Autor: Ted

Pojam i funkcije radnje krivičnog dela

10. februara 2017.

Radnja krivičnog dela je jezgro krivičnog prava i krivičnog dela.

Nije opravdano da se pođe od nekakvog pretpravnog pojma radnje već od samog vrednovanja odnosno od onoga što je zakonom proglašeno kao radnja krivičnog dela.

Shvatanje u nemačkoj doktrini da su značaj pojma radnje i teorija o njoj znatno opali i da ne treba da se unosi u opšti pojam kd.

  • neprihvatljivo shvatanje
  • kd mora imati svoj supstrat – nešto što pod određenim uslovima postaje kd

Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija:

  • kod nas je skoro opšteusvojena
  • naturalistički pojam radnje
  • radnja je voljni telesni pokret ili voljno propuštanje da se preduzme telesni pokret
    • u fizičko-psihološko smislu kontrakcija mišića – mišićna inervacija proizvedena reakcijom motornih nerava
    • propuštanje je odsustvo pomenute kontrakcije
  • ono što je učinilac hteo preduzimanjem radnje – sadržina volje je irrelevantna za postojanje radnje prema ovoj teoriji
  • slabost je što radnju vidi kao fizički fenomen posmatran s aspekta prirodnih nauka
    • jednu složenu pojavu simplifikuje i svodi na trivijalnost kao što je pokret mišića prouzrokovan voljnim impulsom

Finalna teorija:

  • nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces
  • zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja
    • vršenje ciljne delatnosti
  • obuhvata suviše mnogo
    • delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma kd

Objektivna teorija radnje je danas sasvim napuštena a postavlja minimalne uslove za postojanje radnje – ne traži ni postojanje volje

Socijalna torija:

  • važna normativna ocena i vrednovanja odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i društvenoj stvarnosti
  • da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kd mora imati određeni društveni značaj
  • slabost je u neodređenosti teorije i njenoj nepreciznosti
    • pojam radnje može biti ispunjen različitim sadržajima

Personalna teorija:

  • radnja određena kao ispoljavanje ličnosti
  • proširuje suviše krug radnji koje bi se smatrale radnjom kd

Prema negativnom pojmu radnje radnju čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.

Funkcije radnje:

  1. funkcija osnovnog elementa
    • viši pojam – genus proximum – koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja
      • činjenje i propuštanje, umišljajna i nehatna radnja, dovršena i nedovršena radnja itd
      • ispoljavanje pojave od prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa
  2. funkcija povezujućeg elementa
    • noseći stub, kičma u pojmu krivičnog dela
    • ostali elementi su atributi radnje – uslovi koje ona mora ispuniti da bi bila kd
    • ne sme sadržati ono što je sadržano u drugim elementima kd
      • mora biti neutralna u odnosu na predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu
    • sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elementi ne bi uspešno za nju mogli biti vezani
  3. funkcija razgraničavajućeg elementa
    • iz pojma radnje isključuje događaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd
    • na prvom nivou vrši razgraničenje u odnosu na ono što je kp irelevantno
      • nema radnje kd kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile – vis absoluta
        • neodoljiva sila koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti
        • time se isključuje voljna radnja a time i krivično delo
      • kompulzivna sila – vis compulsiva – i pretnja utiču na donošenje odluke ali se ona javlja kao iznuđena
        • utiču na volju ali je ne isključuju čime ne isključuju ni postojanje radnje
        • radnja kd postoji a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako utiče na njeno postojanje
      • gubitak svesti – radnje kd nema u stanju gubitka svesti
        • poremećaji svesti se rešavaju na planu uračunljivosti, mora doći do potpunog gubitka
      • u slučaju refleksnih pokreta nema radnje
        • organska posledica spoljnih nadražaja
        • automatizovane radnje
          • preovlađuje shvatanje da postoji radnja kd pošto nije sasvim isključena volja
          • kod nekih vrsta je teško postaviti granicu sa refleksnim radnjama
    • podjednako dobro funkciju razgraničenja obavljaju i objektivno-subjektivna, nova teorija o radnji a i finalna teorija
      • socijalni pojam ne bi mogao uspešno da izvrši razgraničavajuću funkciju

 

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela

10. februara 2017.

Opšti pojam se zasniva u dosadašnjoj literaturi na klasičnom pojmu kd, s tim što većina autora u taj pojam unosi i društvenu opasnost.

  1. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam
    • on je složena problematika, ne može se obuhvatiti samo jednim elementom, može biti u koliziji sa pravnim, formalnim pojmom kd
  2. važno je odrediti redosled pojedinih elemenata i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni
  3. sadržaj pojedinih elemenata treba odrediti na drugačiji način

Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje.

Krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.

Ovako određen opšti pojam ima četiri elementa – radnju, predviđenost kd u zakonu, protivpravnost i krivicu.

KZ daje normu koja se uspešno može primenjivati u praksi: Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno – §14, stav 1 KZ.

Podele elemenata na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne su relativne i govore samo koji je aspekt dominirajući.

Krivično delo ima dve dimenzije:

  1. normativna – povreda norme
    • bez normativnog kd se ne bi razlikovalo od drugih ponašanja
  2. realna – pojava u spoljnom svetu
    • bez realnog kd ni ne postoji

Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma kd:

  • radnja je supstantiv, svi ostali elementi su atributi
    • određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala kd
  • radnja je noseći element iako su svi istog značaja i ranga
    • bez bilo kog od ta 4 elementa, nema ni kd
  • elementi se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti
  • zakonskim opisom se predviđa radnja izvršenja
    • ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa
  • radnja mora imati i subjektivni sadržaj
    • tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica
  • između predviđenosti i protivpravnosti
    • ono što je u zakonu predviđeno kao kd je i protivpravno
    • ako ima neki od osnova koji isključuje protivpravnost, nema protivp. a time ni kd
  • između predviđenosti i krivice
    • na nivou predviđenosti se vrši podela na umišljajna i nehatna kd

Redosled elemenata:

  • nije dat proizvoljno i ne može se menjati
  • pri rešavanju konkretnih slučajeva uvek se počinje sa radnjom a završava s krivicom
  • četiri obavezna elementa predstavljaju i četiri stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se moglo konstatovati da je učinjeno kd
  1. utvrđuje se da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd
    • samo mali broj radnji ne ispunjava minimalne uslove koji se postavljaju za radnju kd
  2. utvrđuje se da li su ispunjena bitna obeležja zakonskog opisa određenog kd
    • znatno se sužava krug radnji putem kojih su izvršena ta obeležja
      • izuzetno veliki broj radnji koje bi mogle biti radnja kd svodi na relativno ograničen krug radnji
    • posle ovog utvrđivanja i dalje ne možemo reći da predstavlja krivično nepravo
  3. utvrđuje se postojanje protivpravnosti
    • da li nije isključena protivpravnost nekog ponašanja koje ispunjava sva zakonska obeležja nekog kd
    • ako nema osnova za isključenje protivpravnosti konstatuje se da je učinjeno krivično nepravo, postoji kd u nepotpunom objektivnom smislu
  4. za postojanje kd potrebno je utvrditi i krivicu učinioca
    • tri prva elementa (objektivni) mogu postojati bez četvrtog, ali nikako obrnuto
      • nema krivice bez ostvarenih objektivnih elemenata

Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji

10. februara 2017.

