Narodna banka Srbije

2. jula 2026.

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna specijalizovana državna organizacija sa svojstvom pravnog lica.

  • Nastupa kao centralna banka sa javnim ovlašćenjima koja ima zakonski monopol nad izdavanjem domaće valute (dinara), upravlja monetarnom politikom i nadzire finansijski sektor.
  • Istorijski kontekst: NBS je izvorno osnovana 1883. godine kao akcionarsko društvo sa državnim kapitalom („Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije“), da bi 1946. godine bila nacionalizovana.
  • Ratio legis: Potpuna institucionalna nezavisnost NBS od političkog uticaja i državnog aparata u pravnom sistemu postoji sa ciljem postizanja i održavanja stabilnosti cena i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema države.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni okvir: Status NBS je utemeljen u Ustavu RS, Zakonu o Narodnoj banci Srbije, ali i zakonima iz posebnih oblasti (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju). Kao imalac javnih ovlašćenja, primenjuje i Zakon o opštem upravnom postupku.
  • Imovina i kapital: NBS nema svoju imovinu, već koristi imovinu Republike Srbije, koja je i vlasnik celokupnog kapitala.
    • Minimalni osnovni kapital iznosi 10 milijardi dinara.
    • Posebne rezerve iznose najmanje 20 milijardi dinara.
    • Eventualni gubitak koji premašuje rezerve pokriva se iz budžeta RS.
  • Odgovornost za obaveze i štetu:
    • Za obaveze NBS prema trećim licima jemči Republika Srbija.
    • NBS objektivno odgovara za štetu nastalu njenim nezakonitim ili nepravilnim radom (ustavna kategorija).
    • Zaposleni u NBS (uključujući guvernera) ne odgovaraju lično, osim ako se dokaže da su štetu prouzrokovali namerno ili iz krajnje nepažnje (tada imaju obavezu da NBS-u naknade štetu i troškove).

Organi društva (Upravljanje) Upravljanje NBS je specifično i vrši se kroz tri ključna organa, za čije se članove zahteva minimum 10 godina iskustva i zabranjeno im je obavljanje drugih javnih funkcija:

  • 1. Guverner:
    • Zastupa i predstavlja NBS i rukovodi njenim poslovanjem.
    • Bira ga Narodna skupština na predlog predsednika RS, na mandat od 6 godina (uz mogućnost reizbora).
  • 2. Izvršni odbor:
    • Sastav: Guverner i 2 do 4 viceguvernera (viceguvernerima mandat takođe traje 6 godina, bira ih Skupština na predlog guvernera).
    • Nadležnosti: Utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, daje i oduzima dozvole za rad bankama i društvima za osiguranje.
    • Odlučivanje i kvorum: Kvorum čini većina članova. Odluka se donosi većinom od ukupnog broja članova (u slučaju parnog broja i jednake podele glasova, presuđuje glas guvernera).
  • 3. Savet guvernera:
    • Sastav: Čini ga 5 članova koje bira Narodna skupština na period od 5 godina.
    • Nadležnosti: Donošenje Statuta NBS, utvrđivanje režima kursa dinara, usvajanje finansijskih izveštaja.
    • Odlučivanje i kvorum: Kvorum je prisustvo najmanje 3 člana. Odluka je punovažna ako za nju glasa većina od ukupnog broja članova.

Nadležnosti, odlučivanje i nadzor S obzirom na to da NBS nema „članove“ sa imovinskim pravima poput klasičnih društava, u ovom delu na ispitu izlažete sledeće:

  • Upravne stvari: Odluke NBS se donose u formi rešenja koja su konačna i odmah izvršna (tužba ne odlaže izvršenje). Protiv njih se može pokrenuti upravni spor, s tim da sud ne može meritorno da presudi upravnu stvar umesto NBS (tzv. zabrana spora pune jurisdikcije).
  • Nadzor nad finansijskim sektorom:
    • Posredni nadzor: Na bazi izveštaja i dokumentacije koje učesnici dostavljaju.
    • Neposredni nadzor: Vrše ga zaposleni NBS („ovlašćena lica“) uvidom u poslovne knjige na terenu, o čemu se sastavlja zapisnik na koji subjekt ima pravo prigovora.
    • Mere: NBS može izreći pismenu opomenu, oduzeti dozvolu, naložiti otklanjanje nepravilnosti, a može izreći i novčanu kaznu (sredstva od kazni uplaćuju se direktno na račun NBS).

Zadruge

2. jula 2026.

Zadruga je specifična forma privrednog subjekta sa pravnim subjektivitetom, koju osnivaju fizička lica (zadrugari) radi ostvarivanja svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa, a koja posluje na specifičnim zadružnim principima.

  • Cilj zadruge (Princip ekskluziviteta): Za razliku od privrednih društava čiji je primarni cilj maksimizacija profita vlasnika, zadruga se osniva primarno da bi ostvarivala interese isključivo svojih članova (zadrugara).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni subjektivitet i imovina: Zadruga je pravno lice koje se upisuje u Registar privrednih subjekata (koji vodi APR), ima svoje poslovno ime, sedište i imovinu koja se nalazi u zadružnoj svojini.
  • Zabrana kompanizacije: Zadruga ne može da se organizuje kao privredno društvo, ne može se pripojiti društvu, niti promeniti oblik u privredno društvo.
  • Supsidijarna primena ZPD: Na sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o zadrugama, supsidijarno se primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
  • Vrste zadruga prema kapitalu:
    • Zadruge na udele: Zadrugari unose novčane ili nenovčane uloge. Minimalni osnovni kapital iznosi samo 100 dinara.
    • Zadruge bez udela: Osnivaju se bez osnovnog kapitala, a sredstva se obezbeđuju iz članarina koje se plaćaju u jednakom iznosu i ne vraćaju se po prestanku članstva.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Zadrugu mora osnovati najmanje pet poslovno sposobnih fizičkih lica na osnivačkoj skupštini. Samo fizička lica mogu biti zadrugari u domaćem pravu.
  • Konstitutivni akti: Osnovni akti su ugovor o osnivanju i zadružna pravila (statut zadruge).

Organi društva (Upravljanje) Zadruge imaju specifičan, hibridni sistem upravljanja, koji strogo poštuje princip demokratske kontrole – „jedan zadrugar, jedan glas“.

  • Redovni sistem organa: Organi su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
  • Izuzetak (za male zadruge): Ukoliko zadruga ima manje od 20 zadrugara, dozvoljeno je da ima samo skupštinu i direktora (tada skupština preuzima nadležnosti odbora).
  • Sastav organa: Članove upravnog i nadzornog odbora bira skupština isključivo iz reda zadrugara, dok direktor koga bira nadležni organ ne mora obavezno biti zadrugar.

Prava i obaveze članova i pravila poslovanja

  • Zadružni principi (Međunarodni standardi): Rad zadruge počiva na 7 principa: dobrovoljno i otvoreno članstvo, demokratska kontrola, ekonomsko učešće zadrugara, autonomija, edukacija, saradnja i briga za zajednicu.
  • Zaštita kapitala (Rezerve): Zadruge formiraju neobavezne zakonske rezerve: zadružni fond (za investicije) i rezervni fond (za pokriće gubitaka). Sredstva iz ovih fondova stiču karakter „socijalnog kapitala“ i ne mogu se koristiti za raspodelu zadrugarima.
  • Raspodela dobiti: Dobit se deli tek nakon pokrića gubitaka i unosa u fondove. Zadrugar učestvuje u raspodeli srazmerno visini svog uloga i obimu prometa koji je ostvario preko zadruge (članovi zadruga bez udela nemaju pravo na dobit).
  • Odgovornost za obaveze: Zadruga odgovara celokupnom imovinom, a zadrugari ograničeno do visine svog uloga.
    • Ratio legis (Proboj pravne ličnosti): Ukoliko zadrugari zloupotrebe zadrugu za prevarne ciljeve ili raspolažu njenom imovinom kao sopstvenom, solidarno i neograničeno odgovaraju za njene obaveze (isto kao i kod DOO).

Udruživanje i Prestanak/Statusne promene

  • Udruživanje: Zadruge se mogu udruživati u složene zadruge (najmanje 2 zadruge) i zadružne saveze (najmanje 10 osnivača, radi zaštite i stručne pomoći).
  • Prestanak: Zadruga gubi pravni subjektivitet brisanjem iz registra, kojem obavezno prethodi postupak likvidacije, stečaja ili sprovođenja statusnih promena.

Društva slobodnih profesija

2. jula 2026.

Društvo slobodnih profesija je specifična forma društva koje osnivaju pripadnici slobodnih profesija (lekari, advokati, poreski savetnici, revizori, arhitekte) radi obavljanja tih specifičnih delatnosti.

