Rast zavodske populacije je jedan od savremenijih svetskih trendova.

90te godine 20. veka su bile prelomne.

U Evropi rast je iznosio 20-40%, SAD 60-85%.

Najbolji pokazatelj tog porasta je izračunavanje stope lica lišenih slobode koji pokazuju koliko ih u nekoj državi ima na 100.000 stanovnika.

SAD je na drugom mestu iza Sejšela, Ruska Federacija na 10. mestu, 66 Turska, 97 Engleska i Vels, 107 Srbija, 129 Kanada, 147 Francuska, 168 Nemačka najniža 222 San Marino.

Od razvijenih zemalja koje su nisko Malta je na 100. mestu, 160 Švajcarska zatim 163 Republika Irska i Japan 198.

Od država na tlu ex YU – Crna gora najvišu stopu, BIH najnižu.

Kombinacija socio-ekonomskih razloga, stopa kriminaliteta, rešenja u kaznenom pravu, kaznenom politikom su razlozi porasta zločina.

U SAD je i rasni disparitet.

Kaznene ustanove su postale prenaseljene

Stopa popunjenosti se dobija izračunavanjem odnosa broja zatvorenih lica sa stvarnim kapacitetom ustanova u koje su smeštena.

Život u ustanovama je daleko od standarda koji je prema normama pozitivnog zakonodavstva.

Teže je ostvariti kontrolu osuđenih lica pa u njima opada bezbednost a pojačava se kriminalna zaraza.

Raste opasnost od korupcije osoblja a ono je onemogućeno da vrši svoju funkciju.

Troškovi penitencijarnog sistema su veliki. Jedan osuđenički dan košta 15 evra, u 2012 je poreske obveznike koštalo nešto više od 62 miliona evra.

Solucije:

• građenje novih kaznenih zavoda – opet se brzo pune i skupe su
• davanje amnestije i pomilovanja
• da bi se smanjili troškovi, u Los Anđelesu su 2003 pustili nekoliko hiljada od kojih su neki izdržali tek 1/10 kazne

Najbolji način je šira primena alternativnih sankcija.

Zavodske pobune i nasilje među osuđenicima

Pobuna je kada osuđenici nastoje da nasiljem preuzmu upravljanje ustanovom.

Odbijanje poslušnosti ne mora biti praćeno nasiljem – često uključuje autodestruktivno ponašanje.

Zavodske pobune se teško mogu sakriti. Izaziva se veliki interes javnog mnjenja koje često ne interesuju razlozi pobune i zadovoljava se čistom osudom nasilja.

Najteža pobuna se odigrala u Njujorku u kojoj je poginulo 43 ljudi.

Jezgro pobuna čine osuđenici na duge kazne kojima teškoće najteže padaju.

Najteže pobune su izvršene u najbolje obezbeđenim zatvorima, zahtevi su oslobađanje iz zavoda, želja da vide voljenu osobu, da budu premešteni u drugu ustanovu i sl.

U pobunama u Srbiji su se pobunama pridružili i pripadnici zavodskog osoblja. Ova pobuna je bar delom bila vođena od subjekata van zavoda – jedna od najtežih zloupotreba, manipulisanje osuđenim licima.

Nasilje je okrenuto i prema drugim zatvorenicima ali i prema sopstvenom životu. U američkim zavodima registrovano je 87. 87 ubistava i 132 samoubistava.

Samoubice:

• mladi, nemaju raniji kriminalni dosije, nisu bili ni zatvarani a ni registrovani narkomani
• znatan broj muškaraca žrtava silovanja
• značajan broj osuđenika na duže kazne
• duševni bolesnici i narkomani
• teže doživljavaju nepovoljni položaj, nasilje i porodične nedaće
• teže podnose život u zavodu od ostalih
• osećaj krivice, gube veru u budućnost i to stanje je hronično
• samoubistva žena – službe u zavodima nisu osposobljene da prepoznaju znake sklonosti ka autodestruktivnom ponašanju.