Opšti deo kp se bavi samo određivanjem opšteg pojma kd a ne i određivanjem pojmova pojedinih kd

  • utvrđivanje opštih obeležja koje mora posedovati ponašanje da bi se moglo smatrati kd

Klasičan pojam kd:

  • prisutan donedavno u našoj teoriji
  • potiče iz starije nemačke doktrine
  • relativno jednostavan pojam
    • relativno jasni pojmovi
    • prednost i za primenu odnosno praksu

Pojam krivičnog dela:

  • u formalnom smislu
    • ograničava se na pravne elemente
    • veći značaj za nauku kp
    • nije dovoljno samo formalno određivanje kd
  • u materijalnom smislu
    • određuje suštinu krivičnog dela – sadržinu
    • nauka kp se može baviti ovim samo u ograničenoj meri
      • ostalim naukama ostavlja detaljniju i sveobuhvatniju analizu
    • određivanje materijalnog pojma se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ponašanje zaslužuje da bude proglašeno kd
    • pojam se u materijalnom smislu uglavnom svodio na društvenu opasnost nekog ponašanja

Opšti pojam krivičnog dela:

  • u ranijoj teoriji delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno, protivpravno i u zakonu određeno kao kd
  • ranije zakonodavstvo sadrži nepotpunu definiciju
    • društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično i čija su obeležja određena zakonom
    • protivpravnost se ne spominja a ni krivica
    • na prvo mesto se stavlja element društvene opasnosti – zak. motiv inkriminisanja
  • ranija teorija unosi i protivpravnost i vinost
  • obavezni elementi su tako smatrani:
    • delo čoveka
      • radnja, posledica i uzročna veza između njih
    • društvena opasnost
      • danas napuštena kao samostalan obavezan element opšteg pojma kd
      • uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo kd a ne element koje svako kd poseduje
      • jedini element materijalnog karaktera u starijoj teoriji
      • relativni karakter
        • neko ponašanje nije opasno za sva društva i u svim vremenskim periodima
      • može se stepenovati kod određenog tipa ponašanja
        • pojedina ponašanja nisu društveno opasna u istom stepenu a jesu kd
        • potrebno je da ponašanje sadrži u sebi dovoljnu količinu dr. opasnosti da bi bilo kd
    • protivpravnost
      • kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom
      • pošto nije svako delo u zakonu uvek kd, bilo je potrebno uneti ovaj element
      • osnovi za isključenje protivpravnosti i kod onih ponašanja koja su predviđena kao kd
    • određenost u zakonu
      • ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna koja su proglašena kd
      • u vezi sa načelom zakonitosti u kd 
      • subjekt i objekt kd treba dovesti u vezu sa predviđenošću u zakonu
        • ne unose se u opšti pojam ali su u tesnoj vezi sa nekim elementima tog pojma
    • vinost
      • određeni psihički odnos učinioca prema svom delu
      • subjektivna strana kd

 

Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva

10. februara 2017.

Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će kz u konkretnom slučaju biti primenjeno (koje države).

Svaka država teži da primeni svoje kz kada za to ima interesa.

Četiri principa u krivičnom pravu obezbeđuju primenu ks prema učiniocu kd – teritorijalni, personalni, realni i univerzalni.

Teritorijalni princip:

  • osnovni princip važenja našeg kz §6KZ
  • ostali principi se primenjuju u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip – ako je delo učinjeno u inostranstvu
  • kz Srbije se primenjuje na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca
    • teritorija – suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih granica, vazdušni prostor nad njima
  • proširen je principom zastave broda i registracije aviona
    • važi za svakoga ko učini kz na domaćem brodu bez obzira gde se nalazi, civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili domaćem vojnom vazduhoplovu bez obzira gde se on nalazi
  • krivično zakonodavstvo čini KZ i sve kp odredbe u sporednom kz
  • postoji mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio delo na teritoriji Srbije pod uslovom uzajamnosti ustupi stranoj državi §6, stav 5KZ)
    • Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima 2009. ne postavlja uslove u pogledu vrste ili težine učinjenog dela
  • ako je delo učinjeno na teritoriji Srbije a u stranoj državi je pokrenut ili dovršen krivični postupak, gonjenje u Srbiji po odobrenju rep. javnog tužioca 
  • izuzetak – lica sa potpunim diplomatskim imunitetom, predviđeno mjp a primenjuje se nac. zakonodavstvo
    • procesna smetnja za vođenje krivičnog postupka a ne osnov za isključivanje postojanja kd

Realni princip:

  • krivično pravo jedne države primenjuje se na sva kd učinjena na štetu te države ili njenih građana
  • primarni realni princip 
    • naše kz važi za svakog ko u inostranstvu učini neko kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS ili učini delo falsifikovanja novca iz §223. ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac
    • važi i za neko od 8 kd terorizma uvedenih ZID KZ 2012.
      • naše kz bez nekih dodatnih uslova se primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvrši neko od navedenih kd
        • primaran i obligatoran princip – apsolutna primena našeg prava
    • naše kp će biti primenjeno i kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao
      • strano pravo nema nikakav značaj u ovim slučajevima, strana sudska presuda se samo uračunava u kaznu koju izrekne domaći sud
  • supsidijarni realni princip
    • kz Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo kd a ne samo neko iz člana 7 KZ u odnosu na koji se primenjuje primarni realni princip
    • i za stranca koji učini kd prema državljaninu Srbije
    • potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran §9 stav 1
    • ako je učinjeno prema našoj zemlji – realni princip, ako je na štetu našeg državljanina – pasivni personalni princip 
      • realni princip koji je supsidijarnog karaktera
    • nema potrebe za primenom našeg kp ako je došlo do primene stranog kp

