaje naknadno, tek nakon što je postupak vođen neko vreme, pod uslovom da maloletnik ispuni određene obaveze i time „zasluži oproštaj“.
  • Svrha: Odustajanje od započetog gonjenja iz razloga necelishodnosti daljeg vođenja postupka prema maloletniku.
  • Vremenska granica samostalnosti tužioca:
    • Javni tužilac za maloletnike može samostalno odlučivati o oportunitetu (shodno članu 58 ZM) samo do podnošenja zahteva za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike.
    • Nakon podnošenja zahteva, tužilac gubi pravo na samostalno odlučivanje i može samo staviti predlog sudu da se postupak obustavi.

2. Donosilac odluke o obustavljanju

Do uslovljenog obustavljanja postupka uvek dolazi receives odlukom suda, i to u dva funkcionalna sastava:

  1. odlukom sudije za maloletnike,
  2. odlukom veća za maloletnike (u slučajevima kada postoji neslaganje između procesnih aktera).

3. Procesni mehanizmi pokretanja i rešavanje neslaganja

Zakon predviđa dva različita procesna puta koji mogu dovesti do uslovljene obustave postupka:

A. Mehanizam I: Inicijativa javnog tužioca za maloletnike

  • Javni tužilac podnosi predlog da se postupak obustavi pod uslovom da maloletnik prihvati da ispuni jedan ili više vaspitnih naloga.
  • Ako sudija za maloletnike PRIHVATI predlog: Sudija određuje maloletniku ispunjenje određenih vaspitnih naloga. Prilikom izbora, dužan je da vodi računa o sledećim kriterijumima:
    • da nalozi budu prilagođeni ličnosti maloletnika,
    • da budu prilagođeni prilikama u kojima maloletnik živi,
    • da se uzme u obzir spremnost maloletnika da sarađuje u njihovom ispunjenju.
    • Poseban uslov za poravnanje: Ako se nalog sastoji u poravnanju sa oštećenim (izvinjenje, naknada štete, rad), obavezno je potreban pristanak oštećenog.
  • Ako se sudija za maloletnike NE SLOŽI sa predlogom:
    • Odluku o neslaganju donosi veće za maloletnike u roku od osam dana.
    • Veće može postupiti na dva načina:
      1. doneti rešenje o obustavljanju postupka bez ikakvih uslova (ako nađe da određivanje vaspitnog naloga nije celishodno),
      2. prihvatiti predlog tužioca i odrediti maloletniku ispunjenje vaspitnih naloga (pod istim uslovima i kriterijumima koji važe i za sudiju).

B. Mehanizam II: Odlučivanje veća u slučaju opšteg neslaganja

  • Do uslovljene obustave može doći i kada veće odlučuje o neslaganju sudije za maloletnike (odnosno organa starateljstva) sa predlogom tužioca da se postupak bezuslovno obustavi.
  • U tom slučaju, veće može odlučiti da obustavu ipak uslovi ispunjavanjem jednog ili više vaspitnih naloga.

4. Procesne posledice (Ne)ispunjenja vaspitnog naloga

Nakon što su maloletniku određeni vaspitni nalozi, dalja sudbina postupka zavisi isključivo od njegovog ponašanja:

A. Slučaj potpunog izuzimanja (Ispunjenje naloga)

  • Procedura: Organ starateljstva podnosi sudu izveštaj o tome da je maloletnik u potpunosti izvršio preuzeti vaspitni nalog.
  • Pravna posledica: Sudija za maloletnike donosi rešenje o obustavljanju postupka prema maloletniku.

B. Slučaj neispunjenja ili delimičnog ispunjenja naloga

  • Procedura: Ako maloletnik uopšte ne izvrši nalog, ili ga ispuni samo delimično u meri koja opravdava dalji postupak, sudija o tome pismeno obaveštava javnog tužioca.
  • Nove procesne alternative tužioca: Javni tužilac je dužan da u roku od osam dana od prijema obaveštenja donese jednu od sledeće dve odluke:
    1. podneti obrazloženi predlog veću za maloletnike da se maloletniku izrekne krivična sankcija,
    2. podneti predlog da se postupak prema maloletniku obustavi (ako oceni da je to i pored neispunjenja svrsishodno).

5. Položaj oštećenog lica

  • Obaveza obaveštavanja: O donošenju rešenja o obustavljanju krivičnog postupka sud je dužan da obavesti oštećenog.
  • Gubitak prava na gonjenje: Oštećeni u ovom postupku nema pravo da preuzme krivično gonjenje (ne može postati supsidijarni tužilac), čime se dosledno štiti načelo ekskluziviteta javnog tužioca u postupku prema maloletnicima.

Predistražni postupak prema maloletnicima

27. jula 2026.

Kao i opšti krivični postupak, postupak prema maloletnicima je dinamičnog karaktera i odvija se kroz nekoliko sukcesivnih faza:

  • Predistražni postupak – predstavlja neformalni uvodni stadijum koji prethodi pokretanju formalnog sudskog postupka.
  • Pripremni postupak prema maloletniku – prva formalna faza sudskog karaktera.
  • Postupak pred većem za maloletnike – centralna faza suđenja koja se može odvijati u dve procesne forme:
    • održavanjem sednice veća, ili
    • održavanjem glavnog pretresa.
  • Postupak povodom pravnih lekova.

PREDISTRAŽNI POSTUPAK I PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA

A. Karakter radnji i rukovođenje

  • Nadležnost: Predistražni postupak je u nadležnosti policije, ali njime rukovodi javni tužilac za maloletnike.
  • Pravna priroda radnji: Radnje su po pravilu neformalnog karaktera, ali pojedine radnje (poput saslušanja maloletnika od strane policije ili određenih veštačenja) mogu imati i formalni karakter i služiti kao dokaz u postupku.

B. Pravila o obavljanju informativnog razgovora (Prikupljanje obaveštenja)

Kada policija prikuplja obaveštenja od maloletnika, primenjuju se stroga zaštitna pravila:

  • Specijalizacija: Razgovor obavlja isključivo policajac za maloletnike (službeno lice koje je steklo posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih).
  • Obavezno prisustvo: Razgovor se mora obaviti u prisustvu maloletniku bliskih lica: roditelja, usvojioca ili staraoca.
  • Izuzetak (Uloga organa starateljstva): Ako policija iz objektivnih razloga ne može da obezbedi prisustvo roditelja, usvojioca ili staraoca (npr. maloletnik nema roditelje, nema stalno boravište, socijalno je zapušten), prikupljanje obaveštenja se realizuje uz prisustvo predstavnika organa starateljstva.

POKRETANJE POSTUPKA I EKSKLUZIVITET JAVNOG TUŽIOCA

A. Načelo ekskluziviteta

  • Pravilo: Krivični postupak prema maloletniku za sva krivična dela pokreće se isključivo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike.
  • Zabrana supsidijarnog i privatnog tuženja: U ovom postupku nije moguće krivično gonjenje po zahtevu oštećenog kao tužioca (supsidijarni tužilac), niti po privatnoj tužbi.

B. Postupanje kod dela koja se gone po predlogu ili privatnoj tužbi

  • Procedura: Da bi tužilac pokrenuo postupak za ova dela, oštećeni mu mora podneti predlog za pokretanje postupka.
  • Rok: Predlog se mora podneti u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za delo i učinioca.

PRIMENA NAČELA OPORTUNITETA KRIVIČNOG GONJENJA

A. Uslovi za primenu oportuniteta

  • Materijalni uslov: Oportunitet se može primeniti za krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
  • Suština: Javni tužilac u ovim slučajevima nije dužan da postupi po načelu legaliteta oficijelnog gonjenja, već može odbaciti krivičnu prijavu iz razloga celishodnosti.

B. Vrste (vidovi) oportuniteta

Zakon predviđa dva oblika primene ovog načela:

  1. Bezuslovni oportunitet – kada je tužilac rukovođen isključivo ocenom o necelishodnosti vođenja postupka.
  2. Uslovljeni oportunitet – kada se donošenje odluke uslovljava time da maloletnik ispuni jedan ili više vaspitnih naloga. Za ovo je potreban pristanak maloletnika, njegovih roditelja (ili usvojioca/staraoca), kao i stvarna spremnost maloletnika da obavezu ispuni.

C. Prikupljanje informacija i privremeni smeštaj

  • Pribavljanje podataka: Radi ocene celishodnosti gonjenja, tužilac može tražiti obaveštenja od roditelja, usvojioca, staraoca, drugih lica i ustanova, ili ih pozvati radi neposrednog informisanja.
  • Ispitivanje ličnosti (Privremeni smeštaj): Ako je za odluku o oportunitetu potrebno ispitati lična svojstva maloletnika, tužilac ga u sporazumu sa organom starateljstva može uputiti u prihvatilište za decu i omladinu ili vaspitnu ustanovu na rok od najduže 30 dana.

