Autor: Ted

Diskreciona ocena; protivrečnost zahteva i sukob uloga; primena prinude

1. februara 2017.

Strategija ograničene neintervencije – policija svesno odustaje od onih intervencija koje bi loše uticale na njen imidž u javnosti, čak i kada se radi o delima osetnije društvene opasnosti.

Tako se manji ciljevi žrtvuju radi ostvarenja plodne saradnje sa građanima.

Razlozi za selekciju i diskrecionu ocenu dela od strane policije:

  • težina dela
  • dokazi o njegovom postojanju
  • držanje osumnjičenog
  • položaj i traženje žrtve
  • odnos između učinioca i oštećenog
  • pripadnost uključenih stranaka manjinskim grupama

Klasična uloga policije kao organa državne represije dolazi povremeno u nesklad sa idejama o potrebi njenog šireg oslanjanja na sredinu. Patrolna služba često ima problema pri primeni zakona u onim sredinama gde devijantno i delinkventno ponašanje dominira.

Do sukoba dolazi i u odnosima sa žrtvama koje često upućuju nepotrebne pozive jer opasnost postoji samo u glavi žrtve.

Vremenom se stvara sopstveni kriterijum na osnovu kog se zaključuje da li je poziv ozbiljan ili ne.

Ako se pogreši, česte su neprijatnosti i optuživanje od strane žrtava da policija nedovoljno štiti građane.

Policija i primena prinude

Policija primenjuje prinudu mnogo češće nego ostale institucije. Takođe joj na raspolaganju stoji veći broj sredstava prinude.

To su:

  • upotreba fizičke snage
  • službene palice
  • sredstva za vezivanje
  • posebna vozila
  • dresirani psi
  • konjica
  • sredstva za zaprečavanje
  • hemijska sredstva
  • vatreno oružje

Policajci najčešće biraju onaj trenutak u kome su pojedinci najranjiviji.

Primena prinude je selektivna i ograničena dvostruko:

  • društveniim normama
  • zakonskim odredbama i pravilima službe policijske organizacije

Za upotrebu vatrenog oružja važe posebno stroga ograničenja u svim zemljama – samo ako na drugi način ne može da:

  • zaštiti život ljudi
  • spreči bekstvo lica zatečenog u vršenju najtežih krivičnih dela
  • spreči bekstvo lica zatečenog u vršenju kd koje se goni po sl. dužnosti
  • spreči bekstvo lica lišenog slobode ili lica za koje je izdat nalog za lišenje slobode
  • od sebe odbije neposredni napad kojim se ugrožava njegov život
  • odbije napad na objekat ili lice koje obezbeđuje

U obavezi je da prilikom upotrebe ne ugrožava živote drugih ljudi

Strategije (2): nulte tolerancije; rešavanja problema; situaciona prevencija

1. februara 2017.

Nulta tolerancija

Traži od policajca da sa maksimalnim angažovanjem suzbije čak i najsitnije delikte kao i najteže oblike kriminaliteta.

Njime se šalje signal da policija ima snage i motiva da se uhvati u koštac sa svim problemima.

Sumnjive osobe se zaustavljaju, pretresaju i ispituju o kriminalnim aktivnostima u datoj sredini.

Pažnja se posvećuje i sitnim kršenjima zakona poput prosjačenja, švercovanja u prevozu, javnog opijanja, nepropisnog prelaženja ulice itd

Osnov je stav da takva dela utiču na manju bezbednost.

Strategija rešavanja problema

Proaktivni pristup traži hvatanje u koštac sa skrivenim faktorima koji stvaraju probleme s kojima policajci moraju da se nose.

Policijske snage su pozvane da analizuju činioce grupa kriminalnih događaja kako bi identifikovali skrivene uzroke i probleme i formulisale odgovarajuće odgovore.

Trougao zločina (Wrobleski i Hess) – svako delo ima tri tačke, osumnjičenog, žrtvu i lokaciju. U odsustvu tih elemenata nema ni zločina.

Policija se mora fokusirati na određene lokacije – hot spots, vruće tačke – na kojima se sustiče veći broj dela.

Chris Braiden kaže da treba uticati na sredinu koja održava zločin nego ih pojedinačno goniti i uništavati. Sadašnji sistem radi u 95% slučajeva pojedinačno uništavanje.

Treba posegnuti za dugotrajnim rešenjima.

Situaciona prevencija kriminaliteta

Cilj je da se utiče na smanjenje učestalosti vršenja krivičnih dela kroz oblikovanje proizvoda, usluga ili okoline koja ih čini nepodobnim za život.

Bitna karakteristika je da se njime ne želi uticati na društvo već se bavi okolnostima koje utiču na konkretnu odluku i sposobnost tog lica da izvrši određeno delo na jednom prostoru u datom trenutku. Nastoji se ostvariti uticaj na datu kriminalnu situaciju otklanjanjem ili zamenom nekih činilaca koji utiču na vršenje dela.

Preventori – činioci koji smanjuju rizik vršenja dela

Promotori su oni koji taj rizik povećavaju.