  • Ratio legis: Klijenti od ovih lica prvenstveno očekuju lične i posebne individualne sposobnosti (izrazit intuitu personae karakter), a ne oslanjanje na opšti kapacitet samog preduzeća.
  • Uporednopravni kontekst: U sistemima sa dugom pravnom tradicijom, ove delatnosti se ne smatraju privrednim, zbog čega klasične forme privrednih društava profesionalcima nisu dostupne, već postoje posebni oblici (npr. Partnerschaftsgesellschaften u Nemačkoj) strogo prilagođeni njihovim potrebama.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • U važećem pravu Republike Srbije ne postoji opšta forma društva slobodnih profesija koja bi bila na jedinstven način uređena i dostupna svim profesijama.
  • Lica koja se bave ovim profesijama se u Srbiji načelno organizuju u formi nekog od klasičnih privrednih društava, uz primenu opštih pravila Zakona o privrednim društvima (ZPD).
  • Ipak, pojedini posebni zakoni propisuju specifične forme koje po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju društva slobodnih profesija, od kojih su najznačajniji advokatsko ortačko društvo i društvo za reviziju.
  • Kao opšta karakteristika ovih specifičnih društava ističe se to da svi ili većina članova moraju pripadati konkretnoj profesiji, da oni neposredno vode poslove i pružaju usluge klijentima, te da lično odgovaraju za svoje neprofesionalno postupanje, ali ne i za greške ostalih članova društva.

Specifični oblici u pozitivnom pravu

  • Advokatsko ortačko društvo (AOD):
    • Osniva se ugovorom između dva ili više advokata.
    • Za razliku od zajedničke advokatske kancelarije (koja počiva samo na ugovoru), AOD stiče svojstvo pravnog lica i ima odvojeni pravni subjektivitet u odnosu na svoje članove.
    • Postupak registracije se vrši upisom u poseban imenik advokatskih ortačkih društava koji vodi Advokatska komora.
  • Društvo za reviziju:
    • Predstavlja specijalizovano privredno društvo koje se osniva na osnovu posebne dozvole Ministarstva finansija.
    • Ono može otpočeti sa obavljanjem delatnosti tek nakon upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora, koji vodi Komora ovlašćenih revizora.

Organi društva (Upravljanje i Zastupanje)

  • Kod društva za reviziju, zakon striktno zahteva da većina, a najviše tri četvrtine članova organa upravljanja, obavezno moraju imati svojstvo licenciranog ovlašćenog revizora ili drugog društva za reviziju.
  • Takođe, radi zaštite struke, isključivo licencirani ovlašćeni revizori mogu biti ovlašćeni za zastupanje ovog društva prema trećim licima.

Prava i obaveze članova (Uslovi za poslovanje)

  • Specifičnosti kod AOD:
    • Osnivači i članovi mogu biti isključivo advokati.
    • Jedina dozvoljena delatnost društva je advokatura, a usluge u ime društva mogu da pružaju isključivo advokati koji su njegovi članovi.
    • Zakon o advokaturi izričito zabranjuje da se advokati organizuju u formi nekog drugog, klasičnog privrednog društva za pružanje advokatskih usluga.
    • Za sva pitanja koja nisu uređena Zakonom o advokaturi, na AOD se supsidijarno primenjuju pravila ZPD-a koja važe za ortačko društvo.
  • Specifičnosti kod društva za reviziju:
    • Članovi koji raspolažu sa većinom glasačkih prava u društvu obavezno moraju biti licencirani ovlašćeni revizori ili druga revizorska društva.
    • Uz sve navedene specifičnosti Zakona o reviziji, na ovo društvo se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima.

Javna preduzeća

2. jula 2026.

Javno preduzeće je specifična forma privrednog subjekta sa svojstvom pravnog lica kog osniva država radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa.

  • Ratio legis: Delatnosti od opšteg interesa (npr. energetika, komunalne delatnosti, saobraćaj) zahtevaju trajno i redovno zadovoljavanje potreba građana. Njihov kontinuitet mora biti zaštićen zakonom, nezavisno od isključivo komercijalnih interesa samog preduzeća.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Javno preduzeće nije privredno društvo, već poseban subjekt javnog sektora uređen Zakonom o javnim preduzećima (ZJP).
  • Supsidijarna primena ZPD: Za sva statusnopravna pitanja koja ZJP ne uredi, na javna preduzeća se supsidijarno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima koja važe za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
  • Vlasništvo (100%): Država (odnosno autonomna pokrajina ili lokalna samouprava) je jedini osnivač i član sa 100% udela.
  • Javna ovlašćenja: Radi lakšeg ostvarivanja opšteg interesa, javnom preduzeću se često poveravaju javna ovlašćenja, pri čemu se ono tada tretira kao imalac tih ovlašćenja u smislu zakona o državnoj upravi.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Isključivo javnopravne teritorijalne jedinice – Republika Srbija, autonomna pokrajina (AP) ili jedinica lokalne samouprave (JLS).
  • Akti: Preduzeće ima osnivački akt (donosi ga Vlada RS ili skupština AP/JLS), statut i druge opšte akte (poput tarife).
  • Registracija: Svojstvo pravnog lica preduzeće stiče tek upisom u Registar privrednih subjekata, a delatnost otpočinje tek kada nadležni organ utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Organi društva (Upravljanje) Za razliku od klasičnih društava kapitala, javno preduzeće nema skupštinu. Zakon specifično propisuje dva organa: Nadzorni odbor i direktora.

  • Nadzorni odbor (NO):
    • Sastav i kvorum: Ako je osnivač Republika Srbija, NO ima 5 članova, a ako je osnivač AP ili JLS, onda ima 3 člana (mandat je 4 godine). Obavezno se jedan član bira kao predstavnik zaposlenih. Republička preduzeća moraju imati i jednog nezavisnog člana NO.
    • Nadležnosti: Spaja klasične nadležnosti skupštine i nadzornog odbora (usvaja statut, plan poslovanja, finansijske izveštaje, odlučuje o statusnim promenama i kontroliše direktora). Ključno ograničenje: Za sve najbitnije odluke (statut, program poslovanja), NO može doneti odluku samo uz saglasnost osnivača (Vlade ili lokalne skupštine).
    • Republička javna preduzeća obavezno formiraju i komisiju za reviziju, kojom predsedava nezavisni član NO.
  • Direktor:
    • Bira se isključivo preko javnog konkursa, a imenuje ga Vlada RS ili nadležni lokalni organ.
    • Status: Direktor je po sili zakona javni funkcioner, zbog čega podleže strogim propisima o sprečavanju korupcije, prijavi imovine i sukobu interesa.
    • Zastupa preduzeće i vodi poslovanje. Bira svoje izvršne direktore (kojih može biti maksimalno sedam). Izvršni direktori nemaju sopstvene nadležnosti, već rade samo u granicama ovlašćenja koja im delegira direktor.

Specifičnosti klasičnih privrednih društava sa učešćem države Država može osnovati i klasična AD ili DOO, pri čemu postoje tri bitna izuzetka od opštih pravila ZPD-a:

  1. Društva (AD/DOO) u 100% javnom vlasništvu (koja obavljaju delatnost od opšteg interesa): Na njih se rigorozno primenjuju pravila za javna preduzeća – direktor se bira javnim konkursom i javni je funkcioner, primarni cilj je opšti interes, a predstavnik države u Skupštini mora ispunjavati iste uslove kao član NO u javnom preduzeću.
  2. Društva od strateškog značaja: Država u njima poseduje najmanje 25% kapitala. Ako država ima kontrolni paket, primenjuju se odredbe ZJP o programu poslovanja i javnosti u radu.
  3. AD sa zlatnim akcijama: Zlatna akcija daje državi pravo veta ili kontrole nad bitnim odlukama u akcionarskom društvu bez obzira na udeo u kapitalu. Pravilo: Kako ZPD ne poznaje ovakvu akciju, ona apsolutno mora biti propisana posebnim zakonom da bi bila dozvoljena.

Prestanak/Statusne promene

  • U pogledu redovnog prestanka, usled pravne praznine u ZJP, supsidijarno se primenjuju pravila ZPD za društvo sa ograničenom odgovornošću.
  • Stečaj i zaštita (Izuzetak): Prema Zakonu o stečaju, nad javnim preduzećem se ne može otvoriti stečajni postupak ukoliko se ono isključivo ili pretežno finansira iz javnih prihoda (budžeta).
  • Odgovornost: U situaciji kada se nad javnim preduzećem ne može sprovesti stečaj (jer je država obezbedila takav model finansiranja), osnivač (država) solidarno odgovara za sve njegove obaveze.

Centralni registar hartija od vrednosti

1. jula 2026.

Centralni registar (CRHOV) je specijalizovano akcionarsko društvo sa većinskim učešćem države, koje vodi centralizovanu elektronsku evidenciju finansijskih instrumenata, bavi se čuvanjem materijalizovanih hartija, kao i kliringom i saldiranjem (obračunom i izvršenjem) poslova u trgovini na tržištu kapitala.