D. Oportunitet u toku izvršenja druge krivične sankcije

  • Pravilo: Ako je u toku izvršenje neke krivične sankcije prema maloletniku (bilo zavodske, bilo na slobodi), tužilac može odlučiti da ne pokreće postupak za drugo (novo ili novootkriveno) krivično delo.
  • Uslov: Da tužilac oceni da s obzirom na težinu tog dela i sankciju koja se već izvršava, vođenje novog postupka i izricanje nove sankcije ne bi imalo nikakve svrhe.

ZAŠTITNI MEHANIZMI U SLUČAJU NEPOKRETANJA POSTUPKA

Ukoliko javni tužilac donese odluku da ne pokrene postupak (bilo zbog nedostatka dokaza, bilo primenom oportuniteta), oštećeni i organ starateljstva imaju pravo na sudsku zaštitu.

A. Obaveštavanje o odluci

  • Javni tužilac je dužan da o nepokretanju postupka, uz navođenje razloga, obavesti oštećenog i organ starateljstva.
  • Takođe se obaveštava i policija, ukoliko je ona podnela krivičnu prijavu.

B. Pokretanje postupka pred većem neposredno višeg suda

  • Inicijativa (Aktivna legitimacija): Zahtev za pokretanje postupka mogu podneti oštećeni i organ starateljstva.
  • Rokovi za podnošenje zahteva:
    • osam dana od dana prijema obaveštenja od tužioca;
    • tri meseca od dana odbacivanja prijave ili predloga, ukoliko uopšte nisu bili obavešteni o odluci tužioca.
  • Odlučivanje: O zahtevu odlučuje veće za maloletnike neposredno višeg suda u sednici veća, nakon što od tužioca pribavi spise predmeta. Na sednicu se obavezno poziva javni tužilac za maloletnike.
  • Odluke veća: Veće može doneti rešenje da se postupak ne pokrene, ili doneti rešenje da se postupak pokrene pred sudijom za maloletnike.
  • Pravni lek: Protiv ove odluke veća žalba nije dozvoljena.
  • Dužnost tužioca: Ako veće donese odluku o pokretanju postupka, javni tužilac za maloletnike je zakonski obavezan da u tom postupku učestvuje.

Lišavanje slobode maloletnika

27. jula 2026.

1. Lišavanje slobode u predistražnom postupku

A. Karakter i svrha policijskog lišenja slobode

  • Strogo funkcionalni karakter: Lišavanje slobode od strane policije u predistražnom postupku može biti isključivo kratkotrajno.
  • Svrha: Sprovodi se jedino radi sprovođenja maloletnika sudiji za maloletnike (shodno članu 227 ZKP-a).
  • Odstupanje od opšteg postupka: Za razliku od opšteg postupka gde se lice sprovodi javnom tužiocu, maloletnik lišen slobode se sprovodi isključivo sudiji za maloletnike.
  • Apsolutna zabrana zadržavanja: Zakon izričito propisuje da se maloletnik ne može zadržati od strane policije.

B. Dužnost hitnog postupanja i obrazloženje kašnjenja

  • Sprovođenje bez odlaganja: Kada policija oceni da postoji neki od razloga za određivanje pritvora, dužna je da maloletnika sprovede sudiji za maloletnike bez ikakvog odlaganja i obavesti ga o tačnom vremenu i razlozima lišenja slobode.
  • Pravilo od osam časova: Ukoliko je usled неотклоњивих сметњи спровођење trajalo duže od osam časova, ovlašćeno lice policije je dužno da to kašnjenje posebno pismeno obrazloži sudiji za maloletnike.
  • Zapisnik o lišenju slobode: Sudija za maloletnike o ovom kašnjenju sačinjava službenu belešku ili zapisnik, u koji obavezno unosi i izjavu maloletnika o tačnom vremenu i mestu lišenja slobode.

2. Privremeni smeštaj maloletnika (Alternativa pritvoru)

A. Pojam, vrste i svrha

  • Definicija: Mera kojom sudija za maloletnike u toku pripremnog postupka privremeno ograničava slobodu maloletnika smeštanjem u kontrolisano okruženje.
  • Vrste privremenog smeštaja: Sudija može doneti rešenje da se maloletnik:
    • privremeno smesti u prihvatilište;
    • privremeno smesti u vaspitnu ili sličnu ustanovu;
    • stavi pod nadzor organa starateljstva;
    • smesti u drugu porodicu.
  • Protektivni karakter: Mera se prvenstveno određuje radi zaštite maloletnika – kada je potrebno njegovo hitno izdvajanje iz loše sredine, pružanje pomoći, nadzora ili zaštite.

B. Supstitutivni karakter (Zamena za pritvor)

  • Pravna priroda: Iako joj primarna svrha nije obezbeđenje prisustva maloletnika, ova mera ima potencijalno supstitutivni karakter. Она predstavlja blažu procesnu alternativu pritvoru.
  • Obaveznost primene: Sudija je dužan da uvek kada je to moguće, umesto najteže mere (pritvora), donese rešenje o privremenom smeštaju maloletnika.

C. Pravni lek i troškovi

  • Pravo na žalbu: Protiv rešenja o privremenom smeštaju žalbu mogu izjaviti: maloletnik, roditelj, usvojilac, staralac, branilac i javni tužilac za maloletnike.
  • Rok za žalbu: Žalba se podnosi u roku od 24 časa od prijema rešenja.
  • Dejstvo žalbe: Žalba nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže izvršenje rešenja).
  • Finansiranje: Troškovi privremenog smeštaja se isplaćuju unapred iz budžetskih sredstava i tretiraju se kao troškovi krivičnog postupka.

3. Pritvor prema maloletnicima i njegova supsidijarnost

  • Izuzetni karakter: Pritvor u postupku prema maloletnicima ima još izuzetniji karakter nego u opštem krivičnom postupku.
  • Načelo supsidijarnosti (Pritvor kao ultima ratio): Sudija za maloletnike može odrediti pritvor isključivo ako su ispunjeni opšti zakonski razlozi, pod uslovom da se ta svrha ne može postići primenom mere privremenog smeštaja. Tek kada se utvrdi da se prisustvo i bezbednost ne mogu osigurati privremenim smeštajem ili nekom drugom blažom merom, može se odrediti pritvor.

4. Zakonski rokovi maksimalnog trajanja pritvora

Dužina trajanja pritvora prema maloletnicima je strogo ograničena i klasifikovana prema procesnim fazama i uzrastu maloletnika:

A. U pripremnom postupku

  • Inicijalni rok: Na osnovu rešenja sudije za maloletnike, pritvor može trajati najduže mesec dana.
  • Produženje: Veće za maloletnike istog suda može, iz opravdanih razloga, produžiti pritvor najduže za još mesec dana.
  • Apsolutni maksimum: Pritvor u pripremnom postupku može trajati ukupno najviše dva meseca (1 mesec + 1 mesec).

B. Nakon završetka pripremnog postupka (Od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije)

Maksimalni rokovi su diferencirani prema uzrasnim kategorijama maloletnika:

  • prema starijem maloletniku: najduže šest meseci;
  • prema mlađem maloletniku: najduže četiri meseca.

C. Nakon izricanja zavodske krivične sankcije

  • Maksimalni rok: Od trenutka izricanja zavodske sankcije (upućivanje u vaspitno-popravni dom ili kazna maloletničkog zatvora), pritvor može trajati najduže šest meseci.

D. Obavezna periodična kontrola

  • Dužnost veća: U fazama nakon završetka pripremnog postupka, kao i nakon izricanja zavodske sankcije, veće za maloletnike ima zakonsku obavezu da svakih mesec dana ex officio ispituje da li i dalje postoje razlozi za pritvor i donese rešenje o njegovom produženju ili ukidanju.

5. Režim izvršenja pritvora i uračunavanje

A. Uračunavanje pritvora

  • Pravilo: Vreme koje je maloletnik proveo u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode, obavezno se uračunava u trajanje izrečene krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
  • Sankcije u koje se pritvor uračunava:
    • vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu;
    • vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom;
    • kazna maloletničkog zatvora.

B. Pravilo o odvojenom smeštaju i izuzetak

  • Opšte pravilo: Maloletnik se u pritvoru po pravilu nalazi potpuno odvojeno od punoletnih lica.
  • Izuzetak (zajednički smeštaj sa punoletnikom): Sudija za maloletnike može izuzetno odrediti da maloletnik bude smešten u pritvoru zajedno sa punoletnim licem, ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. da se proceni da to punoletno lice neće štetno uticati na maloletnika;
    2. da bi u suprotnom usamljenje maloletnika trajalo duže i ostavilo štetne posledice po razvoj njegove ličnosti.

