INSTITUT PROBIJANJA PRAVNE LIČNOSTI
1. Pojam i pravna priroda
Probijanje pravne ličnosti jeste sudsko zanemarivanje (neuvažavanje) zloupotrebljenog svojstva pravnog lica privrednog društva kapitala u parnici po tužbi poverioca, kako bi od njegovog člana, kao zloupotrebioca, namirio potraživanje koje ima prema društvu. Ovaj institut predstavlja izuzetak od načela odvojenosti imovine i pravnog subjektiviteta, prema kojem članovi društva kapitala ne odgovaraju za njegove dugove svojom imovinom koju u njega nisu uneli. Poverilac tužbom pokušava da se namiri od člana koji je kriv za nenamirenje od strane društva jer je imovina društva postala nedovoljna usled zloupotrebe.
2. Predmet probijanja pravne ličnosti
Predmet probijanja može biti pravni subjektivitet isključivo onih vrsta društava čiji članovi po zakonu ne odgovaraju za njihove dugove:
- Akcionarsko društvo, odnosno njegovi akcionari koji zloupotrebe odvojeni pravni subjektivitet na štetu poverioca,
- Društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno njegovi članovi, što je naročito učestalo kada je društvo jednočlano,
- Komanditno društvo, ali isključivo u pogledu komanditora koji u načelu ne odgovara za obaveze društva, ukoliko poverilac dokže da je izvršio zloupotrebu.
Predmet probijanja ne može biti pravna ličnost društva lica u odnosu na članove koji inače neograničeno odgovaraju za njegove dugove (kao što su ortaci u ortačkom društvu i komplementari u komanditnom društvu), jer za tim nema pravne potrebe pošto oni već odgovaraju solidarno i neograničeno celokupnom svojom imovinom.
3. Cilj tužbe, parnične stranke i rokovi
Cilj tužbe jeste da poverilac od člana društva namiri potraživanje koje ne može da namiri od samog društva, usled toga što je član zloupotrebio pravni subjektivitet radi sticanja koristi sebi ili trećem licu. Parnične stranke i procesne uloge u sporu za probijanje pravne ličnosti su:
- Tužilac – poverilac privrednog društva,
- Tuženi – privredno društvo čija se pravna ličnost probija i jedan ili više njegovih članova koji su je zloupotrebili (ukoliko je član koji je izvršio zloupotrebu poslovno nesposoban, tuženi je njegov zakonski zastupnik).
Poverilac može osporiti pravnu ličnost i putem prigovora prebijanja svog potraživanja prema članu za dug koji ima prema društvu, u sporu u kojem ga je društvo tužilo.
- Zakonski rokovi za podnošenje tužbe:
- Subjektivni rok – iznosi šest meseci od dana kada je poverilac saznao za zloupotrebu, s tim što ako potraživanje dospeva nakon saznanja, rok počinje da teče od dana dospelosti potraživanja,
- Objektivni rok – iznosi pet godina od dana izvršenja zloupotrebe.
4. Nastanak instituta i precedent
Pitanje zanemarivanja odvojene pravne ličnosti društva kapitala prvi put se javilo u engleskom pravnom sistemu kroz čuveni slučaj Salomon v Salomon & Co Ltd iz 1897. godine. Iako u ovom konkretnom sporu engleski vrhovni sud (Dom lordova) nije probio pravnu ličnost već je dosledno poštovao načelo odvojenosti, kasnijim sudskim presudama su ustanovljeni izuzeci od tog načela, čime je nastao institut probijanja pravne ličnosti, koji se potom proširio i na države kontinentalnog pravnog sistema.
5. Uslovi za probijanje pravne ličnosti
Da bi sud usvojio zahtev za probijanje pravne ličnosti, tužilac mora dokazati kumulativno ispunjenje tri zakonska uslova:
- Zloupotreba pravne ličnosti društva od strane člana, koja naročito postoji u sledećim taksativno navedenim slučajevima kada član:
- Iskoristi društvo za postizanje zakonom zabranjenog cilja,
- Koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina (tzv. mešanje lične i društvene imovine), čime u javnosti stvara privid o većoj imovini društva,
- Koristi društvo ili njegovu imovinu sa namerom da ošteti poverioce društva,
- Umanji imovinu društva radi sticanja koristi za sebe ili treća lica, iako zna ili mora znati da društvo usled toga neće moći da ispunjava svoje obaveze (odnosno vrši намерно изазивање стечаја).
- Ostvarenje imovinske koristi ili nastanak štete, pri čemu se korist (kao interes zloupotrebioca) sastoji u pribavljanju imovinskih vrednosti ili ušteda koje zloupotrebilac ili treće lice ostvaruje na štetu poverioca kojem je onemogućeno da namiri svoje potraživanje.