Koncepcija situacione prevencije široko je prihvaćena u društvu pod vidom rutinskih postupaka predostrožnosti.

Kritičari smatraju da je cena preveliko zadiranje u prava čoveka. Neki praktičari smatraju da je situaciona prevencija trivijalna koncepcija.

Drugi smatraju da je neplodotvorna jer ne rešava problem zbog efekta pomeranja. Time što smo nekog sprečili da izvrši delo prema konkretnom dobru i na određenom mestu i vremenu ne znači da on to neće učiniti u drugom trenutku i prema srodnom objektu.

Ovo pomeranje može biti ograničeno ili čak revidirano – efekat rastezanja očekivane koristi.

 

Strategije policijskog delovanja: saradnja lokalne zajednice; “razbijenih pozora”

1. februara 2017.

Saradnja lokalne zajednice

Promoviše na saradnji zajednice zasnovanu strategiju orijentisanu da deluje na uzroke kriminaliteta i strah od zločina.

Cilj ovakvog pristupa je da podiže stepen bezbednosti i kvalitet života u lokalnim zajednicama:

  • uspostaviti delatnu saradnju policije i lokalne sredine
  • policajci su tako raspoređeni da duže vremena pokrivaju isto područje
  • uspostavljaju vezu poverenja sa svim građanima koji to žele
  • policija se mora u izvesnoj meri deprofesionalizovati

Aktivnosti podizanja sigurnosti lokalne zajednice:

  • hvatanje u koštac sa uzrocima kriminaliteta
  • smanjenje prilike da se izvrši zločin
  • bavljenje specifičnim problemima zločina
  • pomoć žrtvama zločina

Delovanje policije u lokalnoj zajednici podrazumeva izgradnju partnerstva:

  • zajednički uviđaju probleme
  • identifikuju iste ciljeve
  • neprestano razmenjuju podatke
  • zajednički pristupaju problemima i izvlače zaključke po okončanom poslu
  • deluju na ostvarenju ciljeva ili rešavanja problema

Shvatanje policije kao servisa zajednice umesto kao sredstva za ostvarenje državnih ciljeva.

Nije lako integrisati delovanje oslonjeno na zajednicu i delovanje orijentisano na rešavanje problema.

Strategija razbijenih prozora

Slika razbijenog prozora koristi se simbolično kao objašnjenje kako lokalna sredina zapada u necivilizovane odnose, nered i kriminalitet.

Jedan nepopravljen prozor simbolizuje i onima koji zakon poštuju da nikome nije stalo da se suprotstavi prestupništvu.

Nereagovanje na sitnija protivpravna ponašanja deluju kao okidač u kome dolazi do lančane reakcije koja potkopava sigurnost lokalne zajednice i krči put teškim vidovima kriminaliteta.

Pojava nepoznatog prosjaka je prvi rabijeni prozor. Ako sredina ne reaguje ona postaje zahvalno područje za naseljavanje dilera, makroa i njihovih prostitutki i sličnih uličnih kriminalaca.

Starosedeoci koji mogu se sele u bezbednije delove grada, oni koji ostaju pretvaraju stanove u zaštićene tvrđave koje napuštaju samo kada moraju.

Građani najviše veruju u one stilove rada policajaca koji jačaju njihov osećaj sigurnosti.

Vrste i oblasti policijskih aktivnosti

1. februara 2017.

U poslednje vreme, bez ikakve potrebe se zove policing ili policiranje.

Delatnost policijskih organa prema tome da li se vrši pre ili posle izvršenog dela može biti:

  • profilaktička – ante delictum
  • represivna – post delictum

Prema tome ko ih inciira:

  • reaktivna kada to čine građani
  • proaktivno delovanje kada je započinju samoinicijativno

Centralna delatnost je održavanje reda, zastrašivanje potencijalnih prestupnika i hapšenje onih koji su već izvršili kažnjivo delo

Osnovne delatnosti policijskih službenika prema Birou za pravosudnu statistiku u Vašingtonu:

  • primena zakona
    • primena na pravu zasnovane prinude protiv onih koji krše zakonske norme
  • održavanje reda
    • preduzimanje koraka u pravcu kontrole događaja i okolnosti koje narušavaju ili prete da naruše red
  • prikupljanje podataka
    • rutinsko informisanje o svetu kriminala
    • uzimanje podataka od žrtava
    • registrovanje krivičnih prijava
  • servisne dužnosti
    • pružanje pomoći oštećenima
    • različiti vidovi kontrole
    • pomoć pri požarima i elementarnim nesrećama

Policija sve manje vremena provodi na poslovima kontrole kriminaliteta a sve više na pružanju servisnih usluga.

Krug poslova u našoj zemlji obuhvata uglavnom sve ono što takve službe rade i u drugim zemljama.

Rasterećenje policije sa puno osnova čime bi se rasteretila nepotrebnih aktivnosti i koncentrisala na osnovnu delatnost.