  • Ratio legis: Budući da su hartije od vrednosti u modernom pravu dematerijalizovane (postoje isključivo kao elektronski zapis), neophodno je postojanje centralnog, visoko zaštićenog tela koje omogućava efikasan prenos prava bez fizičkog pomeranja hartija, čime se obezbeđuje pravna sigurnost celokupnog tržišta kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma i subjektivitet: Organizovan je u formi akcionarskog društva na koje se primenjuje Zakon o tržištu kapitala, a supsidijarno ZPD. CRHOV može izdavati samo obične akcije sa pravom glasa.
  • Javna ovlašćenja: Povereni su mu poslovi državne uprave (vođenje registara), te se u tom delu primenjuju pravila upravnog prava, postupak se vodi po Zakonu o opštem upravnom postupku, a protiv rešenja je dozvoljen upravni spor.
  • Vlasnička struktura i osnovni kapital: Minimalni novčani deo osnovnog kapitala iznosi 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Država Srbija po zakonu mora zadržati minimum 51% akcija (većinsko učešće države).
  • Delegiranje poslova: CRHOV može poveriti obavljanje poslova iz svoje delatnosti trećem licu isključivo uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Osnivanje i akti

  • Osnivanje: Osniva se po sistemu državne odluke (osnivač je Republika Srbija).
  • Akti: Osnovni akti su statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi.
  • Intervencija države: Za donošenje svih opštih akata apsolutno je neophodna prethodna saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Komisija čak ima ovlašćenje da direktno nametne i donese opšti akt koji obavezuje CRHOV ukoliko ovo društvo odbije nalog da ga samo usvoji.

Organi društva (Upravljanje) Upravljanje se odvija po strogim pravilima Zakona o tržištu kapitala.

  • Skupština akcionara: Budući da je država isključivi ili većinski vlasnik, odluke u nadležnosti skupštine donosi Vlada Republike Srbije preko ovlašćenih predstavnika.
  • Upravni odbor: Ima 4 člana i predsednika. Članove imenuje Skupština, ali uz prethodnu saglasnost Komisije.
  • Direktor: Imenuje ga Vlada (na predlog Ministarstva finansija i uz saglasnost Komisije). Zaštitno pravilo: Direktor izričito ne može biti istovremeno i predsednik Upravnog odbora.
  • Mandat članova uprave (direktora i članova UO) traje 4 godine, uz mogućnost ponovnog izbora.

Članovi, prava poslovanja i Registar Za razliku od klasičnih društava, ovde ne govorimo o pravima akcionara u klasičnom smislu, već o pravima profesionalnih članova i vođenju imovine klijenata.

  • Članstvo: Sa Centralnim registrom direktno posluju isključivo profesionalni članovi (Republika Srbija, NBS, banke, investiciona društva, berze). Građani i privreda uslugama pristupaju samo posredno, preko ovih članova.
  • Registar i vrste računa: Vodi se strogo kao elektronska evidencija. Najznačajniji računi su:
    • Vlasnički račun (glasi na ime vlasnika hartije).
    • Zbirni (kastodi) račun (vodi se na ime banke ili brokera, a hartije su zapravo u vlasništvu njihovih klijenata – tzv. skrivenih vlasnika).
    • Depo račun (privremeni račun za deponovanje akcija tokom postupka preuzimanja akcionarskih društava).
    • Založni račun (za upis založnog prava).
  • Tajnost podataka: Registar nije javna knjiga. Podaci su tajni, uz izuzetak evidencije o velikim akcionarima (izdavaocima), broju izdatih hartija i korporativnim aktivnostima, koji su javno dostupni na sajtu CRHOV-a.
  • Sigurnost: CRHOV mora obavezno imati dva odvojena, fizički udaljena računarska sistema (primarni i sekundarni) radi sigurnosti podataka.

Kontrola i nadzor Budući da CRHOV čini „nervni sistem“ finansijskog tržišta, zakon mu ne predviđa klasičan stečaj, a nadzor je najstrože definisan.

  • Dvostruki nadzor: Glavnu kontrolu vrši Komisija za hartije od vrednosti, dok Narodna banka Srbije (NBS) kontroliše isključivo deo poslovanja koji se odnosi na platni promet (novčane račune).
  • Specifičnost sankcije: Ukoliko se utvrdi nezakonitost, Komisija može izricati mere i opomene, ali ni u kom slučaju ne sme (čak ni privremeno) zabraniti Centralnom registru obavljanje delatnosti, jer bi to paralisalo čitavo tržište kapitala u državi. S druge strane, sam CRHOV ima pravo da izrekne meru suspenzije ili isključenja svojim članovima (brokerima/bankama) ako krše zakon.

Društva za upravljanje investicionim fondovima

1. jula 2026.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima je specijalizovano privredno društvo koje se isključivo bavi organizovanjem (osnivanjem) i upravljanjem investicionim fondovima.

  • Upravljanje se po sili zakona (kod fondova bez pravnog lica) ili ugovorom (kod fondova sa svojstvom pravnog lica) poverava ovom društvu.
  • Ratio legis: Budući da ova društva upravljaju tuđim kapitalom podložnim riziku, a pod uticajem strogih pravila poreklom iz prava EU (npr. o UCITS fondovima), osnivanje i rad ovih društava regulisani su prvenstveno posebnim zakonima, uz supsidijarnu primenu Zakona o privrednim društvima (ZPD) radi postizanja maksimalne sigurnosti ulagača.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Pravna forma strogo zavisi od vrste fonda kojim se upravlja:
    • Društvo za upravljanje UCITS fondom: mora biti isključivo organizovano kao nejavno akcionarsko društvo sa dvodomnim upravljanjem.
    • Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom (AIF): može se osnovati kao DOO ili nejavno AD. Izuzetak: takozvano veliko društvo za upravljanje AIF-om uvek se osniva kao dvodomno AD.
  • Poslovno ime: Mora obavezno sadržati naznaku osnovne vrste društva (npr. „društvo za upravljanje UCITS fondom”) i zaštićeno je od neovlašćenog korišćenja trećih lica.
  • Delatnost: U osnovnu delatnost spada isključivo upravljanje imovinom, rizicima i administracijom fonda. Uz dozvolu Komisije za hartije od vrednosti, društvo može dobiti pravo obavljanja dodatnih delatnosti (upravljanje portfoliom, savetovanje), ali mu je izričito zabranjeno obavljanje drugih poslova, kao i sticanje učešća u drugim pravnim licima ili u kapitalu depozitara.
  • Minimalni osnovni kapital: Mora biti obezbeđen isključivo u novcu, a iznosi zavise od vrste društva (od minimalnih 70.000 evra za malo društvo za AIF, do 300.000 evra za specifične zatvorene fondove).
  • Održavanje kapitala (Sistem zaštite): Društvo mora obezbediti održavanje kapitala koji u svakom trenutku ne sme biti manji od zakonskog minimuma, ili od 1/4 fiksnih opštih troškova iz prethodne poslovne godine, primenjujući viši od ta dva iznosa.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Iako mogu biti domaća ili strana lica, postoji striktno ograničenje kod društva za upravljanje UCITS fondom – osnivač ne sme biti lice sa većinskim državnim kapitalom (izuzev državnih banaka i osiguravajućih društava).
  • Postupak (Sistem dozvole): Društvo se osniva u upravnom postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti podnošenjem zahteva za izdavanje dozvole za rad. Nakon prijema rešenja o dozvoli, registruje se u Registru privrednih subjekata, čime stiče pravni subjektivitet.

Organi društva (Upravljanje)

  • Organi se formiraju po opštim pravilima ZPD-a, zavisno od obavezne forme društva.
  • Kvorum uprave („princip četiri oka“): Društvo obavezno mora da ima najmanje dva člana uprave koji zajedno vode poslove i zajednički ga zastupaju.
  • Nadležnosti i cenzus: Imenovanje bilo kog člana uprave, s obzirom na tražene stručne uslove i ugled, podrazumeva prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Sticanje kvalifikovanog učešća: Učešće koje nosi posredno ili neposredno 10% kapitala ili prava glasa (ili nosi značajan uticaj na upravljanje) podleže prethodnoj saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti. Jedno lice sme imati takvo učešće isključivo u jednom društvu za upravljanje.
  • Sankcija: Sticanje mimo ovakvog odobrenja Komisije prouzrokuje gubitak prava glasa za udeo, i nameće se zakonska obaveza da se to učešće otuđi.

Prestanak/Statusne promene i Kontrola

  • Nadzor: Institucionalnu i neposrednu, stalnu kontrolu nad poslovanjem vrši Komisija za hartije od vrednosti, koja ima nadležnost izricanja mera radi otklanjanja nezakonitosti. Protiv njenih konačnih rešenja dopušteno je vođenje upravnog spora.
  • Prestanak: Uz opšte razloge prema ZPD-u (kao kod svakog AD ili DOO), propisan je i specifičan razlog prestanka usled oduzimanja dozvole za rad od strane nadležne Komisije.

Investicioni fondovi

1. jula 2026.