Personalni princip:

  • aktivni personalni princip naše kz važi za državljanina Srbije kad u inostranstvu učini neko drugo kd osim kd obuhvaćenih primarnim realnim principom ako se zatekne na teritoriji naše zemlje ili joj bude ekstradiran
    • primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije nakon što je učinio kd
  • razlog primene je da naši državljani dolaskom u Srbiju ne izbegnu odg. za kd učinjena u inostranstvu jer joj ne mogu biti ekstradirani

Univerzalni princip:

  • kz Srbije važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu kd za koje se prema zakonodavstvu te zemlje može izreći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna
  • uslovi:
    • da se stranac zatekne na našoj teritoriji a ne bude ekstradiran
    • da je delo kažnjivo po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno
      • izuzetak – ako je u pitanju delo koje se prema pravnim načelima međunarodne zajednice smatra kd
        • gonjenje po odobrenju rep. javnog tužioca
  • sud ne može izreći težu kaznu od one koju predviđa kz zemlje u kojoj je delo učinjeno
  • supsidijarni karakter
  • u praksi se po pravilu vrši ekstradicija stranca ako su ispunjeni uslovi
    • ipak obezbeđuje primenu ks

Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa:

  • neće biti primenjeni ako:
    1. učinilac je potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen
    2. učinilac je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen, kazna zastarela ili oproštena
    3. ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu primenjena mera bezbednosti
    4. ako je za kd po stranom zakonu potreban zahtev oštećenog a taj zkon nije podnet
      • nepravedno i nepotrebno učinioca u ovim slučajevima ponovo kažnjavati
  • uslov za primenu da se za kd kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno
    • izuzetci – ako nije predviđeno u zakonu te zemlje može se goniti u RS ako:
      • ako postoji odobrenje rep. javnog tužioca
      • ako je predviđeno potvrđenim međ. ugovorom

Uračunavanje pritvora i kazne izdržane u inostranstvu:

  • bilo bi nepravedno ako se primeni domaće pravo ne uračunati vreme provedeno u pritvoru ili deo kazne u kaznu izrečenu od strane domaćeg suda
  • ako se ne radi o kaznama iste vrste uračunavanje po oceni suda
  • obavezno je kod primene svih principa prostornog važenja
  • kod supsdijarnog realnog, personalnog i univerzalnog uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu samo ako je učinilac delimično izdržao,
    • ako je izdržao u celini do gonjenja neće doći
  • do uračunavanja kod teritorijalnog principa
    • samo ako dođe do primene našeg kp
  • kod primarnog realnog principa neće ni doći do primene stranog kp pa nema potrebe ni za uračunavanjem
    • ako dođe, uvek dođe do uračunavanja

Vremensko važenje krivičnog zakonodavstva

10. februara 2017.

Krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to izričito propisano.

  • vreme od dana donošenja do stupanja na snagu je po pravilu duže nego kod drugih zakona
    • potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom
  • moguće je da se propiše da neke odredbe kasnije stupaju na snagu u odnosu na ceo zakon
  • često traje duže i od godinu dana
  • ako nije izričito propisan dan stupanja, opšte pravilo je da stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u službenom glasilu
    • moguće je odrediti i kraće vreme kod krivičnog zakona u načelu ne bi bilo opravdano

Vremensko važenje krivičnog zakona:

  • §5KZ – na učinioca kd se primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja kd

Izuzetak – obavezna retroaktivna primena zakona koji je blaži za učinioca

  • ako je novi zakon stroži, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti
  • ako se zakon izmeni više puta posle kd primeniće se onaj zakon koji je najblaži
  • prilikom procene se uzimaju u obzir i međuzakoni – interimni zakoni – zakoni koji su važili posle zakona koji je važio u vreme izvršenja kd a pre zakona koji je važio u vreme suđenja
  • procenjivanje da li je jedan zakon blaži
    1. najpovoljnija situacija za učinioca kada novi zakon učinjeno delo uopšte ne predviđa kao krivično – dekriminalizacija
    2. kada predviđa nove osnove isključenja kd
    3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne
    4. kada propisuje blažu kaznu po meri
    5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne
  • prilikom upoređivanja kp odredba se posmatra u celini
    • uzima se u obzir ceo kz, sve odredbe koje su relevantne za konkretan slučaj
    • nije dozvoljeno uzeti rešenja iz posebnog dela novog kz a primeniti odredbe opšteg dela iz ranije važećeg kz ili obrnuto
    • uzimaju se u obzir i drugi zakoni jer od njih često zavisi i postojanje određenih kd
  • ako se ne može utvrditi koji je zakon blaži – primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja kd
    • retroaktivno dakle samo ako je blaži za učinioca, ako nije utvrđeno primenjuje se opšte pravilo – zakon koji je važio u vreme izvršenja kd
  • pri upoređivanju normi imati u vidu konkretan slučaj
    • jedna ista norma može u jednom slučaju biti blaža a u drugom stroža
    • prvo se mora supsumirati činjenično stanje koje postoji u slučaju i pod ranije važeću i pod novu normu pa tek onda odlučiti koju primeniti
  • do kada se može primeniti blaži zakon
    • prihvatljivo je da je moguća primena blažeg i posle donošenja pravosnažne presude ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje

Zakoni sa ograničenim vremenskim trajanjem: 

  • u nekim situacijama se reaguje donošenjem zakona koji su stroži
  • posle prolaska vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da važe
  • problem da li te zakone treba primenjivati se rešava izričitom zakonskom odredbom kojom se isključuje mogućnost primene blažeg zakona u slučaju zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem
  • KZ sada rešava ovo pitanje tako što se na učinioca kd koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi osim ako tim zakonom nije drukčije određeno
    • kriminalnopolitički argumenti koji ukazuju da zbog specifičnosti zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem treba isključiti primenu kasnijeg blažeg zakona

 

Pojam krivičnog prava

10. februara 2017.

Krivično pravo je grana pozitivnog prava čija je osnovna funkcija zaštitna funkcija koju ostvaruje propisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i krivičnih sankcija za ta dela kao i uslova za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela.

Cilj krivičnog prava je suzbijanje kriminaliteta. Krivično pravo je nužno za zajednički život ljudi.

  • zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela
  • samo manjina vrši krivična dela
  • nije moguće uvek primeniti krivične sankcije.
  • nije ni poželjno primeniti sankcije na svakog učinioca krivičnog dela
    • česta primena kazne i drugih sankcija otupljuje njihovu oštricu.
  • suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.

Krivično pravo je zakonsko pravo odnosno zasnovano je na zakonu.

  • jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma je zakon

Krivično pravo u objektivnom smislu je sistem zakonskih normi i deo pozitivnog prava.

  • uobičajeno se smatra u objektivnom smislu ako drukčije nije naglašeno
  • dve celine na koje se krivično pravo deli su
    • opšti deo i
      • sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela
    • posebni deo
      • sadrži zakonske norme kojima se predviđaju pojedina krivična dela

Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na kažnjavanje (ius puniendi) i pripada samo državi.

  • zasniva se na državnoj prinudi
  • kao grana prava i kao deo javnog prava državno pravo
  • njegove granice se moraju iznova preispitivati

Naziv krivično pravo je prihvatljiviji od kaznenog jer kazna ne samo da nije jedina krivična sankcija nego se i vezuje za centralni pojam na kome se zasniva krivično pravo – krivica.

Sredstva suzbijanja društveno opasnih ponašanja:

  • represivna
    • primena sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo
    • okrenuta su prošlosti
    • krivično pravo
      • krajnji cilj je ipak prevencija
      • represija je u funkciji prevencije
  • preventivna
    • nastoji se sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno
    • okrenuta su budućnosti
    • mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike

Fragmentarni karakter krivičnog prava se ogleda u tome što ono treba da pruža zaštitu samo određenim vrednostima, najvrednijim a ne svim dobrima.

  • ni ta zaštita nije potpuna već se štite samo od najopasnijih oblika napada

Mapa uma

Podaci o kriminalitetu u Srbiji

1. februara 2017.

Stanje kriminaliteta u Srbiji za period 1991-2005, dve osnovne grupe, one koje se odnose na punoletne učinioce krivičnih deka i one koje se odnose na maloletnike.

Globalni pokazatelji:

  • kvota prijavljenog kriminaliteta bila je 1504
  • kvota presuđenog kriminaliteta 538
  • časovnik zločina kaže da je na svakih šest minuta vršeno prijavljeno delo a na svakih 15 presuđeno

Punoletna lica:

  • prijavljeni
    • maksimalno 2006 105.701, minimalno 2000. godine – 84.000
    • u prvom periodu na deo Republike van pokrajina 3/4, u Vojvodini 1/6, Kosmet 8%
    • u drugom razdoblju u centralnom delu 4/5, Vojvodina ostatak
    • 1/2 je imovinska a najčešće krađa
    • žene čine manje od 10% populacije, nije raslo učešće za vreme ratnih sukoba
    • starosna grupa kod muškaraca od 21-29, kod žena 40-49
  • osuđeni
    • minimalan broj 1992 – 26078, najveći 2008. 42.138
    • 80% vrši delo u opštini u kojoj živi
    • imovinska dela čine preko 1/3, udeo dela protiv javnog saobraćaja 1/6
    • 3% je osuđeno za pokušaj, 4% za dela u sticaju, 1/4 saučesništvo – protiv imovine
    • 25% povratnika, 2/3 opšti povrat; 57% u višestrukom povratu
    • više od 50% u braku
    • 1/2 sa srednjom školom, najčešće su nezaposleni
    • 98% su domaći državljani, 80% Srbi

Maloletnici:

  • prijavljeni
    • broj je najveći 93 – 6316, najmanji 2003 – 2415
    • udeo maloletnika je ispod 2,5%
    • 70% imovinska dela, nasilje bitna crta
    • sa svakom narednom godinom uzrasta raste relativno učešće u vršenju dela
    • ispod 6% ženskog pola
  • osuđeni
    • broj najveći 94 – 3.434, najmanj 92 – 1.656
    • udeo maloletnika je 6%
    • 90% u opštini u kojoj žive
    • 3/4 imovinskog kriminaliteta
    • ispod 3% u pokušaju, manje od 6 u sticaju, 60% saučesnika
    • 4x manji povrat nego kod punoletnih, 90% u specijalnom, 70% u višestrukom
    • 90% rođeno u braku, 95% živi sa roditeljima
    • otac radnik, majka domaćica
    • 98% domaćih državljana, 3/4 Srba

Restitutivna i restorativna pravda: transformativna, tranziciona i pravda u zajednici

1. februara 2017.

Restitutivno kažnjavanje je uvođenje u krivično pravo jedne sankcije koja je preuzeta iz građanskog i podrazumeva obavezu lica koje je nanelo štetu da je nadoknadi pod uticajem viktimološkog učenja koje pokazuje da je oštećeni u tradicionalnom model faktički onemogućen da brzo dobije naknadu jer ga krivični sud upućuje na parnicu.

Ističe pravo žrtve da bude obeštećena i ukazuje učiniocu da nije povredio samo društvene vrednosti nego i individualizovanu žrtvu.

  • nedostatak pogodnih poslova na kojima bi se mladi prestupnici zaposlili
  • nepodoban vid postupanja kod narkomana, lica sa psihičkim problemima itd

Restitucija je vraćanje dobra ili novčanu kompenzaciju štete nanete žrtvi

Reparacija ima širi cilj – omogućava realizovanja prava žrtava i popravlja društvenu štetu nanetu izvršenjem krivičnog dela.

Društva prema tome kako se ophode prema kršiocima dr. normi mogu biti:

  • antropoemična
    • društva koja prihvataju takva lica uključujući ih u aktivnosti
  • antropofagična
    • društva koja takve pojedince proteruju iz zajednice

Restorativna pravda polazi od potrebe da se zaleče štete nastale na društvenim vezama kao posledica zločina.

To je stvar između dve stranke iz koje proističe obaveza u šta se država i njeni predstavnici minimalno uključuju.

Pravno viđenje krivičnog pravosuđa je da se društvo smatra skupom ljudi koje objedinjuju zajedničke ideje čije poštovanje obezbeđuje država putem pravosudnog mehanizma.

Restorativni smatra društvo kao mnoštvo suprotstavljenih interesa i vrednosti koji onemogućavaju stvaranje univerzalnog zakona koji bi važio za sve ljude.