Nastanak moderne policije; grad bez policije;

1. februara 2017.

Prvi model moderne policije ustrojen je u Engleskoj 1829. godine Zakonom o Metropoliten policiji.

Načela je prethodno formulisao engleski političar Ser Robert Peel, 12 pravila:

  • mora biti stabilna, efikasna i organizovana po vojnom ustrojstvu
  • mora biti pod kontrolom vlade
  • odsustvo zločina je dokaz efikasnosti
  • distribucija informacija o zločinu je od značaja
  • raspored policijskih snaga u prostoru i vremenu je važan
  • savršena mirnoća oficira
  • dobar izgled policajca uliva poštovanje
  • pouzdanost i obučenost pravih osoba
  • svakom oficiru dodeliti broj
  • uprava policije centralizovana
  • policajci se angažuju na osnovu rezultata probnog perioda
  • policijski izveštaji su bitni jer od njih zavisi dobar raspored policijskih snaga

„Pileri“ ili „bobiji“ su bili policijske snage Londona i prvi policajci sa stalnom platom, dobili su plave uniforme i crne šešire.

Sedište se više puta menjalo da bi se 80tih godina 19. veka uselili u zgradu koja je poznata kao Novi Skotland Jard.

Prvobitni zadatak je bio prevencija zločina. Osnovni zadatak policije je da bude prisutna.

Grad bez policije

Mnogi tvrde da policija uopšte nije potrebna.

Montreal, 1969 godine, štrajk policajaca, skoro 17 sati bez policajaca.

  • pre kraja dana dve osobe su ubijene, 48 teško povređene u nemirima
  • ostali delikti izvršeni 10 do 12 puta češće
  • ukupna šteta milion dolara

Ono što nema cene bio je društveni i psihološki gubitak, unipten moral.

Slične posledice imao je i štrajk policajaca u Bostonu.

Ovo se nije dogodilo u Njujorku, 1971, 6 dana štrajka 85% policajaca. Nije bilo posebnih nereda. Isto i štrajk londonskih policajaca 1918. godine.

Suština kazne i svrha kažnjavanja; pravila o odmeravanju

1. februara 2017.

Kazne su sankcije kojima se autoru krivičnog dela preti nanošenjem fizičke ili duševne patnje.

Počivaju na krivici odnosno takvom obliku psihičkog odnosa prema svom delu koji zasniva njegovu odgovornost za to delo.

Načini kažnjavanja su se menjali. Kaznom se lišava prestupnik onih dobara koja se smatraju dovoljno značajnim da bi ovaj shvatio u kojoj meri društvo ne odobrava – sud o nevrednosti akata) njegovo delo.

Svrha kažnjavanja

Reč je o tome šta društvo želi da postigne kaznom odnosno zlom koje nanosi prestupniku.

Pred kaznu se mogu postaviti dva cilja:

  • sredstvo da se učiniocu uzvrati zbog učinjenog dela
    • retributivni pristup – sredstvo odmazde i često nosi elemente kaznenog simbolizma
    • subjekti kaznene reakcije uzimaju samo da je delo izvršeno i automatski sledi kazna
  • preventivni pristup
    • kazniti ne samo jer se učinilo nego da se ne bi učinilo
    • dva oblika
      • opšta ili generalna kojom se utiče na druge da ne vrše zabranjena dela
      • posebna ili specijalna kojom se deluje na osuđeno lice

Prožimaju se svuda elementi retribucije i prevencije

Pravila o odmeravanju kazni

Model apsolutno određenih kazni – za svako izvršeno delo predviđa isto kazneno delo – KZ iz 1891 posle francuske revolucije

Model relativno određenih kazni – određuje okvire u kojim ase može odmeriti kazna u zavisnosti od objektivnih i subjektivnih okolnosti – Napoleonov Code Penal

  • pomirenje dva osnovna principa
    • legaliteta u izricanju kazne i
    • individualizacija – prilagođavanje ličnosti prestupnika

Model neodređenih kazni – imaju samo mogućnost da izaberu vrstu kazne a zatvorska administracija donosi odluku o njenom trajanju – SAD

  • nemoguće u zakonskom pravu jer je suprotno načelu legaliteta

Koegzistencija legaliteta i individualizacije se može obezbediti:

  • izbegavanjem ekstenzivnog određenja kažnjivih dela u posebnom delu i širokoh okvira zaprećene kazne
  • određivanjem pravila o odmeravanju kazne
    • da se olakšavajuće i otežavajuće okolnosti navedu izričito ili
      • sužava kreativnost sudova
    • da se navedu okolnosti koje sud može uzeti u obzir pri odmeravanju
      • onemogućava ujednačenije tretiranje sličnih slučajeva

Kolektivni odgovor na zločin (uzimanje pravde u ruke; samoorganizovanje građana; susedsko nadziranje; patrole građana)

1. februara 2017.

