Autor: Ted

Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa

22. jula 2026.

Glavni pretres je centralni procesni stadijum krivičnog postupka, odnosno suđenje u užem smislu.

  • Osnovna karakteristika: Savremena organizacija glavnog pretresa zasnovana je na njegovom adverzijalnom karakteru.
  • Nadležnost i forma odluke: Određivanje glavnog pretresa vrši predsednik veća donošenjem naredbe. Ovom naredbom se precizno utvrđuju vremenske i prostorne koordinate suđenja (dan, čas i mesto održavanja).

Rokovi za određivanje glavnog pretresa

Zakonodavac razlikuje dva režima određivanja glavnog pretresa u zavisnosti od toga da li je održano pripremno ročište:

  1. Ako je pripremno ročište održano: Predsednik veća donosi naredbu o određivanju glavnog pretresa pre završetka pripremnog ročišta.
  2. Ako pripremno ročište nije održano: Predsednik veća je dužan da odredi glavni pretres u sledećim rokovima (računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud):
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako je optuženi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.

Pravne posledice prekoračenja rokova

  • Dužnost obaveštavanja: Ako predsednik veća ne odredi glavni pretres u zakonskom roku, dužan je da o razlozima kašnjenja obavesti predsednika suda.
  • Intervencija predsednika suda: Predsednik suda preduzima potrebne mere da se glavni pretres odredi bez odlaganja.
  • Trajnija sprečenost: U slučaju trajnije sprečenosti predsednika veća iz opravdanih razloga, predsednik suda donosi odluku da se predmet dodeli drugom predsedniku veća.

Mesto održavanja glavnog pretresa

  • Opšte pravilo: Glavni pretres se održava u sedištu suda i u sudskoj zgradi.
  • Odstupanja (Izuzeci):
    1. Odluka predsednika nadležnog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi u sudskoj zgradi izvan sedišta suda ili u drugoj zgradi na području tog suda. Za donošenje ove odluke potrebno je da je ispunjen jedan od sledećih alternativnih uslova:
      • ako su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za održavanje glavnog pretresa, ili
      • ako za to postoje drugi opravdani razlozi.
    2. Odluka predsednika Vrhovnog kasacionog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi izvan područja nadležnog suda. Ova odluka se donosi na osnovu obrazloženog predloga predsednika nadležnog suda.

Pozivanje lica na glavni pretres

Zakon razlikuje tri kategorije procesnih subjekata u pogledu obaveznosti i osnova pozivanja:

1. Obavezno pozivanje (Nosioci stranačkih i srodnih funkcija)

Na glavni pretres se obavezno pozivaju:

  • optuženi i njegov branilac,
  • tužilac (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac),
  • oštećeni,
  • zakonski zastupnici i punomoćnici stranaka i oštećenog.

2. Pozivanje po potrebi (Pomoćni subjekti)

  • prevodilac i tumač.

3. Pozivanje lica u dokaznim funkcijama

  • Na glavni pretres se pozivaju predloženi svedoci i veštaci.
  • Izuzetak: Neće se pozvati oni svedoci i veštaci za koje predsednik veća smatra da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno, ili ako je već na pripremnom ročištu utvrđeno da se oni ne pozivaju.

Sadržina poziva, rokovi za pripremu odbrane i posledice nedolaska

1. Pouka o braniocu i pravo na odbranu

Kada nije reč o obaveznoj stručnoj odbrani, optuženi se u pozivu poučava da ima pravo da uzme branioca. Uvodi se i važno upozorenje: glavni pretres se neće odložiti zbog nedolaska branioca ili zbog toga što je optuženi angažovao branioca tek na samom glavnom pretresu.

2. Rokovi za pripremu odbrane

Između dostavljanja poziva optuženom i dana održavanja glavnog pretresa mora proteći dovoljno vremena za pripremu odbrane:

  • Opšti rok: najmanje 8 dana.
  • Rok za teža krivična dela: najmanje 15 dana (kod krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od 10 godina ili teža).
  • Mogućnost skraćivanja rokova: Ovi rokovi se mogu skratiti na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, ali isključivo uz pristanak optuženog.

3. Posledice nedolaska i posebna upozorenja u pozivu

Zakon predviđa specifične procesne sankcije i pravne posledice za slučaj nepojavljivanja pozvanih lica:

  • Optuženi, svedok i veštak: U pozivu se izričito upozoravaju na zakonske posledice nedolaska (npr. privođenje, kažnjavanje).
  • Oštećeni koji se ne poziva kao svedok: Obaveštava se da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati.
  • Upozorenje oštećenom za slučaj odustanka javnog tužioca: Upozorava se da će se, u slučaju nepojavljivanja, smatrati da neće da preuzme krivično gonjenje ukoliko javni tužilac na pretresu odustane od optužbe.
  • Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac: Upozoravaju se da će se, ukoliko ne dođu na glavni pretres niti pošalju svog punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.

Pojam i podela procesnih subjekata prema obaveznosti prisustva

  • Suština instituta: Da bi se glavni pretres uopšte mogao održati, odnosno da bi se započelo sa njegovim održavanjem, neophodno je ispunjenje osnovne procesne pretpostavke koja se svodi na prisustvo određenih lica.
  • Klasifikacija subjekata: Sva lica čije je prisustvo relevantno za održavanje glavnog pretresa dele se u dve osnovne kategorije:
    1. Lica koja obavljaju sudsku i pomoćno-tehničku funkciju: U ovu grupu spadaju predsednik pretresnog veća, članovi veća i zapisničar (kao i dopunske sudije ako su određene). Ova lica moraju biti neprekidno prisutna na glavnom pretresu.
    2. Pozvana lica bez kojih se pretres po pravilu ne može održati: U ovu grupu primarno spadaju stranke (tužilac i optuženi), ali i druga pozvana lica poput svedoka, veštaka ili stručnih savetnika. Izuzetno, pod zakonom propisanim uslovima, glavni pretres se može održati i u odsustvu nekih od ovih lica.
Otvaranje zasedanja i utvrđivanje prisustva
  • Uslov punog sastava veća: Otvaranje zasedanja je pravno moguće samo ako je sud u punom sastavu.
  • Pravna posledica nepotpunog sastava: Ako veće nije u punom sastavu, predsednik veća (ili u njegovom odsustvu sudija član veća, odnosno sudija koga odredi predsednik suda) zvanično saopštava da se glavni pretres neće održati.
  • Redosled radnji predsednika veća pri otvaranju: Ukoliko je veće u punom sastavu, predsednik veća sprovodi sledeće aktivnosti prema striktnom formalnom redosledu:
    1. otvara zasedanje,
    2. objavljuje sastav veća,
    3. objavljuje predmet glavnog pretresa,
    4. utvrđuje prisustvo pozvanih lica (da li su došla sva pozvana lica, da li su odsutni uredno pozvani i da li su opravdali svoj izostanak).
Izostanak ovlašćenog tužioca i uticaj na opstanak postupka

U skladu sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), bez ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta održavanje glavnog pretresa je pravno nemoguće. Zakon pravi jasnu razliku u pravnim posledicama u zavisnosti od toga da li je u pitanju oficijelni (javni) ili neoficijelni (privatni/supsidijarni) tužilac:

1. Izostanak javnog tužioca (Oficijelna optužba)

  • Procedura: Ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac (ili zamenik javnog tužioca), predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i zahteva da se odmah odredi zamena.
  • Pravna posledica nemogućnosti zamene: Ako zamenu nije moguće odmah obezbediti, predsednik veća donosi odluku da se glavni pretres ne održi.
  • Dužnost obaveštavanja: O neodržavanju pretresa predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, koji imaju zakonsku obavezu da naknadno obaveste sud o preduzetim merama.

2. Izostanak oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca (Neoficijelna optužba)

  • Uslovi za nastupanje posledice: Ako na glavni pretres ne dođu ova lica (ili njihov punomoćnik), pod uslovom da su uredno pozvani, a svoj izostanak nisu opravdali.
  • Pravna posledica: Veće donosi rešenje o obustavi postupka, čime se krivični postupak definitivno okončava.
Izostanak optuženog i institut suđenja u odsustvu

Kao stranka u postupku i nosilac funkcije odbrane, optuženi po pravilu mora biti prisutan na glavnom pretresu.

1. Mere za obezbeđenje prisustva optuženog

Ako se uredno pozvani optuženi ne pojavi i ne opravda izostanak, sud primenjuje sledeći redosled postupanja za obezbeđenje njegovog prisustva:

  • Primarno postupanje: Veće nalaže da se optuženi odmah dovede na pretres (ako je to faktički izvodljivo).
  • Sekundarno (supsidijarno) postupanje: Ako se dovođenje ne može izvršiti odmah, veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi i nalaže da se optuženi dovede na sledeći glavni pretres.
  • Opoziv naredbe: Ako optuženi opravda svoj izostanak pre nego što se dovođenje realizuje, veće može opozvati naredbu za dovođenje i osloboditi ga plaćanja troškova nastalih zbog neodržavanja pretresa.

2. Suđenje u odsustvu optuženog

Predstavlja izuzetan procesni institut.

  • Ratio legis: Faktičke prirode (potreba rešavanja slučaja od šireg društvenog interesa, zaštita oštećenog) i formalne prirode (sprečavanje nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja).
  • Kumulativni uslovi za donošenje odluke:
    1. Postojanje naročito opravdanih razloga da se sudi u odsustvu.
    2. Optuženi je u bekstvu ili je na drugi način nedostupan državnim organima.
    3. Predlog tužioca za suđenje u odsustvu mora biti usvojen od strane veća, što se formalizuje donošenjem rešenja o suđenju u odsustvu.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, ali ona nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže započeto suđenje).

3. Skrivljena nesposobnost optuženog za učestvovanje

  • Definicija: Situacija u kojoj je optuženi sam kod sebe namerno ili nemarno izazvao privremenu neспособnost za učešće na pretresu (npr. uzimanjem alkohola ili opojnih droga).
  • Procedura: Nakon obaveznog ispitivanja veštaka, veće donosi rešenje da se glavni pretres održi, ali ne i završi u odsustvu optuženog.
  • Obavezna mera obezbeđenja odbrane: U ovom slučaju, predsednik suda je dužan da optuženom postavi branioca po službenoj dužnosti.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja takođe nema suspenzivno dejstvo.
  • Prestanak razloga: Čim preostanu razlozi skrivljene neспособnosti, pretres se nastavlja u prisustvu optuženog, a predsednik veća ima dužnost da ga prethodno upozna sa dotadašnjim tokom i sadržajem pretresa.
Izostanak branioca sa glavnog pretresa

Pravne posledice nedolaska branioca zavise isključivo od toga da li je u konkretnom predmetu odbrana po zakonu obavezna ili ne.

1. Slučaj kada odbrana nije obavezna

  • Ako uredno pozvani branilec ne dođe i ne opravda izostanak, ili samovoljno (bez odobrenja) napusti pretres:
    • Predsednik veća poziva optuženog da odmah uzme drugog branioca.
    • Ako optuženi to ne učini, veće može doneti odluku da se glavni pretres održi bez prisustva branioca.

2. Slučaj kada je odbrana obavezna

  • Veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi (ili se započeti pretres prekida/odlaže) ako su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    1. u pitanju je obavezna stručna odbrana;
    2. nema mogućnosti da optuženi odmah uzme drugog branioca, niti sud može bez štete po pravo na odbranu odmah da mu postavi branioca po službenoj dužnosti.

3. Procesne sankcije prema braniocu za neopravdan izostanak

Ako je neopravdan izostanak uredno pozvanog branioca doveo do odlaganja ili neodržavanja pretresa, veće donosi odluku kojom kumulativno:

  1. kažnjava branioca novčanom kaznom do 150.000 dinara (rešenjem koje se unosi u zapisnik uz kratko obrazloženje);
  2. određuje da troškovi prouzrokovani odlaganjem ili neodržavanjem pretresa padaju na teret tog branioca;
  3. o celom događaju i nastupelim posledicama obaveštava nadležnu advokatsku komoru, koja ima dužnost da izvesti sud o merama koje je preduzela.
Izostanak svedoka, veštaka ili stručnog savetnika
  • Pravilo o početku pretresa: Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanih svedoka, veštaka ili stručnog savetnika. Veće naknadno, u toku pretresa, procenjuje da li je zbog njihovog odsustva neophodno prekinuti ili odložiti suđenje.
  • Procesne sankcije i mere: Ako uredno pozvani svedok, veštak ili stručni savetnik ne dođe, a izostanak ne opravda, veće može preduzeti sledeće mere:
    • narediti da se to lice odmah dovede na pretres;
    • kazniti ga novčanom kaznom do 150.000 dinara;
    • narediti da se dovede na sledeći glavni pretres;
    • odrediti da snosi troškove koje je svojim izostankom prouzrokovao.
  • Opoziv odluka: U opravdanom slučaju, veće ima ovlašćenje da opozove donete odluke o kažnjavanju ili troškovima.
Poseban izuzetak: Održavanje pretresa u odsustvu optuženog ili branioca radi povoljnog okončanja postupka

Zakon predviđa jedan specifičan, izuzetno važan procesni mehanizam u korist optuženog:

  • Pravilo: Čak i kada su ispunjeni svi zakonski uslovi za odlaganje glavnog pretresa usled izostanka optuženog ili njegovog branioca, veće može odlučiti da se pretres ipak održi u njihovom odsustvu.
  • Uslov: Neophodno je da se na osnovu stanja dokaza u spisima predmeta očigledno mora doneti neka od odluka kojima se postupak okončava u korist optuženog.
  • Taksativno određene odluke: Pretres se bez njih može održati samo radi donošenja:
    1. rešenja kojim se optužba odbacuje, ili
    2. presude kojom se optužba odbija.

Predlaganje dokaza pre početka glavnog pretresa

Mogućnost i način predlaganja dokaza pre samog suđenja direktno zavise od toga da li je u postupku prethodno održano pripremno ročište.

1. Pravilo prekluzije (Ako je održano pripremno ročište)

Osnovni cilj održavanja pripremnog ročišta jeste da se limitira (onemogući) predlaganje dokaza tek na glavnom pretresu ili neposredno pre njegovog održavanja. Stranke su dužne da svoju dokaznu inicijativu iscrpe u fazi pripremnog ročišta.