Investicioni fond je specijalizovano društvo koje se bavi prikupljanjem slobodnih novčanih sredstava članova (investitora) u cilju njihovog zajedničkog ulaganja u finansijske instrumente i druge oblike imovine, a u skladu sa unapred utvrđenom investicionom politikom.

  • Ratio legis: Pod uticajem prava Evropske unije, investicioni fondovi se nazivaju i „institucije kolektivnog investiranja“. Njihova svrha je da se udruživanjem sredstava malih i velikih ulagača postigne ekonomija obima, bolja diverzifikacija rizika i stručnije upravljanje nego što bi to pojedinac mogao samostalno da ostvari.

Pravna priroda, vrste i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Fond može biti društvo bez pravnog subjektiviteta (zasebna imovinska masa, što je u Srbiji uvek slučaj kod otvorenih fondova) ili specijalizovano privredno društvo sa pravnim subjektivitetom (obavezno u formi AD ili DOO, što je rezervisano za zatvorene fondove).
  • Poslovno ime / Naziv: Mora jasno da sadrži oznaku vrste fonda (npr. „otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom”, „UCITS fond”, „AIF”) i zaštićeno je od neovlašćenog korišćenja trećih lica.
  • Osnovne podele:
    • Javni (upućuju javnu ponudu svim licima) i privatni (za zatvoreni krug, po pravilu, profesionalnih ulagača).
    • Otvoreni (postoji obaveza da se udeli na zahtev člana otkupe iz imovine fonda) i zatvoreni (otkup nije moguć na zahtev, osim u izuzetnim slučajevima predviđenim ZPD-om).
    • UCITS fondovi (najstrože regulisani, javni, otvoreni fondovi za ulaganje u likvidnu imovinu) i AIF – alternativni investicioni fondovi (svi fondovi koji ne potpadaju pod UCITS pravila).

Osnivanje i akti

  • Sistem dozvole: Fond ne nastaje slobodno, već ga osniva društvo za upravljanje, i to isključivo uz prethodnu dozvolu koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti.
  • Osnivački kapital: Ulozi članova mogu biti isključivo u novcu. Za početak rada UCITS fonda neophodno je prikupiti najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
  • Akti: Svaki fond mora imati pravila poslovanja, a javni fondovi izrađuju i objavljuju prospekt (dokument sa svim informacijama bitnim za investitore). Fondovi u formi privrednog društva (AD/DOO) donose i osnivački akt i statut u skladu sa ZPD-om.

Organi društva (Upravljanje) Fondovi imaju visoko specifičan model u kome je upravljanje najčešće povereno eksternom subjektu.

  • Društvo za upravljanje: Fondom po pravilu rukovodi posebno društvo za upravljanje investicionim fondovima. (Izuzetak je zatvoreni AIF sa pravnim licem koji može imati interno upravljanje preko sopstvenih organa).
  • Depozitar: Da bi se sprečile zloupotrebe, upravljanje imovinom je odvojeno od njenog čuvanja. Čuvanje se poverava depozitaru (ovlašćenoj banci), koja istovremeno strogo kontroliše zakonitost tokova novca i raspolaganja imovinom.
  • Specifičnosti za fondove AD/DOO:
    • Sva ovlašćenja za sazivanje skupštine po pravilu pripadaju društvu za upravljanje (nadzorni odbor je može sazvati samo dvotrećinskom većinom).
    • Ako je osnovni kapital fonda veći od 200.000 evra, obavezno je dvodomno upravljanje.
    • Nadzorni odbor mora imati najmanje 5 članova (za javnu ponudu) ili 3 člana (za privatnu ponudu), uz uslov da članovi ispunjavaju stroge kriterijume stručnosti i nezavisnosti u odnosu na društvo za upravljanje ili depozitara.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Investicione jedinice, udeli i akcije: Članovi fonda bez pravnog lica dobijaju dematerijalizovane investicione jedinice (koje se vode na elektronskim računima), dok se u DOO fondu stiču udeli, a u AD fondu akcije.
  • Prava: Sticanjem ovih instrumenata, članovi imaju pravo na srazmerni udeo u posebnoj imovini fonda, srazmerni deo prihoda, kao i na likvidacioni ostatak. Članovi otvorenog fonda imaju i pravo da zahtevaju otkup svoje jedinice.
  • Ograničenja ulaganja (Zaštita kapitala): Kako bi se disperzovao rizik za članove, zakonom su propisana najstroža ograničenja ulaganja po vrsti i obimu (posebno za UCITS fondove). Takođe, najstrože je zabranjeno ulaganje imovine fonda u lica povezana sa društvom za upravljanje (kako bi se izbegao sukob interesa), kao i davanje zajmova trećim licima.

Prestanak/Statusne promene i Kontrola

  • Kontrola (Nadzor): Isključivi stalni (posredni i neposredni) nadzor nad fondovima vrši Komisija za hartije od vrednosti, koja može izricati opomene, novčane kazne, obustavljati imenovanja direktora, i konačno, oduzimati dozvole za rad.
  • Prestanak:
    • Investicioni fondovi sa pravnim licem (AD, DOO) prestaju redovnim putem: likvidacijom, stečajem ili statusnim promenama (za koje je neophodna dozvola Komisije).
    • Investicioni fondovi bez pravnog lica se raspuštaju i sprovodi se unovčenje imovine ukoliko: trajnije ostanu bez društva za upravljanje ili depozitara, imovina padne ispod minimuma, ili to po službenoj dužnosti naloži Komisija. Sama volja članova ne može dovesti do raspuštanja.

Investiciona društva

1. jula 2026.

Investiciono društvo je specijalizovani privredni subjekt koji se na tržištu kapitala bavi pružanjem investicionih usluga (za račun klijenata) ili obavljanjem investicionih aktivnosti (za sopstveni račun), a čiji su predmet finansijski instrumenti (hartije od vrednosti, derivati i sl.).

  • Ratio legis: Budući da ova društva drže i raspolažu novcem i hartijama od vrednosti klijenata, neophodna su stroga kompanijskopravna pravila kako bi se zaštitili investitori i očuvalo poverenje u tržište kapitala.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Investiciono društvo se obavezno osniva i organizuje kao akcionarsko društvo. Ukoliko mu je ovo osnovna delatnost, naziva se brokersko-dilersko društvo (mada iste poslove može obavljati i banka preko posebnog dela pod nazivom ovlašćena banka).
  • Minimalni osnovni kapital: Za razliku od običnog AD, ovde je novčani cenzus znatno viši i zavisi od nivoa preuzetog rizika poslovanja:
    • 50.000 evra – za najmanje rizične usluge (samo prijem i prenos naloga, bez držanja novca klijenata).
    • 125.000 evra – osnovni iznos za većinu investicionih usluga.
    • 200.000 evra – ako društvo trguje za sopstveni račun (dilerski poslovi).
    • 730.000 evra – za najrizičnije poslove (usluge pokroviteljstva i upravljanje multilateralnom trgovačkom platformom – MTP).
  • Adekvatnost kapitala i rizici: Društvo je dužno da posluje po načelima solventnosti i likvidnosti. Njegov neto kapital nikada ne sme pasti ispod zakonskog minimuma, niti sme biti manji od 1/4 opštih troškova iz prethodne godine, i uvek mora pokrivati tržišne, kreditne i operativne rizike.

Osnivanje i akti

  • Sistem dozvole: Društvo se osniva u strogom postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti, koja izdaje dozvolu za rad (za konkretne usluge i aktivnosti).
  • Akti i dokumentacija: Uz zahtev se podnose osnivački akt, statut, pravilnik o tarifi, predlog programa poslovanja, kao i dokazi o uplaćenom kapitalu i članstvu u Fondu za zaštitu investitora.
  • Postupak registracije: Komisija donosi odluku u roku od 60 dana. Nakon dobijanja dozvole, osnivači imaju rok od 30 dana da društvo upišu u Registar privrednih subjekata. Svojstvo pravnog lica društvo stiče tek upisom u registar (ako se propusti rok, dozvola se poništava).

Organi društva (Upravljanje)

  • Sistem upravljanja: Primenjuju se opšta pravila Zakona o privrednim društvima, što znači da osnivači imaju slobodu izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja.
  • Uslovi za članove uprave: Imenovanje bilo kog člana uprave (direktora, člana odbora direktora, nadzornog ili izvršnog odbora) moguće je isključivo uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Uslov su poslovni ugled, neosuđivanost i najmanje tri godine radnog iskustva sa hartijama od vrednosti.
  • Zastupanje: Društvo mora imati najmanje dva lica koja ga zastupaju (zaštitno pravilo „četiri oka“).
  • Napomena: Određene bitne odluke organa (npr. usvajanje statuta, statusne promene) proizvode pravno dejstvo tek nakon dobijanja saglasnosti Komisije.