Uzimanje pravde u svoje ruke:

  • događa se da zbog opšteg beznađa i stalnog jačanja kriminaliteta građani preuzmu kontrolu nad kriminalitetom u svoje ruke
  • U Brazilu su počeli prvo da linčuju sumnjive prestupnike a posle su to radili i sa lopovima sitnih novčanika

Samoorganizovanje građana

  • građani mogu učestvovati u organizovanoj samozaštiti – dobrovoljnoj koja ima crte samoorganizovanja a cilj joj je zaštita ljudi i imovine od kriminaliteta na određenom području
  • kod nas su postojale forme učešća građana u obavljanju poslova bezbenosti – sistem društvene samozaštite

Dve strategije preventivnog delovanja zajednice:

  • susedsko nadziranje i
    • zasniva se na ideji da građani u sredinama u kojima žive kontrolišu sve pojave koje mogu ugrozi sigurnost zajednice
    • sastoji se u obaveštavanju policije o pojavi svake takve osobe
  • gradske patrolne grupe
    • sastavljene su od civila registrovanih za vršenje određenih poslova u lokalnoj policiji
    • daje im bedževe a vođu grupe 13 nedelja obučava na policijskoj akademiji
    • ne nose oružje članovi a zadatak je da kruže automobilom i zapažaju izgrede i zločine i obaveste policiju
  • anđeli čuvari
    • mogu da hapse prestupnike
    • obučeni su borilačkim veštinama i prolaze kroz rigorozne pripreme

Neformalna kontrola od strane zajednice

1. februara 2017.

Dva osnovna tipa društvene solidarnosti:

  • mehanička solidarnost – počiva na stanju svesti koja je zajednička svim članovima istog društva i njen izraz je represivno pravo i
  • organska solidarnost – proističe iz podele rada i njoj odgovara restitutivno pravo

Moderna društva odlikuje odsustvo stvarne solidarnosti i to je naročito u velikim gradovima. Zato je stopa kriminaliteta mnogo veća tu nego u malim urbanim i ruralnim sredinama

Moguće je stvoriti stambene komplekse koji odvraćaju prestupnike stvaranjem branjivog prostora, podelom i oblikovanjem stambenih jedinica tako da je jednostavno razlikovati stanare od stranaca.

  • ovaj koncept zanemaruje društvenu realnost
  • obraća pažnju samo na prostorna pitanja a zanemaruje društvene varijable
  • polazi se od pogrešne pretpostavke da zločine vrše samo stranci i zanemaruje efekat pomeranja

 

Strah od zločina; stokholmski sindrom;

1. februara 2017.

Strah od zločina je racionalno ili iracionalno stanje panike ili uznemirenosti kod nekog lica koji su izazvani verovanjem da je u opasnosti da bude viktimizovano zločinom.

Dve grupe činilaca koji doprinose javljanju straha od zločina:

  • makro faktori – ranija dela, pogodnosti za zločin, organizacija zajednice koja bi obuhvatala medije
  • mikro faktori – utiču na ocenu pojedinca o rizicima njegove lične viktimizacije, lično saznanje o viktimizaciji druhih i sredstva koja ima na raspolaganju

Moguće je da se ljudi osećaju ugroženiji u sredinama u kojima stopa kriminaliteta nije visoka iako nema stvarnog razloga za to.

Ferraro:

  • strah od zločina koji je emocionalan
  • pretpostavljeni rizik koji uključuje i saznajne elemente.

Žene su zastrašenije od muškaraca bez obzira na nižu stopu viktimizacije.

Strah od zločina je zasnovan na realnom sagledavanju rizika od strane pojedinca.

Posledice:

  • troškovi na skupa sredstva zaštite
  • slobodno vreme se ne provodi na željeni način
  • loši kvartovi se izbegavaju

Strah od zločina narušava socijalni život jer poziva na oprez umsto poverenja.

Stokholmski sindrom

Potencijalna žrtva u strahu od napadača se u pojedinim slučajevia počinje identifikovati s njim podržavajući njegovo ponašanje.

Proučen je kod otmice, specifičnog oblika kriminalne delatnosti u kojoj su izmešane ucenjena vlast, talac i medijski izveštaji namenjeni impresioniranju javnosti.

Kod taoca se odvija specifičan emotivan proces:

  • početnu fazu karakteriše gnev i prezir prema otmičarima
  • strah od smrti
  • bekstvo od realnosti i simbioza sa otmičarima
  • razmatranje mogućnosti bekstva

Za vreme razbojništva u jednoj banci u Švedskoj 1973. otmičar je uzeo taoce koji su s njim proveli duže od pet dana.

Kad su oslobođeni plašili su se policije, štitili otmičara i pokazivali mu zahvalnost

Stokholmski sindrom karakterišu sledeće crte:

  • pozitivne emocije talaca prema otmičaru
  • negativan odnos prema vlasti
  • klima saradnje između talaca i otmičara

Pozitivan efekat je što čuva život taocu.

Ne može nastati ako se otmičari odnose tvrdo i agresivno ili ako ih odvaja ideološka i politička pripadnost.

Što otmica traje duže, u očima talaca odgovornost prelazi sa otmičara na vlast.