2. Postupak predlaganja (Ako pripremno ročište nije održano)

  • Aktivna legitimacija: Stranke, branilac i oštećeni mogu i nakon određivanja glavnog pretresa (a pre njegovog početka) predložiti izvođenje novih dokaza, svedoka ili veštaka.
  • Teret obrazlaganja: Predlagač je dužan da precizno označi koje činjenične tvrdnje želi da dokaže i kojim konkretno od predloženih dokaza.
  • Pravila odlučivanja: Prilikom donošenja odluke o ovim predlozima pre početka glavnog pretresa, predsednik veća shodno primenjuje pravila koja važe za odlučivanje o dokaznim predlozima tokom samog glavnog pretresa.

3. Samostalna dokazna inicijativa predsednika veća (Izuzetak)

Predsednik veća može i bez predloga stranaka i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres. Za ovakvo postupanje moraju biti kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. da su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni,
  2. da je pribavljanje novih dokaza neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
  3. Dužnost obaveštavanja: O donošenju naredbe za pribavljanje novih dokaza po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća je dužan da obavesti stranke pre početka glavnog pretresa.

Radnje i odluke u fazi pripremanja glavnog pretresa

Izdvajanje nezakonitih dokaza
  • Pojam i uslov za donošenje odluke: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici koji sadrže dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati sudska odluka, odnosno obaveštenja koja se moraju izdvojiti (kao što su obaveštenja proistekla iz informativnih razgovora policije sa građanima), on donosi formalnu odluku o njihovom uklanjanju.
  • Forma odluke i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je zakonom dozvoljena posebna žalba.
  • Pravne posledice i tehničko postupanje:
    • Nakon što rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, predsednik veća konkretne izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot.
    • Ovaj omot se predaje na čuvanje sudiji za prethodni postupak, odvojeno od ostalih spisa predmeta.
    • Zabrana upotrebe: Izdvojeni dokazi se ne mogu razgledati niti koristiti u daljem toku postupka.
  • Izuzetak (Opoziv rešenja o izdvajanju): Veće može, najkasnije do završetka dokaznog postupka na glavnom pretresu, opozvati rešenje o izdvajanju dokaza i odlučiti da se taj dokaz ipak izvede. Za ovaj opoziv moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:
    1. da veće na osnovu do tada izvedenih dokaza oceni da nije bilo zakonskog mesta izdvajanju tog dokaza,
    2. da protiv prvobitnog rešenja predsednika veća o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.
Određivanje dopunskih sudija
  • Materijalni uslov: Ova odluka se donosi ukoliko postoji verovatnoća da će predstojeći glavni pretres duže trajati.
  • Procedura: Predsednik veća podnosi zahtev predsedniku suda da odredi jednog ili dvojicu sudija (odnosno sudija-porotnika) koji će obavezno prisustvovati glavnom pretresu.
  • Ratio legis (Svrha): Primarni cilj ovog instituta jeste obezbeđivanje načela neposrednosti na glavnom pretresu. Ukoliko u toku suđenja dođe do nepredviđene i trajnije sprečenosti nekog od članova sudskog veća, dopunski sudija ga može odmah i „rutinski“ zameniti.
  • Pravne posledice: S obzirom na to da je dopunski sudija neposredno pratio tok suđenja od samog početka (u svojstvu posebne vrste „publike“), u slučaju zamene člana veća ne primenjuju se opšta zakonska pravila koja inače nalažu odlaganje ili ponovno započinjanje pretresa zbog promene u sastavu veća.
Odlaganje početka glavnog pretresa
  • Uslov: Postojanje opravdanih važnih razloga.
  • Forma odluke i vremenski limit: Predsednik veća donosi naredbu kojom se početak suđenja odlaže najduže do 30 dana. Ovaj rok od 30 dana je instruktivnog karaktera.
  • Inicijativna ovlašćenja: Odlaganje se može odrediti:
    • na predlog stranaka i branioca (inicijativa subjekata), ili
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno od strane predsednika veća).
  • Dužnost obaveštavanja: O odlaganju početka suđenja odmah se obaveštavaju sva pozvana lica, kao i predsednik suda.
  • Uloga predsednika suda: Zakon ne propisuje njegovu specifičnu procesnu dužnost nakon prijema ovog obaveštenja, ali on ima načelnu obavezu da preduzme mere kako bi suđenje započelo u najkraćem mogućem roku.
  • Pravno razlikovanje: Kod ovog instituta odlaže se isključivo započinjanje glavnog pretresa (koji još uvek nije formalno počeo). Zbog toga se ovde ne radi o vremenskom diskontinuitetu (odlaganju ili prekidu) već otvorenog glavnog pretresa.
Odustanak tužioca od optužbe pre početka glavnog pretresa
  • Pravna priroda: Usklađen je sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), prema kojem se krivični postupak ne može voditi bez ovlašćenog tužioca i aktivnog optužnog akta. Tužilac ima pravo slobodnog raspolaganja optužbom i može odustati od nje u svakom procesnom stadijumu.
  • Opšta pravna posledica: Odustanak tužioca od optužbe obavezno dovodi do okončanja krivičnog postupka.
  • Dužnosti predsednika veća pre početka suđenja: Ukoliko tužilac odustane od optužbe pre nego što je glavni pretres počeo, predsednik veća ima obavezu da kumulativno preduzme sledeće dve aktivnosti:
    1. obaveštava sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres o odustanku tužioca,
    2. donosi formalno rešenje o obustavi krivičnog postupka, koje se obavezno dostavlja strankama, braniocu i oštećenom.

Isključenje javnosti sa glavnog pretresa

22. jula 2026.

Glavni pretres je javan.

  • Starosna granica za publiku: Zakonodavac propisuje da glavnom pretresu u svojstvu publike mogu prisustvovati samo lica starija od 16 godina.
  • Razlika u odnosu na ranije rešenje: Prema ranijem pravilu, pravo da prisustvuje i prati tok pretresa imao je svaki punoletni građanin (pod uslovom da nije nosio oružje/opasno oruđe i da nije bio procesno zainteresovan). Nova koncepcija uvodi nižu starosnu granicu (16 godina).
  • Mogućnost odstupanja: Načelo javnosti nije apsolutno i podrazumeva mogućnost potpunog ili delimičnog isključenja javnosti sa glavnog pretresa pod zakonom predviđenim uslovima.

Isključenje javnosti: Pokretanje postupka i zakonski razlozi

  • Vremenski okvir: Odluka se može doneti u bilo kom trenutku od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa.
  • Inicijativa za donošenje odluke: Veće može doneti odluku o isključenju javnosti:
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno), ili
    • na predlog stranke ili branioca.
  • Obligatoran uslov: Odluka se uvek donosi tek nakon izjašnjenja stranaka i branioca.
  • Vremenski obim isključenja: Javnost se može isključiti za ceo glavni pretres ili samo za jedan njegov deo.
  • Materijalni uslovi (Alternativno propisani razlozi za isključenje): Isključenje javnosti mora biti neophodno radi zaštite neke od sledećih vrednosti:
    1. interesa nacionalne bezbednosti;
    2. javnog reda i morala;
    3. interesa maloletnika;
    4. privatnosti učesnika u postupku;
    5. drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Teorijsko-ustavni problem petog razloga

  • Razlog zaštite „drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu“ predstavlja izrazito široku i nepreciznu normu (tzv. „kaučuk“ normu).
  • U teoriji se ističe da je ova norma potencijalno protivustavna jer Ustav Republike Srbije ne poznatu takav razlog kao samostalan osnov za isključenje javnosti, već tu formulaciju povezuje isključivo sa javnim redom i moralom. Nasuprot tome, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) ih definiše kao dva nezavisna razloga.

Granice isključenja javnosti (Lica na koja se isključenje ne odnosi)

Odluka o isključenju javnosti ima svoja personalna ograničenja. Isključenje se nikada ne može odnositi na sledeća lica:

  • stranke (tužilac i optuženi);
  • branioca;
  • oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika;
  • punomoćnika oštećenog kao tužioca ili punomoćnika privatnog tužioca.

Izuzetak od izuzetka: Dozvola prisustva određenim licima i dužnost čuvanja tajne

Kada je javnost isključena (što je izuzetak), veće svojom odlukom može uspostaviti „izuzetak od izuzetka“ i dopustiti prisustvo određenim pojedincima.

1. Krug privilegovanih lica

Veće može dozvoliti prisustvovanje sledećim licima:

  • pojedinim službenim licima, naučnim, stručnim i javnim radnicima (po sopstvenoj proceni veća);
  • na zahtev optuženog: njegovom bračnom drugu, bliskim srodnicima i licu sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života.

2. Obaveza čuvanja tajne i pravne posledice

  • Dužnost predsednika veća: Predsednik veća je u obavezi da upozori sva lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve što su na pretresu saznala.
  • Ukazivanje na sankciju: Predsednik veća im izričito ukazuje da odavanje te tajne predstavlja krivično delo.
  • Svrha upozorenja:
    • Faktička svrha: Zaštita društvene vrednosti koja je bila osnov za isključenje javnosti.
    • Krivičnopravna svrha: Formalno otklanjanje mogućnosti pozivanja na pravnu zabludu ukoliko neko od prisutnih lica ipak odade tajnu.

Formalni zahtevi i pravni lek protiv rešenja o isključenju

  • Forma i sadržina odluke: Odluka se donosi u obliku rešenja veća koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno. U tom rešenju veće može odmah odlučiti i o tome kojim se konkretnim licima dozvoljava prisustvo.
  • Pravni lek (Nemogućnost direktnog pobijanja): Protiv rešenja o isključenju javnosti nije dozvoljena posebna žalba. Ovo rešenje se može pobijati samo u žalbi protiv presude (ili rešenja koje odgovara presudi).

Poseban slučaj isključenja: Ispitivanje kooperativnih svedoka

Zakon predviđa specifičan osnov za isključenje javnosti koji se ne vezuje za opšte vrednosti (poput morala ili bezbednosti), već za samu prirodu dokazne radnje i specifičan procesni položaj aktera.

  • Predmet isključenja: Ispitivanje „kooperativnih svedoka“, odnosno:
    • okrivljenog saradnika, ili
    • osuđenog saradnika.
  • Procedura i inicijativa:
    1. Javni tužilac podnosi predlog sudu da se javnost isključi sa glavnog pretresa tokom ovog ispitivanja.
    2. Pre donošenja odluke, predsednik veća ima dužnost da zatraži od optuženog i njegovog branioca da se izjasne o predlogu tužioca.
    3. Veće donosi konačnu odluku.

Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa

22. jula 2026.

Pravna priroda i ratio legis instituta

  • Odnos prema načelu neposrednosti: Shodno objektivnom aspektu načela neposrednosti, pravilo je da se dokazi moraju izvesti neposredno na samom glavnom pretresu. Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa predviđeno je kao izuzetak od ovog opšteg pravila.
  • Specifičnost odstupanja: Za razliku od klasičnih izuzetaka gde se na suđenju čita zapisnik o ranije datim iskazima, kod ovog instituta svedoci i veštaci zaista daju svoj iskaz tokom trajanja glavnog pretresa, ali prostorno izvan same sudnice.
  • Upotreba tehničkih sredstava: Ukoliko se ispitivanje sprovodi u toku samog suđenja korišćenjem uređaja za prenos slike i zvuka (dok se lice npr. nalazi u stanu ili bolnici), formalno se uopšte ne odstupa od načela neposrednosti.
  • Ratio legis (Svrha): Ovaj institut predstavlja reakciju pravnog sistema na situacije „više sile“. On omogućava izvođenje dokaza kada svedok ili veštak usled bolesti ili drugih opravdanih razloga nikako ne može pristupiti na glavni pretres.

Procesne pretpostavke i funkcionalna nadležnost

Da bi se sprovelo ispitivanje van glavnog pretresa, moraju biti ispunjeni sledeći zakonski uslovi:

  • Predlog stranaka: Neophodno je da su ispitivanje svedoka ili veštaka prethodno predložile stranke.
  • Opravdanost izostanka: Mora se utvrditi da predloženo lice ne može doći na glavni pretres usled bolesti ili drugih opravdanih razloga.
  • Nadležnost za odlučivanje: Odluku o ispitivanju svedoka ili veštaka van glavnog pretresa donosi predsednik veća.
  • Nadležnost za sprovođenje radnje: Neposredno ispitivanje na terenu ili ispitivanje putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka sprovodi:
    • predsednik veća,
    • sudija član veća, ili
    • sudija za prethodni postupak na čijem se području svedok ili veštak u tom trenutku nalazi.

Procesni položaj i prava stranaka, branioca i oštećenog

Učešće i uloga procesnih subjekata prilikom sprovođenja ove radnje značajno se razlikuju od pravila koja važe na samom glavnom pretresu:

1. Obaveštavanje o radnji i posledice odsustva

  • Stranke, branilac i oštećeni se o vremenu, mestu i načinu ispitivanja samo obaveštavaju, ali se na samu radnju ne pozivaju.
  • Odsustvo procesnih subjekata: Njihovo prisustvo nije uslov za zakonito sprovođenje ispitivanja. Radnja se može validno preduzeti u njihovom odsustvu, pa čak i u prisustvu samo jedne stranke.

2. Položaj optuženog koji je u pritvoru

  • Prisustvo optuženog koji se nalazi u pritvoru nije obavezno prilikom ispitivanja svedoka ili veštaka van glavnog pretresa.
  • O potrebi i opravdanosti njegovog prisustva na ovom ispitivanju samostalno odlučuje predsednik veća.

3. Ograničenost dokazne uloge stranaka i odbrane

Ovaj zakonski mehanizam značajno odstupa od redovnog, adverzijalnog načina ispitivanja koji je opšte pravilo na glavnom pretresu.

  • Na glavnom pretresu: Stranke i branioci imaju samostalnu ulogu i dokaznu aktivnost jer sami neposredno vrše osnovno i unakrsno ispitivanje.
  • Van glavnog pretresa: Ispitivanje primarno i samostalno obavlja nadležni sudija. Stranke, branilac i oštećeni imaju limitiranu dokaznu ulogu koja je izjednačena sa njihovim pravima u fazi istrage.
  • Sadržina prava prisutnih lica:
    • Imaju pravo na odgovarajuću dokaznu inicijativu i učešće u izvođenju ovog dokaza.
    • Mogu predložiti sudiji koji vodi ispitivanje da postavi određena pitanja svedoku ili veštaku radi razjašnjenja stvari.
    • Mogu i neposredno postavljati pitanja, ali isključivo uz prethodnu dozvolu sudije.
    • Imaju pravo da zahtevaju da se njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji unesu u zapisnik.

Pripremno ročište

22. jula 2026.

Pripremno ročište je poseban procesni stadijum koji je prema zakonskoj sistematici svrstan u fazu pripremanja glavnog pretresa.