Kritici su podvrgnute i kratke kazne zatvora – do 6 meseci ili godinu dana i dugotrajne kazne zatvora – preko 10 godina

Kratke kazne:

• ne ostavljaju dovoljno vremena ni za započinjanje prevaspitnog tretmana
• niz negativnih efekata:
  • odvajaju ga iz porodice i radnog odnosa
  • može mu se raskinuti radni odnos
  • etiketa za sredinu u kojoj živi
• treba je zameniti nizom nezatvorskih mera
• reafirmacija:
  • kratkotrajni ozbiljan šok – kad ne možemo da ga popravimo nanosimo mu kratkotrajnu i stresnu opomenu kako bi shvatio šta ga čeka
  • ne postiže se željeni efekat
  • potpun neuspeh kao odvraćanje mladih prestupnika

Dugotrajne kazne:

• izmena njegove ličnosti koja ga čini nesposobnim za život u društvu
• osećaj bezvrednosti i bespomoćnosti, napetost i frustracija dovode do zavodske neuroze

Jedna ili više kazni zatvaranja

U vreme uvođenja kazne lišenja slobode sud je mogao da osudi na jednu od više vrsta kazni – robija, zatočenje i zatvaranje.

Osnovna razlika je bila u režimu koji je nametan licu:

• robija je najstroži režim:
  • doživotna kazna
  • u okovima
  • lišavani niza građanskih prava
  • težak prinudni rad
• zatvaranje najblaža osuda

Bira dakle ne samo vreme nego i vrstu režima u kome će je izdržavati.

Sa širenjem ideje o resocijalizaciji jača se i pokret za uniikaciju – svođenje svih oblika kazne zatvaranja na jedan.

• sudu ne treba davati mogućnost da bira režim u kome će izdržavati kaznu
• taj izbor treba prepustiti administraciji zavodske ustanove – penitencijarna individualizacija

SFRJ je 1977. ukinula strogi zatvor i tako ušla u red sistema koji poznaju samo jednu vrstu lišenja slobode.

Boravak u zatvoru negativno deluje:

• u fizičkom pogledu:
  • nedostatak kretanja vazduha i svetlosti dovode do niza bolesti naročito tuberkuloze
    • smrtnost osuđenika je 3x veća nego kod populacije na slobodi od tuberkuloze
  • veliki broj osuđenika nema elementarne higijenske uslove u ćelijama
  • HIV/AIDS je višestruko raširen među zavodskom populacijom nego među građanima SAD
    • broj narkomana i seksualno aberantnih osoba
    • broj je veći među ženama nego među muškarcima
    • među crnim i latino amerikancima nego među belcima
  • veliki broj narkomana
• u psihološkom pogledu:
  • ograničenje životnih aktivnosti na uski i ograđeni prostor predstavlja promenu koju doživljavaju kao poniženje
    • gubitak samopouzdanja i emocionalna napetost
  • nametnuti modeli ponašanja koje karakteriše krutost i apsurdnost
    • posledice:
      • zaoštravanje neprijateljskog stava prema društvu
      • dvoličnost lukavost i pomuklost kojim se prikriva neprijateljski stav
    • monotonija
      • sklonost iluzijama i irealnim događajima
  • prekid veza sa spoljnim svetom, rodbinskih, porodičnih i prijateljskih
    • šok i emocionalna atrofija, unutrašnja okamenjenost
    • strah od života na slobodi – prizonizam ili institucionalizacija
      • prihvatanje manjoj ili većoj meri načina mišljenja, pravila ponašanja, običaja i opšte kulture zavoda
  • deprivacija:
    • lišavanje heteroseksualnih odnosa izaziva niz seksualnih devijacija
    • nemogućnost korišćenja mnogih materijalnih dobara
    • lišavanje osećaja sigurnosti zbog napada violentnih osuđenika i napetost zbog stalne spremnosti zbog odbrane od tih napada
  • ponižavanje ličnosti zbog niza zavodskih procecdura
  • vidovi prilagođavanja:
    • bekstvo iz ustanove
    • psihičko povlačenje
    • bunt
    • inovacija
    • konformizam
    • ritualizam
    • manipulacija
  • izolacija direktno vodi u psihoze, teška depresivna stanja, inhibirajuču teskobu i povlačenje u sebe
  • zavodski uslovi mnogo teško padaju ženama
    • pate od mentalnih poremećaja
    • žrtve seksualnih uznemiravanja
• u društvenom pogledu:
  • problemi sa kojima se sreće osuđenikova porodica
    • teškoće materijalne prirode
    • ugrožavanje bračnih veza
    • emotivni problemi kod dece
  • lišenje slobode je nečasno i dodir sa kaznenom ustanovom nanosi ljagu za ceo život
    • otežava se ponovno uključenje u društvo
    • nečasnim se smatra ne delo, nego izdržavanje kazne
    • uslovno osuđena lica ne nailaze na slične probleme