 

Fenomenološka dimenzija, Države sa visokom stopom kriminaliteta; Objašnjenja

1. februara 2017.

Kod deskripcije kriminalne pojave zainteresovani smo za pojavne oblike u kojima se ona iskazuje.

Statika kriminalnog fenomena se izražava kroz strukturu kriminaliteta. Može se odnositi na pojedina nacionalna područja i na svetske regije

Dinamika se bavi promenama u njihovom obimu i distribuciji i takođe se može odnositi na oscilacije kriminaliteta u jednoj državi, regionu ili gradu.

Tipologija pomaže da se različite vrste kriminalnih ponašanja i njihovih učinilaca svrstavaju u grupe.

Statika i dinamika koriste uglavnom činjenice iz zvaničnih statističkih evidencija. I pored nepouzdanosti podataka nauka se mora osloniti na njih.

Države sa visokom stopom kriminaliteta

SAD

Najrazvijenija zemlja sveta ima najviše izvršenih zločina.

Analiza podataka u Jedinstvenim pregledima kriminaliteta (UCR):

  • časovnik zločina – 2001. jedno delo koje se registruje izvršeno je na 2,7 sekunde, nasilnička na 22. sek
  • struktura dela (od najviše izvršenih do najmanjeg broja)
    • krađe, provalne krađe, krađe mot. vozila, teške telesne povrede, razbojništvo, paljevine, silovanja, ubistva
  • rasvetljena dela – viši kod nasilničkih dela, ukupni manji od 1/5
  • trećina se prijavljuje politici – 1/2 nasilničih, 2/5 krađa iz stana, 1/4 krađa pojedinaca
  • trend opadanja ali i dalje najveći broj dela

Analiza podataka u Nacionalnim pregledma žrtava (NCVS):

  • oko 30 miliona viktimizacija se registruje na ovaj način
    • od toga 21 milion imovinskih, više od 7,5 naslničkih
  • prijavljuje se polovina nasilničkih, četvrtina imovinskih
  • rizik viktimizacije dvostruko veći kod gradskog stanovništva
  • više viktimizovani:
    • muškarci nego žene
    • mladi nego stari
    • crnci nego druge rase
    • siromašni nego bogati
    • mladi najčešće žrtve, stari najređe
    • najviši rizik viktimizacije – mladi muškarci crne rase

ENGLESKA

Najznačajniji izvori podataka su Criminal Statistics i British Crime Surveys

CS:

  • broj registrovanih i trend
    • najviši porast 1995 – 6 miliona, apsolutni rekord u periodu dužem od jednog veka
    • najveći rast kod automobilskog imovinskog kriminaliteta
  • struktura dela:
    • trećina je krađa motornih vozila i stvari iz jega

BCS:

  • broj dela bio je još veći, 28% je poznat policiji
  • struktura dela je slična
  • 2005-6 broj dela je opao za 44% u odnosu na 95.

DRŽAVE U TRANZICIJI

Proces tranzicije prate brojne promene u svakoj oblasti društvenog života koje pogoduju i porastu najopasnijih vidova kriminaliteta.

U pet država u tranziciji pokazan je:

  • dramatičan porast kriminaliteta u odnosu na prethodni period
  • najopasniji vidovi kriminaliteta
  • nivo porasta nije bio isti u svim državama
  • promena strukture kriminaliteta – primena sile sve češća
    • sve češća ubistva iz koristoljublja
    • šokantni podaci o napadima i ubistvima s rasnom mržnjom i netrpeljivošću
  • značajan porast broja imovinskih krivičnih dela
    • privrednog kriminaliteta
    • kriminaliteta povezanog s drogama i
    • organizovanog
    • sem onog koji je povezan s narkoticima ostali su vezani za akumulaciju kapitala jer se grabi što veći imetak kroz kriminalne aktivnosti
  • transnacionalni kriminalitet
    • dovodi se isto u vezu sa akumulacijom kapitala
  • opada stopa rasvetljavanja krivičnih dela
  • stvarni broj dela višestruko veći od registrovanog
  • raste strah građana od zločina

Objašnjenje stanja u SAD

Beirne i Messerschmidt navode faktore koji pomažu pri objašnjenju u SAD:

  • najveća stopa strukturne nezaposlenosti
  • veliki broj diskriminisanih
  • loš sistem obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite
  • krajnja komercijalizacija kapitalizma jaca inicijativu da se zaobiđu pravna pravila
  • sistem krivičnog pravosuđa je jedan od  najpunitivnijih u svetu

Siegel smatra da su faktori visokih stopa kriminaliteta u SAD:

  • uzrast populacije – veći broj mladih značajan faktor rizika
  • stanje ekonomije – siromašnija ekonomija utiče na nižu stopu kriminaliteta
  • socijalni problemi
  • broj abortusa
  • dostupnost vatrenog oružja mladima
  • rast broja maloletničkih gangova
  • raširenost narkomanije
  • krivično pravosuđe
  • mogučnosti za vršenje krivičnih dela

Objašnjenje stanja u državama u tranziciji

Pad životnog standarda na početku i pogoršanje socijalnog staranja dovode do porasta stope kriminaliteta

Veliki broj krivičnih dela ostaje nerasvetljen i stiče se utisak da se zločin isplati. To deluje kao podsticaj za uključivanje velike mase nezaposlenih.