  • Pravna priroda pravila: Odredbe o pripremnom ročištu predstavljaju lex specialis u odnosu na opšta pravila o održavanju glavnog pretresa, koja imaju karakter lex generalis. Na pripremnom ročištu se shodno primenjuju odredbe o glavnom pretresu, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
  • Suština instituta (Preliminarno suočavanje): Ročište predstavlja svojevrsno preliminarno „otvaranje karata“ i suočavanje stranaka pred sudom na kojem se u punoj meri ispoljava načelo kontradiktornosti (raspravnosti).
  • Ratio legis (Cilj): Olakšavanje vođenja glavnog pretresa kroz ranije izjašnjavanje stranaka o njihovim dokaznim namerama (intencijama). To omogućava:
    • Sudiji/Predsedniku veća da adekvatno planira vreme, trajanje i tok predstojećeg glavnog pretresa.
    • Strankama da se upoznaju sa dokaznim aktivnostima protivne strane.

Određivanje pripremnog ročišta i rokovi

  • Nadležnost: Pripremno ročište određuje i njime rukovodi predsednik veća.
  • Zakonski rokovi: Predsednik veća je dužan da odredi pripremno ročište računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud u sledećim rokovima:
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako se optuženi nalazi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.
  • Karakter rokova i pravne posledice: Ovi rokovi su instruktivnog karaktera (njihovo propuštanje ne povlači neposredne procesne sankcije). Međutim, u slučaju prekoračenja roka nastaju sledeće dužnosti:
    • Predsednik veća mora o tome da obavesti predsednika suda.
    • Predsednik suda preduzima mere da se pripremno ročište odredi bez odlaganja.

Obaveznost održavanja ročišta i izuzeci

  • Opšte pravilo: Održavanje pripremnog ročišta je propisano kao opšte pravilo, ali ono nije apsolutno obavezan procesni stadijum u svim predmetima.
  • Obavezno održavanje (Teža krivična dela): U krivičnim postupcima za teža krivična dela pripremno ročište se uvek mora održati.
  • Fakultativno održavanje (Lakša krivična dela – Izuzetak): Ako je optužnica podignuta za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina, predsednik veća može doneti naredbu kojom se pripremno ročište neće održati, već se direktno određuje glavni pretres.
  • Kriterijumi za izostavljanje ročišta: Predsednik veća odluku da ne održi pripremno ročište donosi na osnovu sledećih faktora:
    1. prikupljenih dokaza,
    2. spornih činjeničnih i pravnih pitanja,
    3. složenosti samog predmeta postupka.
  • Uticaj sporazuma o priznanju krivičnog dela: Ako je između javnog tužioca, optuženog i branioca postignut sporazum o priznanju krivice u odnosu na određene tačke optužnice, pripremno ročište se određuje samo za preostali deo optužnice koji nije obuhvaćen tim sporazumom.

Pozivanje stranaka, odsustvo javnosti i pretpostavke za održavanje

1. Pozivanje lica

  • Obavezno se pozivaju: stranke (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac i optuženi), branilac, oštećeni, kao i zakonski zastupnici i punomoćnici tužioca i oštećenog.
  • Pozivaju se po potrebi: prevodilac i tumač.
  • Sadržina poziva (Upozorenja):
    • Stranke se upozoravaju da na ročištu mogu predložiti samo one nove dokaze za koje su saznale nakon potvrđivanja optužnice.
    • Stranke i oštećeni se upozoravaju da započeto pripremno ročište pod zakonskim uslovima može prerasti u glavni pretres.

2. Odsustvo javnosti

Pripremno ročište se održava bez prisustva javnosti. Ovdje se javnost ne isključuje posebnom odlukom suda, već ona po zakonskoj konstrukciji ovog stadijuma uopšte nije predviđena.

3. Održavanje ročišta u odsustvu optuženog (Izuzetak)

Iako je prisustvo optuženog pravilo, predsednik veća može doneti odluku da se pripremno ročište održi i u njegovom odsustvu ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. optuženi je uredno pozvan,
  2. optuženi nije došao niti je svoj izostanak opravdao,
  3. na ročištu je prisutan branilac optuženog.

Tok i sadržina pripremnog ročišta

Pripremno ročište se odvija kroz sledeće faze i procesne radnje:

1. Otvaranje i formalni početak

Predsednik veća proverava prisustvo pozvanih lica, utvrđuje lične podatke optuženog i proverava podatke o njegovom eventualnom pritvoru. Ukoliko oštećeni koji je prisutan nije podneo imovinskopravni zahtev, predsednik veća ga poučava o pravu na podnošenje zahteva i predlaganje privremenih mera obezbeđenja.

2. Izjašnjavanje stranaka o optužbi

  • Izlaganje tužioca: Javni tužilac izlaže delove optužnice (opis dela sa zakonskim obeležjima, zakonski naziv) i navodi dokaze koji je potkrepljuju, a može predložiti i vrstu i meru krivične sankcije. Kod privatne tužbe, sadržaj može ukratko izložiti predsednik veća.
  • Pravna pouka i izjašnjenje optuženog: Predsednik veća poučava optuženog o pravima i dužnostima, nakon čega ga poziva da se izjasni o optužbi.

3. Pravne posledice izjašnjenja optuženog

  • Ograničenje dokazivanja: Osnovno pravilo je da se na predstojećem glavnom pretresu dokazi izvode samo u odnosu na deo optužbe koji optuženi osporava.
  • Ako optuženi osporava optužbu: Predsednik veća ga poziva da precizira koji deo osporava i iz kojih razloga, uz ponovno upozorenje da će glavni pretres biti ograničen samo na taj oparani deo.
  • Pravilo za saoptužene: Ako jedan saoptuženi prizna optužbu, a drugi je ospori, glavni pretres će se održati za obojicu i po pravilu će se doneti jedna presuda.
  • Ako optuženi prizna krivicu na ročištu: Predlaganje dokaza za predstojeći glavni pretres se strogo ograničava na dve grupe dokaza:
    1. dokaze od kojih zavisi ocena da li je to priznanje istinito (izvode se samo ako je priznanje nejasno, nepotpuno, protivrečno ili u suprotnosti sa drugim dokazima),
    2. dokaze od kojih zavisi odluka suda o vrsti i meri krivične sankcije.

4. Predlaganje i obrazlaganje dokaza stranaka

  • Stranke, branilac i oštećeni dužni su da obrazlože predložene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu.
  • Prekluzija dokaznih predloga (Sankcija): Sud ih upozorava da se na glavnom pretresu neće izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, a koje bez opravdanog razloga nisu predložili već na pripremnom ročištu.
  • Dokazna inicijativa suda (Izuzetak): Predsednik veća može i bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres ako su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni, a to je neophodno za svestrano raspravljanje predmeta.

Posebne odluke koje se mogu doneti na pripremnom ročištu

Zakon daje ovlašćenje predsedniku veća da već u ovoj fazi donese niz ključnih odluka, čime se sprečava prenošenje spornih pitanja na glavni pretres.

1. Izdvajanje nezakonitih dokaza

  • Uslov: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja na kojima se po zakonu ne može zasnovati sudska odluka (npr. zapisnici o informativnim razgovorima policije sa građanima).
  • Pravna forma i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je dozvoljena posebna žalba.
  • Pravna posledica: Po pravnosnažnosti ovog rešenja, ovi se dokazi stavljaju u poseban, zapečaćen omot i predaju na čuvanje sudiji za prethodni postupak, te se više ne mogu razgledati niti koristiti u postupku.

2. Modifikacija pritvora

  • Pravilo i smer izmene: Na pripremnom ročištu mera pritvora se može menjati isključivo u pravcu povoljnijem po optuženog. Pritvor se može ukinuti ili zameniti blažom merom (npr. jemstvom ili zabranom napuštanja stana).
  • Condicio sine qua non (Obavezan uslov): Za ovakvu odluku je neophodna saglasnost stranaka.
  • Pravna posledica: Protiv ovog rešenja o ukidanju ili ublažavanju pritvora žalba nije dozvoljena.

3. Obustava krivičnog postupka

Predsednik veća donosi rešenje o obustavi postupka ako na samom pripremnom ročištu utvrdi postojanje nekog od sledećih taksativno navedenih razloga:

  • Načelo akuzatornosti (nedostatak zahteva): ako je ovlašćeni tužilac odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za krivično gonjenje;
  • Načelo ne bis in idem: ako je optuženi za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe, ako je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen;
  • Trajne procesne smetnje: ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja, ili je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno druga okolnost koja trajno isključuje gonjenje.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o obustavi postupka tužilac ima pravo na žalbu, o kojoj odlučuje vanpretresno veće.

Prerastanje pripremnog ročišta u glavni pretres i uticaj na načelo javnosti

  • Pravni uslovi: Ukoliko predsednik veća, na osnovu analize predloženih dokaza, činjenica i pravnih pitanja, proceni da je to celishodno, može nakon uzimanja izjava od stranaka doneti rešenje o održavanju glavnog pretresa neposredno nakon pripremnog ročišta. Za to moraju biti ispunjene sve zakonske pretpostavke koje se i inače traže za održavanje glavnog pretresa.
  • Negativna procesna implikacija na načelo javnosti:
    • Iako se na ovakvom glavnom pretresu javnost formalno ne isključuje rešenjem suda (ispunjena je formalna, „apstraktna“ suština načela), dešava se ozbiljna povreda ovog načela u praktičnom smislu.
    • Pošto je pripremno ročište započelo bez prisustva javnosti, građani koji bi želeli da prate konkretno suđenje nisu mogli znati niti biti prisutni u sudnici u trenutku kada je ročište preraslo u glavni pretres. Na taj način se suđenje de fakto sprovodi bez prisustva građana.

Glavni pretres – pojam i karakteristike

22. jula 2026.

Glavni pretres predstavlja centralni stadijum krivičnog postupka i smatra se suđenjem u užem smislu. To je faza glavnog krivičnog postupka u kojoj se potpuno i svestrano raspravlja o krivičnoj stvari.

  • Značaj za krivičnoprocesna načela: Ovaj stadijum je teren na kojem se primarno ostvaruje većina osnovnih krivičnoprocesnih načela. Posebno dolaze do izražaja:
    • načelo raspravnosti (kontradiktornosti),
    • načelo usmenosti,
    • načelo javnosti,
    • načelo neposrednosti.
  • Funkcionalni domet: Glavni pretres se vodi isključivo u postupku pred sudom prvog stepena. U postupcima pred sudovima višeg stepena (po pravnim lekovima) moguće je održavanje pretresa, ali ne i glavnog pretresa.
  • Pravni ishod: Jednom započet glavni pretres po pravilu se završava donošenjem presude kao najvažnije sudske odluke, a samo po izuzetku rešenjem.

Uporednopravni modeli i koncepcija glavnog pretresa

Karakter celokupnog krivičnog postupka najviše se ogleda u načinu na koji je normativno konstruisan glavni pretres. Postoji osnovna uporednopravna podela na dva modela:

1. Kontinentalno-evropski model

  • Karakteriše ga dominantna uloga suda koji je „gospodar postupka“.
  • Sud sam primarno izvodi dokaze, bilo po sopstvenoj procesnoj inicijativi ili na predlog stranaka (pri čemu predlozi stranaka za sud nisu obavezujući).

2. Adverzijalni (angloamerički) model

  • Karakteriše ga relativno pasivna uloga suda koji veoma retko sam izvodi dokaze ili inicira njihovo izvođenje.
  • Stranke same izvode dokaze i kontradiktorno ih pobijaju pred sudom.

Savremeni trendovi (Konvergencija sistema)

U savremenom pravu uočava se trend relativizacije šematskih podela i konvergencija ova dva modela:

  • Primer istrage: Policijsko-tužilačka istraga, karakteristična za adverzijalni sistem, danas postoji i u kontinentalnim sistemima poput Nemačke, Austrije, Holandije.
  • Primer sporazuma o priznanju krivice: Tipično američki institut pregovaranja o krivici (plea bargaining) danas je u različitim formama široko rasprostranjen i širom kontinentalne Evrope.

Osnovne osobenosti glavnog pretresa u Republici Srbiji

Konkretno zakonsko rešenje u našem krivičnom procesnom pravu odlikuje se sledećim specifičnostima:

1. Adverzijalna koncepcija dokazivanja

Glavni pretres u Srbiji je koncepcijski postavljen na striktno adverzijalnim osnovama.

  • Stranke imaju glavnu dokaznu aktivnost.
  • Dokazna uloga suda svedena je na minimum, ali nije u potpunosti isključena.

2. Obavezna priprema i uvođenje pripremnog ročišta

Održavanju glavnog pretresa obavezno prethodi pripremna faza (koja nije deo samog suđenja, već služi za obezbeđivanje procesnih uslova). U ovoj fazi ključni novitet je pripremno ročište:

  • Obavezno je u postupcima za teža krivična dela (prema kriterijumu zaprećene kazne).
  • Fakultativno je u postupcima za lakša krivična dela (sa manjom propisanom kaznom).

3. Stadijumski karakter i rukovođenje postupkom

Glavni pretres se odvija kroz sukcesivno smenjivanje tačno određenih procesnih stadijuma.

  • Sve procesne faze, njihov početak, smena i završetak manifestuju se formalnim aktivnostima rukovodioca glavnog pretresa.
  • Rukovodilac glavnog pretresa (u odgovarajućem obliku funkcionalne nadležnosti) jeste:
    • predsednik pretresnog veća ili
    • sudija pojedinac (u skraćenom postupku).

4. Striktno formalan početak

Glavni pretres ne počinje neformalno. Kada se utvrdi da su ispunjene sve procesne pretpostavke, sud donosi formalno rešenje da se glavni pretres održi.

5. Načelo kontinuiteta i oblici vremenskog diskontinuiteta

Pravilo je da glavni pretres teče u kontinuitetu. Vremenski diskontinuitet se javlja samo izuzetno i to u dva oblika:

  • odlaganje glavnog pretresa,
  • prekid glavnog pretresa.
  • Pravna posledica: Bez obzira na broj odlaganja ili prekida, sve sprovedene radnje se u procesno-formalnom smislu i dalje smatraju sadržinom jedinstvene celine tog glavnog pretresa.

6. Finalizacija i ishod glavnog pretresa

  • Osnovna odluka kojom se na potpun način rešava glavni predmet krivičnog postupka jeste presuda.
  • Samo se po izuzetku, pod specifičnim zakonskim uslovima, započeti glavni pretres okončava rešenjem suda.

7. Modifikacija sadržaja presude

Uvedene su značajne izmene u pogledu obaveznih elemenata presude u odnosu na ranija višedecenijska rešenja. To se najviše ogleda u tome što u određenim situacijama presuda ne mora da sadrži obrazloženje, odnosno može se obrazložiti samo delimično.