Osuđenička zajednica

Dva normativna sistema u zatvoru:

• formalni – zakonska i pravila sadržana u pravilnicima o kućnom redu
• neformalni – ukupnost odnosa između samih osuđenih lica koja su primorana da borave u veštački stvorenoj sredini

Podrazumeva postojanje paralelnih centara moći koji uvode svoja pravila u okviru kojih je važno sredstvo disciplinovanja ostalih osuđenika koji ne pripadaju toj eliti.

Osuđenička potkultura:

• nikada ne ugrožavaj interese drugih osuđenika
• nikada se ne svađaj sa kolegama
• ne eksploatiši druge
• drži do sebe
• nikada ne veruj zavodskom osoblju

Pri uvođenju kazne zatvora bili su navedeni konceptualni nedostaci i to su:

• zatvaranje sprečava sudsku vlast da kontroliše i proverava primenu kazni
• mešajući osuđenike uspostavlja homogenu zajednicu zločinaca koji postaju solidarni a ostaće to i napolju
• nekad omogućava bolje uslove nego što imaju radnici davanjem hrane, odela, skloništa i posla
  • čini se privlačnim
• iz kaznionica izlaze ljudi koji su obeleženi i time osuđeni na kriminal

Nekoliko osnovnih prigovora koje sistematizujemo:

• šta društvo želi od osuđenika kaznom zatvaranja
• negativan uticaj na osuđenika

Cilj lišavanja slobode:

• zaštita društva izolacijom prestupnika
  • da se zaštiti bar za vreme za koje su smešteni u ustanove
  • apsurd – ne mora biti sprovedeno jer zbog komunikacije omogućava da najteži prestupnici mogu voditi kriminalne aktivnosti iz same ustanove
  • zločini se događaju i u tim ustanovama
• kažnjavanje
  • sankcioniše se nedopušteno ponašanje ukidanjem slobode kretanja
• resocijalizacija
  • ističe se tek poslednjih decenija
• obezbeđenje nekih drugih sankcija
  • lica osuđena na smrtne ili telesne kazne se često zatvaraju do izvršenja
  • novčana kazna može biti zamenjena

Načelo individualizacije se svodi na zahtev da se izvršenje kazne prilagodi ličnosti osuđenog, da se s njime postupa adekvatno njegovim moralnim i prevaspitnim mogućnostima.

Pre prelaska na tretman, treba oceniti moralne i psihičke mogućnosti prestupnika, osnov za prognozu uspešnosti resocijalizacije.

Dve crte:

• postupanje sa osuđenikom prilagođeno činiocima koji su doveli do kriminalnog ponašanja u konkretnom slučaju
• izučavanje ličnosti tog lica kao pretpostavka primene adekvatnog tretmana

Tesna veza sa opservacijom osuđenih lica, klasifikacijom i kategorizacijom penitencijarnih ustanova – opservacija kao pretpostavka individualizacije, a klasifikacija i kategorizacija kao sredstvo za njeno ostvarenje.

Opservacija ličnosti osuđenika je primena naučnih metoda kriminološkog proučavanja ličnosti osuđenog u cilju određivanja adekvatnog tretmana.