Negativno vrednovanje delovanja policija i nedostaci u programima prevencije i zaštite žrtava kriminaliteta takođe utiču.

Čak i oni dobro situirani vrše krivična dela ne bi li se još više obogatili koristeći nepostojanje jasnih pravila kako bi ograničila otimačku akumulaciju kapitala.

Model ponude i tražnje samokontrole:

  • dugotrajne promene u stopama kriminaliteta se smatraju rezultatom diskrepancije između normalnog nivoa samokontrole usklađenog sa datim socioekonomskim uslovima i nesposobnosti društvene strukture da stvori novim uslovima prilagođen stepen samokontrole

Joutsen koristi teoriju rutinske aktivnosti Cohena i Felsona po kojoj na strukturu i obim kriminaliteta utiču:

  • broj mogućih mesta napada
  • broj potencijalnih prestupnika motivisanih i osposobljenih za vršenje krivičnih dela i
  • odsustvo osposobljenih čuvara

Kambovski objašnjava stanje kriminaliteta delovanjem tri faktora:

  • brzim promenama u socijalnim, ekonomskim i političkim odnosima,
  • konkurencijom na tržištu i načinom funkcionisanja države
  • prevlašću politike nad pravom

Oštrina krivične represije u državama u tranziciji se treba usmeriti ka onima koji poseduju moć i na ilegalne načine teže da se obogate.

Podela i kritika statističkih evidencija

1. februara 2017.

S obzirom na prirodu organa koji ih prikupljaju i na vrstu podataka razlikuju se:

  • evidencije policije
    • evidentiraju podatke o krivičnim delima koja su prijavljena policiji ili onima koja su otkrivena od policije
  • tužilaštva
    • podignuta optuženja protiv izvršilaca krivičnih dela
    • uvek manje od krivičnih prijava jer krivična prijava može biti odbačena
  • evidencije suda
    • evidencija pravosnužno osuđenih lica
    • manje slučajeva nego u evidenciji tužilaštva

Zavodske evidencije ali one i ne spadaju u evidencije kriminaliteta.

  • zavodska populacija ne predstavlja ni na koji način svet zločinaca
  • u zavodima se nalazi samo njihov beznačajan broj

Diverzifikacija – skretanje krivičnog postupka koji se (najpre kod maloletnih učinioca) umesto kažnjavanja u krivičnom postupku usmerava ka nekom nepenalnom ishodu.

Plea bargaining – pregovaranje o krivici je institut koji je originalno nastao kao plod praktične potrebe da se za dela koja ne spadaju u najteža izbegne dugo i skupo porotno suđenje.

Gubljenje zločina može se prikazati u vidu levka na čijem su širem kraju prijavljena dela, a na užem broj osuđenih lica ili, zatvorenika u kaznenim ustanovama.

Kritika statističkih evidencija

Dva suprotstavljena gledišta o tome koja je pravosudna statistika najbliža stvarnom broju:

  1. legalističko – delo i učinilac jedino postoje samo kad su utvrđeni pravosnažnom krivičnom presudom, jedine evidencije su sudske
  2. realističko – vrednost kriminalnih statisika se smanjuje postepeno kako se vođenjem krivičnog slučaja sve više udaljava od samog zločina
    • najverodostojniji podaci su oni koji se prijavljuju politici – stvarni a ne presuđeni kriminalitet
    • legalistički bi smanjio razmere ove pojave i dao lažnu predstavu o njoj

Ograničenja i nedostaci policijskih evidencija:

  • pod snažnim uticajem političkih faktora
  • konačan broj dela zavisi od načina prikupljanja i obrade podataka
  • manipulisanje podacima 
    • služe se ovim podacima da bi obuhvatili zahtev za hitnim ekipiranjem snaga i nabavkom tehničkih sredstava – svesno naduvavanje
    • falsifikovanje podataka povećanjem broja rasvetljenih kd – u cilju povećavanja efikasnosti
    • čišćenje fioka – kada se jednom počiniocu koji vrši neko delo a policija mu pripiše sva takva dela nevezano što ih on nije izvršio

Nedostaci evidencija ostalih organa formalne socijalne kontrole:

  • bilo koji model predstavljanja kriminaliteta da izaberemo evidencija je manjkava
  • figuriraju pravne kategorije, zanemaruju se ostali aspekti dela
  • dela imaju isti numerički izraz bez obzira na težinu
  • ako su predviđene raznorodne radnje u istom članu nemoguće je razlučiti koja je radnja
  • vremenska dimenzija je određena vrlo uslovno
  • na podatke snažno utiče delatnost zakonodavca
  • podaci se falsifikuju iz ideoloških ili ekonomskih razloga
  • nepouzdanost odgovora na pitanje koje su prave dimenzije kriminaliteta
    • velike mase izvršenih a statistikama neregistrovanih dela

Vidovi reakcije društva na zločin

1. februara 2017.