Prava i obaveze članova/akcionara i pravila poslovanja

  • Sticanje kvalifikovanog učešća: Ako neko lice želi da kupi 10%, 20%, 33% ili 50% akcija sa pravom glasa (ili udela u kapitalu), obavezno mora da pribavi prethodnu saglasnost Komisije, koja ceni njegovu pouzdanost i finansijsku opravdanost sticanja.
  • Upravljanje rizicima: Društvo mora imati potpuno odvojenu organizacionu jedinicu zaduženu isključivo za upravljanje rizicima.
  • Izloženost (Zaštitna pravila): Izloženost društva prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme biti veća od 25% kapitala društva (najveća dozvoljena izloženost), a zbir svih rizika ne sme preći 800% kapitala.

Prestanak/Statusne promene i Kontrola

  • Nadzor i sankcije: Nadzor vrši Komisija za hartije od vrednosti (najmanje jednom godišnje neposredna kontrola). U slučaju nepravilnosti, Komisija može izreći javnu opomenu, privremeno zabraniti rad do 60 dana, ili blokirati raspolaganje imovinom.
  • Oduzimanje dozvole i Prestanak: U težim slučajevima, Komisija privremeno ili trajno oduzima dozvolu za rad.
  • Likvidacija/Stečaj: Pravna posledica trajnog oduzimanja dozvole brokersko-dilerskom društvu je po sili zakona pokretanje postupka likvidacije ili stečaja prema opštim kompanijskim pravilima.

Osiguravajuća društva

1. jula 2026.

Osiguravajuće društvo je specijalizovano privredno društvo koje se bavi delatnošću osiguranja, čiji je cilj da osiguranicima pruži sigurnost u slučaju nastupanja osiguranog slučaja, u zamenu za naplaćenu premiju.

  • Ratio legis: S obzirom na to da osiguranici prenose sopstveni rizik na društvo, neophodno je strogo regulisanje (putem Zakona o osiguranju) kako bi se osiguralo stručno i sigurno poslovanje i zaštitila privreda od nesavesnog rada.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Poslovno ime: Isključivo ova društva smeju da koriste reči „osiguranje“ i „reosiguranje“ u svom poslovnom imenu (uz obavezno navođenje oznake delatnosti).
  • Delatnost: Deli se na poslove osiguranja (životna i neživotna), reosiguranja, posredovanja i zastupanja. Strogo pravilo: Jedno društvo ne može istovremeno da se osnuje za poslove osiguranja i reosiguranja, niti naelno može mešati životna i neživotna osiguranja.
  • Oblici i minimalni osnovni kapital:
    • Akcionarsko društvo za osiguranje: Minimalni novčani kapital zavisi od vrste, npr. 2.200.000 evra za životna osiguranja.
    • Akcionarsko društvo za reosiguranje: Minimalni kapital iznosi 3.200.000 evra.
    • Društva za posredovanje i zastupanje: Mogu se osnovati i kao društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), uz podignut prag minimalnog kapitala na 12.500 evra.
    • Društvo za uzajamno osiguranje (DUO): Specifičan oblik koji ne posluje radi dobiti, već poslove obavlja isključivo u interesu svojih članova po principu uzajamnosti i solidarnosti.
  • Imovina i adekvatnost kapitala: Društvo mora imati strogo namensku strukturu imovine (tehničke rezerve i garantne rezerve) i održavati propisanu adekvatnost kapitala (marginu solventnosti) kako bi moglo da isplati obaveze.
  • Sistem upravljanja (Aktuarstvo): Društva moraju imati ovlašćenog aktuara (stručnjaka koji uz pomoć matematike i statistike meri rizike na naučnoj osnovi), kao i sisteme upravljanja rizicima i interne revizije.

Osnivanje i akti

  • Sistem dozvole: Za razliku od običnih društava, osnivanje se vrši u rigoroznom postupku pred Narodnom bankom Srbije (NBS).
  • Postupak:
    1. Osnivači podnose zahtev NBS, koja odlučuje u roku od 60 dana.
    2. Nakon rešenja o dozvoli za rad, u roku od 30 dana se mora održati osnivačka skupština.
    3. Prijava za upis u Registar privrednih subjekata podnosi se u dodatnom roku od 30 dana od prijema dozvole. Društvo tek upisom stiče pravni subjektivitet.

Organi društva (Upravljanje u AD za osiguranje) Upravljanje je dvodomno i pod stalnim nadzorom NBS.

  • Skupština akcionara: NBS ima pravo da zahteva dodavanje tačaka na dnevni red, a njen predstavnik može prisustvovati sednicama.
  • Nadzorni odbor (nadzorna funkcija): Ima najmanje 3 člana (bira ih skupština). Najmanje 1/3 članova moraju biti nezavisna lica.
  • Izvršni odbor (izvršna funkcija): Ima najmanje 2 člana (bira ih nadzorni odbor). Predsednik zastupa društvo, ali je za svaki posao obavezan supotpis još jednog člana (princip „četiri oka“).
  • Ključni uslov: Za imenovanje bilo kog člana uprave (NO ili IO) apsolutno je neophodna prethodna saglasnost NBS, koja ceni njihov poslovni ugled i stručnost.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Sticanje kvalifikovanog učešća: Ako neko lice želi da posredno ili neposredno stekne 10% ili više glasačkih prava (ili učešća u kapitalu), mora pribaviti prethodnu saglasnost NBS.
  • Sankcije: Ukoliko se učešće stekne bez ove saglasnosti, pravni posao je ništav, lice gubi glasačka prava i pravo na dividendu, i nalaže mu se otuđenje stečenog učešća.
  • Specifičnosti kod DUO: Članovi su istovremeno osiguranici koji imaju obavezu uplate doprinosa (sa ograničenom ili neograničenom obavezom krpljenja eventualnog manjka).

Prestanak i kontrola

  • Nadzor: Isključivu kontrolu vrši NBS (neposredno i posredno) i može izricati mere u upravnom postupku, sve do oduzimanja dozvole za rad.
  • Prestanak: Društvo se briše iz registra na osnovu prestanka dozvole za rad (koja se gubi usled dobrovoljne likvidacije, oduzimanja od strane NBS ili statusne promene), za šta je uvek potrebna saglasnost NBS.
  • Likvidacija i stečaj:
    • Kod dobrovoljne likvidacije, likvidacioni upravnik mora ispunjavati iste stroge uslove kao i član uprave.
    • Kada NBS oduzme dozvolu (npr. zbog kršenja zakona), pokreće se prinudna likvidacija ili stečaj, a funkciju upravnika po sili zakona preuzima Agencija za osiguranje depozita.

Organizatori tržišta (berze i mtp)

1. jula 2026.

Organizator tržišta je specijalizovani privredni subjekt koji se bavi upravljanjem multilateralnim sistemom za trgovinu, odnosno takozvanim tržišnim središtem.

  • Uloga organizatora je da povezuje ponudu i tražnju za određenim predmetima trgovanja, posreduje između prodavaca i kupaca, uparuje njihove komplementarne ponude za prodaju ili kupovinu i omogućava zaključenje ugovora.
  • Ratio legis: Strogo pravno uređenje ovih subjekata neophodno je radi sprečavanja zloupotreba i nepoštenog upravljanja koje može izazvati teške negativne posledice po same učesnike, ali i po celokupnu privredu i društvo.
  • Prema vrsti tržišta koje organizuju, dele se na organizatore tržišta kapitala (povezuju kupce i prodavce finansijskih instrumenata) i organizatore tržišta roba (robne berze, koje spajaju kupce i prodavce različitih vrsta roba i robnih derivata).
  • Organizatori tržišta kapitala dalje se dele na organizatora regulisanog tržišta (efektna berza) i organizatora multilateralne trgovačke platforme (organizator MTP).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Svi organizatori tržišta – efektna berza, organizator MTP i robna berza – obavezno se osnivaju u formi akcionarskog društva. Zbog toga se na sva pitanja koja nisu uređena specifičnim pravilima supsidijarno primenjuje Zakon o privrednim društvima (ZPD).
  • Minimalni osnovni kapital: Iznos je strogo propisan i razlikuje se u zavisnosti od vrste organizatora:
    • Efektna berza: Novčani deo iznosi najmanje 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
    • Organizator MTP: Ukoliko se osniva kao investiciono društvo, minimalni kapital iznosi 730.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ukoliko MTP-om upravlja efektna berza, kapital mora iznositi najmanje 1.000.000 evra.
    • Robna berza: Minimalni kapital iznosi 50.000.000 dinara.
  • Zabrane i sprečavanje sukoba interesa (Zaštita nepristrasnosti):
    • Efektnoj berzi je izričito zabranjeno da trguje finansijskim instrumentima, osim onih koje izdaje Republika Srbija, Narodna banka Srbije, jedinice lokalne samouprave ili specifične strane institucije. Takođe, berza, članovi njene uprave i zaposleni ne smeju davati savete o kupovini/prodaji finansijskih instrumenata niti o izboru investicionog društva.
    • Robnoj berzi, njenim članovima uprave i zaposlenima zabranjeno je da u svoje ime i za svoj račun trguju tržišnim materijalom ili daju savete o trgovanju. Na njoj se takođe ne može trgovati devizama, efektivnim stranim novcem, plemenitim metalima i električnom energijom.
    • Izuzetak: Kod organizatora MTP koji je organizovan kao investiciono društvo, ove zabrane trgovanja i savetovanja se ne primenjuju.