• tridesete godine 20. veka u Belgiji
• naučno posmatranje koje se vrši u posebnim centrima
  • primenjuje se na početku izvršenja kazne radi određivanja dijagnoze situacije u kojoj se nalazi osuđenik i prognoze readaptacije
  • stvara se na kraju kriminološka ekspertiza od čije validnosti zavisi uspeh
• empirijsko proučavanje u zemljama bez posebnih centara
  • posmatranje od penitencijarnog osoblja
  • za razlikovanje od naučnog bitna je dubina odnosno nivo posmatranja
• jednostepeno i dvostepeno posmatranje
  • jednostepeno uvek na istom mestu
  • dvostepeno – na početku izdržavanja vrši se u opservacionom centru, kasnije u samoj penitencijarnoj ustanovi
• maloletna lica, mlađa punoletna lica i recidivisti
  • neizostavno treba podvrći opservaciji

Klasifikacija osuđenih lica je povezana sa opservacijom i resocijalizacijom jer je sprovođenje individualizovanog tretmana nemoguće bez adekvatne klasifikacije.

Horizontalno razvrstavanje i raspoređivanje osuđenika upućivanjem u pojedine vrste ustanove se vrši na osnovu objektivnih i spoljašnjih obeležja ovih lica – eksterna klasifikacija

• cilj je da izdvoji pojedine grupe osuđenika između kojih nužno onemogućiti bilo kakve kontakte, negativna klasifikacija

Vertikalno razvrstavanje se vrši u samim ustanovama podelom osuđenika u manje grupe u cilju određivanja i primene odgovarajućeg tretmana

• bazirana na njihovim unutrašnjim subjektivnim crtama
• interne odnosno pozitivna
• težište je na vertikalnoj klasifikaciji
• formiranje grupa za koje se veruje da će postići najveće korekcione uspehe
  • homogene grupe jer se sprečava negativni uticaj teških i iskvarenih na ostale

Kategorizacija penitencijarnih ustanova

• logična posledica usvajanja koncepta individualizacije i klasifikacije osuđenika je stvaranje širokog kruga specijalizovanih penitencijarnih ustanova u kojima se sprečavaju štetni uticaji i primenjuju posebni tretmani
• ustanove opšteg tipa se pokazuju kao nepodobne za ostvarivanje ovakvih ciljeva
• postoje ustanove i jednog i drugog tipa
• prema sledećim kriterijumima:
  • polu – opšte je usvojeno načelo da muškarci i žene odvojeno izdržavaju kazne
  • uzrast – odvijaju se maloletni od punoletnih
  • status – osuđena odvojeno od neosuđenih
  • dužina kazne – kratkotrajne u posebnim ustanovama ili odvojenim odeljenjima
  • zdravstvenom stanju – telesno i duševno bolesna odvojeno
  • povratu – povratnici odvojeno od ostalih
  • stepen obezbeđenja – zatvorenog, poluotvorenog ili otvorenog tipa

Humano postupanje sa osuđenicima

Izraz novog gledanja na osuđenika po kome on ostaje čovek i nosilac ljudskih prava i dostojanstva koji se moraju poštovati.

Mora se postupati čovečno smanjujući neprijatnosti na najmanju moguću meru.

Nije bezlična jedinka nego ljudsko biće koje treba prevaspitati.

Normalizacija uslova u kojima osuđenik živi:

• zakonsko normiranje osuđeničkih prava i dužnosti – onemogućava arbitrernost administracije
• tretmanske mere daju inicijativu
• rad kao terapija i profesionalno osposobljavanje za život na slobodi
  • naknada za rad i slobodno raspolaganje delom zarade
• slobodnije kretanje, režim poluslobode
• postpenalni tretman
• zajedničko izdržavanje kazne je pravilo, ćelijska izolacija izuzetak i najteža mera
• posedovanje predmeta za ličnu upotrebu
• pokušaji da se porodica uključi u proces resocijalizacije

Sistem izdržavanja kazne ne bi trebalo da povećava patnju koja proističe iz samog lišavanja slobode.