C. Ovlašćenja sudije za maloletnike

  • Sudija za maloletnike ima ista nadzorna i procesna oštećenja prema maloletnom pritvoreniku koja po ZKP-u pripadaju sudiji u pogledu punoletnih pritvorenika.
  • Posebna dužnost: Prilikom vršenja ovih ovlašćenja, sudija je dužan da posebno uzme u obzir lična svojstva i specifične potrebe svakog konkretnog pritvorenog maloletnika.

Nadležnost u postupku prema maloletnicima

27. jula 2026.

A. Stvarna nadležnost

  • Pravilo: Za postupak prema maloletnicima karakteristično je da se postupak u prvom stepenu uvek vodi pred višim sudom. Ova specifičnost je neposredna manifestacija načela specijalizovanosti sudskih organa.

B. Mesna nadležnost

Mesna nadležnost u ovom postupku je primarno orijentisana prema ličnosti maloletnika, a ne prema mestu izvršenja krivičnog dela, što predstavlja ključnu razliku u odnosu na opšti krivični postupak.

  • Opšte (primarno) pravilo: Mesna nadležnost se primarno određuje prema prebivalištu maloletnika. Za postupak je, po pravilu, nadležan sud na čijem području maloletnik ima prijavljeno prebivalište.
  • Supsidijarni kriterijum: Ako maloletnik nema prebivalište ili je ono nepoznato, mesno nadležan je sud njegovog boravišta.

C. Izuzeci od pravila o mesnoj nadležnosti (Fakultativna nadležnost)

Postupak se izuzetno može sprovesti i pred drugim sudovima mimo mesta prebivališta ili boravišta maloletnika. To su sledeća tri zakonska slučaja:

  1. pred sudom boravišta maloletnika koji inače ima poznato prebivalište;
  2. pred sudom mesta izvršenja krivičnog dela;
  3. pred sudom na čijem se području nalazi zavod ili ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u kojoj se maloletnik već nalazi.
  4. Ključni uslov za primenu izuzetaka: Da bi se primenio bilo koji od ova tri fakultativna osnova, neophodno je da je u konkretnom slučaju očigledno da će se pred tim sudom lakše спровести postupak.

Osnovna načela postupka prema maloletnicima

27. jula 2026.

U postupku prema maloletnicima, pored opštih načela koja su modifikovana, važe i posebna načela koja su tipična isključivo za ovu vrstu krivičnog postupka.

Načelo procesne protektivnosti u odnosu na maloletnika

A. Pojam i značaj

  • Definicija: Predstavlja osnovno (fundamentalno) načelo celokupnog maloletničkog krivičnog postupka iz kojeg logički i funkcionalno proizilaze sva ostala specifična načela.
  • Svrha: Maksimalna zaštita i poboljšanje procesnog položaja maloletnika u cilju potpunog ostvarenja svrhe samog postupka.
  • Pravna priroda (model): Maloletničko krivično pravosuđe u Srbiji se zasniva na „protektivnom“ modelu. Ovaj model polazi od pretpostavke o društvenoj uslovljenosti kriminaliteta mladih i potrebe za pružanjem društvene zaštite i pomoći, umesto isključivog kažnjavanja.

B. Manifestacija protektivnosti u pravnom sistemu

Zaštita maloletnih učinilaca je sveobuhvatna i proteže se kroz različite sfere:

  • Vanpravna sfera: Mere socijalnog staranja i zaštite, kao i psihološko-pedagoške mere koje se preduzimaju u specijalizovanim ustanovama.
  • Zakonodavna sfera: Kroz specifične propise materijalnog krivičnog prava, krivičnog procesnog prava, propise o izvršenju krivičnih sankcija, kao i kroz mere postpenalne zaštite.
  • Praktična sfera: Kroz postupanje nadležnih organa koje se zasniva na specijalizovanim kriminalističkim znanjima i vođenju specifične kriminalne politike.

Načelo funkcionalnog spajanja pripremnog postupka i faze suđenja

A. Pojam i suština odstupanja

  • Definicija: Ovo načelo predstavlja direktno odstupanje od generalnog pravila opšteg krivičnog postupka prema kojem su faza istrage (pripremnog postupka) i faza suđenja (priprema za glavni pretres i glavni pretres) strogo razgraničene.
  • Funkcionalna veza: Pripremni postupak i faza suđenja su tesno povezani i čine jedinstvenu funkcionalnu celinu.

B. Obaveznost i svrha pripremnog postupka

  • Pravilo o obaveznosti: Za razliku od opšteg postupka gde se faza prethodnog postupka pod određenim uslovima može preskočiti, u postupku prema maloletnicima pripremni postupak je uvek obavezan.
  • Trostruki cilj pripremnog postupka: Ovaj stadijum je ključan jer se u njemu prikuplja što je moguće više saznanja o:
    1. samom krivičnom delu i okolnostima njegovog izvršenja;
    2. ličnosti i ponašanju maloletnika;
    3. socijalnoj sredini u kojoj maloletnik živi i razvija se.

Načelo terminološke povlašćenosti maloletnika

A. Pojam i suština

  • Definicija: Načelo terminološke povlašćenosti predstavlja težnju zakonodavca da u odredbama koje regulišu postupak prema maloletnicima u najvećoj mogućoj meri izbegne upotrebu rigidnih krivičnoprocesnih termina koji su uobičajeni u opštem krivičnom postupku.
  • Cilj: Izbegavanje upotrebe tzv. „okrivljujućih termina“ u onoj meri u kojoj je to objektivno moguće, kako bi se smanjila stigmatizacija maloletnika.

B. Manifestacije terminološke povlašćenosti

Zakonodavac sprovodi ovo načelo kroz sledeće konkretne terminološke modifikacije:

  • Naziv postupka: Izbegava se atribut „krivični“, te se umesto opšteg krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenih, koristi ispravan naziv „postupak prema maloletnicima“.
  • Procesni status: Za maloletnika se u zakonu nikada ne koristi termin „okrivljeni“, već se on uvek označava isključivo kao „maloletnik“ (uz najčešću prateću formulaciju da se „prema njemu vodi postupak“).

C. Pravna priroda i značaj načela

  • Deklarativan karakter: Ovo načelo ima pretežno deklarativan karakter, jer samo po sebi direktno ne poboljšava procesni položaj maloletnika u praktičnom smislu.
  • Sistemska povezanost: Suštinski predstavlja uži segment i spoljnu manifestaciju šireg i fundamentalnog načela procesne protektivnosti (zaštite) maloletnika.
  • Značaj za ispit: Iako nema veliki praktični uticaj na prava, ovo načelo je važno jer jasno odražava opšti trend zakonodavca da se postupak u celosti prilagodi specifičnostima maloletnog lica i ublaži procesna oštrina.

Načelo hitnosti u postupku prema maloletnicima

A. Pojam i opravdanje (Ratio legis)

  • Definicija: Zahtev da se postupak prema maloletnim učiniocima krivičnih dela sprovede brzo i maksimalno efikasno, uz ograničenje da se brzina ne sme pretvoriti u procesnu brzopletost.
  • Opravdanje (razlozi za hitnost):
    • Biološko-hronološki faktor: Maloletnik protokom vremena brzo prelazi u starije starosne kategorije, što direktno utiče na smanjenje vaspitnih i rehabilitacionih efekata izrečenih sankcija.
    • Socijalni faktor: Specifičnosti socijalnog ambijenta maloletnika i vaspitne potrebe zahtevaju hitno i blagovremeno rešavanje procesnog pitanja.

B. Obaveza postupanja i krug subjekata

  • Generalna obaveza: Svi državni organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove (poput organa starateljstva) od kojih se tokom postupka zahtevaju obaveštenja, izveštaji ili stručna mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre okončao.

C. Nadzorni mehanizam za kontrolu hitnosti

Zakon predviđa poseban interni mehanizam sudske kontrole radi sprečavanja odugovlačenja postupka:

  • Obaveza sudije za maloletnike: Dužan je da svakih mesec dana pismeno obavesti predsednika suda o tome koji predmeti maloletnika nisu završeni i koji su tačni razlozi zašto je postupak u tim predmetima još uvek u toku.
  • Dužnost predsednika suda: Na osnovu primljenog izveštaja, predsednik suda je dužan da preduzme konkretne mere kako bi se postupak ubrzao.

D. Pravna priroda nadzornog roka

  • Rok od mesec dana u kojem je sudija dužan da izveštava predsednika suda predstavlja instruktivan rok sadržan u deklarativnoj odredbi.
  • Iako u praksi ova odredba nema uvek puni kapacitet, ona uspostavlja naglašenu procesnu odgovornost sudije za maloletnike i predsednika suda za ažurnost i sprečavanje neopravdanog prolonogiranja postupka.