Osnivanje i akti

  • Sistem dozvole: Nijedan organizator tržišta ne može da se osnuje niti da radi bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti.
  • Akti: Osnivači uz zahtev za dozvolu podnose osnivački akt, statut, pravilnik o tarifi, program rada (funkcionisanja), dokaze o opremljenosti i podatke o upravi i vlasnicima.
  • Postupak registracije i rokovi:
    • Efektna berza: Komisija odlučuje o dozvoli u roku od 3 meseca. Osnivači moraju podneti prijavu za upis u Registar privrednih subjekata u roku od 30 dana od prijema rešenja.
    • Robna berza: Komisija odlučuje u roku od 60 dana. Prijava za upis podnosi se u roku od 15 dana od prijema rešenja.
  • Kvalifikovano učešće (za Efektnu berzu): Svako direktno ili indirektno sticanje kojim se dostiže ili prelazi 10%, 20%, 33% ili 50% prava glasa ili učešća u kapitalu zahteva prethodnu saglasnost Komisije. Ako se učešće stekne bez saglasnosti, licu se po sili zakona oduzima pravo glasa i nalaže se prodaja tog učešća. Takođe, efektna berza mora poslovati potpuno nezavisno od Centralnog registra, trgovaca i emitenata.

Organi društva (Upravljanje) Upravljanje i sastav organa su strogo regulisani radi očuvanja profesionalnosti.

  • Sastav organa:
    • Efektna berza: Organi su skupština akcionara, upravni odbor i direktor. Upravni odbor čine predsednik i najmanje četiri člana. Direktor ne može istovremeno biti i predsednik upravnog odbora. Društvo moraju zastupati najmanje dva ovlašćena lica.
    • Robna berza: Organi su skupština akcionara, nadzorni odbor i direktor. Nadzorni odbor i direktor čine upravu društva.
  • Saglasnost za članove uprave: Izbor bilo kog člana uprave (članova upravnog/nadzornog odbora i direktora) kod efektne i robne berze zahteva prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.
  • Uslovi i diskvalifikacije: Komisija proverava poslovni ugled, radno iskustvo (za efektu berzu najmanje 3 godine iskustva sa hartijama od vrednosti) i nepostojanje zakonskih smetnji poput krivične osuđivanosti, konflikta interesa ili statusa državnog funkcionera.

Prava i obaveze članova / Korisnika

  • Ekskluzivitet trgovanja: Na organizovanim tržištima mogu direktno trgovati isključivo njihovi članovi (kod berzi) ili korisnici (kod MTP). Sva druga lica trguju isključivo posredno, preko njih.
  • Izuzetak: Republika Srbija i Narodna banka Srbije imaju zakonsko pravo da trguju na svim ovim tržištima i kada nemaju svojstvo člana.
  • Uslovi za članstvo:
    • Član regulisanog tržišta i korisnik MTP može biti isključivo licencirano investiciono društvo.
    • Članovi robne berze trguju posredstvom licenciranih brokera. Robna berza mora imati zaposleno najmanje pet brokera sa dozvolom Komisije.
  • Kontrola članova: Organizator tržišta vrši stalnu kontrolu nad radom svojih članova/korisnika (uključujući direktan pristup knjigama i evidencijama) i ovlašćen je da im izriče mere i disciplinske sankcije u slučaju nepravilnosti.

Prestanak/Statusne promene i Nadzor

  • Nadzor nad poslovanjem: Stalni posredni i neposredni nadzor nad svim vrstama organizatora tržišta vrši Komisija za hartije od vrednosti.
  • Mere i sankcije: Ukoliko utvrdi nepravilnosti, Komisija može izreći privremene mere: javnu opomenu, privremenu obustavu trgovanja, privremenu zabranu rada (do 3 meseca za robnu berzu) ili privremenu zabranu raspolaganja imovinom.
  • Oduzimanje dozvole (Prestanak rada): U slučaju težih povreda propisa, neobavljanja delatnosti ili neispunjavanja uslova, Komisija može privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za rad organizatoru tržišta, što dovodi do prestanka obavljanja delatnosti po sili zakona.

Banke

1. jula 2026.

Banka je specijalizovani privredni subjekt koji se bavi primanjem novčanih depozita od trećih lica i davanjem kredita za sopstveni račun, kao i drugim zakonom propisanim bankarskim poslovima (platne usluge, devizni poslovi, poslovi sa hartijama od vrednosti itd.).

  • Ratio legis: Pod uticajem prava EU, banke se nazivaju i „kreditne institucije”. S obzirom na to da jedino one smeju da primaju depozite i da slobodno raspolažu tuđim novcem, to povlači visok rizik za deponente i ekonomiju. Zbog toga su banke najstrože regulisana vrsta privrednog subjekta.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravna forma: Banka u Srbiji isključivo mora biti organizovana kao akcionarsko društvo (reč je o specijalizovanom AD na koje se prioritetno primenjuje Zakon o bankama).
  • Poslovno ime: Obavezno mora da sadrži reč „banka”. Nijedan drugi subjekt ne sme da koristi ovu reč u pravnom prometu.
  • Minimalni osnovni kapital: Novčani deo osnivačkog kapitala iznosi minimum 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nenovčani ulozi su dozvoljeni, ali samo ako su u pitanju stvari i prava u funkciji poslovanja banke.
  • Održavanje kapitala: Za razliku od običnih AD, banka mora konstantno da održava svoj ukupni neto kapital (osnovni + dopunski kapital) u iznosu od najmanje 10 miliona evra, i da poštuje stroga pravila adekvatnosti kapitala u skladu sa preuzetim rizicima poslovanja.

Osnivanje i akti

  • Osnivači: Mogu biti domaća i strana fizička ili pravna lica. Ako lice stiče 5% i više glasačkih prava, mora proći posebnu proveru finansijskog stanja i poslovnog ugleda.
  • Akti: Osnivački akt i statut (koji sadrže znatno više obaveznih elemenata nego kod običnog AD). Osnivači donose i predlog poslovne politike, strategije banke i strategije upravljanja rizicima.
  • Postupak registracije (Sistem dozvole): Banka se osniva rigoroznim dvofaznim postupkom pred Narodnom bankom Srbije (NBS):
    1. Preliminarno odobrenje: NBS ocenjuje podobnost osnivača i akata (rok 90 dana).
    2. Dozvola za rad: Nakon ispunjenja uslova (uplata kapitala, prostor, oprema), NBS izdaje rešenje (rok 30 dana).
  • Osnivačka skupština: Mora se održati u roku od 30 dana od dobijanja dozvole (bira organe, usvaja statut). Zatim se u novom roku od 30 dana podnosi prijava za upis u Registar privrednih subjekata (tek tada banka stiče svojstvo pravnog lica).

Organi društva (Upravljanje) Banke imaju specifično, strogo uređeno dvodomno upravljanje uz konstantan nadzor NBS.

  • Skupština akcionara: Ima specifičnosti jer NBS može da zahteva uvrštenje tačaka u dnevni red, saziva vanredne sednice, prisustvuje sednicama (bez prava glasa) i mora dati prethodnu saglasnost na izmene statuta.
  • Upravni odbor (nadzorna funkcija): Ima najmanje 5 članova. Bira ih Skupština, ali uz prethodnu saglasnost NBS. Najmanje 1/3 članova moraju biti lica nezavisna od banke. Ne smeju biti u radnom odnosu u banci.
  • Izvršni odbor (izvršna funkcija): Ima najmanje 2 člana koje bira Upravni odbor. Predsednik IO zastupa banku, ali uvek uz supotpis još jednog člana (zaštitni princip „četiri oka”). Članovi moraju biti u radnom odnosu u banci sa punim radnim vremenom.
  • Posebni odbori: Banka je obavezna da osnuje još tri pomoćna odbora: 1. odbor za reviziju, 2. kreditni odbor, i 3. odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Prava i obaveze članova/akcionara i zaštita kapitala

  • Sticanje kvalifikovanog učešća: Za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva koje nosi 5%, 20%, 33% ili 50% glasačkih prava neophodna je prethodna saglasnost NBS. Ukoliko lice stekne akcije bez ovoga, gubi pravo glasa i nalaže mu se otuđenje.
  • Zabrane: Banci je najstrože zabranjeno da daje kredite, avanse ili jemstva radi kupovine sopstvenih akcija (takav pravni posao je ništav).
  • Upravljanje rizicima: Banka mora imati posebnu i odvojenu organizacionu jedinicu za upravljanje rizicima (kreditni, likvidnosti, tržišni). Važno pravilo: izloženost banke prema jednom licu (ili grupi povezanih lica) ne sme preći 25% kapitala banke.