Treba sprovesti u fizičkim i moralnim uslovima koji osiguravaju poštovanje ljudskog dostojanstva.

Na moderni model izvršenja kazne lišenja slobode uticaj su imali pozitivistička orijentacija i Pokret nove društvene odbrane, a rad na izradi ovih pravila je prihvaćen od Društva naroda pod nazivom Skup pravila o postupanju sa zatvorenicima.

Pravila sadrže minimalne uslove koje treba obezbediti u postupanju sa osuđenim licima i zamišljeni su da u svakoj zemlji posluže kao osnova za izgradnju sistema izvršenja kazne zatvora.

Počiva na nekoliko osnovnih postulata:

• resocijalizacija kao svrha
• individualizacija u izvršenju kazne
• humano postupanje sa osuđenicima

Resocijalizacija kao svrha kažnjavanja

Retributivni sistem imao je posledicu da od po sebi dobrih subjekta, oni postaju zli, od zlih još gori, što doprinosi porastu kriminaliteta naročito recidivizma.

Pozitivisti zahtevaju da se kazna prilagodi ličnosti učinioca i predlažu primenu tretmana u cilju njegove socijalne readaptacije.

Hibridni sistemi su došli do izražaja u progresivnom sistemu koji je doživeo oštre kritike jer se smatra da jednom kaznom se ne mogu postići i zastrašenje i prevaspitanje.

Resocijalizacija shvaćena kao ideja da je cilj kazne prevaspitanje i osposobljavanje prestupnika da poštuje društvene norme da bi se na toj osnovi ponovo uključio u zajednicu nije nova u evropskoj misli ali se tek počela ostvarivati u 20. veku.

Postupanje sa osuđenikom se usmerava na otklanjanje uzroka prestupničke delatnosti. Postoji zahted va se osuđenik osposobi za život na slobodi.

Lišenje treba da služi učenju slobode kako bi osuđenik posle kazne bio i željan ali i sposoban da živi poštujući zakon i da se stara o svojim potrebama.

Resocijalizacija predstavlja ponovno uključivanje u kome je primenjen specifičan postupak zbog toga što proces socijalizacije nije uspešno doveden do kraja odnosno jer je došlo do nesklada između ličnih stavova i onih koje društvo odobrava.

Penitencijarni tretman je skup svesnih i nesvesnih postupaka usmerenih ka ostvarenju cilja kazne – prevaspitanju osuđenog lica i osposobljavanju za život

• popravka i lečenje prestupnika
• njegovo aktivno učešće u svom popravljanju

Sistem bodova:

• 1840, na ostrvu Norfolk, engleski kapetan Alexander Maconochie
• 1400 kriminalaca sa 140 vojnika, brutalno postupanje
• takav sistem u kome osuđenik dobrim vladanjem prikuplja bodove
• propisani broj bodova daje određene privilegije od kojih su najveće:
  • relativno slobodno kretanje
  • uslovni otpust
• svakom osuđeniku obezbeđen je mali vrt koji može da obrađuje i slobodno korist plodove
• eksperiment se pokazao uspešnim za kratko vreme
  • pobuna i nereda nije bilo
  • vojne snage nisu imale posla
  • a uslovno oslobođeni se nisu vratili zločinu
• osnovni razlog ukidanja bila je ocena pretpostavljenih da je zatvaranje prestalo da bude sredstvo kažnjavanja prestupnika

Revolt zatvorenika protiv naslednika je kulminirao 1846 kada je pobuna jedva ugušena uz velike žrtve.

Čak i višestruke povratnike je moguće kontrolisati obećanjem nagrade.

Nastanak i crte progresivnog sistema

Ideja progresije – sudbina kažnjenika se stavlja u njihove ruke jer dobijaju kao nagradu povoljniji režim.