- Uzročna veza između preduzete zloupotrebe (uzrok) i imovinske koristi odnosno nastale štete (posledica).
- Pravila o teretu dokazivanja uzročne veze:
- Pretpostavlja se postojanje uzročne veze u slučajevima ostvarenja zabranjenog cilja i mešanja imovine, te tužilac u ovim situacijama ne mora dokazivati uzročnu vezu,
- Tužilac snosi teret dokazivanja uzročne veze u svim ostalim slučajevima zloupotrebe, što u praksi predstavlja otežavajuću okolnost za poverioce i glavni je razlog zbog kojeg se domaći sudovi ustručavaju da primenjuju ovaj institut.
- Kritika domaće sudske prakse: Domaći sudovi u praksi često protivzakonito postavljaju uslov da tužilac mora dokazati da je član preduzeo prevarne radnje kako bi usvojili zahtev za probijanje pravne ličnosti. Ova praksa je protivzakonita jer takav uslov ne postoji u zakonu, s obzirom na to da je zloupotreba širi pravni pojam od prevare i može se izvršiti i drugim radnjama.
6. Dejstvo uspešnog probijanja pravne ličnosti
Osnovno pravno dejstvo jeste da član društva odgovara poveriocu neograničeno celokupnom svojom imovinom za dugove društva. Uspešnim probijanjem pravni subjektivitet društva ne prestaje, već se on odlukom suda samo privremeno zanemaruje za konkretno utuženo potraživanje u odnosu između tog poverioca, s jedne strane, i društva i njegovog člana, s druge strane.
- Stav sudske prakse o stvaranju privida identiteta: Ukoliko član društva (npr. jedini vlasnik) ličnom imovinom usmeno garantuje poveriocu ispunjenje obaveza društva i time ga dovede u zabludu o veličini imovine kojom se odgovara za obaveze, sud će usvojiti zahtev za probijanje pravne ličnosti jer je član kod poverioca stvorio privid svog privrednog identiteta sa društvom, odnosno stvorio je privid da su on i društvo isto lice (presuda Vrhovnog suda Srbije).
PRAVILO „ZAJAM UMESTO KAPITALA“
1. Pojam i svrha pravila
Pravilo „zajam umesto kapitala“ predstavlja pravni institut kojim se zajam koji je član dao društvu u stanju krize (gubitka) izjednačava sa njegovim udelom u osnovnom kapitalu u slučaju stečaja. Svrha ovog pravila jeste da se član društva spreči da kroz formu davanja zajma (umesto dopune uloga kojom bi povećao kapital) izigra obične poverioce i izbegne položaj sekundarnog poverioca u stečajnom postupku.
2. Pravne posledice i režim namirenja u stečaju
Kada se nad društvom otvori postupak stečaja, zajam koji je član dao društvu podleže posebnom pravnom režimu namirenja:
- Član koji je društvu dao зајам у року од poslednje dve godine pre otvaranja stečaja, svoje potraživanje za vraćanje pozajmljenog iznosa može namiriti tek nakon što svi obični (neobezbeđeni) poverioci budu namireni u celosti (svrstava se u četvrti isplatni red),
- Zanemaruje se (ne proizvodi pravno dejstvo) konstituisana zaloga na stvarima ili potraživanjima društva u korist člana za dati зајам, te se i tako obezbeđeno potraživanje namiruje tek nakon potpunog namirenja običnih poverilaca.
3. Krug lica i izuzeci od primene pravila
Pravilo o „zajmu umesto kapitala“ primenjuje se na potraživanja člana koja potiču iz zajma, ali i iz svih drugih poslova i radnji koje imaju isti ekonomski smisao.
- Krug lica na koja se primenjuje ovo pravilo:
- Članovi privrednog društva,
- Povezana lica sa društvom (direktor, prokurista, likvidacioni upravnik i sa njima povezana lica).
- Zakonski izuzetak (Banke): Iz primene ovog pravila zakonom su izuzeta potraživanja lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem zajmova, kao što su banke, čak i kada su one članovi društva u stečaju.
- Teorijska i ustavna kritika izuzetka: Izuzimanje banaka iz ovog pravila u teoriji se kritikuje kao neopravdano povlašćivanje banaka u odnosu na ostale članove i poverioce, čime se direktno narušavaju načelo ravnopravnosti članova društva i načelo ravnopravnosti poverilaca u stečaju. Ova zakonska odredba se smatra ustavno sporom jer je protivna načelu ravnopravnosti svih učesnika na tržištu garantovanom Ustavom Republike Srbije.
- Značaj pravila prema vrsti društva: Iako pravilo o „zajmu umesto kapitala“ formalno važi za sve oblike društava, ono ima znatno veći značaj u zaštiti poverilaca kod društava kapitala nego kod društava lica, jer kod društava lica ortaci ionako odgovaraju solidarno i neograničeno celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.
