I za saučesnike važe opšta pravila o krivičnom delu. Međutim, za njih važe i neka posebna pravila koja se tiču granica njihove odgovornosti i kažnjivosti.

U pogledu krivice postoji razlika između saizvršilaštva i ostalih oblika saučesništva

• odgovornost saučesnika u užem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji umišljaj, saizvršilac je odgovoran i onda kada kod njega postoji nehat

Odgovornost saučesnika postoji nezavisno od toga da li kod izvršioca postoji krivica.

• akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio krivično delo, odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu, a pri tome se ne traži i krivica izvršioca

Granice odgovornosti podstrekača i pomagača određuje njihov umišljaj, dok saizvršioci odgovaraju u granicama umišljaja i nehata.

Granice odgovornosti saizvršioca:

• izvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata, što znači da ne odgovara za ono što je izvan tih granica ostvario drugi saizvršilac
• svaki saizvršilac koji je makar i delimično preduzeo radnju izvršenja odgovara samo za ono što je hteo kao zajedničko delo, a kod nehatnog krivičnog dela za ono što se može pripisati njegovom nehatu
• saučesnik koji nije preduzeo ni delimično radnju izvršenja, može da odgovara samo za ono delo koje je bilo obuhvaćeno zajedničkom odlukom
• ako je neki od saizvršilaca otišao dalje, i izvršio ono što nije bilo obuhvaćeno zajedničkom odlukom, nalazi se u ekcesu za koji odgovara samostalno, kao da je reč o izvršiocu
• moguće je da u istom delu, zajednički preduzimajući radnju izvršenja, jedan saizvršilac postupa sa umišljajem, a drugi iz nehata
  • ako to delo ima svoj nehatni oblik jedan će odgovarati za umišljajni, a drugi za nehatni oblik
  • ukoliko to delo nema nehatni oblik onda taj ko postupa iz nehata uopšte i ne čini krivično delo

Granice odgovornosti podstrekača i pomagača

• podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja
• ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstavlja eksces izvršioca za koji oni ne odgovaraju

1. kvalitativni eksces
   • kada izvršilac izvrši neko sasvim drugo krivično delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, odnosno u kojem mu je pružena pomoć
   • tada saučesnik ne odgovara, jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim krivičnim delom
   • pritom bi trebalo voditi računa o tome da li su ispunjeni uslovi za neuspelo podstrekavanje
     • ako se podstrekavalo na delo čiji je pokušaj kažnjiv, postojaće neuspelo podstrekavanje
2. kvantitativni eksces
   • kada izvršilac izvrši teži oblik krivičnog dela, a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik
   • saučesnici odgovaraju samo za osnovni oblik
     • npr. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi, a izvršilac izvrši tešku krađu, saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe 
3. negativni kvantitativni eksces
   • ako je umišljajem saučesnika bio obuhvaćen osnovni oblik, a izvršilac izvrši lakši oblik
   • saučesnik odgovara samo za lakši oblik, tj za ono što je zaista i ostvareno

Dobrovoljno sprečavanje dela:

• u okviru dobrovoljnog odustanka od izvršenja krivičnog dela predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika
• postoji kada je saučesnik sprečio izvršioca da izvrši krivično delo
• dobrovoljno sprečavanje dela je fakultativni osnov za oslobođenje od kazne

Uticaj ličnih odnosa, svojstava i okolnosti

• određeni lični odnosi, svojstva i okolnosti mogu uticati na krivicu ili na odmeravanje kazne
• uzimaju se u obzir samo kod onog učesnika u vršenju krivičnog dela kod kojih postoje
  • nema prenošenja uticaja ovih okolnosti
  • ukoliko je npr izvršilac krivičnog dela delo izvršio u povrati, i to mu je uzeto kao otežavajuća okolnost, to nema nikakvog značaja na saučesnike koji nisu povratnici
•  izuzetak:
  • ako je neki lični odnos, svojstvo ili okolnost bitni element bića krivičnog dela, uzima se u obzir i saučesnicima, iako kod njih ne postoji

Kod krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom saučesnici odgovaraju pod istim uslovima kao i izvršilac

• potrebno je da umišljaj postoji u odnosu na osnovni oblik, a u odnosu na težu posledicu nehat

Pomaganje je oblik saučesništva kojim se sa umišljajem doprinosi izvršenju krivičnog dela.