Započinje sa režimom napornog rada i stroge discipline da bi režim bio poboljšan davanjem zanimljivijeg posla, boljeg smeštaja i druge povlastice.

Kroz kaznu dolazi do izražaja osveta ali i popravljanje osuđenika i njegovo pripremanje za život na slobodi.

Ovo je kombinacija sistema ćelijskog i zajedničkog zatvaranja:

• sve privilegije zavise od ponašanja zatvorenika i njegovih rezultata
• u cilju prevaspitanja na njih se vrši individualni uticaj
• osuđenik se sukcesivnim promenama u postupanju priprema za život na slobodi kroz sve manja ograničenja da bi se zatvaranje okončalo uslovnim otpustom
• obavezni nadzor nad uslovno otpuštenim uz mogućnost opozivanja ove mere

Engleska varijanta:

• 1853. posle ukidanja deportacije
• osuđenici robije prolaze kroz tri faze:
  • ćelijsko zatvaranje
    • traje od devet do 12 meseci i karakteriše stroga izolacija uz zabranu bilo kakvog kontakta
    • rad obavezan, ishrana oskudna
    • disciplina vrlo stroga
  • zajedničko zatvaranje
    • danju radi i boravi sa drugim zatvorenicima a noću je izolovan u ćeliji
    • svaki od osuđenika prolazi kroz četiri odeljenja od kojih svako sledeće pruža povoljniji režim pod uslovom da ga zaštiti
    • izvesna klasifikacija sa ciljem sprečavanja štetnog uticaja
    • napredak u odnosu na ranije slične sisteme
  • uslovni otpust
    • najveća povlastica koju je osuđenik mogao dobiti
    • nije smatrana pravom ovog lica već je o molbi arbitrarno odlučivala uprava zavoda
    • mogao je biti opozvan u svakom trenutku dok ne istekne vreme na koje je kazna zatvora izrečena
• prelaz iz jedne u drugu se vrši ili na osnovu zakonskih propisa ili po oceni zavodske administracije

Irska varijanta:

• Ser Walter Crofton, 1854. Dablin
• još jedan stupanj prethodi probaciji – odeljenje za slobodnjake, posredno zatvaranje
  • cilj je da pomogne prilagođavanju i pripremanju osuđenika za život na slobodi
  • postepen prelaz jer se smatra da je u engleskoj varijanti on bio nagao
  • izvan kaznene ustanove, obično na njegovim ekonomijama gde osuđenici žive bez nadzora i pratnje
• prihvaćena i primenjena u nizu država među kojima je i Kraljevina Jugoslavija

Kritika

Brojne prednosti nisu mogle potpuno da zaklone njegove nedostatke.

Osnovni prigovor odnosi se na mogućnost da u moralnom i društvenom pogledu zaista izmeni osuđenika.

• povoljniji režim se mogao izdejstvovati i bez istinskog popravljanja
• najčešće dovoljno da se poštuju pravila o kućnom redu zavoda pa se automatski prelazilo u višu etapu

Postojanje krutih šablona koje ometaju prilagođavanje modaliteta izvršenja kazne ličnosti osuđenika i neupotrebljivost kod kratkih kazni su jos neki prigovori.

Zbog toga dovodi do napuštanja progresivnog sistema.

Švedski zakon ga odbacuje kao veštačku tvorevinu, a u Engleskoj je prestao da se primenjuje. Kod nas je napušten posle Drugog sv. rata.

Ideja progresije je sačuvana svuda – postupanje sa osuđenim koje je u skladu s njegovim ponašanjem.

Osuđenici kaznu lišenja slobode izdržavaju odvojeno – u ćelijama, čime se izbegava osnovni nedostatak ranijeg zajedničkog izdržavanja kazne – kriminalna zaraza

• pravi se razlika između strogog i ublaženog režima

Sistem samica je nastao kao plod napora Pensilvanijskog društva za zavode – pod jakim uticajem religiozne sekte kvekera.