Načelo povišene procesne diskrecije

A. Pojam i svrha

  • Definicija: Načelo povišene procesne diskrecije ogleda se u postojanju striktnih zakonskih pravila kojima se u postupku prema maloletnicima načelo javnosti svodi na najmanju moguću i nužno potrebnu meru.
  • Svrha:
    • potpuna zaštita interesa maloletnika;
    • efikasnije vođenje postupka;
    • sprečavanje stigmatizacije maloletnog lica tokom trajanja procedure;
    • lakša i uspešnija resocijalizacija nakon okončanja krivičnog postupka i nakon eventualnog izricanja i izvršenja krivične sankcije.

B. Osnovni oblici ispoljavanja

Ovo specifično načelo se javlja u dva osnovna oblika:

  1. Isključenje javnosti sa suđenja.
  2. Procesna ograničenja u pogledu obaveštavanja javnosti.

C. Isključenje javnosti sa suđenja i izuzeci

  • Opšte pravilo: Za razliku od pravila opšteg krivičnog postupka, u postupku prema maloletnicima je javnost uvek isključena sa suđenja. Smisao ovog rešenja je sprečavanje „razglashavanja slučaja“ koje bi moglo štetno uticati na maloletnika.
  • Izuzetak (fakultativno prisustvo): Veće može dozvoliti da glavnom pretresu prisustvuju:
    • lica koja se bave zaštitom i vaspitavanjem maloletnika;
    • lica koja se bave suzbijanjem prestupništva mladih.

D. Pravila o udaljavanju lica sa glavnog pretresa

Udalljenje ostalih lica

  • Pravilo: U toku glavnog pretresa veće može narediti da se iz zasedanja udalje sva ili pojedina lica.
  • Izuzetak (krug lica koja se ne mogu udaljiti): Ova naredba se ne može odnosi na:
    • javnog tužioca za maloletnike;
    • branioca;
    • predstavnika organa starateljstva.

Udaljenje samog maloletnika

  • Pravilo: Veće može narediti da se maloletnik udalji iz zasedanja za vreme izvođenja pojedinih dokaza ili govora stranaka.
  • Ratio legis (razlog) udaljavanja: Težnja da se maloletnik zaštiti i sačuva njegov lični integritet u specifičnim situacijama, kao što su:
    • rasprava o njegovom duševnom stanju (kada nije prikladno da maloletnik bude upoznat sa stručnom ocenom njegove psihe);
    • rasprava o njegovoj mikrosocijalnoj sredini (npr. kada se govori o negativnim karakteristikama porodice iz koje potiče).

E. Procesna ograničenja u pogledu obaveštavanja javnosti

  • Opšta zabrana: Bez dozvole suda ne sme se objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, niti odluka donesena u tom postupku.
  • Izuzetak (uslovno objavljivanje): Može se objaviti isključivo onaj deo postupka ili odluke za koji postoji odobrenje suda.
  • Zabrana identifikacije: U slučaju odobrenog objavljivanja, u javnosti se ne smeju navesti ime maloletnika i drugi podaci na osnovu kojih bi se moglo zaključiti o kom je maloletniku reč.
  • Pravna posledica (sankcija): Nepridržavanje odredaba o tajnosti postupka koji se vodi prema maloletniku predstavlja krivično delo iz člana 337 stav 2 Krivičnog zakonika.
  • Proširenje zabrane u sudskoj praksi: U sudskoj praksi je usvojeno stav da postoji povreda zabrane javnosti suđenja maloletniku i u slučaju kada se u presudi donetoj u opštem krivičnom postupku (koji se vodi protiv punoletnog optuženog) navedu puna imena i prezimena maloletnih saučesnika.

Načelo specijalizovanosti službenih aktera

1. Sastav i nadležnost sudskih organa

A. Prvostepeni postupak

Postupak se u prvom stepenu vodi pred:

  • Sudijom za maloletnike.
  • Većem za maloletnike višeg suda.
    • Sastav prvostepenog veća: sudija za maloletnike (koji je predsednik veća) i dvojica sudija-porotnika, po pravilu različitog pola.

B. Drugostepeni postupak

U drugom stepenu nadležno je veće za maloletnike neposredno višeg suda (apelacioni sud). Ono odlučuje o žalbama protiv odluka prvostepenog veća za maloletnike, kao i o žalbama protiv rešenja javnog tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike (kada je to zakonom predviđeno).

  • Sastav drugostepenog veća (redovno odlučivanje o žalbama): trojica sudija, koji se određuju rasporedom poslova u tom sudu.
  • Sastav drugostepenog veća kada sudi na pretresu: dvojica sudija i trojica sudija-porotnika.

2. Krug specijalizovanih aktera i sticanje kvalifikacija

Pravilo o obaveznoj specijalizaciji važi za sve ključne aktere u postupku:

  • Sudije (sudija za maloletnike i sudije veća) – moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
  • Sudije-porotnici – biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.
  • Ostali akteri – javni tužilac za maloletnike, policajac za maloletnike i branilac za maloletnike.

3. Sistem sertifikacije

  • Ustanova nadležna za edukaciju: O sticanju posebnih znanja, stručnom usavršavanju i stalnoj obuci svih aktera stara se Pravosudna akademija (u saradnji sa resornim ministarstvima, naučnim ustanovama, stručnim udruženjima i nevladinim organizacijama).
  • Izdavanje sertifikata: Pravosudna akademija nakon organizovanih provera znanja i stručnih usavršavanja izdaje odgovarajuće sertifikate koji služe kao formalna potvrda specijalizovanosti.

4. Specijalizacija u postupku gde je maloletnik OŠTEĆENI

Pravilo o specijalizaciji se shodno primenjuje i u opštem krivičnom postupku u kojem se maloletnik pojavljuje kao oštećeni određenim teškim krivičnim delima (taksativno, ali ne i limitativno nabrojanim u zakonu, poput teškog ubistva, teške telesne povrede, otmice, silovanja, posredovanja u vršenju prostitucije itd.):

  • Predsednik veća: Većem koje sudi mora predsedavati sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.
  • Sprovođenje istrage: Istragu u ovim slučajevima sprovodi istražni sudija koji poseduje ista posebna znanja.

5. Procesne posledice nedostatka formalne specijalizacije

Ukoliko u postupku učestvuje lice koje nema formalni dokaz o specijalizovanosti (sertifikat), zakon razlikuje težinu procesne povrede:

  • Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka: Postoji jedino ako je postupak vodio sudija koji nije imao formalno potvrđeno svojstvo sudije za maloletnike, jer se u tom slučaju radi o nepropisnom sastavu suda.
  • Relativno bitna povreda: Sve ostale povrede ovog tipa (nedostatak sertifikata kod tužioca, branioca, policajca ili drugih aktera) predstavljaju samo relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Modifikacije opštih načela u postupku prema maloletnicima

1. Odnos postupka prema maloletnicima i opšteg krivičnog postupka

  • Pravna priroda odnosa: Opšta načela krivičnog postupka načelno važe i u postupku prema maloletnicima, ali se neka od njih modifikuju posebnim pravilima. Ovaj odnos se temelji na činjenici da je opšti krivični postupak osnovni izvor pozitivnog krivičnog procesnog prava i predstavlja lex generalis, dok je postupak prema maloletnicima lex specialis.
  • Suština odstupanja: Odstupanja od opštih pravila se svode na postojanje zakonskih izuzetaka, posebnih procesnih mehanizama ili specifičnih kontranačela koja su karakteristična za postupak prema maloletnicima.

2. Modifikacija načela oportuniteta krivičnog gonjenja

A. Pojam i vidovi oportuniteta

  • Sfera primene: Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja se široko primenjuje u postupku prema maloletnicima za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Ono predstavlja najupadljivije suprotno načelo (kontranačelo) u odnosu na odgovarajuća opšta načela krivičnog postupka.
  • Vrste (vidovi) oportuniteta: Zakon razlikuje dva vida ovog načela:
    1. Klasični oportunitet – koji je zasnovan isključivo na oceni celishodnosti krivičnog gonjenja.
    2. Uslovljeni oportunitet – koji je u pravno-tehničkom smislu sličan odlaganju krivičnog gonjenja u opštem krivičnom postupku.

B. Uslovljeni oportunitet i vaspitni nalozi

  • Suština uslovljavanja: Postupanje po principu oportuniteta može se usloviti time da maloletnik ispuni određene obaveze, odnosno da se realizuju odgovarajući vaspitni nalozi koji imaju karakter svojevrsnih „parasankcija“.
  • Vrste vaspitnih naloga (čl. 7 ZM): Zakon taksativno navodi sledeće naloge:
    • poravnanje sa oštećenim – sa ciljem da se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na drugi način u celini ili delimično otklone štetne posledice dela;
    • redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
    • uključivanje bez naknade u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;
    • podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkohola ili opojnih droga;
    • uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj ustanovi ili savetovalištu.