Ne mora se raditi o doprinosu bez kojeg krivično delo ni u kom slučaju ne bi bilo izvršeno, već pomaganje postoji i kada bi ostvarenje krivičnog dela i bez pomaganja bilo moguće, ali na drugačiji način.

• dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja

Pomaganjem se smatra svaka radnja kojom se doprinosi izvršenju krivičnog dela, a KZ kao neke tipične radnje pomaganja navodi: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, uanpred obećano prikrivanje krivičnog dela, ulčinioca, tragova krivičnog dela ili sredstava kojima je delo izvršeno.

S obzirom na radnju, pomaganje može biti:

1. Psihičko – pomaganje koje se vrši verbalnim putem (davanje saveta kako da se izvrši krivično delo, obećavanje prikrivanja dela, izvršioca).
2. Fizičko

Pomaganje se može izvršiti i nečinjenjem

• potrebno je da kod pomagača postoji dužnost na činjenje, tj. on mora imati položaj garanta
• na primer, ako neko ne čuva objekat koji je duža da čuva kako bi omogućio izvršenje krivičnog dela krađe stvari iz tog objekta

Za pomaganje nije potrebno da kod izvršioca postoji i krivica, već je dovoljno da su ostvareni objektivni elementi krivičnog dela.

Posredno pomaganje – kada se doprinos izvršenju ostvaruje preko trećeg lica

• Kada više lica pomaže izvršiocu svi se pojavljuju ulozi sapomagača

Umišljaj pomagača treba da obuhvati činjenicu da se radnjom pomaganja doprinosi ostvarenju krivičnog dela, kao i sve bitne elemente tog krivičnog dela.

Neophodno da se pomaže u konkretno određenom krivičnom delu

Kao i kod ostalih oblika saučesništva, pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja krivičnog dela.

• pomoć pružena nakon izvršenog dela predstavlja posebno krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela
• ukoliko se radi o krivičnim delima kod kojih posledica ne nastupa odmah posle preduzete radnje izvršenja, moguće je pružiti pomoć učiniocu sve do nastupanja posledice – temporalni delikti
  • ne odnosi se na delatnosna krivična dela

U pogledu kažnjavanja pomagača, zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne, tj odmeravanje i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno krivično delo.

I radnja pomaganja može u izuzetnim slučajevima biti predviđena kao posebno krivično delo iz istih razloga kao i kod podstrekavanja

Podstrekavanje postoji kada se drugo lice umišljajno navodi da izvrši krivično delo.

Navođenjem se na drugo lice utiče da donese odluku o izvršenju krivičnog dela.

• Čvrstina odluke se može stepenovati, ni najčvršća odluka ne mora biti ostvarena
• Za postojanje podstrekavanja bitno je da je podstrekač kod nekog lica stvorio takvu odluku da je na osnovu nje krivično delo izvršeno

Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvrsta odluka da izvrši krivično delo, neće postojati podstrekavanje, već neuspelo podstrekavanje ili psihičko pomaganje.

Ukoliko je kod izvršioca postojala nedovoljno čvrsta odluka koja ne bi bila ostvarena ili je postojala neka opšta odluka koja nije bila konkretizovana, podstrekavanje može postojati, jer je još uvek moguće da podstrekač stvori konačnu odluku kod izvršioca.

Podstrekač se kažnjava kao da je delo sam izvršio tj u okviru propisane kazne za delo koje je izvršeno.