Pojam i ispitivanje optužnice

22. jula 2026.

MATERIJALNI USLOV I ROKOVI ZA PODNOŠENJE OPTUŽNICE

  • Pojam opravdane sumnje: Novi Zakonik o krivičnom postupku uvodi opravdanu sumnju kao treći, najviši zakonski stepen sumnje (pored osnova sumnje i osnovane sumnje). Ona predstavlja nezaobilazan materijalni uslov za podizanje optužnice, što znači da moraju postojati dokazi iz kojih proizilazi ovaj najviši stepen sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo.
  • Pravna priroda (Questio facti): Ocena o postojanju opravdane sumnje predstavlja činjenično pitanje (questio facti) koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Ovu ocenu najpre donosi javni tužilac prilikom podizanja optužnice, a potom i sud u postupku sudske kontrole.
  • Rokovi za podizanje optužnice:
    • Opšti (primarni) rok: Iznosi 15 dana od dana kada je istraga završena.
    • Izuzetni (produženi) rok: U naročito složenim predmetima, ovaj rok se može produžiti za još 30 dana, na osnovu odobrenja neposredno višeg javnog tužioca.
  • Karakter rokova: Oba navedena roka su instruktovnog karaktera. To znači da njihovo propuštanje ne povlači direktne procesne sankcije (poput gubitka prava na gonjenje), već samo otvara mogućnost za preduzimanje aktivnosti drugih subjekata i eventualno delovanje neposredno višeg javnog tužioca u cilju primoravanja nižeg tužioca da podnese optužnicu.

PRIGOVOR ZBOG PROCESNE NEAKTIVNOSTI JAVNOG TUŽIOCA

Ukoliko javni tužilac u zakonskom roku ne podigne optužnicu niti izjavi da odustaje od krivičnog gonjenja, zakon predviđa specifičan mehanizam zaštite od njegove neaktivnosti.

  • Aktivno legitimisani subjekti i rokovi za podnošenje:
    • Okrivljeni, njegov branilac i oštećeni prigovor podnose neposredno višem javnom tužiocu u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje optužnice.
    • Izuzetak za oštećenog: Ako oštećeni uopšte nije bio obavešten o završetku istrage, prigovor može podneti u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac doneo naredbu o završetku istrage.
  • Različita svrha prigovora u zavisnosti od podnosioca:
    • Za odbranu (okrivljeni i branilac): Svrha je ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i primoravanje tužioca da skrati „rok za razmišljanje“ i donese odluku o optuživanju ili odustajanju.
    • Za oštećenog: Svrha je pokretanje krivičnog gonjenja preko tužilačke hijerarhije. Važna napomena za usmeni ispit: Putem ovog prigovora oštećeni ne može steći svojstvo olovlašćenog tužioca (oštećeni kao tužilac). Svrha je isključivo da viši tužilac naloži nižem da nastupi suprotno svom pasivnom stavu.
  • Postupak i odlučivanje višeg tužioca:
    • Neposredno viši javni tužilac dužan je da u roku od 15 dana od prijema prigovora donese rešenje kojim prigovor odbija ili usvaja.
    • Protiv ovog rešenja nisu dozvoljena nikakva pravna sredstva (ni žalba ni prigovor).
    • U slučaju usvajanja prigovora, viši tužilac izdaje obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da podigne optužnicu u roku koji ne može biti duži od 30 dana. Svi rokovi u ovom mehanizmu su takođe instruktovnog karaktera.

SADRŽAJ OPTUŽNICE

Optužnica se sastoji iz serije obaveznih elemenata i jednog fakultativnog elementa.

A. Obavezni elementi optužnice:

  1. Podaci o okrivljenom: Ime i prezime sa ličnim podacima (koji se uzimaju pri prvom saslušanju), kao i podaci o tome da li se i od kada nalazi u pritvoru ili se brani sa slobode (ukoliko je pušten, navodi se vreme provedeno u pritvoru).
  2. Činjenični opis dela: Opis iz kojeg proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela, vreme i mesto izvršenja, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno, kao i ostale okolnosti potrebne za što tačnije krivičnopravno određenje.
  3. Pravna kvalifikacija: Zakonski naziv krivičnog dela uz precizno navođenje zakonskih odredaba koje tužilac predlaže da se primene.
  4. Označenje suda: Označavanje mesno i stvarno nadležnog suda pred kojim će se održati glavni pretres.
  5. Dokazna inicijativa tužioca: Predlog dokaza koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz navođenje imena svedoka i veštaka, kao i spisa i predmeta koji služe kao dokaz.
  6. Obrazloženje: Sadrži opis stanja stvari prema rezultatima istrage, dokaze kojima se utvrđuju činjenice, iznetu odbranu okrivljenog i jasan stav tužioca o navodima odbrane.

B. Fakultativni element optužnice:

  • Odnosi se na stav tužioca prema meri pritvora kao najtežoj meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog, i javlja se u dve varijante:
    1. Ako je okrivljeni na slobodi – predlog da se odredi pritvor.
    2. Ako je okrivljeni u pritvoru – predlog da se pusti na slobodu.
  • Pravilo o spajanju postupaka: Jednom optužnicom može se obuhvatiti više krivičnih dela ili više okrivljenih isključivo ako se prema opštim pravilima o koneksitetu nadležnosti (forum conexitas) može sprovesti jedinstveni postupak i doneti jedna presuda.

POSTUPAK PO PRIJEMU OPTUŽNICE I AKTIVNOSTI VANPRETRESNOG VEĆA

Optužnica se podnosi vanpretresnom veću nadležnog suda u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i njihovih branilaca, uz jedan primerak za sud i dostavljanje kompletnih spisa iz istrage. Po prijemu, veće sprovodi zakonom predviđene korake:

A. Provera formalnog sastava i otklanjanje nedostataka:

  • Veće odmah ispituje da li je optužnica propisno sastavljena (da li ima sve obavezne elemente).
  • Ako ima nedostatke, vraća je tužiocu sa rokom od tri dana da ih otkloni (rok se može produžiti na obrazložen zahtev tužioca).
  • Pravne posledice propuštanja roka za otklanjanje nedostataka:
    • Ako javni tužilac propusti rok – veće donosi rešenje o odbacivanju optužnice.
    • Ako privatni tužilac propusti rok kod privatne tužbe – smatra se da je odustao od gonjenja i veće donosi rešenje o odbijanju optužbe.

B. Odlučivanje o pritvoru u fazi optuženja:

  • Po predlogu stranaka: Ako optužnica sadrži predlog za određivanje ili ukidanje pritvora, veće o tome odlučuje odmah, a najkasnije u roku od 48 časova.
  • Po službenoj dužnosti (Ex officio): Ako se okrivljeni već nalazi u pritvoru, a tužilac nije tražio puštanje, veće mora u roku od tri dana od prijema optužnice po službenoj dužnosti ispitati opravdanost daljeg pritvora i doneti rešenje o njegovom produženju ili ukidanju.
  • Dejstvo žalbe: Žalba na ova rešenja o pritvoru nema suspenzivno dejstvo (ne zadržava izvršenje rešenja).

C. Dostavljanje optužnice okrivljenom:

  • Ako je na slobodi: dostavlja se bez odlaganja.
  • Ako je u pritvoru: u roku od 24 časa od prijema. Kod naročito složenih predmeta, ovaj rok za pritvoreno lice iznosi maksimalno tri dana.
  • Posebna pravila kod hapšenja: Ako je pritvor određen tek u fazi optuženja, optužnica se sa rešenjem o pritvoru uručuje okrivljenom neposredno prilikom hapšenja. Ukoliko se ne nalazi na području suda pred kojim će se držati pretres, veće nalaže njegovo hitno sprovođenje u taj zavod gde mu se optužnica predaje.

ODGOVOR NA OPTUŽNICU

  • Rok za podnošenje: Okrivljeni ima pravo da podnese pisani odgovor na optužnicu u roku od osam dana od dana dostavljanja, a uz optužnicu mu se obavezno dostavlja i pouka o ovom pravu.
  • Ko može podneti odgovor: Okrivljeni lično, ili njegov branilac (branilac može podneti odgovor i bez posebnog ovlašćenja, ali nikada protiv volje okrivljenog).
  • Svrha odgovora: Ostvarivanje načela kontradiktornosti u ovoj fazi postupka. Odbrana kroz odgovor ukazuje vanpretresnom veću na postojanje razloga za obustavu postupka ili donošenje drugih odluka koje su u njenom interesu.
  • Pravna priroda odgovora na optužnicu:
    • Nije obavezan.
    • Nema formalnog uticaja na rad suda, jer je vanpretresno veće svakako dužno da ex officio donese bilo koju odluku na koju je ovlašćeno ukoliko za to postoji zakonski razlog.
    • Nije klasičan pravni lek (poput nekadašnjeg prigovora protiv optužnice), što znači da sud ovaj odgovor formalno niti „usvaja“ niti „odbija“.
    • Sud o navodima iz odgovora odlučuje implicitno – donoseći konačne odluke o samoj optužnici, veće faktički pokazuje svoj stav o (ne)osnovanosti navoda odbrane.

OPŠTA PRAVILA SUDSKOG ISPITIVANJA OPTUŽNICE

  • Rok za ispitivanje: Vanpretresno veće ispituje optužnicu u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok za podnošenje odgovora na optužnicu. Ovaj rok je instruktovnog karaktera.
  • Sloboda suda u pogledu pravne kvalifikacije: Prilikom kontrole optužnice, veće nije vezano za pravnu kvalifikaciju dela koju je tužilac naveo. To važi za slučajeve kada veće ocenjuje nadležnost suda, kao i kada donosi odluku o obustavi postupka, odbijanju ili odbacivanju optužbe.
  • Obaveznost i granice obrazloženja: Sva rešenja koja veće donese u ovom postupku moraju biti detaljno obrazložena. Međutim, zakon postavlja važno ograničenje: obrazloženje se mora formulisati tako da se unapred ne utiče na rešavanje pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu (pravilo se prvenstveno odnosi na odluke kojima optužba procesno opstaje i postupak se nastavlja).
  • Kategorizacija odluka vanpretresnog veća: Sve odluke se dele na dve osnovne grupe:
    1. Odluke koje nisu suštinskog karaktera (ne tiču se ocene o ispunjenosti uslova za krivično gonjenje).
    2. Odluke koje su suštinske u odnosu na optuženje (njima se utvrđuje postojanje ili nepostojanje uslova za krivično gonjenje).

ODLUKE VANPRETRESNOG VEĆA KOJE NISU SUŠTINSKOG KARAKTERA

U ovu grupu spadaju tri odluke kojima se rešavaju formalna, dokazna ili nadležnosna pitanja, bez ulaženja u to da li ima mesta optužbi:

A. Rešenje o oglasavanju suda nenadležnim

  • Donosi se ako veće utvrdi da je za krivično delo koje je predmet optužbe nadležan drugi sud.
  • Pravna posledica: Po pravnosnažnosti ovog rešenja, predmet se upućuje nadležnom sudu.

B. Nalog za bolje „dokazno potkrepljenje“ optužnice

  • Donosi se kada veće utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se uopšte ispitala osnovanost optužnice.
  • Mere koje veće može naložiti:
    1. Da se istraga dopuni.
    2. Da se istraga sprovede (ako je optužnica pre toga bila podnesena neposredno, tj. bez istrage).
    3. Da se prikupi određeni dokazi.
  • Rokovi i postupak za javnog tužioca: Javni tužilac je dužan da u roku od tri dana od saopštenja odluke donese naredbu o dopuni ili sprovođenju istrage. Ako javni tužilac propusti ovaj rok, dužan je da o razlozima propuštanja obavesti neposredno višeg javnog tužioca.
  • Rokovi i postupak za privatnog tužioca: Privatni tužilac ima rok od 30 dana za prikupljanje dokaza, koji veće na njegov opravdan zahtev može produžiti.
  • Sankcija za pasivnost privatnog tužioca: Ako privatni tužilac propusti rok, nastupa zakonska pretpostavka da je odustao od gonjenja, te se njegova optužba rešenjem odbija.

C. Rešenje o izdvajanju pravno nevaljanih zapisnika i obaveštenja

  • Donosi se ako veće u spisu pronađe zapisnike koji sadrže dokaze na kojima se ne može zasnovati sudska odluka, ili obaveštenja koja se moraju izdvojiti (npr. zapisnici o informativnim razgovorima policije sa građanima).
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.
  • Pravna posledica: Po pravnosnažnosti, ovi se materijali zatvaraju u poseban zapečaćeni omot i predaju na čuvanje sudiji za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa (ne mogu se razgledati niti koristiti).

SUŠTINSKE ODLUKE VANPRETRESNOG VEĆA

Ovim odlukama sud direktno rešava o sudbini same optužbe. Postoje četiri takve odluke:

A. Rešenje o obustavi krivičnog postupka

Donosi se kada veće zaključi da nema mesta optužbi i to iz sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Nekrivični karakter dela: Delo koje je predmet optužbe uopšte nije krivično delo, a pritom nema uslova za primenu mere bezbednosti.
  • Trajne procesne smetnje i načelo ne bis in idem: Nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja, delo je obuhvaćeno amnestijom ili помиловањем, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje (npr. okrivljeni je za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen, postupak je protiv njega pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena).
  • Evidentiranje dokaznog deficita: Nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe. To važi i u situaciji kada je nakon neposredne optužnice sprovedena istraga (po nalogu veća), pa veće i nakon te istrage nađe da opravdana sumnja ne postoji.

B. Rešenje o odbijanju optužbe

  • Specifična primena: Donosi se isključivo kada se ispituje optužnica podnesena bez sprovođenja istrage (neposredna optužnica) ili privatna tužba.
  • Razlozi: Istovetni su onima za obustavu postupka – ako delo nije krivično delo, ako postoje trajne smetnje za gonjenje, ili ako (u slučaju da su preduzete dokazne radnje) nema dovoljno dokaza koji pružaju opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo.

C. Rešenje o odbacivanju optužnice (ili privatne tužbe)

  • Donosi se u slučaju postojanja privremenih procesnih smetnji.
  • Razlozi: Utvrđivanje da nema zahteva ovlašćenog tužioca, da nedostaje potreban predlog ili odobrenje za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje.

D. Rešenje o potvrđivanju optužnice

  • Suština: Predstavlja formalizovani stav suda da je optužnica uspešno prošla (preživela) sudsku kontrolu.
  • Uslov: Donosi se ako veće nije donelo rešenje o nenadležnosti, obustavi, odbijanju ili odbacivanju optužbe.
  • Dodatna odluka: U istom rešenju, veće odlučuje i o predlozima stranaka za spajanje ili razdvajanje postupaka.