C. Uslovi za primenu vaspitnih naloga

Da bi javni tužilac za maloletnike mogao usloviti odluku o nepokretanju postupka primenom vaspitnog naloga, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

  • Pristanak i spremnost: Potreban je pristanak maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca, kao i spremnost maloletnika da prihvati i ispuni naložene obaveze.
  • Prilagođenost ličnosti: Javni tužilac mora prilagoditi izbor naloga ličnosti maloletnika, prilikama u kojima živi i njegovoj spremnosti na saradnju.
  • Poseban uslov za poravnanje: Za primenu vaspitnog naloga koji se sastoji u poravnanju sa oštećenim, neophodan je i pristanak oštećenog.

D. Procesne posledice (ne)ispunjenja vaspitnog naloga

  • Potpuno ispunjenje: Ukoliko maloletnik u potpunosti ispuni nalog (o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva), javni tužilac donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka.
  • Delimično ispunjenje: Javni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ili predlog i u slučaju delimičnog ispunjenja naloga pod uslovom da oceni da pokretanje postupka nije celishodno, uzimajući u obzir:
    1. prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno;
    2. raniji život maloletnika i njegova lična svojstva;
    3. razloge zbog kojih nalog nije ispunjen u potpunosti.
  • Neizvršenje ili nedovoljno izvršenje: Ako maloletnik ne izvrši preuzeti nalog ili ga izvrši samo delimično u meri koja opravdava postupak, javni tužilac podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadležnog suda.

E. Pravne posledice odluke o oportunitetu po oštećenog

Ukoliko je tužilac primenio uslovljeni oportunitet i odbacio prijavu/predlog, nastupaju sledeće pravne posledice po oštećenog:

  • Gubitak prava na pokretanje postupka: Oštećeni se obaveštava o odbacivanju, ali nema pravo da zahteva pokretanje postupka.
  • Ostvarivanje imovinskopravnog zahteva:
    • ako je maloletnik u potpunosti naknadio štetu, oštećeni nema pravo da ostvaruje imovinskopravni zahtev;
    • ako je šteta naknađena samo delimično, oštećeni može svoj imovinskopravni zahtev ostvarivati isključivo u parničnom postupku.

3. Modifikacija načela akuzatornosti i ekskluzivitet javnog tužioca

A. Pravilo o ekskluzivitetu krivičnog gonjenja maloletnika

  • Odstupanje od opšteg postupka: Za razliku od opšteg krivičnog postupka gde oštećeni može steći svojstvo supsidijarnog tužioca (oštećeni kao tužilac), u postupku prema maloletnicima važi pravilo o ekskluzivitetu krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca za maloletnike.
  • Zabrana privatne i supsidijarne tužbe: U ovom postupku ne postoji mogućnost da oštećeni preuzme gonjenje kao supsidijarni tužilac, niti postoji privatni tužilac.
  • Dela koja se gone po privatnoj tužbi: Čak i za krivična dela koja se u opštem postupku gone po privatnoj tužbi, postupak prema maloletniku može sprovesti isključivo javni tužilac, i to tek nakon što mu oštećeni pruži odgovarajuću procesnu inicijativu (predlog).

B. Zaštitni mehanizmi oštećenog i organa starateljstva kod nepokretanja postupka

Iako oštećeni ne može sam pokrenuti ili preuzeti krivično gonjenje, zakon mu pruža specifičan zaštitni mehanizam u slučaju pasivnosti javnog tužioca. Prava se razlikuju u zavisnosti od osnova po kojem tužilac nije pokrenuo postupak:

  1. Nepokretanje postupka iz zakonskih razloga (pasivno postupanje po načelu legaliteta):
    • Slučaj: Kada tužilac nakon prijema prijave ili predloga oceni da nema zakonskog osnova za pokretanje postupka jer nije verovatno da je maloletnik učinio delo.
    • Prava oštećenog: Tužilac obaveštava oštećenog, koji nema mogućnost da sam pokrene postupak, ali može zahtevati od veća za maloletnike neposredno višeg suda da odluči o pokretanju postupka.
    • Rokovi: Zahtev se podnosi u roku od osam dana od prijema obaveštenja, a ako oštećeni nije obavešten, u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga.
  2. Nepokretanje postupka iz razloga celishodnosti (načelo oportuniteta):
    • Slučaj: Kada javni tužilac ne pokrene postupak jer smatra da gonjenje maloletnika nije celishodno.
    • Prava oštećenog i organa starateljstva: Tužilac o tome obaveštava oštećenog i organ starateljstva, koji mogu zahtevati od veća za maloletnike neposredno višeg suda da odluči o pokretanju postupka.
    • Rokovi: Zahtev se podnosi u roku od osam dana od prijema obaveštenja, a ako nisu obavešteni, u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga.

C. Pokretanje postupka rešenjem suda (Odstupanje od načela akuzatornosti)

  • Sudska odluka protiv volje tužioca: Ukoliko veće za maloletnike neposredno višeg suda usvoji zahtev oštećenog ili organa starateljstva i odluči da se postupak pokrene, dolazi do izuzetne procesne situacije – postupak se pokreće rešenjem suda, a ne optužnim aktom tužioca.
  • Odstupanje od funkcije presuđenja: Ovo predstavlja izrazito i upečatljivo odstupanje od načela akuzatornosti, jer postupak inicira sud kao organ čija je primarna funkcija presuđenje, a ne optuženje ili krivično gonjenje.
  • Dužnost tužioca: Nakon što sud donese rešenje o pokretanju postupka protiv njegove volje, zakon obavezuje javnog tužioca da učestvuje u daljem toku postupka.

Postupak prema maloletnicima – osnovne karakteristike

27. jula 2026.

1. Normativni okvir i izvor prava

  • Zakonodavni izvor: Postupak prema maloletnicima više nije regulisan odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
  • Merodavni zakon: Sve odredbe ovog posebnog krivičnog postupka danas su integrisane i sadržane isključivo u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

2. Podela krivičnoprocesnih odredbi u Zakonu

Krivičnoprocesne odredbe ovog Zakona se klasifikuju u dve osnovne grupe:

  1. Odredbe koje se odnose na postupak prema maloletnicima (kao učiniocima krivičnih dela).
  2. Odredbe koje se odnose na krivični postupak u kome se maloletno lice pojavljuje kao oštećeno određenom kategorijom krivičnih dela.
    • Pravna priroda druge grupe: Ove odredbe ne konstituišu poseban krivični postupak. Njihova uloga je isključivo modifikovanje određenih pravila opšteg krivičnog postupka kada se u njemu kao oštećeni pojavi lice koje pripada specifičnoj starosnoj kategoriji.

3. Suština i podela opštih pravila postupka prema maloletnicima

Opšta pravila postupka prema maloletnicima imaju za cilj prilagođavanje krivičnog procesa specifičnostima maloletničkog uzrasta. Ona se konkretno svode na:

  • zakonsko definisanje posebnih načela koja važe u ovom postupku;
  • modifikovanje opštih krivičnoprocesnih načela koja deluju u opštem postupku;
  • drugačije uređenje same konstrukcije postupka, kao i prava i dužnosti određenih procesnih subjekata;
  • formulisanje drugih procesnih mehanizama u odnosu na opšti krivični postupak.

Sistematizacija opštih pravila (Tri celine)

Sva opšta pravila postupka prema maloletnicima se zakonski i teorijski sistematizuju u tri celine:

  1. Pravila koja predstavljaju modifikaciju određenih opštih krivičnoprocesnih načela.
  2. Pravila koja se smatraju posebnim načelima koja su isključivo karakteristična za postupak prema maloletnicima.
  3. Ostala opšta pravila postupka prema maloletnicima.

Ostala opšta pravila postupka prema maloletnicima

U postupku prema maloletnicima, pored modifikovanih opštih načela i posebnih načela, važi i niz drugih opštih pravila koja su prilagođena specifičnostima maloletnih učinilaca krivičnih dela.

Prema zakonskoj i sistematskoj klasifikaciji, ova pravila se svrstavaju u sledećih deset celina:

  • stvarna i mesna nadležnost,
  • opseg primene pravila Zakona o maloletnicima (ZM),
  • odbacivanje krivične prijave protiv deteta ili obustava postupka prema maloletniku koji je krivično delo učinio kao dete,
  • zabrana suđenja u odsustvu,
  • obavezna stručna odbrana maloletnika,
  • nemogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja,
  • razdvajanje i spajanje postupka,
  • posebna uloga organa starateljstva,
  • pozivanje maloletnika i dostavljanje pismena maloletniku,
  • posebna pravila lišavanja i ograničenja slobode maloletnika.

OPSEG PRIMENE PRAVILA POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

1. Personalno važenje pravila (Prema kome se primenjuju)

Pravila postupka prema maloletnicima se primenjuju prema:

  • licima koja su maloletna u vreme vođenja postupka;
  • licima za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja, nisu navršila 21 godinu.