Restorativnu pravdu karakterišu tri principa:

  • zajednica na sebe prima sukob – princip inkluzije zločina
  • obezbeđena je materijalna i simbolična reparacija
  • prestupnik se integriše u društvo

Reintegrativni programi se razvijaju korišćenjem metoda diverzifikacije – skretanja krivičnog postupka.

  • ohrabruju sastajanje zastupnika obe strane
  • napori da se posredovanjem – medijacijom dođe do pomirenja
    • okupljaju se porodice oštećenog i prestupnika kako bi se dogovorili oko sankcije koja odgovara svima
    • medijacija žrtva – učinilac (victim offender mediation VOM) je vremenom dobila određene crte organizovanosti
      • traje sat vremena
      • šest komponenti
      • suština se svodi na verbalnu rekonstrukciju delikta
        • narativno prezentovanje trpljenja i patnje
    • delotvorna je u promovisanju restitucije i sprečavanju povrata

Transformativna pravda podrazumeva da restorativna pravda treba da uključi transformaciju lica, perspektiva i strukture, suština je da se pojedinci i zajednice promene kroz proces isceljenja (Ruth Morris)

  • Van Ness i Karen Strong – šira transformacija
    • odnosi se na pojedince, perspektive i zajednicu
    • najradikalnija transformacija
    • tri koncentrična kruga, u prvom pojedinac, u drugom zajednica a i trećem društvena struktura

Primena tranzicione pravde dolazi posle masovnih stradanja ljudi i dovodi do održivog mira – Wendy Lambourne

  • dugotrajan proces čiji je centar usvajanje nove perspektive pravde zasnovane na uticaju na psihu, politiku, ekonomiju i pravni sistem

Pravda u zajednici se zasniva na stavu o neophodnosti da se lokalna zajednica jače uključi u delovanje mehanizma krivične pravde i potrebi da se pravda više orjentiše ka zajednici – community justice.

To je novi društveni ugovor između vlasti i građana sklopljen u cilju obezbeđenja javne sigurnosti, smanjenja rizika i reparaciji štete.

Principi:

  • svako je odgovoran za sigurnost zajednice
  • žrtve kriminala su prvi korisnici usluga ovog modela pravde
  • restorativna pravda pomaže da se obeštete žrtva i zajednica
  • vlast mora odgovarati građanima

Komentari:

  • pošto se kod restorativne pravde radi o postiđivanju, nema ništa od ovog postupka ako reintegrativnog postiđivanja nema kod osobe
  • svi napori podrazumevaju želju prestupnika da se u njih upusti
  • mišljenje da je dobra alternativa kažnjavanju.

 

 

Formalna socijalna kontrola i garantovanje prava čoveka; kontraterorizam i ljudska prava; relativizovanje načela Ne bis in idem

1. februara 2017.

Garantovanje prava čoveka

Jedna od najznačajnijih tema o delovanju mehanizama formalne socijalne kontrole je garantovanje prava suočenog sa organima represije.

Te garancije se mogu podeliti u dve grupe:

  1. realizacija garantivne funkcije krivičnog prava
  2. i pojedincu treba omogućiti da svoja prava brani u fer postupku (due process)

Država samu sebe ograničava u realizovanju prava na kažnjavanje – ius puniendi pa su ovi akti ograničenja i osnovi za postojanje pravne države – rule of law.

Dominira ideja da se u cilju ostvarivanja prava na kažnjavanje ne mogu koristiti sva sredstva – ne po svaku cenu već samo ona legitimna.

Moguće je uočiti dva konkurentska načela:

  1. načelo efikasnog deolovanja i
  2. načelo poštovanja ljudskih prava

Još neke dihotomije u oblasti kontrole kriminaliteta:

  • represija i liberalni pristup
  • dozvole i zabrane
  • fer postupanje i kontrola kriminaliteta

Poštovanje prava prestupnika ima širi značaj koji nadilazi sam krivični postupak.

Ako zloupotrebimo vlast nad kriminalcima, zloupotrebićemo je i drugde

To važi i za terorizam i org. kriminalitet.

Kontraterorizam i ljudska prava

U ratu protiv terorizma se često polazi od principa totalni terorizam se može poraziti samo Totalnom akcijom.

Totalni odgovor podrazumeva da garancije ljudskih prava mogu biti ostavljene po strani u odnosu na terorističke aktiviste.

  • krše se pravila o zaustavljanju i pretresanju građana
  • položaj lica lišenih slobode
    • dokazi tretmana lica kojima nije dokazana krivica
  • kidnapovanje osumnjičenih i smeštanje na lokacije na kojima ne važe kautele nacionalnog kaznenog prava – rendition
    • obaveštajne službe primenjuju sve metode da iznude priznanje

Ne bis in idem – zabrana ponovnog suđenja za isto delo:

  • sporovi u primeni principa
  • do skora nezamislivo da se istom čoveku posle presude sudi za isto delo
  • slučaj Pravda za Džuli
    • od 89 se traži za 22.godišnjom Džuli Hog, majkom trogodišnjeg dečaka
    • leš nađen u februaru 90, optužen je Billy Dunlop
    • Postupak je okončan oslobađajućom presudom
    • Devet godina kasnije je priznao zločin i optužen za krivokletstvo
    • Ponovno suđenje nije dolazilo u obzir jer je to kršenje zabrane – double jeopardy koja je uvedena pre 8 vekova
    • Posle 15 godina dovela medicinska sestra, Ming iz Nortona je pokrenula kampanju i dovela do promene u Britanskom zakonodavstvu
    • Criminal Justice Act 2005, sankcionisan je Dunlop na doživotnu robiju po odredbama nove legislature

Rad u korist zajednice; kućno zatvaranje i elektronski nadzor; budućnost kazne zatvora

1. februara 2017.

Rad u korist zajednice postoji u znatnom broju evropskih zemalja i privlači veliku pažnju izazivajući istovremeno i sporove.

Suština mere se sastoji u osudi da određen broj sati – između 40 i 240 provede u neplaćenom radu u korist društva.