PRAVO NA ŽALBU PROTIV REŠENJA VANPRETRESNOG VEĆA

Zakon strogo razlikuje legitimaciju za podnošenje žalbe u zavisnosti od ishoda sudske kontrole i procesno-pravnog interesa:

  • Žalba tužioca: Tužilac (javni ili privatni) ima pravni interes i pravo da podnese žalbu protiv svih odluka kojima se postupak blokira, obustavlja ili skreće sa koloseka. To su:
    1. Rešenje o oglasavanju suda nenadležnim.
    2. Rešenje o odbijanju optužnice.
    3. Rešenje o odbaicvanju optužnice.
    4. Rešenje o obustavi krivičnog postupka.
  • Žalba okrivljenog: Okrivljeni ima pravo žalbe samo na odluku kojom se konstatuje da optužnica opstaje, odnosno protiv:
    1. Rešenja o potvrđivanju optužnice.

Optuženje – pojam i karakteristike

22. jula 2026.

Pojam i mesto optuženja u krivičnom postupku

  • Procesni položaj optuženja: Optuženje predstavlja samostalnu fazu krivičnog postupka koja nastupa nakon što je istraga završena.
  • Podižu se na dva načina:
    • Nakon sprovedene istrage.
    • Neposredno (bez istrage): Ukoliko istraga po Zakoniku nije vođena, optužnica se podiže neposredno, pod uslovom da prikupljeni podaci o krivičnom delu i učiniocu pružaju dovoljno osnova za optuženje.
  • Oblici optužnih akata prema vrsti postupka:
    • Optužnica: Podiže se isključivo u opštem (redovnom) krivičnom postupku.
    • Optužni predlog: Podnosi se u skraćenom postupku umesto optužnice.
    • Posebni optužni akti: Predviđeni su za specifične krivične postupke, kao što je postupak prema maloletnicima.

Osnovne osobenosti (specifičnosti) stadijuma optuženja

Ovaj procesni stadijum karakterišu sledeća specifična pravila i instituti:

  • Materijalni uslov za optuženje: Za podizanje optužnice neophodno je postojanje opravdane sumnje, što predstavlja najviši procesni stepen sumnje u krivičnom postupku.
  • Specifičan položaj oštećenog:
    • U fazi optuženja oštećeni ne može steći svojstvo supsidijarnog tužioca.
    • Oštećeni ipak ima mogućnost da podnošenjem posebnog pravnog sredstva – prigovora – „izdejstvuje“ krivično gonjenje, pod uslovom da prigovor oštećenog prihvati (usvoji) neposredno viši javni tužilac.
  • Struktura elemenata optužnice: Sadržaj optužnice se deli na:
    • Obavezne elemente: Delovi sastava koje optužnica po zakonu mora sadržati.
    • Fakultativne elemente: Delovi koji su neobaveznog (fakultativnog) karaktera.
  • Ispoljavanje načela kontradiktornosti: Ovo načelo se u fazi optuženja ostvaruje kroz pravo protivne stranke (odbrane) da sudu podnese svoj odgovor na optužnicu.
  • Obavezna sudska kontrola optužnice: Svaka podnesena optužnica obavezno podleže sudskoj kontroli. Preispitivanje vrši sud u odgovarajućem obliku funkcionalne nadležnosti preko vanpretresnog veća, potpuno nezavisno od toga kakav je stav same odbrane.
  • Fakultativnost istrage kao prethodne faze: Zakonik ne predviđa istragu kao obavezan uslov koji mora prethoditi podnošenju optužnice. Ako prikupljeni podaci daju dovoljno osnova za optuženje, optužnica se može podići neposredno i bez ikakvih posebnih zakonskih ograničenja.

Shodna primena na privatnu tužbu

  • Opšte pravilo: Odredbe koje važe za optužnicu i njeno ispitivanje shodno se primenjuju i na privatnu tužbu.
  • Izuzetak: Shodna primena je isključena ako se privatna tužba podnosi za krivično delo za koje je predviđen skraćeni postupak. U praksi se skraćeni postupak sprovodi za skoro sva krivična dela za koja se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi (odnosno koja se ne gone po službenoj dužnosti).

Sporazum o svedočenju osuđenog

21. jula 2026.

Sporazum o svedočenju osuđenog predstavlja zakonski mehanizam za dobijanje tzv. kooperativnog svedoka.

  • Pravni status (naglasak na svedočkom svojstvu): Kod ovog instituta reč je o licu koje je već pravnosnažno osuđeno za krivično delo. Zbog toga je u njegovom statusu naglasak na svedočkom karakteru, za razliku od okrivljenog saradnika koji se i dalje aktivno krivično goni i u odnosu na koga formalno i dalje važi pretpostavka nevinosti bez obzira na priznanje.
Uslovi za zaključenje sporazuma
  • Uslov celishodnosti (pretežnost interesa): Sporazum se može zaključiti ako je značaj iskaza osuđenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz delokruga tužilaštava posebne nadležnosti (npr. organizovani kriminal) pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela za koje je taj osuđeni proglašen krivim.
  • Apsolutne zakonske prepreke (isključenja): Status osuđenog saradnika ne može steći lice koje je osuđeno kao:
    1. organizator organizovane kriminalne grupe;
    2. lice koje je pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina.
  • Obavezna stručna odbrana: Prilikom zaključenja ovog sporazuma osuđeni mora imati branioca.
Forma, rokovi i sadržaj sporazuma
  • Forma i rok za podnošenje: Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i podnosi se sudu do završetka glavnog pretresa na kojem osuđeni treba da svedoči.
  • Obavezni elementi sporazuma:
    • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
    • Izjava osuđenog da će dati iskaz pod istim uslovima koji važe i za okrivljenog saradnika.
    • Izjava o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda ako sud u potpunosti prihvati sporazum.
  • Specifične razlike u odnosu na sporazum sa okrivljenim:
    • Sporazum ne sadrži priznanje krivice, niti mogućnost da tužilac odustane od krivičnog gonjenja (jer se radi o licu koje je već pravnosnažno osuđeno).
    • Sadrži obavezu javnog tužioca da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnog osuđujućeg okončanja postupka (u kojem je osuđeni svedočio u skladu sa obavezama) podnese zahtev da se osuđenom saradniku kazna ublaži u skladu sa Zakonikom.
Sudska kontrola i odlučivanje o sporazumu
  • Funkcionalna nadležnost suda: O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak (ako je podnet pre potvrđivanja optužnice) ili predsednik veća (ako je podnet nakon potvrđivanja optužnice).
  • Procedura: Odluka se donosi na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, osuđeni i njegov branilac.
  • Vrste sudskih odluka: Sud donosi odluku u formi rešenja, kojim sporazum može da:
    1. odbaci;
    2. prihvati;
    3. odbije.
  • Shodna primena pravila: Pri donošenju ovih rešenja, sud shodno primenjuje pravila koja važe za odbacivanje, prihvatanje ili odbijanje sporazuma o svedočenju okrivljenog.
  • Dejstvo i vezanost suda: Pravnosnažno rešenje o prihvatanju sporazuma obavezuje sud prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji u ponovljenom postupku, pod uslovom da je osuđeni saradnik u potpunosti ispunio preuzete obaveze svedočenja.

Dokazna vrednost iskaza okrivljenog i osuđenog

Pravni režim ocene iskaza

  • Odsustvo posebnih zakonskih pravila: Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa posebna pravila za ocenu iskaza okrivljenog ili osuđenog saradnika.
  • Primena opštih procesnih pravila: Sud procenjuje kredibilitet i verodostojnost ovog iskaza primenom opštih pravila o oceni dokaza i načela slobodne ocene dokaza u skladu sa svojim slobodnim uverenjem.

Problem preventivnog dejstva krivične odgovornosti

  • Položaj klasičnog svedoka: Kod običnih svedoka sud ima dodatno jemstvo u vidu pretnje krivičnim gonjenjem za krivično delo davanja lažnog iskaza.
  • Položaj okrivljenog/osuđenog saradnika: Iako pretnja odgovornošću za lažan iskaz formalno postoji i za njih, ona ima znatno manje preventivno dejstvo. Razlog leži u tome što za njih u slučaju neispunjavanja obaveza nastupaju znatno teže i neposrednije posledice – protiv okrivljenog se krivični postupak pokreće ili nastavlja, dok se osuđenom saradniku kazna neće ublažiti.

Neophodnost pojačanog opreza suda

  • Nepostojanje procesne neutralnosti: Za razliku od neutralnih svedoka koji nemaju interes u pogledu sudske odluke, okrivljeni i osuđeni saradnici imaju direktan, nesporan interes da postupak teče u određenom smeru.
  • Motivi saradnje: Njihov osnovni motiv jeste saradnja sa stranom optužbe radi izbegavanja sopstvene krivične odgovornosti ili dobijanja blaže kazne.
  • Rizici po istinu: Postoji opravdana opasnost da interes za dokazivanjem u statusu „saradnika“ dovede do davanja lažnog iskaza, ili do toga da saradnik, opravdavajući sebe, neosnovano optuži druga lica.
  • Zaključak za ispit: Sud je dužan da ispolji dodatnu pažnju i oprez prilikom analize dokaznog kredibiliteta ovih iskaza, detaljno ispitujući njihovu logičnost i usaglašenost sa drugim dokazima u spisima predmeta.

Sporazum o svedočenju okrivljenog

21. jula 2026.

Sporazum o svedočenju okrivljenog predstavlja zakonski mehanizam kojim okrivljeni dobija status okrivljenog saradnika (što je novi zakonski izraz za nekadašnji termin „svedok saradnik“).

  • Pravna priroda (Hibridni karakter): Okrivljeni saradnik ima specifičan „hibridni“ procesni karakter. On istovremeno poseduje određene procesne osobine okrivljenog, ali i određena procesna svojstva svedoka. Budući da se radi o licu koje se i dalje krivično goni, težište njegovog statusa ipak ostaje na procesnom svojstvu okrivljenog.
  • Materijalno ograničenje (Uži delokrug primene): Ovaj sporazum se ne može zaključiti za sva krivična dela. Primena instituta je striktno ograničena na dela koja spadaju u delokrug tužilaštava posebne nadležnosti:
    • organizovani kriminal.
    • krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.
  • Vremenski okvir za zaključenje: Sporazum se može zaključiti u fazi od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa sve do završetka glavnog pretresa.

Uslovi za zaključenje sporazuma i procesne pretpostavke

Za zaključenje sporazuma o svedočenju moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:

  1. Uslov celovitog priznanja: Potrebno je da okrivljeni u potpunosti prizna da je učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
  2. Uslov celishodnosti: Neophodno je da je značaj iskaza tog okrivljenog za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje krivičnih dela iz posebne nadležnosti pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je on sam učinio.
  3. Apsolutna zakonska prepreka (Izuzetak): Iz razloga pravičnosti, zakon izričito zabranjuje zaključenje sporazuma sa okrivljenim za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe. On nikada ne može biti predložen za okrivljenog saradnika.
  4. Obavezna stručna odbrana: Prilikom pregovaranja i zaključenja ovog sporazuma, okrivljeni mora imati branioca.

Prethodna faza: Davanje preliminarnog iskaza

  • Rok i forma: Pre nego što formalno zaključi sporazum, javni tužilac poziva okrivljenog da u roku od najduže 30 dana samostalno i svojeručno, što detaljnije, potpunije i istinitije opiše pismeno sve što zna o krivičnom delu povodom kojeg se vodi postupak, kao i o drugim delima iz posebne nadležnosti.
  • Izuzetak za nepismene: Ukoliko je okrivljeni nepismen, svoj preliminarni iskaz će diktirati u aparat za snimanje glasa.
  • Podnošenje sudu: Sporazum se sačinjava u pisanoj formi i podnosi se sudu do završetka glavnog pretresa, uz obavezno prilaganje zapisnika o iskazu koji je okrivljeni dao.

Sadržaj sporazuma o svedočenju okrivljenog

A. Obavezni elementi sporazuma

Sporazum mora obavezno sadržati sledeće elemente:

  • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
  • Dualistička izjava okrivljenog kojom:
    1. U potpunosti priznaje sopstveno krivično delo (deo izjave koji se tiče aktuelnog krivičnog gonjenja protiv njega).
    2. Preuzima obavezu da kao specifičan svedok dâ iskaz o svemu što mu je poznato o delu i da ništa ne prećuti, pri čemu potvrđuje da je svestan da se ne može pozvati na pogodnost oslobođenja od dužnosti svedočenja ili odgovaranja na pojedina pitanja.
  • Sporazum o krivičnoj sankciji ili odustanku od gonjenja: Dogovor o vrsti i meri (ili rasponu) kazne koja će mu biti izrečena, o potpunom oslobođenju od kazne, ili pak o obavezi javnog tužioca da odustane od krivičnog gonjenja pod uslovom da okrivljeni na glavnom pretresu svedoči u skladu sa preuzetim obavezama.
  • Sporazum o sporednim pitanjima: Dogovor o troškovima postupka, oduzimanju imovinske koristi i imovinskopravnom zahtevu (ako je podnet).
  • Izjava o odricanju od prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
  • Potpisi stranaka i branioca.

B. Fakultativni (mogući) elementi

  • Sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivičnog dela koja će se oduzeti od okrivljenog u skladu sa posebnim zakonom (tzv. prošireno oduzimanje imovinske koristi).

Sudska kontrola sporazuma i donošenje odluke

  • Funkcionalna nadležnost suda: O sporazumu odlučuje sud, i to:
    • Sudija za prethodni postupak – ako je sporazum podnet do potvrđivanja optužnice.
    • Predsednik veća – ako je sporazum podnet nakon potvrđivanja optužnice.
  • Forma i tok odlučivanja: Sud odlučuje na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
  • Vrste odluka suda (donose se u formi rešenja):
    1. Rešenje o odbacivanju: Sud donosi ovo rešenje ako sporazum ne sadrži obavezne elemente ili ako uredno pozvani okrivljeni neopravdano izostane sa ročišta.
    2. Rešenje o prihvatanju: Sud donosi ako su kumulativno ispunjena tri uslova:
      • Uslov budućeg svedočenja: da je okrivljeni svesno i dobrovoljno pristao da svedoči (da govori istinu i ništa ne prećuti);
      • Uslov relevantne svesti: da je potpuno svestan svih posledica (naročito odricanja od prava na žalbu);
      • Uslov zakonitosti pogodnosti: da su predložene pogodnosti (kazna, oslobođenje ili odustanak od gonjenja) u skladu sa zakonom.
    3. Rešenje o odbijanju: Sud donosi ako postoje razlozi za obustavu postupka u fazi optuženja (npr. zastarelost, delo nije krivično delo) ili ako nije ispunjen neki od uslova za prihvatanje.
  • Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o odbijanju: Sporazum i svi spisi se uništavaju u prisustvu sudije (o čemu se sastavlja zapisnik), a taj sudija se obavezno izuzima iz daljeg toka postupka.