KZ ne propisuje šta može biti radnja podstrekavanja

• može biti svaka radnja koja je pogodna da kod podstreknutog stvori odluku da izvrši krivično delo – od blagog nagovaranja pa do nekih formi prinude
  • npr, to može biti molba, obećanje ili davanje poklona, odnosno plaćanja za delo na koje se podstrekava, nagovaranje, pretnja, savetovanje
• najčešće su u pitanju radnje koje se ostvaruju verbalnim putem, ali je moguće da podstrekavanje bude ostvareno nekim konkludentnim radnjama ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši krivično delo
• navođenje ne mora biti eksplicitno, može se stvoriti i na jedan suptilan način, bitno je da je u pitanju radnja koja je podobna da kod podstreknutog stvori odluku da izvrši krivično delo
• mora postojati određeni psihički uticaj podstrekača na izvršioca, ili komunikativni uticaj koji se za radnju podstrekavanja zahteva u pretežnom delu novije literature (teorija psihičkog kontakta)
• izjednačavanje podstrekača sa izvršiocem u pogledu kažnjavanja opravdano je samo kod intenzivnijih oblika delovanja na izvršioca

Podstrekavanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka da se izvrši krivično delo, a tu se razlikuju tri situacije:

1. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši sasvim drugo krivično delo od onog koje je bio odlučio da izvrši
   • podstrekavanje u odnosu na krivično delo koje je izvršeno
2. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši teži oblik istog krivičnog dela
   • tada podstrekač odgovara za teži oblik
3. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši lakši oblik
   • tada podstrekavanje ne postoji, s obzirom da postojeća odluka već u sebi obuhvata i lakši oblik krivičnog dela

Za postojanje podstrekavanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano

Podstrekavanje ima dvostruku posledicu:

• Odluku podstreknutog da izvrši krivično delo
• Izvršenje krivičnog dela

Za podstrekavanje nije neophodno da kod podstreknutog postoji krivica

• podstrekač će biti odgovoran i kada kod izvršioca ne postoji krivica
• ukoliko izvršilac nema ni minimalni subjektivni odnos prema delu, već se javlja kao sredstvo izvršenja, tada je opravdano koristiti konstrukciju posrednog izvršioca

Podstrekavanje može biti posredno, tj. preko trećeg ili više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podstrekači

• može se vršiti i od strane više lica koja neposredno podstrekavaju izvršioca na izvršenje krivičnog dela – sapodstrekavanje

Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno krivično delo, mora biti upravljeno ili na određeno lice ili određeni krug lica i nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca ili da je izvršilac svestan da je njegova odluka nastala pod uticajem podstrekača

Umišljaj podstrekača mora da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje podstrekavanja i odluke da se izvrši krivično delo, kao i sva bitna obeležja tog krivičnog dela.

• Agent provokator – lice koje vrši radnju podstrekavanja upravljen na to da izvršilac samo započne radnju izvršenja sa ciljem njegovog hvatanja na delu pre nego što ga dovrši, radi lakšeg dokazivanja dela – ne isključuje njegovu odgovornost kao podstrekača
• Naše pravo – prikriveni islednik – zabranjuje se i predviđa kao kažnjivo da prikriveni islednik podstrekava na izvršenje krivičnog dela

U jednom krivičnom delu ne može postojati sticaj više oblika saučesništva.

• podstrekavanje obuhvata pomaganje, a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanje

Podstrekač se kažnjava kao da je delo sam izvršio.

• ako je delo ostalo u pokušaju, a pokušaj je kažnjiv, podstrekaču se kao izvršiocu kazna može ublažiti

Podstrekavanje se nekad predviđa kao samostalno krivično delo, i to iz dva razloga:

• kada ono na šta se podstrekava samo po sebi nije krivično delo
  • npr. krivično delo navođenja na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu
• kada je samo podstrekavanje teže od radnje izvršenja
  • npr. kod krivičnog dela izbegavanja vojne obaveze kao kvalifijkovani oblik predviđena je situacija u kojoj neko poziva ili podstiče više lica na vršenje
    tog krivičnog dela

KZ predviđa i neuspelo podstrekavanje – kada podstreknuti delo nije ni pokušao, a razlikuju se dve situacije:

1. podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog
2. podstrekač je uspeo da stvori ili učvrsti odluku, ali podstreknuti iz nekog razloga nije ni pokušao.