  • nastoji se da ova mera zameni i zatvor preko 6 meseci
  • nezavisna glavna sankcija u jednom broju zemalja, u drugom se vezuje za uslovnu osudu a u trećem oba modaliteta
  • sprovodi je nacionalna služba probacije
  • postiže se razvijanje osećaja odgovornosti kod prestupnika
  • korisna za prestupnika
    • nastoji da održi vezu prestupnika sa glavnim tokovima života
  • zamerke
    • praktične
      • da se nađe ovakav društveno koristan posao
      • problemi da se prestupnik natera da ga vrši
      • cena izvršenja ovakve mere koja nije mala
    • teorijske
      • problem prinudnog rada koji je zabranjen
      • oduzimanje posla nezaposlenima
    • lako otklanjanje prigovora
      • tvrdnja da ovih poslova nema nije tačna
      • problem prinudnog rada se otklanja pitajući ga da li želi da se kazna zatvora zameni za rad u društvenom interesu
    • razlog neuvođenja
      • plod ozbiljnijih razloga koji zadiru u koncepciju suzbijanja kriminaliteta i mesto kazne lišenja slobode
  • nije zaživela u široj primeni za razliku od Engleske, Francuske Holandije i Finske

Kućno zatvaranje je mera koja postoji u nekim američkim državama i italijanskom zakonodavstvu.

  • eksperimentisalo se iz praktičnih razloga
  • može da umanji troškove kazni
  • omogući razne oblike vaninstitucionalnog tretmana
  • umanji zavodsku populaciju
  • prema učiniocima lakših krivičnih dela – automobil pod dejstvom alkohola
  • kontrolu treba da vrši osoblje zaduženo za probaciju iz praktičnih i načelnih razloga

Razvoj elektronike je omogućio da se kontrola vrši putem računarskog sitema koji je preko telefonske linije povezan sa odašiljačem koji je osuđenik dužan da neprestano nosi – elektronski nadzor.

Loše strane:

  • zadiranje u privatnost kao osnovno pravo čoveka
  • elektronski nadzor vrlo skup na početku

Program je ipak nastavljen, razvoj tehnike je omogućio više mogućnosti kontrole.

U italiji je 1986 uvedena mera kućnog zatvaranja kao alternativa kazni zatvora ne dužoj od dve godine ili kao način izdržavanja ostatka zatvorske kazne istog trajanja.

Izdržava se u sopstvenom stanu, mestu namenjenom ličnom boravku ili prostoru namenjenom javnom staranju ili pomoći u slučaju da:

  • trudna žena, dojilja sopstvenog deteta, majka potomka mlađeg od 3 godine
  • licu u teškom zdravstvenom stanju da mu je neophodan stalan kontakt sa lokalnim zdravstvenim organima
  • licu mlađem od 21 godine zbog potreba zdravlja, učenja, rada ili porodičnih razloga

Bitne karakteristike:

  • izbegava se primena zavodskog režima ali se radi o licu čija je sloboda ograničena
  • licu kome je mera izrečena nije potpuno zabranjeno da napusti kuću
    • zbog odlaska na rad ili lečenje
  • nije predviđen nikakav resocijalizacioni tretman
    • ne predviđa vaninstitucionalno postupanje
  • kontrola je poverena sudiji i sudskoj policiji
  • opcija je isključena ka licima koja pripadaju kriminalnoj potkulturi
    • odvaja situacije u kojima je delo plod sticaja okolnosti i onu u kojoj je ono plod stava prema vrednostima zaštićenim kp normama

Načelna pitanja:

  • određivanje prirode
    • alternativa zatvorskom režimu a ne samom zatvaranju
      • neka vrsta zatvaranja u kući
  • kazna lišenja slobode i kazna zatvora ne moraju biti sinonimi

Budućnost kazne zatvora

Nerealna očekivanja od alternativa zatvaranju mogu odagnati najbolji poznavaoci ove kazne.

Iluzornost očekivanja da su ove mere lek za sve boljke savremenog kažnjavanja.

Od njih se očekuje previše:

  • pomognu u smanjenju zavodske populacije
    • porast najopasnijih oblika kriminaliteta dovodi do povećanja broja izrečenih kazni zatvora.
    • broj osuđenika čijoj kazni zatvora su alternative zatvora namenjene nije se značajnije promenio
  • snize troškove koje društvo izdvaja
    • neke mere zaista koštaju malo ali druge traže visoko obučen i brojan personel
    • neznatno smanjenje zavodske populacije ne može da utiče na smanjenje troškova
    • može povećati mogućnost da se neki od vaninstitucionalnih režima zameni zavodskim
  • doprinesu društvenoj reintegraciji i tako smanje povrat
    • najdiskutabilnije očekivanje
    • nije dokazana veza između oštrine kažnjavanja i sprečavanja kriminaliteta
    • povrat nije osetno niži ukoliko je vaninstitucionalni tretman

Brojni problemi alternativa:

  • izbor adekvatne mere
    • sud mora odabrati jednu meru ili kombinaciju više sankcija
    • uzima u obzir mnoštvo kriterijuma koji se odnose na delo i bitnim crtama prestupnika
    • odlučuje se za meru koja ne zahteva sakupljanje, prikazivanje i procenu socijalne situacije učinoca
  • ocena primenljivosti sankcije
    • ako sud nije uveren u sposobnost socijalnih službi izbegavaće njihovo izricanje
  • odnos subjekata
    • stav o alternativama može uticati na obim njihove primene
    • izvršiti određene pripreme
    • cilj mera mora biti razmotren između javnosti sudova profesionalnih grupa i žrtava
  • efekat širenja mreže
    • net-widening effect
    • statistički podaci pokazuju da se primenjuju daleko manje nego što bi trebalo
    • češće zamenjuju neku drugu meru istog karaktera nego zatvorske kazne
    • ako alternativa ne uspe dolazi do primene kazne
    • zašrećena kazna se izriče u dužem trajanju nego da je određena bezuslovno
    • krajnji efekat je da kazna koja se želela izbeći traje duže nego da je

Alternative ne mogu potpuno zameniti kaznu zatvora. Mnoga zakonodavstva su skeptična prema alternativama iako kaznena politika sudova pokazuje da bi primena mogla doći u obzir.

Bukureštanska deklaracija o alternativnim merama usvojena septembra 2001.

  • kritički osvrt na postojeće kazne
  • predlaže se da kazne koje su alternativa prerastu u glavne kazne
  • tako se smanji zavodska populacija

Za teške kriminalce društvo neće pronaći adekvatniju meru od zatvorske kojom će se sankcionisati njihova ponašanja.

Same zavodske ustanove i režim u njima treba takođe da dožive promene.