Procesna pravila o ispitivanju okrivljenog saradnika na glavnom pretresu

  • Dužnost svedočenja: Okrivljeni saradnik je dužan da govori istinu i da ne prećuti ništa što mu je poznato o predmetu svedočenja (u zakonu neprecizno stoji „predmet suđenja“).
  • Redosled ispitivanja: Ispituje se nakon saslušanja optuženih.
  • Udaljavanje iz sudnice (Procesni izuzetak i kritika): Nakon što dâ iskaz, okrivljeni saradnik se udaljava iz sudnice. Time se stvara paradoksalna situacija da on, kao stranka koja se i dalje krivično goni, ne prisustvuje sopstvenom suđenju (što predstavlja drastičan izuzetak od opštih pravila). Teorija kritikuje ovo rešenje i smatra da bi mu se moralo dozvoliti da ostane u sudnici ukoliko on to sam zahteva ili se sa tim saglasi, radi ostvarivanja prava na dokaznu aktivnost.

Pravna dejstva prihvaćenog sporazuma i stavljanje van snage

  • Formalno obavezujuće dejstvo: Ako okrivljeni saradnik u potpunosti ispuni obaveze iz sporazuma, pravnosnažno rešenje o prihvatanju sporazuma apsolutno obavezuje prvostepeni i drugostepeni sud prilikom donošenja odluka o:
    1. krivičnoj sankciji;
    2. troškovima postupka;
    3. oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom;
    4. imovinskopravnom zahtevu;
    5. oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
  • Stavljanje sporazuma van snage: Sud će rešenje o prihvatanju staviti van snage (i dalje postupati kao da je sporazum odbijen) u dva alternativna slučaja:
    1. Ako okrivljeni saradnik ne ispuni obaveze koje je preuzeo sporazumom.
    2. Ako javni tužilac pokrene istragu protiv njega za drugo delo ili sazna za njegovu raniju osuđivanost i podnese obrazloženi predlog sudu.

Sporazum o priznanju krivičnog dela

21. jula 2026.
  • Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja neku vrstu „ispregovaranog“ ishoda krivičnog postupka od strane stranaka.
  • Uporednopravna sličnost: Ovaj institut je donekle sličan ustanovi plea bargains koja postoji u američkom krivičnom postupku.
Uslovi za zaključenje i procesna pravila
  • Vremenski okvir (rok): Javni tužilac i okrivljeni mogu zaključiti ovaj sporazum od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa do završetka glavnog pretresa.
  • Obavezna stručna odbrana: Zakon predviđa slučaj obavezne odbrane – prilikom zaključenja sporazuma okrivljeni mora imati branioca.
  • Ratio legis i šire tumačenje roka: Ako bi se zakonski tekst interpretirao doslovno, proizilazilo bi da sporazum nije moguć u skraćenom postupku (jer tamo nema istrage), niti u opštem postupku kada se podnosi neposredna optužnica (gde takođe izostaje istraga). Međutim, rukovodeći se smislom zakona (ratio legis), usvojeno je šire tumačenje po kojem je zaključenje sporazuma moguće uvek – što uključuje i skraćeni postupak i situacije kada je optužnica podnesena neposredno.
  • Postupanje sa imovinskopravnim zahtevom: Ako ovlašćeno lice (oštećeni) nije postavilo imovinskopravni zahtev, javni tužilac će ga pre zaključenja sporazuma pozvati da to učini. Iako zakonska formulacija sugeriše da se ovaj zahtev mora podneti, to u praksi nije imperativ (jer se oštećeni ne može naterati da podnese zahtev ako želi da ga ostvari u parnici). Tužilac oštećenog faktički samo poučava o mogućnosti podnošenja zahteva.
Podnošenje sporazuma i nadležnost suda
  • Forma: Sporazum se sačinjava u pisanom obliku.
  • Funkcionalna nadležnost suda: Javni tužilac podnosi sporazum sudu, pri čemu nadležnost zavisi od stadijuma postupka:
    1. Do potvrđivanja optužnice – sporazum se podnosi sudiji za prethodni postupak.
    2. Nakon potvrđivanja optužnice – sporazum se podnosi predsedniku veća.
  • Slučaj zaključenja pre podizanja optužnice: Ako se sporazum zaključi u ovoj fazi, tužilac uz njega dostavlja i optužnicu koja čini sastavni deo sporazuma. Ključni izuzetak od opštih pravila jeste da se ova optužnica neće ispitivati na način na koji se inače obavezno ispituje obična optužnica.
Sadržaj sporazuma o priznanju krivičnog dela

A. Obavezni elementi sporazuma

Sporazum mora da sadrži sledeće obavezne elemente:

  • Opis krivičnog dela koje je predmet optužbe.
  • Priznanje okrivljenog da je učinio krivično delo koje je predmet sporazuma.
  • Sporazum o krivičnoj sankciji: Dogovor o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivične sankcije.
  • Sporazum o pratećim merama: Dogovor o troškovima krivičnog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i o imovinskopravnom zahtevu (ukoliko je podnet).
  • Izjava o odricanju od prava na žalbu: Izjava stranaka i branioca da se odriču prava na žalbu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum.
    • Izuzetak: Žalba je ipak dozvoljena ako se presuda uopšte ne odnosi na sporazum ili ako postoje razlozi zbog kojih bi krivični postupak trebalo obustaviti.
  • Potpisi: Potpis stranaka (javnog tužioca i okrivljenog) i branioca.

B. Fakultativni (mogući) elementi sporazuma

Pored obaveznih, sporazum može sadržati i sledeće fakultativne elemente:

  1. Izjava o odustajanju od krivičnog gonjenja: Izjava javnog tužioca da odustaje od gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena ovim sporazumom. Ovo predstavlja specifičan oblik oportuniteta krivičnog gonjenja koji je prepušten slobodnoj oceni tužioca (bez zakonom utvrđenih kriterijuma celishodnosti).
  2. Prihvatanje obaveza iz uslovljenog oportuniteta: Izjava okrivljenog da prihvata obaveze koje se inače izriču u okviru odlaganja krivičnog gonjenja, pod uslovom da priroda tih obaveza dozvoljava da se sa njihovim izvršenjem započne pre podnošenja sporazuma sudu.
  3. Prošireno oduzimanje imovine: Sporazum o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koja se od okrivljenog (ili drugog vlasnika) oduzima u skladu sa odredbama posebnog zakona (Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela), a ne po klasičnim pravilima Krivičnog zakonika.

Sudsko odlučivanje o sporazumu o priznanju

Stranački sporazum o priznanju krivičnog dela ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo dok ga formalno ne afirmiše sud.

  • Funkcionalna nadležnost za odlučivanje: Zavisi isključivo od stadijuma u kojem se krivični postupak nalazi u trenutku podnošenja sporazuma:
    • Do potvrđivanja optužnice: O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak.
    • Nakon potvrđivanja optužnice: O sporazumu odlučuje predsednik veća.
Ročište o sporazumu
  • Forma odlučivanja: Sud o sporazumu odlučuje na posebnom ročištu.
  • Obavezni učesnici: Na ročište se obavezno pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
  • Isključenje javnosti: Ročište se obavezno održava bez prisustva javnosti.

Vrste odluka koje sud može doneti

Nakon održanog ročišta, sud može doneti jednu od tri odluke:

  1. Odbaciti sporazum (donosi se u formi rešenja).
  2. Prihvatiti sporazum (donosi se u formi presude).
  3. Odbiti sporazum (donosi se u formi rešenja).

Odbacivanje sporazuma o priznanju krivičnog dela

Sud donosi rešenje o odbacivanju kada utvrdi postojanje jednog od dva alternativna razloga:

  • Ako sporazum ne sadrži podatke koji spadaju u njegove obavezne elemente.
  • Ako na ročište nije došao uredno pozvani okrivljeni, a svoj izostanak nije opravdao.

Prihvatanje sporazuma o priznanju krivičnog dela

  • Forma odluke: Sud donosi presudu kojom prihvata sporazum i okrivljenog oglašava krivim (ovo je po prirodi stvari uvek osuđujuća presuda).
  • Poseban sadržaj presude: Pored opštih elemenata koje svaka osuđujuća presuda mora da ima, ova presuda obavezno sadrži i razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma.
  • Kumulativni uslovi za prihvatanje sporazuma: Sud će doneti osuđujuću presudu samo ako utvrdi da su ispunjeni sledeći uslovi:
    • Da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo ili dela koja su predmet optužbe.
    • Da je okrivljeni svestan svih pravnih posledica sporazuma (posebno da se odriče prava na suđenje i da pristaje na ograničenje prava na ulaganje žalbe).
    • Da postoje i drugi dokazi u spisima koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog.
    • Da je predložena krivična sankcija (ili druga mera) u skladu sa krivičnim ili drugim zakonom.

Odbijanje sporazuma o priznanju krivičnog dela

  • Forma odluke: Sud donosi rešenje o odbijanju.
  • Razlozi za odbijanje: Sud donosi ovo rešenje ako utvrdi postojanje bilo kog od sledećih alternativnih razloga:
    1. Ako utvrdi da nije ispunjen jedan ili više kumulativnih uslova potrebnih za prihvatanje sporazuma (videti tačku 5).
    2. Ako postoje razlozi zbog kojih bi postupak inače trebalo nakon optuženja obustaviti, što podrazumeva sledeće situacije:
      • delo koje je predmet optužbe nije krivično delo (a nema uslova za primenu mere bezbednosti);
      • krivično gonjenje je zastarelo, obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
      • nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe.

Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja o odbijanju

Kada rešenje o odbijanju sporazuma postane pravnosnažno, nastupaju sledeće zakonske posledice:

  • Uništenje spisa: Sam sporazum i svi prateći spisi u vezi sa njim se uništavaju u prisustvu sudije koji je doneo rešenje, o čemu se sastavlja zapisnik.
  • Vraćanje u pređašnje stanje: Postupak se u potpunosti vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.
  • Obavezno izuzeće sudije: Sudija koji je učestvovao u postupku odlučivanja o sporazumu ne može učestvovati u daljem toku postupka.
    • Ratio legis: Izbegavanje situacije da o krivici odlučuje sudija koji je kroz pregovore o sporazumu već stekao potencijalno „predubeđenje“ o krivici okrivljenog.

Žalba protiv odluke o sporazumu

  • Pravo na dostavljanje odluke: Odluka suda o sporazumu dostavlja se javnom tužiocu, okrivljenom i njegovom braniocu.
  • Žalba protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju: Žalba nije dozvoljena.
  • Žalba protiv presude o prihvatanju sporazuma: Dozvoljena je strankama i braniocu pod sledećim restriktivnim uslovima:
    • Rok za žalbu: Žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja presude.
    • Dozvoljeni žalbeni osnovi: Žalba se može izjaviti isključivo iz dva alternativna osnova:
      1. Zbog postojanja razloga zbog kojih bi inače trebalo da se obustavi krivični postupak u postupku ispitivanja optužnice.
      2. Ako se presuda uopšte ne odnosi na predmet samog sporazuma.

Korišćenje presude proistekle iz sporazuma o priznanju krivičnog dela

Različit ratio legis stranačkih sporazuma

  • Svrha sporazuma o priznanju krivičnog dela: Ovaj institut ima sopstveni, specifični ratio legis koji se ogleda u tome da se omogući relativno sumarno okončanje krivičnog postupka.
  • Svrha sporazuma o svedočenju: Za razliku od prethodnog, sporazum o svedočenju okrivljenog ili osuđenog služi isključivo kao zakonski mehanizam za (za)dobijanje „kooperativnih svedoka“.
  • Zabrana supsitutcije (mešanja) instituta: Iz činjenice da je zakonodavac paralelno i odvojeno uredio ove dve vrste sporazuma, proizilazi da se sporazumom o priznanju krivičnog dela ne mogu ostvarivati oni interesi koji se mogu postići jedino sporazumom o svedočenju.

Nedozvoljena praksa kombinovanja instituta i povreda procesnih načela

  • Zloupotreba u praksi: Uočava se tendencija pojedinih javnih tužilaca da kombinuju ove institute na neprihvatljiv način. Sporazum o priznanju krivičnog dela se posredno koristi za dobijanje kooperativnog svedoka tako što se u tekst priznanja unose elementi koji terete nekog drugog okrivljenog (u istom ili drugom postupku), a zatim se sama presuda doneta na osnovu tog sporazuma koristi kao dokaz protiv tog drugog okrivljenog.
  • Pravne posledice ovakve zloupotrebe:
    • Predstavlja direktno „izigravanje“ zakonskog rešenja.
    • Dovodi do krupnog odstupanja od načela pravičnog vođenja krivičnog postupka.
    • Predstavlja drastično i sasvim neopravdano odstupanje od načela neposrednosti, jer se sama presuda o priznanju koristi kao dokaz u drugom postupku protiv trećeg lica, umesto neposrednog izvođenja dokaza.

Procesni položaj okrivljenog koji je priznao krivicu u drugom postupku

  • Pogrešno shvatanje pojedinih sudova: Neki sudovi su zauzeli pogrešan stav da okrivljeni koji je sporazumno priznao krivično delo ne može biti ispitan kao svedok u drugom krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih saizvršilaca. Ovo su obrazlagali tvrdnjom da isti procesni subjekt u odnosu na isti predmet ne može istovremeno biti i svedok i okrivljeni.
  • Pravilno tumačenje (otklanjanje zablude): Ovo suđenje je suštinski pogrešno. Pravilo da isto lice ne može biti i svedok i okrivljeni važi isključivo u odnosu na krivični postupak koji se vodi protiv njega samog. Nasuprot tome, kada je u pitanju krivični postupak koji je usmeren protiv drugih lica, to lice može i mora da se pojavi u ulozi svedoka.