U ljudskoj zajednici postoje ponašanja koja predstavljaju napad na osnovne vrednosti društva.

Dva razdoblja prema oblicima reakcije:

  • prvo se vezuje za privatnu reakciju oštećenog odnosno grupe kojoj pripada
    • afektivna reakcija straha i ljutnje izazvana mogućnošću da učinilac razbesni svoje bogove zaštitnike
    • najpogodnija sankcija je njegovo eliminisanje
  • država postepeno monopoliše ovlašćenja da kažnjava i uređuje pretpostavke za korišćenje tog ovlašćenja

Dva osnovna tipa reakcije društva:

  • formalna i neformalna

Savremenu epohu karakteriše dominacija formalne reakcije – na pravu zasnovano delovanje subjekata krivične represije u cilju ostvarenja kontrole tih ponašanja.

 

Kriminalna karijera

1. februara 2017.

Kriminalna karijera je sistematsko kriminalno ponašanje koje je od ličnosti prihvaćeno kao način života.

Značajan broj krivičnih dela se može pripisati hroničnim, habituelnim učiniocima ili multirecidivistima. To utiče da kriminolozi danas smatraju jednim od svojih prioritetnih predmeta smatraju izučavanje takvog perzistentnog kriminalca.

To su kategorije zločinaca prema kojima su svi tretmani nedelotvrodni pa njihove kriminalne sklonosti progrediraju.

Teži se proučiti razvoj kriminalne karijere od začetka do okončanja.

Tipičan prestupnik:

  • muškarac
  • vrši imovinska dela
  • siromašna i decom brojna porodica
  • roditelji takođe vršili krivična dela
  • nisu ga kontrolisali, brutalno s njim postupali, konflikti i izolacija
  • neinteligentan i lišen sposobnosti u školi stvara probleme i beži sa časova
  • povezuje se s prijateljima koji su takođe delinkventi
  • radi jednostavnije i slabo plaćene poslove a duže je nezaposlen
  • raznovrsne kriminalne delatnosti – polimorfni učinioci, ređe specijalizovani prestupnici
  • učestvuju i u nasilničkim delima, vandalističkim ispadima, drogiranju, opijanju i promiskuitetnom ponašanju
  • najaktivniji su u tinejdžerskim godinama,
  • oko dvadesete se žene i počinju da žive u vanbračnoj zajednici, opada kriminalna aktivnost
  • oko tridesete se odvajaju od žene i dece, nezaposleni su ili imaju slabo plaćen posao
  • češće zakupci nego vlasnici stana
  • skloniji noćnom životu

Njihova antisocijalnost začinje u dečijem dobu i žilavo se održava u doba maturacije kada dobijaju karakter antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Lemert ukazuje na devijantnu karijeru, smatra da faze grosso modo važe i za karijeru kriminalca:

  • primarna devijacija
  • socijalna reakcija
  • kasnija primarna devijacija
  • snažnija i nepomirljivija reakcija
  • nova devijacija koja sadrži i bes i neprijateljstvo prema onima koji izriču sankcije
  • prestanak tolerancije izražen u formalnoj akciji
  • snažnije izraženo neprijateljsko ponašanje
  • prihvata devijantni status  i prilagođava se toj ulozi

Bitne crte koje karakterišu zločince od karijere:

  • identifikacija sa zločinom
  • koncept o sebi kao kriminalcu
  • grupna podrška i udruživanje
  • progresija u kriminalnoj aktivnosti
  • zločin kao način života

 

Nedostatak samokontrole kao unutrašnji činilac

1. februara 2017.

Još u dečijem uzrastu neki pojedinci nisu sposobni da odlože zadovoljstvo.

Kriminalni akt obezbeđuje neposredno i trenutno ispunjenje želja, a glavna karakteristika ljudi sa niskom samokontrolom je da na izazove u svojoj okolini odgovore tako što će preuzeti akciju ovde i sada.

Gottfredson i Hirschi su zato izdvojili ovaj subjektivni činilac kao najznačajniju osobinu zločinca.

Ovakve ličnosti se povezuju sa sledećim karakteristikama:

  • impulsivnost
  • avanturizam
  • bezobzirnost
  • minimalna tolerancija na frustraciju
  • nepažljivost
  • nepokoravanje

Njima nedostaje čvrstina i istrajnost. Kriminalni akti su uzbudljivi i rizični, podrazumevaju brzinu, opasnost, agilnost i snagu.

Ljudi sa slabom samokontrolom:

  • imaju mogućnost da postanu avanturisti, aktivni i telesno angažovani.
    • ljudi sa visokom samokontrolom naginju da budu oprezni, promišljeni i rečiti.
  • imaju nestabilne brakove, prijateljstva ili poslovne karijere
  • ne moraju da koriste niti da cene kognitivne ili akademske veštine
  • manuelne veštine su minimalne

Mehanizam koji dovodi do osnovne razlike između onih koji imaju i koji nemaju samokontrolu deluje u detinjstvu i tiče se praćenja ponašanja deteta.