• istočni zavod u Filadelfiji – filadelfijski odnosno pensilvanijski sistem
• 400 prostranih ćelija od kojih svaka ima odvojen prostor za šetnju zatvorenika
• kvekeri smatraju da najokoreliji zločinac može biti moralni čovek pomoću usamljeničkog života i religioznog i moralnog vaspitanja
  • sistem stvoren u filadelfiji ostvaruje moralnu regeneraciju
• kaznu provodi neprekidno u ćeliji odvojen od ostalih
  • čitajući religioznu literaturu treba da oseća grižu savesti i pokaje se
  • misao o razmšljanju i kajanju se nije ostvarila zbog besposličenja
    • uskoro je dozvoljen rad po ćelijama a dominirali su zanatski poslovi
• prednosti:
  • sprečavanje međusobnog štetnog uticaja
  • lakši uticaj na zatvorenike
  • eliminisanje opasnosti od bekstva i pobune
• nedostaci:
  • demorališuće deluje na osuđenika
  • ugrožava njihovo fizičko i psihičko zdravlje
  • uzrok dosta raširenih duševnih bolesti i samoubistava
  • ništa nije moglo da ga pripremi za život na slobodi
  • osuđenički rad nije ni koristan ni ekonomičan
    • ne deluje jednako na osuđenike
    • izuzetno skup i izaziva ogromne troškove
• veći uticaj u Evropi nego u Americi
  • sve evropske zemlje uvode ga krajem 19. veka
  • najpoznatija londonska kaznionica Pentonvil
    • delom zasnovana na Panoptikonu
    • zrakasta građa
  • još 54 slične kaznionice u Engleskoj
• krajem 19. veka napušta se ovaj sistem
  • nije iščezao naročito u istražnom postupku

Sistem ćutanja nastoji da se ćelijsko usamljenje kombinuje sa režimom ćutanja.

• kaznionica u Oburnu u državi Njjork
  • oburnski sistem
• izolovanje osuđenika po ćelijama noću i organizovanje zajedničkog rada danju s tim što je međusobni razgovor bio zabranjen
• zajednički rad približava ova lica životu u zajednici
• rad dobija rehabilitacioni karakter
  • začeci profesionalnog osposobljavanja
• zabrana svakog razgovora i oblika komunikacije, kreću se oborenog pogleda u stroju vezanog karaktera
  • nose đule i lanac u nekim ustanovama
• dvanaest oblika torture
  • mračna jazbina
  • bičevanje upredenom žilom – ninetails – cato
    • svaki udarac izaziva rane na koži
  • španska stolica
    • trajno sakati osuđenika
• brzo se proširio u Americi
• prednosti:
  • praktičnost jer je jeftiniji
  • rad osuđenika donosi zaradu i smanjuje troškove
• u Evropi brzo napušten zbog nedostataka:
  • isključivanje komunikacije je neprirodno u zajedničkom radu a i neophodno je za proizvodni proces
  • prekršaji su bili česti – strogo kažnjavanje
  • osuđenici su tražili način da se sporazumeju i pored ovih zabrana
• Amerikanci su se opredelili za oburnski sistem
  • kaznionice su postale fabrike i počele da proizvode robu na bazi profita

Kazna zatvora odnosno ograničenje slobode prestupnika odlukom suda u postupku u kome je utvrđeno da se radi o učiniocu krivičnog dela, nastala je na prelazu iz Srednjeg u Novi vek.

Mnogi srednjovekovni gradovi imali su lokalne tamnice, obično vrlo male u koje je moglo da stane nekoliko lica.

Krajem 17. veka u Engleskoj su nastali radni domovi – workhouses – u kojima je boravila masa skitnica, bivših seoskih radnika oteranih sa zemlje i druga lica o kojima niko nije hteo da se stara.

Razlozi pojave kazne zatvora:

• humanistička nastojanja da se nađe zamena za smrtne i telesne kazne
• promena u skali društvenih vrednosti
• industrijalizacija i urbanizacija menjaju odnos koje je imao seoski čovek

Smrtna kazna je postala neodgovarajuća za sitnija imovinska krivična dela. Sudije su počele da oslobađaju prestupnike i onda su grupe poslovnih ljudi počeli da opsedaju Parlament tražeći nove načine kažnjavanja.