Značenje člana 481. stav 2. ZKP i nemogućnost primene analogije

  • Domašaj zabrane: Zabrana propisana u članu 481. stav 2. ZKP-a se ne odnosi na mogućnost svedočenja okrivljenog koji je zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela iz kojeg je proistekla pravnosnažna presuda.
  • Svrha člana 481. stav 2. ZKP: Ova odredba predviđa poseban slučaj obaveznog odstupanja od načela neposrednosti u izvođenju dokaza, ali isključivo u specifičnoj situaciji – prilikom ponovnog suđenja licu koje je prethodno pravnosnažno osuđeno u odsustvu.
  • Pravila postupanja u tom posebnom slučaju:
    • U ponovljenom postupku već osuđeni saučesnik se ne može ponovo saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim.
    • Sadržina njegovog iskaza se izvodi tako što predsednik veća ukratko iznosi sadržinu zapisnika o ranijim iskazima, čita ih ili reprodukuje optički/tonski snimak.
    • Nova presuda se ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na tom dokazu.
  • Zabrana analogije: Iako je ovo zakonsko rešenje o suđenju u odsustvu samo po sebi nekorektno i predstavlja preterano odstupanje od načela neposrednosti, ono se ne može primeniti na situaciju sporazuma o priznanju krivičnog dela jer nema zakonskih uslova za primenu analogije.

Sporazumi javnog tužioca i okrivljenog

21. jula 2026.

Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o priznanju krivičnog dela predstavlja „uprošćenu“, odnosno pojednostavljenu procesnu formu.

  • Istorijski razvoj u domaćem zakonodavstvu:
    • U krivično procesno pravo Srbije ovaj institut je prvi put uveden 2009. godine pod nazivom „sporazum o priznanju krivice“.
    • Uveden je u velikoj meri po uzoru na rešenje iz ZKP-a iz 2006. godine (koji nikada nije celovito primenjivan).
    • U novom Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, ovaj institut je zadržan uz određene modifikacije.
  • Povezanost sa kooperativnim svedocima: U okviru stranačkog sporazumevanja o priznanju krivice, omogućeno je i „zadobijanje“ tzv. kooperativnih svedoka. Pod njima se podrazumevaju nekadašnji svedoci saradnici i okrivljeni saradnici, kako su oni regulisani u novom Zakoniku.
  • Poreklo instituta: Ovaj procesni institut izvorno potiče iz adversijalnih (anglosaksonskih) krivičnih procedura, prvenstveno iz SAD. Danas su različiti oblici ovog procesnog mehanizma prisutni i u mnogim drugim, uključujući i brojne kontinentalno-evropske krivične procedure.

Vrste stranačkih sporazuma u ZKP Srbije

Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije izričito poznaje i razlikuje tri vrste stranačkih sporazuma:

  1. Sporazum o priznanju krivičnog dela
  2. Sporazum o svedočenju okrivljenog
  3. Sporazum o svedočenju osuđenog

Sporazum o priznanju krivice u SAD

1. Pojam, suština i istorijski razvoj instituta

  • Pojam i doslovno značenje: Plea bargaining u bukvalnom prevodu označava „cenkanje“ i „pogađanje“ o priznanju. U žargonu se ovaj sporazum označava kao „deal“.
  • Suština instituta: Predstavlja pogađanje i pregovaranje između državnog tužioca i okrivljenog (odnosno njegovog branioca) o ustupcima koje su spremni da učine u zamenu za protivustupke druge strane.
  • Širina predmeta sporazuma: Dogovor se ne mora odnositi isključivo na priznanje krivice, već se okrivljeni može obavezati i na ispunjenje drugih prestacija, kao što je svedočenje u krivičnim postupcima protiv drugih okrivljenih (tzv. kooperativni svedoci).
  • Istorijski razvoj: Institut ne potiče izvorno iz američke procedure. Do polovine 19. veka klasično porotno suđenje je bilo pravilo, a institut se uvodi u ograničenom vidu u drugoj polovini 19. veka. Široku primenu doživljava dvadesetih godina 20. veka (usled skoka kriminaliteta tokom prohibicije) u neformalnom obliku, a Vrhovni sud SAD je 1970. godine u slučaju „Bredi“ formalno potvrdio ustavnost ove prakse.

2. Ratio (razlozi) za široku primenu sporazuma u SAD

Suprotno uobičajenom shvatanju u kontinentalnoj Evropi da je jedini cilj ovog instituta rasterećenje suda i procesna ekonomija, u teoriji se izdvaja više specifičnih razloga:

  • Ograničavanje prostora sudiji pri odmeravanju kazne: Normativne mogućnosti kažnjavanja (maksimalne zakonske kazne) u SAD često nisu u srazmeri sa „razumnom proporcionalnošću“. Sporazumom optuženi pokušava da ograniči sudijsku slobodu u pogledu visine kazne.
  • Izbegavanje neizvesnosti porotnog suđenja: Odluka porotnika (kao laika) donosi se u uslovima velike neizvesnosti, pa optuženi zaključenjem sporazuma želi da se „osigura“.
  • Finansijski i vremenski troškovi odbrane: U američkom (adversijalnom) postupku, branilac mora samostalno da istražuje činjenice i pronalazi dokaze u korist odbrane (npr. pronalaženje svedoka, priprema optuženog za unakrsno ispitivanje). To iziskuje ogroman gubitak vremena i velike finansijske izdatke, zbog čega je odbrana motivisana na pregovore.

3. Vrste (tipovi) plea bargaining-a u SAD

Prema predmetu sporazuma, u američkom pravu razlikuju se tri osnovna tipa sporazumevanja (koji se mogu i kombinovati):

  1. Redukcija optužbe: Tužilac se fokusira na lakše krivično delo ili lakši oblik krivičnog dela u odnosu na prvobitnu optužbu.
  2. Odustanak tužioca od krivičnog gonjenja: Tužilac odustaje od gonjenja za pojedina krivična dela koja su stavljena na teret okrivljenom.
  3. Postizanje saglasnosti u pogledu kazne: Stranke se usaglašavaju oko kazne čije će izricanje predložiti sudiji.

4. Pravne posledice i uticaj na pravni sistem SAD

  • Rešavanje predmeta bez suđenja: Najmanje 90% svih krivičnih slučajeva u SAD rešava se sporazumom i nikada ne dospe na suđenje.
  • Uloga sudije: Pošto se sudbina optuženog faktički rešava van sudnice, uloga sudije je svedena na to da obezbedi ispravnu i zakonitu proceduru i poštovanje ustavnih prava optuženog.
  • Uticaj na materijalno krivično pravo: Sporazum može obuhvatiti i čisto materijalnopravne elemente (stepen krivice, vrstu dela, pravnu kvalifikaciju). Zbog toga u praksi SAD materijalno krivično pravo gubi na značaju, a za pravnike (tužioce i branioce) postaje daleko važnija veština pregovaranja i procesnog cenkanja nego poznavanje materijalnog prava.

Sporazumevanje u Nemačkom krivičnom postupku

Nemačko krivično procesno pravo se razvijalo drugačije i predstavlja kontinentalni pandan američkom modelu.

1. Pravna priroda i uvođenje u zakonodavstvo

  • Odsustvo klasičnog priznanja krivice: Nemačko krivično procesno pravo ne poznaje ustanovu „guilty plea“ (formalno izjašnjavanje o krivici koje zamenjuje suđenje).
  • Razvoj i kodifikacija: Institut se najpre razvio u sudskoj praksi (gde je sud nudio ublažavanje kazne u zamenu za priznanje), a formalno je unet u nemački Zakon o krivičnom postupku 2009. godine pod nazivom „sporazumevanje u krivičnom postupku“.

2. Predmet i granice sporazumevanja u Nemačkoj

Nemački model postavlja stroga zakonska ograničenja u poređenju sa američkim:

  • Zabrana pregovaranja o pravnoj kvalifikaciji: Predmet sporazuma nikada ne može biti pravna kvalifikacija, odnosno pravna ocena krivičnog dela.
  • Primena načela oportuniteta: Sporazum može sadržati elemente oportuniteta krivičnog gonjenja samo u pogledu dogovora o odustajanju od gonjenja za pojedina dela u slučaju kada se radi o delima u sticaju.

3. Dejstvo sporazuma i uloga suda

  • Nemogućnost obećanja tačne kazne: Sud ne može optuženom unapred garantovati i obećati tačno određenu kaznu. Sud može isključivo odrediti gornju i donju granicu (raspon) kažnjavanja (minimum i maksimum zatvorske ili novčane kazne).
  • Uslovni karakter sporazuma (nije „zakovan“): Sporazum ne obavezuje sud apsolutno. Ako se u međuvremenu pojave nove okolnosti koje ukazuju da predloženi raspon kazne nije adekvatan težini dela ili stepenu krivice, sud se više ne smatra vezanim postignutim sporazumom.

Prekid i okončanje istrage

21. jula 2026.

Prekid istrage

  • Pravna priroda: Prekid istrage ne predstavlja njeno definitivno okončanje, već se svodi na privremeni zastoj u njenom sprovođenju. Kada prestanu smetnje koje su prekid prouzrokovale, javni tužilac nastavlja istragu.
  • Forma odluke: Donosi se isključivo naredbom javnog tužioca.
  • Obaveza tužioca pre donošenja naredbe: Pre nego što donese naredbu o prekidu, javni tužilac je dužan da prikupi sve dokaze o krivičnom delu i osumnjičenom do kojih se u tom trenutku može doći.
  • Podela: Zakonik razlikuje dva vida prekida istrage:
    1. Obavezni prekid
    2. Fakultativni prekid

A. Obavezni prekid istrage

Javni tužilac je dužan da prekine istragu ukoliko nastupi neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Procesna nesposobnost osumnjičenog: Kada kod osumnjičenog, nakon učinjenog krivičnog dela, nastupi duševno oboljenje, duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje ne može da učestvuje u postupku.
    • Posebno pravilo: Ovaj razlog je primenjiv isključivo u istrazi koja se vodi protiv poznatog osumnjičenog.
  • Privremene smetnje za krivično gonjenje: Kada nedostaje predlog oštećenog, odobrenje nadležnog državnog organa za gonjenje, ili kada nastupe druge okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje.

B. Fakultativni prekid istrage

Do ovog prekida dolazi usled nedostupnosti osumnjičenog u budućem, vremenski neizvesnom periodu (bilo zbog aktivnog bekstva i skrivanja, bilo zato što se nalazi u državi koja odbija ekstradiciju). Može se izreći iz sledećih alternativnih razloga:

  • Ako se ne zna boravište osumnjičenog.
  • Ako je osumnjičeni u bekstvu ili na drugi način nije dostižan državnim organima.
  • Posebna pravna posledica: Ako se istraga prekida zbog bekstva ili nedostupnosti, javni tužilac će predložiti da se osumnjičenom odredi pritvor.

Okončanje istrage

Istraga se obavezno okončava na jedan od sledeća dva načina:

  1. Obustavom istrage (kada nema uslova za optuženje).
  2. Završetkom istrage (kada je stanje stvari dovoljno razjašnjeno).
Obustava istrage
  • Pojam: Predstavlja vid okončanja krivičnog postupka usled „neuspeha optužbe“, odnosno odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja jer nisu ispunjeni faktički uslovi za prelazak u fazu optuženja.
  • Forma odluke: Donosi se naredbom javnog tužioca o obustavi istrage.

Razlozi za obustavu istrage

Donosi se kada nastupi neki od sledećih zakonom propisanih alternativnih razloga:

  • Razlog koji se odnosi na predmet: Ako delo koje je predmet istrage nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.
  • Trajne procesne smetnje: Ako je krivično gonjenje zastarelo, ako je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje.
  • Dokazna insuficijencija: Ako nema dovoljno dokaza za optuženje.

Pravna priroda odluke („može“ vs. „mora“)

  • Zakonska formulacija: Zakon navodi da javni tužilac „može“ u toku istrage da odustane od gonjenja i obustavi istragu.
  • Ispitni stav: Ova formulacija je pravno neprecizna. Prema procesnoj logici i nameri zakonodavca, javni tužilac mora (ima dužnost) da obustavi istragu kada ovi razlozi nastupe (npr. ako je delo zastarelo, on nema diskreciono pravo da nastavi gonjenje).

Obaveštavanje i pravni lek

  • O donetoj naredbi tužilac obaveštava osumnjičenog i oštećenog.
  • Zaštita prava oštećenog: Oštećeni se mora obavestiti u roku od osam dana. Uz obaveštenje, tužilac mu obavezno dostavlja pouku da može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu.
Završetak istrage
  • Materijalni uslov: Donosi se kada javni tužilac oceni da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno za donošenje odluke o podizanju optužnice ili o odustanku od gonjenja.
  • Forma odluke: Donosi se naredbom o završetku istrage.
  • Dostavljanje: Naredba se dostavlja osumnjičenom i njegovom braniocu (ako ga ima), a oštećeni se samo obaveštava o završetku.

Rokovi za završetak istrage i procesne posledice prekoračenja

Zakon propisuje rokove čije prekoračenje aktivira kontrolnu funkciju višeg tužioca:

  • Opšti rok: Šest meseci.
  • Posebni rok (za predmete u nadležnosti javnog tužilaštva posebne nadležnosti): Jedna godina.
  • Pravna posledica prekoračenja: Ako ne završi istragu u ovim rokovima, javni tužilac je dužan da obavesti neposredno višeg javnog tužioca o razlozima kašnjenja. Viši tužilac je tada dužan da preduzme mere kako bi se istraga što pre okončala.

Odustanak od gonjenja nakon završetka istrage

Ako javni tužilac nakon formalnog završetka istrage odluči da odustane od gonjenja, o tome obaveštava osumnjičenog i oštećenog (oštećenog obaveštava u roku od osam dana uz pouku o pravu na podnošenje prigovora neposredno višem javnom tužiocu).

Podaci koji se obavezno ili fakultativno pribavljaju pre završetka istrage

Pre nego što završi istragu, javni tužilac je dužan da, pored dokaza o samom delu, pribavi i tri specifične grupe podataka:

  1. Obavezni podaci formalnog karaktera:
    • Lični podaci o osumnjičenom koji se uzimaju prilikom prvog saslušanja (ako nedostaju ili ih treba proveriti).
    • Podaci o ranijim osudama osumnjičenog.
    • Ukoliko osumnjičeni trenutno izdržava kaznu zatvora – podaci o njegovom ponašanju tokom izdržavanja krivične sankcije.
  2. Fakultativni podaci o ličnosti (pribavljaju se „po potrebi“):
    • Podaci o ranijem životu osumnjičenog, prilikama u kojima živi i drugim okolnostima njegove ličnosti.
    • Radi dopune ovih podataka, tužilac može odrediti preglede ili psihološka ispitivanja osumnjičenog.
  3. Podaci u slučaju sticaja (pravnosnažne presude):
    • Ako u obzir dolazi izricanje jedinstvene kazne koja obuhvata i ranije presude, tužilac pribavlja spise tih predmeta ili overene prepise pravnosnažnih presuda.