2. Izuzetna primena pravila prema mlađem punoletnom licu

  • Pravilo: Određene specifične odredbe postupka prema maloletnicima primenjuju se i u postupku prema mlađem punoletnom licu.
  • Odredbe koje se primenjuju: U ovom slučaju se obavezno primenjuju zabrana suđenja u odsustvu, obavezna stručna odbrana, nemogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja i druge srodne odredbe.
  • Uslovi za primenu:
    1. Da se odluka o primeni ovih pravila donese do početka glavnog pretresa.
    2. Da se na osnovu ispitivanja ličnosti tog lica ustanovi da dolazi u obzir da mu se izrekne odgovarajuća vaspitna mera.
  • Mere koje dolaze u obzir (Alternative): Može se izreći bilo koja mera posebnih obaveza, mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.

ODLUČIVANJE KADA JE DELO UČINILO DETE

1. Materijalno-pravni osnov (Krivica deteta)

  • Definicija deteta: Pod ovim pojmom se podrazumeva lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina.
  • Apsolutna neuračunljivost (Krivična neodgovornost): Ova lica ne mogu snositi krivicu za učinjeno delo koje je protivpravno i zakonom propisano kao krivično delo. To važi bez obzira na realan stepen zrelosti njihove ličnosti ili bilo koje druge subjektivne okolnosti.
  • Pravna fikcija: Starosna granica sposobnosti snošenja krivice definisana je u objektivnom smislu i vezana je isključivo za uzrast lica u vreme izvršenja dela. Kada dete učini protivpravno delo, tada se ne radi o krivičnom delu, jer ne postoji krivica kao subjektivna komponenta opšteg pojma krivičnog dela.

2. Procesne odluke nadležnih organa

Zakon predviđa različito postupanje u zavisnosti od procesne faze u kojoj se utvrdi da je učinitelj dete:

  • A. U fazi pred javnim tužiocem za maloletnike:
    • Uslov: Kada javni tužilac za maloletnike utvrdi da lice protiv koga je podneta krivična prijava ili predlog oštećenog u vreme dela nije navršilo 14 godina.
    • Odluka: Donosi rešenje o odbacivanju krivične prijave ili predloga oštećenog za pokretanje postupka.
    • Pravna posledica: Rešenje o odbacivanju se obavezno dostavlja organu starateljstva radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.
  • B. U fazi pred sudom (tokom postupka):
    • Uslov: Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio 14 godina.
    • Odluka: Donosi rešenje kojim se krivični postupak obustavlja.
    • Pravna posledica: Rešenje o obustavi postupka se dostavlja organu starateljstva radi preduzimanja mera koje spadaju u njegovu nadležnost.

ZABRANA SUĐENJA U ODSUSTVU

  • Pravilo: Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.
  • Ratio legis (Opravdanje): Suđenje u odsustvu predstavlja procesni izuzetak koji može imati opravdanje kod punoletnih lica (npr. radi zaštite oštećenih ili sprečavanja zastarelosti), ali u potpunosti ne odgovara karakteru postupka prema maloletnicima.

OBAVEZNA STRUČNA ODBRANA MALOLETNIKA

1. Obaveznost odbrane i vremensko trajanje

  • Pravilo: Maloletnik mora imati branioca.
  • Vremenski okvir: Odbrana je obavezna prilikom prvog saslušanja maloletnika, kao i nakon toga, tokom čitavog toka postupka.

2. Načini obezbeđivanja branioca

Zakon razlikuje dva načina angažovanja branioca:

  • A. Izabrani branilac:
    • Maloletnik može sam izabrati advokata koji će ga braniti (a to mogu za njega učiniti i zakonski zastupnik ili srodnici).
    • Sertifikacija izabranog branioca: S obzirom na to da je pravo na odbranu ustavno pravo i pravo formulisano u međunarodnim aktima koje uključuje slobodan izbor branioca, maloletnik uvek može izabrati bilo kog advokata. Izabrani advokat ne mora obavezno posedovati sertifikat o specijalizovanosti. To je stvar slobodne volje maloletnika.
    • Sprečavanje dupliranja: Kada postoji izabrani branilac, po pravilu se ne postavlja branilac po službenoj dužnosti.
  • B. Postavljeni branilac (po službenoj dužnosti):
    • Uslov: Ako maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici sami ne uzmu branioca.
    • Postavljanje: Branioca postavlja sudija za maloletnike po službenoj dužnosti.
    • Kvalifikacija postavljenog branioca: Supsidijarno postavljeni branilac se mora postaviti isključivo iz reda advokata koji su na odgovarajući način specijalizovani, odnosno koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

3. Pogrešna sudska praksa i njene posledice

  • Pogrešna praksa: Pojedini sudovi pogrešno tumače zakon i u slučajevima kada maloletnik sam izabere branioca bez sertifikata, donose odluku kojom mu po službenoj dužnosti postavljaju još jednog, dodatnog branioca koji je specijalizovan.
  • Štetne posledice pogrešne prakse:
    • nepotrebno se stvaraju veliki troškovi postupka;
    • potencijalno se remeti odbrana maloletnika jer se uvodi branilac koga on nije izabrao i koga po pravilu ne želi;
    • pojava dva branioca u istom postupku ne podiže kvalitet stručne odbrane, već obrnuto – može dovesti do konfuzije i kolizije u načinu odbrane, čime se bitno šteti samom krivičnom postupku.

NEMOGUĆNOST OSLOBOĐENJA OD DUŽNOSTI SVEDOČENJA

A. Suština pravila

  • Pravilo: Niko ne može biti oslobođen od dužnosti da svedoči o tačno određenim okolnostima koje se tiču psihološkog statusa maloletnika i njegovog mikro-socijalnog ambijenta.
  • Krug okolnosti na koje se pravilo odnosi: Ovo izuzimanje od prava na oslobođenje od svedočenja (uskraćivanje svedočenja) važi isključivo za okolnosti koje su potrebne za:
    1. ocenjivanje zrelosti maloletnika,
    2. upoznavanje ličnosti maloletnika,
    3. upoznavanje prilika u kojima maloletnik živi.

B. Ratio legis (opravdanje)

  • Svrha pravila: Utemeljena je na samom karakteru postupka prema maloletnicima, koji je pretežno i u velikoj meri orijentisan na psihološko-socijalnu analizu ličnosti maloletnika i njegovih životnih okolnosti. Da bi sud doneo adekvatnu vaspitnu meru ili drugu sankciju, ove informacije moraju biti u potpunosti i nesmetano rasvetljene.

RAZDVAJANJE I SPAJANJE POSTUPKA (Kada je saučesnik punoletno lice)

A. Primarno pravilo: Razdvajanje postupka

  • Pravilo: Postupak prema maloletniku se primarno razdvaja od postupka protiv punoletnog okrivljenog.
  • Primena kod saučesništva: Kada je maloletnik učestvovao u izvršenju krivičnog dela zajedno sa punoletnim licem, postupak prema maloletniku će se obavezno razdvojiti i sprovesti po pravilima postupka prema maloletnicima (lex specialis).

B. Izuzetak: Spajanje postupka

  • Uslov za spajanje: Postupak prema maloletniku se može spojiti sa postupkom protiv punoletnih lica i sprovesti po opštim pravilima Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) isključivo ako je to spajanje neophodno za svestrano razjašnjenje stvari.
  • Donosilac odluke i pravni lek: Rešenje o spajanju postupka donosi veće za maloletnike višeg suda. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

C. Zaštita maloletnika u spojenom postupku

Čak i kada se vodi jedinstveni (spojeni) postupak za maloletnika i punoletne okrivljene po pravilima opšteg ZKP-a, u pogledu maloletnika se uvek moraju primeniti sledeće specifične odredbe iz postupka prema maloletnicima:

  • zabrana suđenja u odsustvu maloletnika,
  • prošireno pravo na obaveznu stručnu odbranu,
  • nemogućnost oslobođenja od dužnosti svedočenja u odnosu na specifične okolnosti (zrelost, ličnost, prilike života).

POSEBNA ULOGA ORGANA STARATELJSTVA

A. Procesno-pravna priroda

  • Sui generis subjekt: Organ starateljstva je specifičan procesni subjekt čiju ulogu u praksi vrše nadležni centri za socijalni rad.
  • Odsustvo stranačkog karaktera: Ovaj organ nema stranački karakter – što znači da nije u funkciji ni optužbe ni odbrane, niti neposredno učestvuje u donošenju sudske odluke.
  • Sadržaj procesnih prava: Iako nema stranački karakter, zakon mu daje širok obim prava:
    • pravo da se upozna sa tokom postupka i pravo uvida u spise postupka,
    • pravo da prisustvuje postupku,
    • pravo da u toku postupka stavlja predloge i ukazuje na činjenice i dokaze od važnosti za pravilnu odluku (dokazna i procesna inicijativa).