Zatvaranje kao kazna je prihvaćeno jer je najbolje odgovaralo potrebi građanskog društva.

Od tri modela kažnjavanja koji su u 19. veku stajala na raspolaganju:

• infamiranje – nastoji da obeščasti osramoti lice
• odmazda – uzvraćanje učiniocu kaznom iste vrste i težine kakav je bio zločin
• zatvaranje

opredelili su se za zatvaranje

Stanje u prvim zatvorima i reformatori

Jedan od problema u prvim zavodima je pitanje organizovanja izvršenja kazne.

Kaznionice su postale mesta za mučenje osuđenih, uništavanje fizičkog i mentalnog zdravlja.

Epidemije su bile česte i masovno umiranje. Najčešći uzrok je bila zavodska groznica.

Sistem zajedničkog izdržavanja kazne je doprineo očajnom stanju.

• svi su zatvarani zajedno bez ikakve selekcije u zajedničke prostorije za sve vreme izdržavanja kazne
• to dovodi do kriminalne zaraze među njima pa kaznionice postaju legla poroka i razvrata a ljudi izlaze gori nego što su ušli

Država je u cilju smanjenja troškova počela da privatnicima iznajmljuje osuđenike pa su preduzetnici počeli da ih eksploatišu uz minimalna ulaganja.

Vek kasnije društvo je bilo toliko razočarano da su mislili da se vrate na stari sistem telesnih i smrtnih kazni.

Zasluga što se to nije dogodilo je pripala pripadnicima pokreta za reformisanje kaznionica u kome je najveći uticaj ostavilo troje Engleza: Howard, Bentham i Frey

Howard

• šerif u oblasti Beforšir
• posle prvog uvida je tražio dodatna sredstva, vlasti su odbile
• okarakterisao je zavode nezdravim prljavim i punim korupcije
• osmislio je disciplinu i poboljšanje higijenskih naročito sanitarnih uslova
  • odvajanje žena od muškaraca
  • mlade i primarne prestupnike u noćnim časovima u zasebne ćelije a preko dana u zajedničke radionice
  • redovno provetravanje i svakodnevno čišćenje ćelija koje dva puta godišnje treba okrečiti
• nije dovoljno kazniti zle ako ih disciplinom ne učiniš boljima – uticaj Zavoda Svetog Mihajla koji je osnovao papa Klement u Rimu
• usvaja izraz penitencijarna stanova – ustanove koje ne čuvaju samo osuđenika već razvijaju i samodisciplinu i moralno meditiranje

Frey

• usvojila 12 dece rođene od 1801-1822
• osnovala školu za siromašnu mladež
• prikupljala je odeću za zatvorenike
• otvorila je školu u zavodu Newgate
• zbližila se sa osuđenicama
• osnovala je Komitet žena, vešernicu pretvorila u radionicu
• prebacila je osuđenice u Novi Južni Vels – Australiju
  • od 1818-1843 lično je učestvovala u transportu više od 12.000 osuđenih žena u 106 brodova
• iskoristila je model odnosa majka-dete da bi obezbedila saradnju i prihvatanje zavodske discipline

Bentham

• bavio se arhitekturom u kaznionicama i disciplinom u njima
• Panopticon 1791.
• model sa stalnim nadzorom nad osuđenicima
• Panoptikon čine blookvi ćelija smešteni zrakasto oko centralnog tornja iz koga straža svakog trenutka može da posmatra šta se događa u svakoj od ćelija
• u početku se zalagao za samice da bi posle prihvatio izdržavanje kazne u malim grupama koje treba formirati da se spreči kriminalna zaraza
• rad može da predstavlja sredstvo ulažavanja teškoća zavodskog života
  • podstiče uvođenje radionica
• sklapanje ugovora sa privatnim preduzećima kako bi koristili osuđenički rad