Dopuna istrage

  • Pojam i uslov: Ako nakon formalnog završetka istrage javni tužilac samostalno utvrdi da je potrebno preduzeti nove dokazne radnje, on donosi naredbu o dopuni istrage.
  • Inicijativa odbrane i sudska kontrola:
    • Dopunu istrage javnom tužiocu mogu predložiti osumnjičeni i njegov branilac.
    • Uloga sudije za prethodni postupak: Ako javni tužilac odbije predlog odbrane ili o njemu ne odluči u roku od osam dana, odbrana može podneti predlog sudiji za prethodni postupak.
    • Rok za odlučivanje suda: Sudija za prethodni postupak donosi odluku u roku od osam dana.
    • Pravna posledica usvajanja predloga: Ako sudija usvoji predlog odbrane, donosi rešenje kojim nalaže javnom tužiocu da sprovede dopunu istrage i određuje mu rok za postupanje.

Čuvanje tajne, disciplina i kontrola istrage

21. jula 2026.

Čuvanje tajne u istrazi

Pravna priroda javnosti u istrazi

  • Odsustvo klasične javnosti: Istraga po svojoj prirodi načelno nema javni karakter za razliku od glavnog pretresa koji je javan.
  • Ograničavanje tajnosti: Iako javnost često saznaje detalje istrage preko medija (naročito kada se vodi protiv poznatog osumnjičenog), zakonodavac predviđa posebne mehanizme za dodatno limitiranje javnosti radi zaštite određenih vrednosti.
  • Predmet ograničenja: Ovo dodatno ograničenje se ne odnosi na istragu kao celinu, već na konkretne dokazne radnje ili na uvid u konkretne dokaze u spisima predmeta.

Uslovi za izricanje obaveze čuvanja tajne

Organ postupka koji preduzima dokaznu radnju može narediti licima koja saslušava/ispituje, prisutnim licima ili licima koja razgledaju spise da čuvaju određene podatke kao tajnu. Ova mera se izriče kada je to neophodno radi zaštite nekog od sledećih alternativnih dobara:

  1. Interesa nacionalne bezbednosti
  2. Javnog reda i morala
  3. Interesa maloletnika
  4. Privatnosti učesnika u postupku
  5. Drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu

Formalna procedura i procesna svrha

  • Način određivanja: Naredba o čuvanju tajne se unosi u zapisnik o dokaznoj radnji ili se beleži na spisima koji se razgledaju, uz obavezan potpis upozorenog lica.
  • Upozorenje na posledice: Lice se izričito upozorava da odavanje tajne predstavlja krivično delo.
  • Svrha formalnog upozorenja: Potpisivanjem zapisnika/beleške formalno se otklanja mogućnost pravne zablude – sprečava se da se lice kasnije pravda da nije znalo da čini krivično delo odavanjem tih podataka.

Sankcije za narušavanje reda tokom istrage (Procesna disciplina)

Sprovodjenje dokaznih radnji zahteva procesnu disciplinu kako bi se stvorili uslovi za uspešno izvođenje radnje. U slučaju narušavanja reda, reaguje se kroz dvostepeni mehanizam:

A. Primarna mera (Nadležnost javnog tužioca)

  • Opomena: Javni tužilac je dužan da najpre opomene lice koje za vreme preduzimanja dokazne radnje narušava red.

B. Supsidijarna mera (Nadležnost suda)

  • Novčano kažnjavanje: Ako opomenuto lice nastavi sa narušavanjem reda, sud ga može novčano kazniti iznosom do 150.000 dinara.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o novčanom kažnjavanju dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće. Žalba nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže izvršenje kazne).
  • Udaljenje sa mesta radnje: Ukoliko učešće lica koje narušava red nije neophodno za sprovođenje dokazne radnje, ono može biti udaljeno sa mesta gde se radnja preduzima.

Prigovor i pritužba zbog nepravilnosti u toku istrage

Ukoliko u toku istrage dođe do nezakonitosti ili odugovlačenja, zakon odbrani stavlja na raspolaganje pravna sredstva kroz primarnu (tužilačku) i supsidijarnu (sudsku) kontrolu.

A. Primarna kontrola: Prigovor neposredno višem javnom tužiocu

  • Aktivna legitimacija: Prigovor mogu podneti osumnjičeni i njegov branilac.
  • Rok za podnošenje: Odmah po saznanju za nepravilnost, a najkasnije do završetka istrage.
  • Razlozi za podnošenje:
    1. Odugovlačenje postupka.
    2. Druge nepravilnosti u toku istrage.
  • Odlučivanje i rok: Neposredno viši javni tužilac donosi rešenje o odbijanju ili usvajanju prigovora u roku od osam dana od dana prijema.
  • Pravna sredstva: Protiv ovog rešenja nisu dozvoljena posebna pravna sredstva (ni žalba ni prigovor).
  • Pravno dejstvo usvajanja: Ukoliko usvoji prigovor, viši tužilac izdaje obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da otkloni utvrđene nepravilnosti.
  • Kritička napomena za ispit: S obzirom na to da viši javni tužilac kroz princip hijerarhije i redovnu kontrolu već ima ovlašćenje da nižem tužiocu izdaje obavezna uputstva, ovaj formalni mehanizam prigovora se u teoriji smatra u određenoj meri suvišnim.

B. Supsidijarna kontrola: Pritužba sudiji za prethodni postupak

  • Uslov za podnošenje: Može se podneti isključivo ako je prethodni prigovor višem javnom tužiocu odbijen.
  • Rok za podnošenje: U roku od osam dana od dana prijema rešenja o odbijanju prigovora.
  • Nadležni organ: Podnosi se sudiji za prethodni postupak.
  • Pravne posledice: Ako sudija oceni da je pritužba osnovana, doneće nalog da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.
  • Karakter odluke: Ovaj sudski mehanizam je u osnovi instruktivnog karaktera.

Ciljna usmerenost (granice) istrage i njeno proširenje

Istraga je strogo limitirana i pravno uokvirena naredbom o sprovođenju istrage na dva načina:

  • Subjektivna usmerenost: Istraga se sprovodi samo u pogledu konkretnog osumnjičenog lica.
    • Izuzetak: Pravilo subjektivne usmerenosti važi samo kod istrage protiv poznatog osumnjičenog, budući da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca (NN lica).
  • Objektivna usmerenost: Istraga se odnosi samo na konkretno krivično delo za koje je pokrenuta.

Institut proširenja istrage

  • Uslov za primenu: Ukoliko se u toku istrage pokaže potreba da se postupak proširi na drugo krivično delo ili protiv drugog lica.
  • Procesna forma: Javni tužilac donosi naredbu o proširenju istrage.
  • Pravna pravila: Za odluku o proširenju i samo sprovođenje proširene istrage važe identične opšte zakonske odredbe koje se primenju i za pokretanje i sprovođenje inicijalne istrage.

Upoznavanje sa dokazima prikupljenim u istrazi

21. jula 2026.

Ovaj institut predstavlja specifičan oblik delovanja načela kontradiktornosti u fazi istrage, ali ne u njegovoj punoj meri.

  • Razlika u odnosu na glavni pretres: Dok se na glavnom pretresu pod okriljem načela raspravnosti dokazi prezentuju sudu, u istrazi se prikupljeni dokazi i materijali ne iznose pred sud, već stranke i branilac uzajamno upoznaju jedna drugu sa materijalom do kojeg su došli.
  • Dvostruki značaj instituta:
    • Značaj za odbranu: Predstavlja važan element prava na pravično suđenje, jer omogućava odbrani da već u ranoj fazi postupka procesno parira dokazima javnog tužioca.
    • Praktičan značaj za javnog tužioca: Omogućava tužiocu da se blagovremeno upozna sa dokazima odbrane koji potencijalno „ruše“ optužbu, što mu daje priliku da korguje optužbu ili u potpunosti odustane od krivičnog gonjenja.
  • Procesni nedostatak (kritička tačka za usmeni ispit): U teoriji se postavlja pitanje realne koristi za odbranu. Iako joj zakon omogućava neformalno delovanje, istovremeno joj nameće i obavezu saradnje sa suprotnom stranom (tužiocem), jer je dužna da ga obavesti o svemu što je tokom istrage prikupila.

Obaveze javnog tužioca prema odbrani

Javni tužilac ima precizno definisane dužnosti u pogledu omogućavanja uvida u dokazni materijal:

  • Omogućavanje uvida u spise i predmete: Dužan je da osumnjičenom koji je saslušan i njegovom braniocu omogući da razmotre spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz.
    • Uslov: Uvid se mora omogućiti u roku koji je dovoljan za pripremanje odbrane.
  • Izuzetak kod saoptuženih (odlaganje uvida): Ako je više lica osumnjičeno za isto krivično delo, javni tužilac može odložiti razmatranje spisa i razgledanje predmeta dok ne sasluša poslednjeg dostupnog osumnjičenog.
  • Poziv za podnošenje dokaznih predloga: Nakon što odbrana izvrši uvid u spise i predmete, javni tužilac je dužan da pozove osumnjičenog i njegovog branioca da u određenom roku stave predlog za preduzimanje određenih dokaznih radnji.

Obaveze odbrane prema javnom tužiocu (Recipročna dužnost)

Uspostavljajući procesnu simetriju, zakon propisuje i stroge dužnosti za subjekte odbrane:

  • Dužnost obaveštavanja: Osumnjičeni koji je saslušan i njegov branilac dužni su da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane o tome obaveste javnog tužioca.
  • Omogućavanje uvida tužiocu: Odbrana je dužna da pre završetka istrage omogući javnom tužiocu razmatranje svojih spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz.

Prisustvo određenih lica dokaznim radnjama koje sprovodi javni tužilac

21. jula 2026.

Javni tužilac ima zakonsku dužnost da omogući prisustvo određenim licima prilikom sprovođenja dokaznih radnji, što realizuje upućivanjem poziva ili obaveštenja:

  • Saslušanje osumnjičenog: Javni tužilac je dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju.
  • Ispitivanje svedoka ili veštaka: Javni tužilac je dužan da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a da oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja.
  • Pravilo dostavljanja kada osumnjičeni ima branioca: Ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati i obaveštavati samo branioca. Napomena za ispit: U teoriji se ukazuje da ovo pravilo može biti nepravično, jer je osumnjičeni izvorno u funkciji odbrane, pa bi u praksi uvek trebalo obaveštavati i samog osumnjičenog kada je to moguće.
  • Pravilo za osumnjičenog u pritvoru: Ako se osumnjičeni nalazi u pritvoru, a dokazna radnja se preduzima van sedišta suda, javni tužilac samostalno odlučuje da li je prisustvo osumnjičenog neophodno.
Prisustvo pojedinačnim dokaznim radnjama

Uviđaj

  • Krug lica: Pravo da prisustvuju uviđaju imaju osumnjičeni, branilac i oštećeni.
  • Karakter prava: Ovo pravo je bezuslovno, ali isključivo u istrazi koja se vodi protiv poznatog osumnjičenog.
  • Pravne posledice neprisustvovanja: Neprisustvo ovih lica uviđaju ne proizvodi nikakve procesne posledice, bez obzira na to da li su o uviđaju bila obaveštena ili ne, i nezavisno od razloga neobaveštavanja.

Veštačenje

  • Obaveštavanje stručnog savetnika: Javni tužilac je dužan da obavesti stručnog savetnika da može prisustvovati veštačenju.
  • Uloga stručnog savetnika: Njegova uloga je da kontroliše veštačenje koje obavlja zvanični sudski veštak, čime se ostvaruje određeni stepen „raspravnosti“ u pogledu ove dokazne radnje.

Pravne posledice odsustva pozvanih lica (Opšte pravilo)

  • Osim kada je prisustvo određenog lica apsolutna procesna pretpostavka (npr. saslušanje osumnjičenog u slučaju obavezne odbrane), prisustvo pozvanih lica nije obavezni uslov za sprovođenje dokazne radnje.
  • Ako pozvano ili obavešteno lice ne dođe, dokazna radnja se može nesmetano preduzeti u njegovom odsustvu.
Izuzeci od pravila o prisustvu i pozivanju

Zakon predviđa dva specifična izuzetka kada se odstupa od opštih pravila o pozivanju odbrane:

A. Izuzetak kod tužilaštava posebne nadležnosti

  • Pravilo: U postupcima za krivična dela za koja je zakonom određena nadležnost javnog tužilaštva posebne nadležnosti, javni tužilac može ispitati svedoka bez pozivanja osumnjičenog i branioca.
  • Uslov: Potrebno je da javni tužilac oceni da bi prisustvo odbrane moglo uticati na svedoka.
  • Pravna posledica (ograničenje dokazne snage): Sudska odluka se ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na ovakvom iskazu svedoka.
  • Kritički osvrt za visoku ocenu: Ova norma potencijalno ugrožava pravo na pravično suđenje i načelo neposrednosti, jer se odbrana posmatra kao „destruktivan“ faktor, a zapisnik o ispitivanju se pod određenim uslovima može čitati na glavnom pretresu. Formula „u odlučujućoj meri“ predstavlja fleksibilnu („kaučuk“ normu) podložnu širokim tumačenjima.

B. Izuzetak kod nepravilnog dostavljanja poziva ili istrage protiv NN lica

  • Pravilo: Ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije pravilno dostavljen, ili se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca (NN lica), javni tužilac može ispitati svedoka ili veštaka samo uz prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak.
  • Svrha: Na ovaj način sudija za prethodni postupak vrši kontrolnu funkciju nad radom javnog tužioca.
Aktivna procesna prava lica koja prisustvuju radnjama

Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama imaju sledeća aktivna prava u cilju razjašnjenja stvari:

  1. Predlaganje i postavljanje pitanja: Mogu predložiti javnom tužiocu da postavi određena pitanja osumnjičenom, svedoku ili veštaku, a uz dozvolu javnog tužioca mogu mu postavljati pitanja i neposredno.
  2. Unošenje primedbi: Imaju pravo da zahtevaju da se njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji unesu u zapisnik.
  3. Predlaganje dokaza: Ovlašćeni su da predlažu prikupljanje pojedinih dokaza.
  4. Učešće u vezi sa stručnim objašnjenjima:
    • Javni tužilac može radi razjašnjenja tehničkih ili stručnih pitanja zatražiti objašnjenja od stručnog lica ili stručne ustanove.
    • Ako su tom prilikom prisutni osumnjičeni ili branilac, oni imaju pravo da zahtevaju da stručno lice pruži bliža objašnjenja.