B. Obaveštavanje organa starateljstva o pokretanju postupka

Zakon predviđa strogu proceduru obaveštavanja o pokretanju postupka prema maloletniku kako bi se osiguralo učešće ovog organa:

  1. Obaveza javnog tužioca: O svakom pokretanju postupka, javni tužilac za maloletnike je dužan da odmah obavesti nadležni organ starateljstva.
  2. Supsidijarna obaveza sudije: Ako tužilac propusti da izvrši ovu obavezu, obaveštavanje vrši sudija za maloletnike.
  3. Dostavljanje dokumentacije: Sudija za maloletnike u tom slučaju organu starateljstva dostavlja:
    • kopiju zahteva javnog tužioca za pokretanje pripremnog postupka,
    • zahtev da sudu dostavi stručno mišljenje o ličnosti maloletnika i o bitnim okolnostima njegovog mikro-socijalnog ambijenta.

C. Karakter uloge i vanpravno delovanje

  • Savetodavna priroda: Uloga organa starateljstva u samom krivičnom postupku je pretežno savetodavne prirode u odnosu na način rešavanja konkretnog predmeta.
  • Preduzimanje vanprocesnih mera: Učešćem u postupku, organ neposredno upoznaje ličnost maloletnika i prilike pod kojom živi, što mu omogućava da, po potrebi, nezavisno od krivičnog postupka preduzme mere iz sfere socijalne zaštite.

POZIVANJE, DOVOĐENJE I DOSTAVLJANJE PISMENA MALOLETNIKU

A. Pozivanje maloletnika

  • Primarno (posredno) pozivanje: Poziv se maloletniku primarno dostavlja posredno, odnosno preko njegovih roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.
  • Supsidijarno (neposredno) pozivanje: Neposredno pozivanje maloletnika je izuzetak i dozvoljeno je samo ako posredno pozivanje nije moguće zbog:
    • potrebe za hitnim postupanjem,
    • ili drugih opravdanih okolnosti.

B. Dovođenje maloletnika

Kada se prema maloletniku primenjuje mera dovođenja radi obezbeđenja njegovog prisustva (shodno opštim pravilima o dovođenju okrivljenog), predviđena su stroga pravila radi njegove zaštite:

  • Izvršioci: Meru sprovode službena lica organa unutrašnjih poslova (policija) isključivo u civilnoj odeći.
  • Način sprovođenja: Dovođenje se mora izvršiti na neuputljiv način.
  • Ratio legis: Sprečavanje stigmatizacije maloletnika, što je od posebnog značaja u malim socijalnim sredinama.

C. Dostavljanje pismena (Odluke i akti)

  • Opšte pravilo: Dostavljanje odluka i drugih pismena vrši se shodno opštim pravilima o dostavnim radnjama.
  • Izuzeci (Stroge procesne zabrane): Radi zaštite interesa maloletnika i tajnosti postupka, u postupku prema maloletnicima je izričito zabranjeno:
    1. dostavljanje pismena isticanjem na oglasnoj tabli suda;
    2. primena opšte zakonske mogućnosti o usmenom saopštavanju određenih odluka uz naznačenje u zapisniku;
    3. nedostavljanje odluke u slučaju kada lice koje ima pravo žalbe izjavi da se neće žaliti. Svaka odluka se maloletniku mora formalno i pismeno dostaviti.

Postupci za izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera

27. jula 2026.

Sistematizacija (vrste) postupaka: U postupke za primenu mera bezbednosti medicinskog karaktera spadaju:

  • postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;
  • postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana.

Postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja

1. Izuzetak od načela krivice

  • Odstupanje od načela krivice: U pozitivnom krivičnom pravu Srbije, načelno nema krivičnog dela bez krivice (princip krivice), niti se krivične sankcije mogu izreći za dela koja nisu krivična dela. Međutim, mere bezbednosti medicinskog karaktera predstavljaju krupan izuzetak od ovog pravila, jer se izriču licima koja su neskrivljeno učinila protivpravna dela koja su zakonom određena kao krivična dela.
  • Uočljivost izuzetka: Ovaj izuzetak je postao znatno uočljiviji od stupanja na snagu Krivičnog zakonika iz 2006. godine, kojim je krivica izričito utvrđena kao konstitutivni element opšteg pojma krivičnog dela.
  • Izuzetak kod maloletnika: Sličan izuzetak postoji i u postupku prema maloletnicima kada im se izriču ove mere bezbednosti ili njihovi supstituti (vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje).

2. Specifičnost predmeta ovog postupka

Predmet ovog postupka razlikuje se od opšteg krivičnog postupka po tome što je trostruko orijentisan:

  • Retroaktivni aspekt (događaj iz prošlosti): Sud utvrđuje da li je učinjeno protivpravno delo koje je u закону određeno kao krivično delo, što predstavlja osnovni predmet postupka (causa criminalis).
  • Aktuelni aspekt (stanje u sadašnjosti): Sud ocenjuje trenutno psihičko stanje lica u vreme vođenja postupka.
  • Prospektivni aspekt (buduća opasnost): Sud donosi odluku i u odnosu na moguću buduću opasnost da bi učinitelj, usled svog psihičkog stanja, mogao ponoviti krivično delo.

3. Pokretanje postupka i predlog javnog tužioca

  • Pokretač postupka: Postupak se pokreće na inicijativu javnog tužioca koji, ako je okrivljeni učinio protivpravno delo u stanju neuračunljivosti, podnosi sudu alternativno jedan od sledeća dva predloga:
    1. predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi;
    2. predlog za obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi (ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni Krivičnim zakonikom).
  • Izmena optužnog akta: Ove mere se mogu predložiti i tokom glavnog pretresa, tako što javni tužilac izmeni već podignutu optužnicu ili optužni predlog podnošenjem predloga za izricanje mera bezbednosti.

4. Obavezna stručna odbrana

  • Pravilo o obaveznoj odbrani: U postupku koji se vodi protiv lica za koje se tereti da je u stanju neuračunljivosti učinilo protivpravno delo propisano kao krivično delo, mora postojati obavezna stručna odbrana.
  • Vremenski momenat: Okrivljeni obavezno mora imati branioca od trenutka podnošenja predloga za izricanje mere bezbednosti.

5. Uslovi za izricanje mera bezbednosti neuračunljivim učiniocima

Mere bezbednosti se neuračunljivim učiniocima izriču iz protektivnih, terapeutskih, društvenih i bezbednosnih razloga, a ne zbog njihove krivice. Osnov za njihovo izricanje je opasnost tog lica po okolinu, što se smatra elementom spoljašnjeg karaktera u odnosu na samo protivpravno delo.

Za izricanje ovih mera moraju biti kumulativno ispunjena dva zakonska uslova:

  1. Postojanje ozbiljne opasnosti da će učinitelj učiniti teže krivično delo.
  2. Postojanje ocene da je za otklanjanje te opasnosti neophodno lečenje i čuvanje učinioca, i to:
    • u zdravstvenoj ustanovi, ili
    • na slobodi.
Sudsko odlučivanje o predlogu za izricanje mere bezbednosti medicinskog karaktera

1. Nadležnost i pokretanje postupka

  • Nadležni sud: O predlogu odlučuje sud koji je nadležan za suđenje u prvom stepenu.
  • Procesni momenat: Odluka se donosi isključivo posle održanog glavnog pretresa.

2. Posebna pravila o pritvoru i smeštaju

  • Predlog za pritvor: Javni tužilac može u predlogu za izricanje mere bezbednosti predložiti da se odredi pritvor prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi.
  • Osnovi za određivanje pritvora:
    • svi opšti razlozi predviđeni za opšti krivični postupak;
    • poseban preventivni razlog – ako postoji opravdana opasnost da bi usled duševnih smetnji okrivljeni mogao da izvrši krivično delo.
  • Mišljenje veštaka: Pre donošenja odluke o pritvoru, sud je obavezno dužan da pribavi mišljenje veštaka.
  • Smeštaj nakon određivanja pritvora: Nakon donošenja rešenja o pritvoru (ili ako se okrivljeni već nalazio u pritvoru u vreme podnošenja predloga), okrivljeni se do završetka prvostepenog postupka smešta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstvenom stanju.

3. Specifičnosti glavnog pretresa

A. Krug lica koja se pozivaju

  • Pored lica koja se i inače pozivaju na glavni pretres u opštem postupku, obavezno se poziva i veštak iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno veštačenje o uračunljivosti optuženog.
  • O glavnom pretresu se obavezno obaveštava zakonski zastupnik optuženog, a ako ga nema – bračni drug ili drugo lice koje spada u krug lica ovlašćenih da izjave žalbu u korist optuženog (srodnici po krvi u pravoj liniji, brat, sestra itd.).