• za neuspelo podstrekavanje se kažnjava ukoliko se podstrekavalo na krivično delo čiji je pokušaj po zakonu kažnjiv
  • jedini opšti izuzetak akcesorne prirode podstrekavanja

Saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo, ili kada, ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Zakon zahteva tri uslova za postojanje saizvršilaštva u slučaju da ni delimično nije
preduzeta radnja izvršenja:

• Umišljaj
• Zajednička odluka
• Bitan doprinos izvršenju krivičnog dela

I pored ove definicije, aktuelne su teorije koje za cilj imaju da odrede pojam saizvršilaštva

1. Formalno-objektivna teorija
   • saizvršilac je onaj ko, makar i delimično, preduzme radnju izvršenja
   • svođenje saizvršilaštva samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja nije opravdano
     • često neko u ostvarenju krivičnog dela ima važniju ulogu od onoga ko preduzima radnju izvršenja
   •  ova teorija previše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem
2. Subjektivna teorija
   • saizvršilaštvo postoji uvek kada neko učestvuje u ostvarenju krivičnog dela tako što postupa sa izvršilačkom voljom – tj tako da delo hoće kao svoje (cum animo auctoris)
   • čak i ako neko preduzme radnju izvršenja, a postupa tako da delo hoće kao tuđe (animus socii), biće samo smatran pomagačem
   • kao dopunski kriterijum, osim izvršilačke volje, uzima se u obzir da li neko čini delo u svom ličnom interesu
     • ako se ne utvrdi postojanje ličnog interesa, učesnik u delu se svodi na pomagača
     • tako je u nemačkoj teoriji poznat „slučaj kade“ – Na molbu majke vanbračnog deteta, njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom
       • iako je prvostepeni sud ispravno smatrao da je majka podstrekač, a sestra izvršilac, drugostepeni sud je primenom ove teorije uzeo da izvršilačka volja, a i interes za izvršenjem dela, postoji samo kod majke, tako da je majku proglasio izvršiocem, a sestru pomagačem
3. Teorija vlasti nad delom
   • saizvršilac je ono lice koje može bitno da utiče na tok izvršenja krivičnog dela
   • razlikuje se VLAST NAD RADNJOM (neposredni izvršilac) i VLAST NAD VOLJOM (posredni izvršilac), VLAST NAD DELOM se odnosi upravo na saizvršilaštvo
   • svakom saizvršiocu je dodeljena određena funkcija na osnovu zajedničke odluke
   • sve zajedno obezbeđuju da delo uspe zato što se različiti doprinosi celini dopunjuju
   • vladajuća u stranoj teoriji
4. Teorija o podeli rada 
   • saizvršiocima se smatraju lica koja su se unapred dogovorila kako da ostvare krivično delo, pritom su podelili uloge i napravili plan
   • nekoga ko je po tom planu dobio ulogu pomagača i kasnije zaista preduzeo pomaganja, nije osnovano transformisati u saizvršioca
5. Objektivno-subjektivna teorija
   • vladajuća u našoj sudskoj praksi
   • za postojanje saizvršilaštva neophodno je da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta
   • u slučaju da je makar delimično preduzeta radnja izvršenja, za postojanje saizvršilaštva na subjektivnom planu zahteva se postojanje svesti o zajedničkom delovanju
   • ukoliko radnja izvršenja nije preduzeta, zahteva se da hoće delo kao zajedničko
   • objektivni i subjektivni element u konkretnom slučaju moraju se posmatrati u međusobno vezi i može se uzeti, do određene granice, da jače izražen subjektivni element može donekle kompenzovati slabije izražena objektivni element
     • i tada te radnje moraju objektivno imati osetan značaj za ostvarenje krivičnog dela
     • postojanje izvršilačke volje ne može sasvim kompenzovati nedovoljno izražen objektivni element
     • to mora predstavljati bitan dopinos izvršenju kd
     • običan doprinos nije condicio sine qua non za izvršenje kd

Saizvršilaštvo iz nehata nije moguće.