Izazov da kod imovinskih delikta opljačkano i ukradeno počnu da troše i unovčavaju je posledica nemogućnosti samokontrole. Zločinci kupovinom skupih kola, nepokretnosti i drugih simbola, sami sebi pišu krivičnu prijavu.

Slabost teorije:

  • uopštavanja „svi zločini su…“ se teško mogu prihvatiti
  • neosnovanost tvrdnje da zločini zahtevaju malo veštine i da ne traže kognitivne sposobnosti

Bolesti zavisnosti

1. februara 2017.

Osnovna crta alkoholizma i narkomanije, postojanje zavisnosti od određenih supstanci, situira ove pojave u individualne činioce.

Narkomanija

Narkomanija ili zloupotreba opojnih droga je prekomerno, redovno uzimanje droge usled čega nastupa zavisnost.

Droge su psihoaktivne supstance koje menjaju rasploženje, saznanje ili ponašanje.

Prema načinu delovanja:

  • opijati
    • opijumovi derivati – heroin, morfijum, kodein, metadon
    • izazivaju efekte slične depresantima, ali sa manjim uticajem na motoriku i intelektualni proces
  • depresanti
    • barbiturati, kanabis i drugi sedativi
    • dovode do osećanja opuštenosti, udružene su sa slabljenjem intelektualne funkcije i koncentracije
  • stimulanti
    • amfetamin, kokain, kofein i slični
    • osećaj živahnosti i energije, podižu raspoloženje i smanjuju apetit
  • halucionogeni
    • LSD i meskalin
    • izazivaju halucinacije ili iluzije koje su povezane sa promenom raspoloženja i misli
    • izazivaju promene u opažanju, mislima i osećajima

Povezanost sa zločinom i kriminalitetom:

  • proizvodnja, krijumčarenje i prodaja droge
    • pod snažnim uticajem međunarodnih organizacija i dve međunarodne konvencije sankcionisana kao teža dela
    • sva dela uključujući i najteža
  • dela koja vrše pod uticajem droge ili da bi do nje došli
    • imovinska krivična dela, provale u apoteke, krivotvorenje lekarskih recepata
    • posebne mere bezbednosti
    • samo korišćenje narkotika retko kažnjivo

Zahveti za legalizaciju lakih droga:

  • argumenti u prilog
    • pravo čoveka da određuje svoju sudbinu, zabrana samo gura narkomane u svet kriminala
      • stav da u većini zemalja više ljudi strada zbog zloupotrebe alkohola i duvana nego oni koji život okončaju zbog droge
      • ovakva argumentacija je zamena teze – govori se o legalizaciji narkotika a ne o potrebi da se ograniči ili zabrani korišćenja drugih supstanci
    • odluka nekih lekarskih udruženja da se marihuana prepiše nekim bolesnicima
      • američki medicinski institut utvrdio da marihuana može biti primenjena u medicini
  • argumenti protiv
    • skoro uvek se počinje s lakim drogama a završava sa teškim
      • potreba za povećanjem doze zbog tolerancije je pravilo narkomanske karijere
      • nije izuzetak nego čest slučaj
    • marihuana kao lek, polemika
      • čak i da ima takvo dejstvo ne znači da bi je trebalo legalizovati jer i sad postoje lekovi koji nisu u slobodnoj prodaji

Kod nas se kažnjava već samo posedovanje narkotika. Naš zakonodavac se opredelio za zadržavanje dosadašnjeg režima kontrole lakih droga.

Alkoholizam

Alkoholizam je dugotrajno prekomerno konzumiranje alkoholnih pića koje dovodi do zavisnosti.

Pravi se razlika između:

  • alkoholofilije – potreba za uzimanjem alkohola
  • alkoholomanije – takva zavisnost koja u slučaju prestanka izaziva apstinencijalnu krizu

Podela alkoholičarske karijere na razdoblje:

  • akutnog – pijanac problem i
  • hroničnog pijanstva – težak pijanac

U svetu veliki broj ljudi godišnje umre od ciroze jetre.

Broj alkoholičara treba pomnožiti sa 4 da bi se dobio približan broj članova njihovih porodica koji su njihovim porokom ugroženi.

U alkoholičarski kriminalitet spadaju:

  • krivična dela vozača motornih vozila koji deluju od dejstvom alkohola
  • verbalna krivična dela poput uvreda i leveta
  • razni oblici telesnih povreda, ubistva i silovanja

Zajednička crta je agresivnost njihovih učinilaca koja je posledica uklanjanja inhibicionih faktora pomoću alkohola.

Alkohol je povezan sa nizom krivičnih dela nečinjenja.

Alkoholičarima se u našem krivičnom pravu usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola može izreći mera bezbednosti obaveznog lečenja.