  • ideja o zatvaranju kao izuzetku umesto pravila bi promenila strukturu i način izvršenja same kazne
  • to bi izdržavale određene kategorije osuđenika sa specifičnim tretmanom
    • ne može biti isto postupanje s narkomanima alkoholičarima, nasilnicima i osobama sa društvene marginale
    • kao sa prof. učiniocima, višestrukim povratnicima i članovima kriminalnih organizacija
      • najmanje rezultata
      • režim bi trebao da ukaže na oštrinu društvene osude
      • ponuđen tretman okrenut readaptaciji
      • ako odbiju tretman, režim treba da destimuliše ovakva lica da ponove delo
      • kazna zatvora i dalje ima f-ju izolacije
      • element generalne prevencije zadržan

Sudska kontrola procesa izvršenja kazne zatvora – jedan od načina izbegavanja zloupotreba kazne zatvora

  • otklanja se najstariji prigovor u primeni ove sankcije
  • lica se najviše žale na
    • fizičku ugroženost
    • medicinski tretman
    • nefer postupanje
    • fizičke uslove
    • pristup sudu
    • životne uslove u zavodu

Ombudsman – zaštitnik prava građana – u drugim zemljama postupa po žalbama lica lišenih slobode.

  • nastala u Švedskoj i proširila svetom

Civilizacija se umorna od ideologija nalazi u sveopštem preispitivanju svog nasleđa i traži delotvorna sredstva za suprotstavljanje kriminalitetu.

 

 

 

Alternative kazni zatvora – pojam i vrste

1. februara 2017.

Preporučeno je državama da smanje poverenje u lišavanje slobode i povećaju upotrebu alternativa.

Treba da se ograniči samo na one prestupnike koje je neophodno neutralisati zbog javne bezbednosti i zaštite društva.

Malo je pokušaja da se alternative jasno definišu i da se nabroji o kojim se sve merama radi.

U dokumentima UN to su:

  • one kojima se pre suđenja pokušava sprečiti izvođenje pred sud
  • posebne mere nezavodskog karaktera izrečene od suda
  • i sredstva kojima se za vreme trajanja zatvaranja nastoje otkloniti negativne posledice lišavanja slobode

Nezavodske mere se dele na:

  • alternativne mere uz kontrolu ili nadzor nad prestupnikom
    • uslovna osuda i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom
    • rad u javnom interesu i prinudni rad
    • posebne nezavodske mere za osobe sa mentalnim ili poremećajima u ponašanju
    • proterivanje iz određenog mesta ili područja
    • oduzimanje određenih prava, dozvola i profesionalnog statusa
  • alternativne mere koje ne uključuju kontrolu ili nadzor
    • sudska opomena
    • odlaganje izvršenja presude
    • novčane obaveze
      • kazna
      • naknada štete
      • konfiskacija
      • naknada izgubljenog
  • kombinovane mere
    • kombinacija bezuslovnog zatvaranja i nezavodske mere
    • kombinacija nezavodskih mera

Alternative kazni zatvora su mere kojima se otklanja mogućnost izricanja kazne zatvora prestupniku kako bi se izbegli njegovi negativni efekti, pod uslovom da sud proceni da takva mera odgovara prirodi i težini dela, ličnosti učinioca i stepenu opasnosti koju je pri njegovom vršenju ispoljio.

Alternative treba razlikovati od skretanja postupka kojim se teži da do suđenja uopšte ne dođe i od depenalizacija koja se odnosi na kanze uopšte.

Naše zakonodavstvo poznaje:

  • uslovnu osudu
  • mere bezbednosti
  • vaspitne mere
  • novčanu kaznu

Naše pravo je zadržalo tradicionalni odnos prema alternativama. Spadamo u države čije je zakonodavstvo najmanje otvoreno za njihovu primenu.

 

Vrste ustanova prema stepenu obezbeđenja; pojam otvorenih ustanova i izbor osuđenika

1. februara 2017.

Zatvorene kaznene ustanove u kojima je razrađen sistem spoljašnjeg i unutrašnjeg obezbeđenja su najstariji i najčešći tip institucija gde se izvršava kazna lišenja slobode.

  • spoljašnje obezbeđenje zasniva se na visokom zidu na čijem se kraju nalaze kule i raznovrsna sredstva za signalizaciju bekstva
  • unutrašnje obezbeđenje se zasniva na kontroli i evidenciji kretanja osuđenika, zaključavanja vrata i postavljanju rešetka na prozore

Zatvori sa maksimalnim obezbeđenjem – mere usmerene na sprečavanje bekstva su još razvijenije

  • najsavremenija elektronska sredstva što pretvara ove ustanove u prave tvrđave

Poluotvorene ustanove karakteriše postojanje određenog materijalnog obezbeđenja koje ne predstavlja stvarnu prepreku za bekstvo dok se osnovna dužnost straže svodi na kontrolu kretanja, života i rada.

  • nastale su iz treće faze irske varijante progresivnog sistema
  • osuđena lica su u toku dana van kaznene ustanove bez neposrednog nadzora
  • angažuju se na raznim radnim zadacima
  • po isteku radnog vremena se vraćaju u zavod gde provode slobodno vreme i neradne dane

Otvorene ustanove nisu samo osoben tip kaznenih zavoda

  • prva je poljoprivredna kolonija 1895 u švajcarskom mestu Vicfilu otvorio Otto Kellerhals
  • raskinulo se sa klasičnim ustanovama i osuđenicima je dozvoljeno izvan zidina kaznionice na čist vazduh i sunce u pokušaju da im se vrati dostojanstvo i čast

Pojam otvorenih ustanova

Otvorene ustanove karakteriše odsustvo materijalnog i fizičkog obezbeđenja od bekstva kao i režim zasnovan na dobrovoljnoj disciplini i osećaju odgovornosti osuđenika prema zajednici u kojoj žive.

Bitna obeležja:

  • odsustvo materijalnog i fizičkog obezbeđenja od bekstva
  • intitucionalni režim tako da se nepostojanje sredstava obezbeđenja pojavljuje

Osuđenici imaju punu slobodu kretanja unutar ustanove čiji prostor često nije ograđen i čitav niz drugih privilegija

  • život u njima teče u zdravijoj atmosferi
  • osuđena lica ulažu napor da se odupru raznim iskušenjima

Razlika:

  • u zatvorenim se potčinjavaju nametnutim pravilima i zadržavaju upotrebom sile
  • a u otvorenim svesno i dobrovoljno potčinjavaju disciplini zahvaljujući psihičkim podsticajima

Može biti primenjen:

  • kao prelazni oblik između režima u zatvorenoj ustanovi i života na slobodi
  • kao jedini oblik režima koji se primenjuje

Prema organizacionom ustrojstvu:

  • samostalne
  • u sastavu zavoda opšteg tipa

Ova dva kriterijuma otvorenih ustanova su povezana.