Prestanak / Statusne promene i Kontrola

  • Kontrola (Nadzor): Isključivu kontrolu vrši NBS u upravnom postupku. Mere kreću od pismene opomene, preko naredbe o razrešenju članova organa, do potpunog oduzimanja dozvole za rad.
  • Prestanak: Banka se briše iz registra usled:
    1. Dobrovoljnog prestanka: Odlukom skupštine, ali isključivo uz saglasnost NBS, koja zahteva da banka obezbedi prvoklasnu bankarsku garanciju za pokriće svih obaveza.
    2. Oduzimanja dozvole za rad: Prinudno od strane NBS (zbog nelikvidnosti, teške povrede propisa).
    3. Statusne promene: Takođe strogo zavisne od dozvole NBS.
  • Likvidacioni upravnik: Za razliku od redovnih AD koja sama biraju upravnika, kod banke ulogu likvidacionog upravnika obavezno po sili zakona vrši Agencija za osiguranje depozita.

Osnovi odgovornosti za štetu

1. jula 2026.

Da bi lice (štetnik) odgovaralo za prouzrokovanu štetu, nije dovoljna samo šteta i uzročna veza, već mora postojati pravno priznat osnov odgovornosti. Naše pravo (ZOO) poznaje tri osnova odgovornosti:

  • Subjektivna odgovornost (Odgovornost po osnovu krivice): Zasniva se na krivici štetnika.
  • Objektivna odgovornost (Odgovornost bez krivice): Zasniva se na samom postojanju rizika od opasne stvari ili opasne delatnosti, bez obzira na krivicu štetnika.
  • Odgovornost po osnovu pravičnosti: Supsidijarni oblik objektivne odgovornosti usmeren na lica koja nemaju sposobnost za rasuđivanje.

Elementi i uslovi za konstituisanje

  • A) SUBJEKTI I SPOSOBNOST (Preduslov za subjektivnu odgovornost)
    • Da bi se nekom licu ponašanje moglo upisati u krivicu, ono mora imati sposobnost za rasuđivanje (deliktnu sposobnost), odnosno mora biti u stanju da shvati domašaj i posledice svojih postupaka.
    • Lica koja nemaju sposobnost za rasuđivanje su: deca do 7 godina starosti, lica sa duševnim bolestima ili zaostalim umnim razvojem, kao i lica u stanju pijanstva. Za štetu koju oni prouzrokuju odgovaraju lica koja vrše nadzor nad njima (roditelji, staraoci).
  • B) KRIVICA I NJENI STEPENI (Subjektivna odgovornost)
    • Pojam građanske krivice: Krivica postoji kada se štetnik nije ponašao onako kako je trebalo u datoj situaciji – onako kako bi se ponašao vrlo pažljiv i oprezan čovek (a ne samo prosečan!).
    • Naš zakonik (ZOO) predviđa dva osnovna oblika krivice:
      • Umišljaj (dolus):
        • Direktni umišljaj (): Štetnik je svestan posledica i preduzima radnju baš sa ciljem da šteta nastupi.
        • Eventualni umišljaj (): Štetnik je svestan posledica i pristaje na njih (miri se sa štetom), iako mu to nije bio primarni cilj.
      • Nepažnja (culpa):
        • Krajnja ili gruba nepažnja (): Štetnik se nije ponašao ni onako kako bi se ponašao iole pažljiv čovek.
        • Obična nepažnja (): Štetnik nije pokazao ni prosečnu pažnju.
  • C) OBJEKTIVNA ODGOVORNOST (Bez krivice)
    • Opasne stvari i delatnosti: Stvari (npr. motorna vozila, parne mašine) koje po svojim svojstvima mogu prouzrokovati štetu čak i kada se primeni maksimalna pažnja.
    • Za ovu štetu odgovara imalac (držalac) stvari, po pravilu da onaj ko od nečega ima koristi (uživa plodove) treba da snosi i terete/rizike: ubi emolumentum, ibi onus. Za konstituisanje obaveze naknade štete ovde se dokazuje samo postojanje štete i uzročna veza, dok se krivica ne dokazuje, niti se imalac može osloboditi dokazujući da nije kriv.

Pravne posledice i dejstvo

  • Pravna posledica postojanja osnova odgovornosti jeste uspostavljanje obligacionog odnosa (inter partes) između štetnika (ili lica koje za njega odgovara) i oštećenog, u kojem oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete.
  • Izjednačavanje krivice: U građanskom pravu (za razliku od krivičnog), gruba nepažnja se u pogledu pravnih posledica izjednačava sa umišljajem – culpa lata dolo aequiparatur.

Odgovornost po osnovu pravičnosti (Član 169 ZOO): Ukoliko štetu prouzrokuje lice koje ne odgovara (npr. dete mlađe od 7 godina ili umobolno lice), primarno odgovara roditelj/staraoc,. Međutim, u praksi se dešava da roditelj/staraoc bude insolventan (nema imovinu da plati štetu), a da samo dete/umobolno lice ima veliku ličnu imovinu (npr. iz nasleđa).

  • Ratio legis: Da šteta ne bi ostala nenadoknađena, zakonodavac poseže za pravičnim standardom: sud tada može naložiti da štetnik (koji nije kriv, jer je nesposoban za rasuđivanje!) ipak lično nadoknadi štetu. Prilikom presuđenja, sud ceni materijalno stanje i štetnika i oštećenog, ostvarujući time dublju socijalnu pravdu i zaštitu oštećenog lica.

Zakonici, pa i naš ZOO, retko eksplicitno definišu same pojmove krivice, prepuštajući to pravnoj teoriji i sudskoj praksi. Zbog toga građanskopravna teorija dominira u kreiranju shvatanja da se krivica ne vezuje samo za subjektivni psihološki odnos učinioca, već primarno za objektivni standard odstupanja od ponašanja vrlo pažljivog čoveka.

Pojam, vrste i naknada štete

1. jula 2026.

Šteta predstavlja umanjenje nečije imovine ili nanošenje fizičkog, odnosno psihičkog bola, i osnovni je uslov za nastanak građanskopravne odgovornosti. Prema našem pravu, šteta se deli na dve osnovne kategorije: imovinsku (materijalnu) i neimovinsku (nematerijalnu, moralnu).

  • Imovinska šteta: Umanjenje imovine koje se može novčano izraziti, a javlja se u dva oblika:
    • Stvarna šteta (damnum emergens): Gubitak postojeće imovinske vrednosti ili umanjenje postojeće imovine (npr. uništenje stvari, troškovi lečenja, troškovi popravke vodovodne cevi kako bi se sprečilo veće oštećenje).
    • Izgubljena dobit (lucrum cessans): Neostvarena imovinska vrednost koja bi, prema redovnom toku stvari, ušla u imovinu oštećenog da nije bilo štetnog događaja (npr. izgubljena zarada krojača usled telesne povrede).
  • Neimovinska šteta: Subjektivnog je karaktera i, prema članu 155. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), definisana je kao nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (npr. duševni bol usled smrti bliskog lica, povrede časti ili unakaženosti).
  • Napomena: Jednom istom štetnom radnjom štetnik može prouzrokovati samo imovinsku, samo neimovinsku, ili istovremeno obe vrste štete (kumulacija).

Pravila o naknadi štete

  • Glavna pravna posledica prouzrokovanja štete je obaveza njene naknade, čija se pravila razlikuju u zavisnosti od vrste štete.
  • Naknada imovinske štete:
    • Naturalna restitucija (Naknada u naturi): Dovođenje oštećene stvari u prvobitno stanje (popravka) ili davanje druge stvari istih osobina i vrednosti.
    • Novčana naknada: Dosuđivanje određenog novčanog iznosa prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.
    • Dejstvo i cilj: Naknada se ravna isključivo prema veličini štete, nezavisno od stepena krivice, jer cilj građanske odgovornosti nije kažnjavanje (kao u krivičnom pravu), već da se imovina oštećenog vrati u stanje pre štetnog događaja.
  • Naknada neimovinske štete:
    • Nenovčana naknada: Predviđena za specifične slučajeve poput povrede časti, ugleda i slobode, a ogleda se u opozivu uvrede, javnom izvinjenju ili objavljivanju presude, čime se direktno otklanjaju duševne patnje (npr. objavljivanjem krivične presude za klevetu vraća se dobar glas oštećenom). Može se kombinovati sa novčanom naknadom.
    • Novčana naknada (Satisifakcija): Dosuđivanje novčanog iznosa za pretrpljene fizičke i duševne bolove i strah, koja se dosuđuje nezavisno od imovinske štete. Naš ZOO ovo dopušta na vrlo širokoj osnovi za gotovo sve važne slučajeve (povreda slobode, ugleda, porodičnog mira, smrt bliskog lica).