Kod delicta propria – kod onih dela kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd – saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac

O saizvršilaštvu će se raditi i kod sukcesivnog saizvršilaštva

• kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja krivičnog dela, dakle nije neophodno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka

Kod svojeručnih krivičnih dela – ona koja može ostvariti samo jedan učinilac lično i samostalno – nije moguće saizvršilaštvo.

Saizvršilaštva nema ni u slučaju prividnog saizvršilaštva – kada više lica prouzrokuju posledicu krivičnog dela zajednički, ali bez postojanja svesti o zajedničkom delovanju.

Nužno saizvršilaštvo postoji kada je obavezan element bića krivičnog dela to da može biti ostvareno samo od strane dva ili više lica.

• npr. krivično delo oružane pobune može postojati samo ukoliko u njegovom izvršenju učestvuje više lica
• ta situacija se ne rešava prema pravilima o saizvršilaštvu, već se samo utvrđuje da li je taj element ostvaren, kao i svi ostali elementi bića krivičnog dela

Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio, kaznom koja je propisana za učinjeno delo.

U pogledu pravne prirode saučesništva razlikuju se dve teorije:

• principalna teorija
  • ne pravi razlika između izvršioca i saučesnika
  • saučesništvo postoji uvek kada je neko od učesnika preduzeo određenu radnju, i za nju samostalno odgovara nezavisno od drugih učesnika
• akcesorna teorija
  • pravi razliku između izvršioca i saučesnika
  • izvršilac predstavlja centralnu figuru, i delo se smatra njegovim jer je on izvršio krivično delo, a saučesnici na neki način, a ne izvršenjem, učestvuju u ostvarenju krivičnog dela

Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas a vladajuća je i u kz većine evropskih zemalja, kao i u teoriji.

• dvostruka akcesornost
  • postojanje izvršioca je nužan uslov za postojanje saučesništva:
  • bez postojanja drugog saizvršioca nema saizvršilaštva
  • bez postojanja izvršioca nema ni podstrekavanja ni pomaganja

• kvantitativna akcesornost
  • postojanje saučesništva zavisi od toga u kojoj je meri izvršilac ostvario kriminalno ponašanje
  • ako je krivično delo dovršeno, kvantitativna akcesornost postoji
  • ako je delo samo pokušano, saučesništvo će postojati samo ako je taj pokušaj kažnjiv
• kvalitativna akcesornost
  • postojanje saučesništva zavisi od toga šta je izvršilac ostvario, tj da li je ostvario krivično delo sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno ostvarenje nekih elemenata opšteg pojma krivičnog dela
  • nekoliko varijanti akcesornosti:
    • potpuna akcesornost 
      • izvesno vreme bila prihvaćena
      • nužno je da je izvršilac ostvario krivično delo sa svim njegovim bitnim elementima, a naročito da je postojala i krivica
      • to je dovelo do neprihvatljivih rezultata, naročito kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo
        • u tom slučaju nije postojalo ni krivično delo, pa samim tim ni saučesništvo
    • limitirana akcesornost
      • prema njoj se ne traži da je izvršilac postupao sa krivicom, već je dovoljno da je ostvario sve objektivne elemente krivičnog dela
    • hiperekstremna akcesornost
      • danas nigde nije prihvaćena
      • polazi od toga da sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje krivičnog dela, krivice ili odmeravanja kazne kod izvršioca prenose se i na sve ostale učesnike u krivičnom delu
    • minimalna akcesornost
      • za postojanje saučesništva dovoljno je da su ostvarena bitna obeležja bića krivičnog dela, a ne i njegova protivpravnost
      • prema ovoj varijanti bi postojalo saučesništvo i onda kada bi neko pomogao drugome u nužnoj odbrani
  • da li je za postojanje saučesništva i odgovornost saučesnika dovoljno da glavni izvršilac ostvari samo nehatno krivično delo
    • shvatanje da podstrekavanje u nehatnom delu nije saučesništvo nego posredno izvršilaštvo
    • ako se pođe od limitirane akcesornosti pre će postojati saučesništvo ako kod izvršioca postoji nehat