B. Prisustvo i saslušanje optuženog

  • Izuzetak od obaveznog prisustva: Optuženi ne prisustvuje obavezno glavnom pretresu.
  • Uslov za pozivanje: Poziva se samo ako njegovo stanje dozvoljava prisustvo. Pre donošenja ove odluke, predsednik veća će po potrebi ispitati veštaka koji je obavio psihijatrijski pregled.
  • Saslušanje: Optuženi se saslušava isključivo ako to njegovo zdravstveno stanje dozvoljava.
  • Pretpostavka u slučaju odsustva: Ako optuženi usled zdravstvenog stanja ne može da prisustvuje glavnom pretresu, smatraće se da osporava navode optužbe.

4. Odluke suda po završetku glavnog pretresa

Sud izriče odluku odmah po završetku glavnog pretresa i objavljuje je sa bitnim razlozima. Zakon predviđa tri vrste odluka:

1) Presuda (odbiiajuća ili oslobađajuća)

Donosi se kada sud utvrdi da postoje opšti razlozi za njeno donošenje:

  • Odbijajuća presuda (npr. ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja).
  • Oslobađajuća presuda (npr. ako nema dokaza da je optuženi učinio protivpravno delo koje je u zakonu propisano kao krivično delo).

2) Rešenje o obustavi postupka za primenu mere bezbednosti

  • Uslov: Donosi se ukoliko sud u toku postupka utvrdi da optuženi u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio neuračunljiv.

3) Rešenje o izricanju mere bezbednosti

Donosi se kada sud na osnovu izvedenih dokaza kumulativno utvrdi:

  1. da je optuženi učinio određeno protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo;
  2. da je optuženi u vreme izvršenja tog dela bio u stanju neuračunljivosti.
  3. Sloboda sudijskog odlučivanja: Prilikom odlučivanja koju će od dve mere (lečenje u ustanovi ili na slobodi) izreći, sud nije vezan predlogom javnog tužioca.
  4. Imovinskopravni zahtev: Sud u ovom rešenju, pod uslovima predviđenim ZKP-om, odlučuje i o imovinskopravnom zahtevu.

5. Postupanje javnog tužioca nakon obustave postupka

Ako sud donese rešenje o obustavi postupka jer je optuženi bio uračunljiv, predviđen je hitan prelazak na redovni postupak:

  • Odricanje od žalbe i novo optuženje: Odmah po objavljivanju rešenja o obustavi, javni tužilac može dati usmenu izjavu da se odriče prava na žalbu i odmah podneti optužnicu ili optužni predlog za isto krivično delo.
  • Suđenje pred istim sastavom: Glavni pretres se održava pred istim većem ili sudijom pojedincem.
  • Dokazna pravila: Ranije izvedeni dokazi se ne izvode ponovo, osim ako sud ne odluči drugačije.

6. Pravni lekovi (Žalba)

  • Rok za žalbu: Žalba protiv rešenja o izricanju mere bezbednosti podnosi se u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
  • Aktivna legitimacija: Žalbu mogu izjaviti sva lica koja imaju pravo na podnošenje žalbe protiv prvostepene presude u opštem krivičnom postupku.

7. Izuzetak: Slučaj bitno smanjene uračunljivosti

  • Pravilo: Kada učinitelj izvrši delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti, sud mu izriče kaznu.
  • Izricanje mere: Ako su ispunjeni zakonski uslovi, sud će istom presudom (kojom izriče kaznu) izreći i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

8. Dostavljanje pravnosnažne odluke

Pravnosnažna odluka o izricanju mere bezbednosti obavezno se dostavlja:

  • sudu nadležnom da odluči o lišenju poslovne sposobnosti;
  • organu staraštva (koji se obaveštava o donetoj odluci).
Obustava primene mere bezbednosti i njena zamena

1. Nadležnost, inicijativa i vremenski rokovi ispitivanja

  • Nadležni sud: O obustavi ili zameni mere odlučuje sud koji je sudio u prvom stepenu u kojem je mera bezbednosti izrečena.
  • Inicijativa (ovlašćeni predlagači): Postupak se pokreće na osnovu predloga:
    • zdravstvene ustanove u kojoj se mera izvršava,
    • organa starateljstva,
    • okrivljenog kome je mera izrečena.
  • Ispitivanje po službenoj dužnosti (ex officio): Sud ima zakonsku obavezu da na svakih devet meseci samostalno ispita da li je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi.

2. Odluke suda povodom ispitivanja potrebe za merom

Nakon što uzme izjavu od javnog tužioca, sud na osnovu mišljenja lekara donosi jedno od sledeća dva rešenja:

  1. Rešenje o obustavi mere i otpuštanju okrivljenog – donosi se ako se utvrdi da je u potpunosti prestala potreba za lečenjem i čuvanjem okrivljenog u zdravstvenoj ustanovi.
  2. Rešenje o zameni mere – sud određuje obavezno psihijatrijsko lečenje okrivljenog na slobodi.

3. Pravna posledica odbijanja predloga

  • Vremenska prekluzija: Ako sud donese rešenje kojim se predlog za obustavu mere bezbednosti odbija, novi predlog se ne može podneti odmah. Ponovno podnošenje predloga dozvoljeno je tek po proteku šest meseci od dana donošenja rešenja o odbijanju.

POSEBNA PRAVILA ZA OSUĐENE SA BITNO SMANJENOM URAČUNLJIVOŠĆU

  • Uslov za primenu pravila: Pravilo se odnosi na osuđenog čija je uračunljivost bila bitno smanjena, a koji se otpušta iz zdravstvene ustanove u kojoj je proveo manje vremena nego što iznosi izrečena kazna zatvora.
  • Odluka suda o ostatku kazne: Sud prilikom donošenja rešenja o otpuštanju odlučuje o jednoj od dve mogućnosti:
    • da osuđeni izdrži ostatak kazne zatvora,
    • ili da se osuđeni pusti na uslovni otpušt.
  • Dodatna mera uz uslovni otpušt: Osuđenom koji se pušta na uslovni otpušt sud može izreći i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, pod uslovom da za to postoje zakonski uslovi.

ZAMENA LEČENJA NA SLOBODI LEČENJEM U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI

Ovaj postupak predstavlja obrnuti proces – zamenu blaže mere (lečenja na slobodi) strožom merom (lečenjem i čuvanjem u ustanovi).

1. Inicijativa i procesna forma donošenja odluke

  • Pokretači postupka: Sud donosi odluku po službenoj dužnosti ili na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se okrivljeni leči ili je trebalo da se leči.
  • Procesni uslov: Odluka se donosi po uzimanju izjave od javnog tužioca.

2. Zakonski razlozi (uslovi) za zamenu mere

Da bi sud odredio lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi licu kome je prethodno izrečeno lečenje na slobodi, mora se utvrditi postojanje jednog od dva alternativna razloga:

  1. ako se učinitelj nije podvrgao lečenju ili ga je samovoljno napustio;
  2. ako je učinitelj i pored lečenja ostao tako opasan za svoju okolinu da je neophodno njegovo čuvanje i lečenje u zdravstvenoj ustanovi.

3. Dokazne radnje i priprema ročišta

  • Obavezno ispitivanje veštaka: Pre nego što donese odluku, sud je dužan da ispita veštaka koji je obavio psihijatrijski pregled okrivljenog.
  • Saslušanje okrivljenog: Okrivljeni se saslušava fakultativno – isključivo ako njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava.
  • Obaveštavanje o ročištu: O održavanju ročišta za ispitivanje veštaka sud obavezno obaveštava javnog tužioca i branioca.

Postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili narkomana

1. Donošenje odluke o izricanju mere

  • Dokazni uslov: Sud odlučuje o izricanju ove mere tek nakon što pribavi nalaz i mišljenje veštaka.
  • Predmet veštačenja: Veštak je dužan da se u svom nalazu i mišljenju izričito izjasni i o mogućnostima za lečenje okrivljenog.

2. Opoziv uslovne osude ili prinudno izvršenje mere

A. Zakonski razlozi (uslovi)

Ako je uslovnom osudom okrivljenom bilo naloženo obavezno lečenje na slobodi, sud može opozvati uslovnu osudu ili narediti prinudno izvršenje mere u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi u slučaju ispunjenja jednog od dva alternativna uslova:

  1. ako se osuđeni nije podvrgao lečenju;
  2. ako je osuđeni samovoljno prekinuo lečenje.

B. Pokretanje postupka

Postupak se pokreće alternativno:

  • po službenoj dužnosti suda,
  • ili na predlog ustanove u kojoj se osuđeni lečio ili je trebalo da se leči.

C. Procesne radnje pre donošenja odluke

  • Obavezno uzimanje izjava: Sud je dužan da pre odlučivanja uzme izjave od javnog tužioca i od osuđenog.
  • Fakultativno ispitivanje lekara: Sud će, ukoliko oceni da je to potrebno, ispitati lekara ustanove u kojoj se osuđeni lečio ili je trebalo da se leči.