Smanjenje naknade štete ispod njenog stvarnog iznosa (Čl. 191 ZOO)

  • Pravilo: Iako je osnovno načelo da se šteta nadoknađuje u potpunosti, sud može obavezati štetnika da isplati manji iznos od stvarne štete.
  • Uslovi za primenu: Kumulativno se zahteva da šteta nije prouzrokovana namerno niti krajnjom nepažnjom (već običnom nepažnjom), te da je štetnik slabog imovnog stanja.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Ovo je izraz moralizacije prava. Zakonodavac želi da spreči potpuno ekonomsko ruiniranje (dovođenje u oskudicu) štetnika koji zaslužuje takav obzir zbog odsustva teške krivice.

Pravni standard odmeravanja novčane naknade neimovinske štete

  • Prilikom dosuđivanja novčane naknade za neimovinsku štetu, sud postupa po pravnom standardu gde „vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada“. Sud ceni intenzitet i trajanje bola i straha u svakom konkretnom slučaju.

U teoriji postoji spor oko opravdanosti novčane naknade neimovinske štete: dok negativna teorija smatra da se ljudska ličnost i bol ne mogu meriti novcem niti komercijalizovati, naš ZOO u potpunosti prihvata pozitivnu teoriju (teoriju satisfakcije). Po pozitivnoj teoriji, cilj novčane naknade nije da izmeri bol, već da oštećenom omogući da sebi pribavi neku prijatnost ili radost, čime će ublažiti narušenu psihičku ravnotežu (bolja je i nesavršena naknada nego nikakva).

Građanskopravni delikti

1. jula 2026.

Građanskopravni delikt je ponašanje (bilo u vidu činjenja ili propuštanja) kojim se drugome prouzrokuje šteta i koje prouzrokovača, ili lice koje za njega odgovara, obavezuje na naknadu te štete.

  • Priroda ponašanja: Ponašanje se najčešće sastoji u nekoj aktivnosti (npr. cepanje tuđeg odela, paljenje kuće), ali to može biti i pasivno ponašanje – propuštanje da se učini ono što je trebalo (npr. lice iskopa rupu, a ne osvetli je, pa se prolaznik povredi).
  • Razgraničenje: Građanskopravni delikt pokriva sve slučajeve građanske (deliktne) odgovornosti, osim onih koji nastaju povredom jedne već postojeće obligacije, kada govorimo o ugovornoj odgovornosti (npr. krojač trpi štetu jer mu prodavac nije na vreme isporučio šivaću mašinu).

Pravni subjekti i njihove obaveze

  • Subjekti:
    • Štetnik (dužnik): Lice koje je prouzrokovalo štetu i na kome leži obaveza naknade štete.
    • Oštećenik (poverilac): Lice koje trpi štetu i koje ima subjektivno pravo da zahteva naknadu štete.
  • Krivica i protivpravnost (Ključno za ispit!):
    • Po pravilu, štetnik je kriv za štetu, a njegovo ponašanje je protivpravno sa stanovišta pravnih normi.
    • Izuzetak (Objektivna odgovornost): Krivica i protivpravnost nisu nužno pojmovno obeležje delikta u građanskom pravu. Postoje situacije u kojima je aktivnost potpuno dozvoljena i nema krivice, ali obaveza naknade štete ipak nastaje (npr. preduzeće ima ovlašćenje za rudarska istraživanja, preduzima sve mere opreza, ali usled sleganja terena dođe do štete).

Pravne posledice i dejstvo

  • Izvršenjem građanskog delikta nastaje obligacioni odnos između štetnika i oštećenika koji deluje isključivo inter partes (između tačno određenih lica).
  • Glavna pravna posledica i predmet ovog odnosa je obaveza naknade štete (restitucija ili novčana naknada).

Odnos sa krivičnim pravom (Sličnosti i razlike)

  • Kumulacija: Određene radnje/neradnje su istovremeno i krivični i građanski delikti, jer su društveno opasne (krivično pravo) i prouzrokuju štetu (građansko pravo) – npr. ubistvo ili nanošenje telesne povrede.
  • Razdvajanje:
    • Krivično delo bez građanskog delikta: Postoji opasnost, ali nema štete (npr. neuspeo pokušaj ubistva).
    • Građanski delikt bez krivičnog dela: Postoji šteta, ali nema društvene opasnosti propisane krivičnim zakonom (npr. nepažnjom razbijen prozor na tuđoj zgradi).

Postupak preuzimanja i konkurentska ponuda

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Postupak preuzimanja: Predstavlja strogo formalizovan proces koji se sastoji iz četiri faze (pokretanje, dopuštanje, glavna faza i okončanje).
  • Odbrana od preuzimanja: Ukupnost mera, odluka i radnji koje ciljno društvo preduzima sa ciljem sprečavanja ili otežavanja preuzimanja od strane napadača.
  • Konkurentska ponuda: Takmičarska ponuda za preuzimanje koju neko treće lice (takmac) ističe akcionarima ciljnog društva pre isteka roka za prihvatanje prvobitne ponude.

Faze postupka i zabrane

  • Faza 1: Pokretanje: Ponudilac započinje proces javnim objavljivanjem obaveštenja o nameri preuzimanja.
  • Faza 2: Dopuštanje: Podnosi se zahtev Komisiji za hartije od vrednosti, koja o njemu odlučuje u roku od 10 radnih dana. Ukoliko Komisija propusti rok, primenjuje se institut ćutanja uprave i smatra se da je zahtev odbijen.
  • Faza 3: Glavna faza (POZITIVNO PRAVO): Ponudilac objavljuje ponudu i određuje rok za prihvatanje, koji imperativno ne sme biti kraći od 21 dan niti duži od 45 dana. U slučaju izmena ponude, rok se produžava do maksimalno 60 dana, a usled konkurentskih ponuda najviše do 70 dana.
  • Ratio legis (Zabrane tokom ponude): U cilju sprečavanja zloupotreba, manipulacije voljom akcionara i poremećaja na tržištu, ponudiocu su tokom trajanja ponude propisane stroge zabrane.
    • Zabranjeno mu je da preprodaje kupljene akcije, da kupuje akcije van ponude, i da odustane od ponude (osim u slučaju konkurentske ponude ili stečaja društva).
    • Najstrože mu je zabranjeno da pogoršava uslove iz ponude, kao i da glasa u organima ciljnog društva tokom ovog perioda.

Upravljanje i pravo na odbranu

  • Nadležnost Skupštine: Isključivo su akcionari (na sednici Skupštine) ovlašćeni da donesu odluku da se društvo brani od preuzimanja. Kada Skupština to odobri, dozvoljeno je preduzimanje svih mera osim krivičnih dela.
  • Zabrana za Upravu: Upravi ciljnog društva je apsolutno zabranjeno da samoinicijativno preduzima mere odbrane.
  • Izuzetak (Ovlašćenja Uprave): Zakon upravi dozvoljava samo dve taksativno nabrojane radnje:
    1. Da sazove vanrednu sednicu Skupštine radi donošenja odluke o odbrani.
    2. Da potraži treće lice koje bi podnelo povoljniju konkurentsku ponudu („beli vitez“).

Prihvatanje, izmena i odustanak

  • Prihvatanje: Akcionari prihvataju ponudu tako što daju nalog da se njihove akcije prenesu Centralnom registru.
  • Neotuđivo pravo na odustanak: Akcionar ima pravo da se predomisli i jednostrano povuče svoj prihvat sve do isteka roka ponude, a ovog prava se apsolutno ne može odreći. Akcionari ovo redovno čine kako bi prihvatili povoljniju konkurentsku ponudu.
  • Izmena ponude: Ponudilac sme da izmeni (poboljša) ponudu najkasnije 7 dana pre isteka roka uz dozvolu Komisije. Ukoliko povisi cenu, to poboljšanje ima retroaktivno dejstvo i on mora obezbediti dopunska sredstva za isplatu svih akcionara koji su ponudu već ranije prihvatili.
  • Konkurentska ponuda:
    • Takmac mora tražiti odobrenje od Komisije najkasnije 1 radni dan pre isteka prve ponude, a samu ponudu mora objaviti najkasnije poslednjeg dana važenja prvobitne ponude.
    • Njena pojava automatski produžava rok važenja prve ponude .
    • Ukoliko takmaci menjaju ponude u cilju nadmetanja, konačne izmene moraju dostaviti Komisiji zapečaćene, najkasnije 3 radna dana pre isteka ukupnog roka.

Okončanje postupka i isplata

  • Faza 4: Okončanje i Isplata: Nakon isteka roka, ponudilac utvrđuje i objavljuje ishod ponude. On ima imperativnu obavezu da cenu isplati u strogom roku od 3 radna dana po isteku roka za prihvatanje ponude, a apsolutno je zabranjeno da isplatu vrši pre tog roka.
  • Neuspela ponuda i povraćaj: Ukoliko ponuda ne uspe (npr. nije sakupljen zahtevani minimum akcija), Centralni registar vraća akcionarima deponovane akcije. U tom slučaju, radi smirivanja tržišta, ponudiocu je zabranjeno da duže vreme kupuje akcije tog društva.