Krivicu izvršioce ne treba zahvetavi jer je individualna

• nije relevantna za saučesnike
• za njihovu odgovornost, krivica mora postojati kod svakog saučesnika

Krivično delo se može vršiti zajednički, od strane više lica.

Učestvovanje više lica u ostvarenju krivičnog dela se može ispoljiti na različite načine: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja krivičnog dela, pa sve do glavne uloge u ostvarenju krivičnog dela. Međutim, ne smatra se svako učestvovanje saučesništvom.

• nije svako učestvovanje saučesništvo u krivičnopravnom smislu, zato je potrebno da se ono razgraniči u odnosu na forme učešća koja ne zaslužuju da budu obuhvaćene kriminalnom zonom i u odnosu na ono što predstavlja najintenzivniju formu učešća u ostvarenju krivičnog dela, tj. izvršilaštva

Može se govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivično delo:

1. Izvršilac
2. Saučesnici
3. Lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da treba reagovati krivičnim pravom.

• saučesnike treba razlikovati od izvršioca i od ostalih lica koje ne treba smatrati saučesnicima s obzirom na njihov zanemarljiv doprinos ostvarenju krivičnog dela

Saučeništvo je ostvarenje krivičnog dela od strane više lica.

Pored objektivne veze koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata krivičnog dela, između tih lica mora postojati i subjektivna veza – ona se sastoji u svesti o zajedničkom delovanju.

Saučesništvo je zajedničko ostvarivanje krivičnog dela od strane više lica, uz postojanje svesti kod njih da zajednički deluju

• svest o zajedničkom delovanju mora postojati kod saučesnika, ali ne i kod izvršioca krivičnog dela

U pogledu pojma izvršioca razlikuju se restriktivno i ekstenzivno shvatanje:

• prema restriktivnom shvatanju izvršilac je lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića krivičnog dela, koje samo preduzima radnju izvršenja
• prema ekstenzivnom shvatanju izvršilac je lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju krivičnog dela
  • negira se institut saučesništva, odnosno ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika

Kod nas je prihvaćeno restriktivno shvatanje, što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika.

U okviru tog shvatanja razlikuju se dva pojma izvršioca:

• Uži – Izvršilac je lice koje samo vrši krivično delo
• Širi – Pojam izvršioca obuhvata i saizvršioca i porednog izvršioca.

 

Naše pravo prihvata uži pojam izvršioca, što znači da se pojam saizvršioca svrstava u saučesništvo, a posredni izvršilac nema jasno mesto u sistemu opšteg dela.

U našoj teoriji razlikuje se saučesništvo u užem i u širem smislu:

• U užem smislu – saučesništvo obuhvata podstrekavanje i pomaganje
• U širem smislu – obuhvata podstrekavanje, pomaganje i saizvršilaštvo

Za postojanje saučesništva potrebno da je delo izvršeno ili pokušano, odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu.

• postojanje saučesništva zavisi od toga da i je izvršilac izvršio krivično delo
  • to ne mora biti dovršeno krivično delo, dovoljno je da je ostvario neku kažnjivu fazu krivičnog dela (akcesorna priroda saučesništva)

Principalna teorija o pravnoj prirodi saušesništva polazi od toga da ono može postojati nezavisno od postojanje izvršilaštva, tj. ona i ne pravi razliku između saučesnika i izvršioca