  • prelazni režim se najčešće sreće u otvorenim ustanovama kao deo zavoda opšteg tipa i obrnuto

Izbor osuđenika

Treba upućivati lica koja su podobna da koriste režim poverenja, a da ga ne zloupotrebe. Određene kategorije osuđenika su pogodnije za ustanove zatvorenog tipa.

Postoje i oni koji se radije pasivno potčinjavaju nego što žele da se podvrgnu samodisciplini u otvorenoj ustanovi.

Kriterijum za izbor osuđenika treba da bude prvenstveno ličnost osuđenika i njegova sposobnost da se prilagodi otvorenom režimu.

U ove ustanove treba slati u zavisnosti od crta njihove ličnosti slati pre svega prvi put za lakša krivična dela osuđena lica, slučajne i nehatne krivce, starije osuđenike i one slabijeg zdravlja.

Ne bi trebalo smeštati tamo lica koja predstavljaju veliku opasnost za društvo kao što su višestruki povratnici i profesionalni zločinci, teške varalice, psihički devijantne osobe, hronični alkoholičari i seksualni prestupnici.

Nekad se smatralo da je režim otvorenih ustanova dostupan samo za lica sa dugotrajnim lišenjem slobode.

  • tako su učinoci lakših krivičnih dela bili diskriminisani

Savremene ideje dovode do ukidanja odredbi kojima je osuđenik izdržavao bar deo kazne u zatvorenim ustanovama.

U stranim zemljama osnovni kriterijumi:

  • Holandija – dovoljan nivo inteligencije, vođenje samog sebe i odupiranje iskušenjima
  • Belgija – dugotrajne kazne pod uslovom da režim odgovara ličnim crtama
    • slično u Velikoj Britaniji
  • Švajcarska – na sopstveni zahtev i istražni pritvorenici
  • Švedskoj – mogu i odmah po izricanju sudske presude
  • SAD – posle boravka u centrima za dijagnozu klasifikovani u otvorene ustanove, provode mesec dana u karantinu

SFRJ:

  • osuđenici za saobraćajna krivična dela – 95,8%
  • u pogledu dužine kazne, ona se vremenom skraćivala
  • znatno manji broj povratnika nego u ostalim zavodima

 

 

Načini prevazilaženja krize (privatizacija i vaninstitucionalni tretman);

1. februara 2017.

Proces privatizacije izvršenja kazni počeo je u SAD ranih 80-ih godina 20. veka, u doba vlade predsednika Regana.

Problemi:

  • politika nulte tolerancije dovela je do pretrpanosti kaznenih ustanova
  • astronomski troškovi izvršenja

Broj lica u privatnim zavodskim ustanovama je neprestano rastao i tako dostigao 20% ukupne slobode lišene populacije.

Želja poslovnih ljudi da se uključe u proces izvršenja krivičnih sankcija je bila motivisana profitom a taj model je pokazao slabosti i sa stanovišta bezbednosti a i prevaspitanja.

Zastupnici i protivnici ideje ne slažu se u oceni iskustava sa ovim ustanovama:

  • promoteri ističu da su zavodi uneli nove i sveže ideje i korisne menadžerske tehnike i da su bar 8-15% jeftinije od onih u državnim sektoru
  • protivnici smatraju da je delegiranje na privatni biznis neozbiljno i da taj biznis neprestano lobira za širu primenu kazne zatvora

Model privatizacije ne nudi rešenje za krizu kaznenog sistema koji počiva na zatvaranju prestupnika – interesi društva i tog sektora se ne poklapaju u odnosu na prenatrpanost kaznenih ustanova.

Treba suziti primenu zatvaranja a ne modifikovati način lišavanja slobode.

  • zamena ove kazne drugim merama – supstitutima izgleda iscrpljeno
  • model restorativne pravde u kaznenim zavodima
  • alternative kazni zatvora

Vaninstitucionani tretman je logična konsekvenca ideje o sužavanju primene zatvaranja.

Ukoliko sud proceni da nije neophodno da se izrekne kazna zatvaranja, ne znači da prema tom licu nije potrebno preduzimanje nekih tretmana.

SAD traže nove forme vaninstitucionalnog tretmana:

  • pojačani nadzor
  • novi tretmani bez nadzora
  • religiozan uticaj i počiva na dve osnovne ideje:
    • ideja o izvornoj religioznosti
    • ideja o ciljanom religioznom uticaju

Drugi delovi sveta traže takođe nove forme:

  • Australija – sudovi za narkomane
    • prestupnika upućuje na tretman u zajednici koji sprovode osposobljeni terapeuti
  • Filipini i Indonezija
    • seoski sudovi
  • Maldivi
    • sankcija progonstva koju izriču lokalne zajednice

 

Problemi postepenalne pomoći

1. februara 2017.

Postpenalna pomoć je pružanje raznih vidova podrške osuđeniku u vezi sa njegovim otpuštanjem iz zavoda.

Započinje u toku trajanja kazne jer je izlazak neka vrsta šoka.

Nekoliko meseci pred puštanje osuđenika počinje intenzivan rad sa njim koji ima za cilj da ga moralnom podrškom pripremi za izlazak na slobodu.

Veliku ulogu igra mogućnost intenziviranja kontakata osuđenika sa spoljnim svetom i porodicom koja može odlučujuće doprineti da osuđenik prebrodi što pre prve dane na slobodi koji su ključni pri odluci o ponovnom preduzimanju opasnih dela.

Lokalni organi socijalnog staranja stupaju na scenu po izlasku iz kaznene ustanove i nastoje da osuđeniku pruže materijalnu pomoć.

Pruža se pomoć u zapošljavanju ovih lica, njegovo uključivanje u proces rada:

  • omogućava otpuštenom da poboljša svoj materijalni položaj
  • olakšava njegovu adaptaciju na život van zavoda
  • pomaže mu da se odvoji od izazova ponovnog kriminalnog ponašanja

Problemi se nalaze pre svega u materijalnom položaju i na njemu zasnovanoj organizaciji subjekata zaduženih da pruže ovakvu pomoć.

Otvaranje pitanja da li otpuštenim osuđenicima treba dati prioritet u zapošljavanju u odnosu na lica koja nisu izvršila krivično delo ne doprinose ponovnom uključivanju osuđenika u društvo i mogu ugroziti napore prevaspitnog osoblja.