Neposredni držalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica i posrednog držaoca.

• plodouživalac može da državinskom tužbom tuži vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova

Posredni držalac može tražiti zaštitu u korist neposrednog držaoca, bilo da je u pitanju smetanje bilo oduzimanje državine.

• ako neposredni držalac ne želi da mu se vrati stvar, ili ne može da uđe u posed stvari, posredni držalac može zahtevati da stvar bude vraćena njemu

Sporno pitanje je da li posrednom držaocu treba priznati pravo na državinsku zaštitu u odnosu na neposrednog držaoca ako ovaj prekorači svoja ovlašćenja.

• na to pitanje se najčešće daje pozitivan odgovor

prekoračenjem granica svoje neposredne državine, neposredni držalac vređa interese posrednog, a radi njihove zaštite je konstruisan pojam posredne državine

Svaki sudržalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica u slučaju oduzimanja i u slučaju smetanja državine.

U međusobnim odnosima sudržalaca nesporna je dopuštenost tužbe u slučaju oduzimanja stvari.

U slučaju smetanja postoje 2 stanovišta:

1. tužba je isključena u međusobnim odnosima sudržaoca
   • reč je o utvrđivanju granica pojedinačne upotrebe što podrazumeva utvrđivanje pravnih pitanja koja su u državinskim sporovima u načelu isključena
2. treba dozvoliti državinsku tužbu kada je smetanje usmereno na izmenu dotadašnjeg vršenja faktičke vlasti
   • rešenje prihvaćeno i u Zakonu o osnovim svojinsko-pravnim odnosima

Tužbe se dižu zbog povrede državine.

Povrede mogu biti učinjene: oduzimanjem stvari i smetanjem državine.

• Oduzimanje stvari podrazumeva potpuno isključenje ranijeg držaoca iz faktičke vlasti i zasnivanje faktičke vlasti novog držaoca (češće pokretne, ređe nepokretne)
  • kradja, useljenje u tuđi stan dok je vlasnik ili držalac odsutan
• Smetanje državine po pravilu nepokretne, retko pokretne
  • potpuno onemogućavanje držaoca da vrši faktičku vlast bez zasnivanja faktičke vlasti novog držaoca
    • ja se nisam uselio ali nećeš ni ti
  • sužavanjem i otežavanjem faktičke vlasti novog držaoca
  • može se vršiti verbalno, pretnjom
    • lice pretnjom zabrani prolazak licu koje je do tada prelazilo preko njegove nepokretnosti

Smetnja se može izvršiti

1. jednim postupkom kojim se zasniva trajno stanje povrede tuđe državine
   • istovari se radioaktivni otpad na susedovu parcelu prokelja
2. periodičnim radnjama
   • prelazenje preko tudje parcele

Postoje dve tužbe za zaštitu državine

• tužba za povraćaj oduzete stvari – interdictum recuperande possessions
• tužba za smetanje državine – interdictum retinende possessions

Postoje 2 roka i oba su prekluzivna što znači da sud na njih pazi po službenoj dužnosti:

1. subjektivan – kraći, 30 dana, traje od dana saznanja za smetanje/oduzimanje
   • ističe najkasnije sa istekom objektivnog roka
2. objektivan – duži, godinu dana, teče od dana kad je izvršeno smetanje/oduzimanje, bez obzira da li je držalac za to saznao
   • ako se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja rok teče od početka zasnivanja ovakvog stanja od preduzimanja radnje kojom je zasnovano ovakvo stanje – produženo smetanje
   • ako se smetanje vrši povremenim radnjama rok se po jednima računa od prve radnje, a po drugima od svake sledeće
     • rok treba da teče od onog dana kad je prema razumnoj proceni postalo jasno da će se smetanje nastaviti te da je potrebna intervencija

Po isteku roka za tužbu ne može se pokrenuti državinski spor, ali držalac moze podneti petitornu tužbu, voditi petitorni spor, u kom će se raspravljati o pravnim pitanjima

• pravu svojine, zakonitosti državine, savesnosti/nesavesnosti

Državinski spor:

• ne raspravljaju se pravna vec faktička pitanja
  • ako se podigne tužba za povraćaj stvari, sud utvrđuje faktičko stanje
    • da li je zaista oduzeo stvar tužiocu, i da li je pre toga imao mirnu državinu
    • sud ne ulazi u to kako je tužilac došao do stvari
  • izuzeci:
    • tuženi može istaći prigovor da je tužiočeva državina manljiva prema njemu, tuženome – exceptio vitiosae possessionis ab adversario
      • pretpostavlja da je tužilac ranije oduzeo stvar tuženome silom, prevarom, zloupotrebom poverenja, a zatim da je tuženi povratio državinu, a da sad tužilac tuži i zahteva povraćaj stvari
    • tuženi može istaći prigovor petitorium absorbet possesorium
      • ako je između istih stranaka i zbog iste stvari ranije vođen petitorni spor i okončan u korist tuženog, tuženi se u tekućoj parnici može pozvati na ovu presudu i odbiti tužiočev zahtev
    • van ovih slučajeva tuženi se ne može pozvati na to da je njegovo postupanje dozvoljeno
      • da se zasniva na zakonu, odluci državnog organa, ili pristanku tužioca

Neposredni držalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica i posrednog držaoca.

• plodouživalac može da državinskom tužbom tuži vlasnika koji mu je oduzeo stvar ili ga ometa u upotrebi stvari, odnosno pribiranju plodova

Posredni držalac može tražiti zaštitu u korist neposrednog držaoca, bilo da je u pitanju smetanje bilo oduzimanje državine.

• ako neposredni držalac ne želi da mu se vrati stvar, ili ne može da uđe u posed stvari, posredni držalac može zahtevati da stvar bude vraćena njemu

Sporno pitanje je da li posrednom držaocu treba priznati pravo na državinsku zaštitu u odnosu na neposrednog držaoca ako ovaj prekorači svoja ovlašćenja.

• na to pitanje se najčešće daje pozitivan odgovor
• prekoračenjem granica svoje neposredne državine, neposredni držalac vređa interese posrednog, a radi njihove zaštite je konstruisan pojam posredne državine

Svaki sudržalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica u slučaju oduzimanja i u slučaju smetanja državine.

U međusobnim odnosima sudržalaca nesporna je dopuštenost tužbe u slučaju oduzimanja stvari.

U slučaju smetanja postoje 2 stanovišta:

1. tužba je isključena u međusobnim odnosima sudržaoca

1. • reč je o utvrđivanju granica pojedinačne upotrebe što podrazumeva utvrđivanje pravnih pitanja koja su u državinskim sporovima u načelu isključena

1. treba dozvoliti državinsku tužbu kada je smetanje usmereno na izmenu dotadašnjeg vršenja faktičke vlasti
   • rešenje prihvaćeno i u Zakonu o osnovim svojinsko-pravnim odnosima

Državinski sporovi se odlikuju sumarnošću

• brzi i kratki
• pri određivanju rokova sud uvek obraća pažnju na potrebu hitnog rešavanja
  • rok za ispunjenje dužnosti sud određuje po okolnosti slucaja
  • rok za podnosenje žalbe je 8 dana
• protiv rešenja revizija nije dozvoljena; postupak se završava pred drugostepenim sudom
• izvršenje rešenja se može zahtevati u izvršnom postupku u roku od 30 dana po proteku roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje

Sudska odluka kojom se rešava državinski spor ne donosi se u obliku presude već u obliku rešenja – provizornost državinske zaštite:

• po okončanju državinskog spora stranke mogu voditi novi petitorni spor
  • ako Milorad prepozna svoj traktor kod Milunke silom ga oduzme, ona može da ga tuži, i dobiće državinski spor, ali zato će Marko pokrenuti petitorni spor i dobiti stvar nazad
• ako se usvoji tužbeni zahtev u drzavinskom sporu naređuje se uspostavljanje pređašnjeg stanja
  • ako tuženi ne izvrši ove radnje pristupiće se prinudnom oduzimanju stvari i predaji iste tužiocu
  • u slučaju ponovnog smetanja državine ne vodi se novi spor, već se postupa po starom rešenju
    • tužilac zahteva izvršenje ranije donetog rešenja

Osnov i smisao državinske zaštite:

• državinska zaštita je pojednostavljena i olakšana zaštita prava koja ovlašćuju na državinu
  • de facto u državinskim sporazumima držaoci, koji su u najvećem broju slučajeva imaoci prava koja ih ovlašćuju na državinu, ostvaruju zaštitu svojih prava efikasnije, brže i pod lakšim uslovima nego u petitornom sporu
• državina se štiti u interesu društvenog reda i mira
  • pojedinci bi se bez te zaštite često pojavljivali u ulozi sudije u svojim stvarima

Pitanja u testovima

1. Koje specifične prigovore može da istakne tuženi u državinskom sporu?
   • prigovor exceptio vitiosae possessionis ab adversario – da je tužiočeva državina manljiva prema njemu i petitorium absorbet possesorium ako je vođen petitorni spor pre i okončan u korist tuženog
2. Može li posredni držalac da podigne državinsku tužbu protiv lica koje je oduzelo stvar neposrednom? – Može
   • Kada će on to učiniti i kome će se vratiti stvar ako njegov zahtev bude usvojen? – U slučaju smetanja ili ometanja državine neposrednog držaoca kada neposredni držalac ništa ne preduzme, a stvar će se vratiti neposrednom držaocu, sem ukoliko ne želi kada se stvar vraća posrednom držaocu.
   • Može li posredni držalac da podigne tužbu zbog smetanja državine protiv neposrednog? – Može
   • Kada i u kom slučaju? – Ako neposredni držalac prekorači granice svoje neposredne državine jer vređa interese posrednog držaoca.

Pravo na samopomoć je pravo držaoca da sam primenom izvesne sile odbije smetanje svojoj državini, odnosno da vrati državinu koja mu je oduzeta.

Dopuštena je pod sledećim uslovima:

• da je smetnja tj. oduzimanje državine neovlašćeno
  • da se smetnja ne zasniva na zakonskom ovlašćenju, odluci državnog organa, niti na volji samog držaoca
  • zakon izričito postavlja ovaj uslov
• da se ne vrši nanošenjem telesne povrede
  • osim ako se držalac kreće u granicama nužne odbrane u smislu propisa krivičnog prava
  • ovaj uslov zakon izričito ne postavlja ali se on izvodi iz opštih pravila po kojima važnija dobra ne mogu biti žrtvovana manje važnim
• da se držalac uzdržava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani
  • sud ocenjuje opravdanost kod svakog slučaja
  • zakon izričito postavlja ovaj zahtev ali se on i inače izvodi iz načela da se sila odbija srazmernom silom
    • držalac odgovara za štetu prouzrokovanu prekoračenjem granica dozvoljene samopomoći

Pod ovim uslovima držalac može štititi svoju državinu u toku samog postupka smetanja/oduzimanja, a ako mu je stvar oduzeta može je povratiti u roku u kom se može podići državinska tužba.

• u roku od 30 dana od saznanja za oduzimanje i učinioca
• najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja

Manljiva je ona državina stečena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, inače je prava.

• OIZ CG manljivu naziva samovoljnom, Austrijski GZ je naziva neistinitom, dok je prava po AGZ istinita

Prava državina se ne poklapa sa zakonitom, tako da i zakonita moze biti manljiva.

• kupac silom uzme prodatu, a nepredatu stvar

• u Zakoniku o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima nema ovakve odredbe
  • kao uslov za zakonitost državine se, pored punovažnog osnova, zahteva da nije pribavljena silom, zloupotrebom ili prevarom (tj zakonita državina ne može biti manljiva)
• može se prihvatiti uslov da državina bude zakonita i prava (tj. nemanljiva), ali se jedna ne može izjednačavati sa drugom

Zakonski pojam savesne državine – Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova

• ograničena na svojinsku državinu, a ostala je po strani državina prava, koja takođe može biti savesna i nesavesna i koju treba uključiti u opšti pojam savesnosti državine

Savesna državina postoji kada držalac nije znao niti je mogao znati da nije imalac prava čiju sadržinu vrši odnosno savesni držalac u datim prilikama opravdano veruje da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši.

• savesni držalac prava plodouživanja je onaj ko opravdano veruje da mu pripada pravo plodouživanja
• savesni svojinski držalac je onaj ko opravdano veruje da ima pravo svojine

Pretpostavlja se da je državina savesna dok se suprotno ne dokaže.

Savesnost državine pravnog lica ceni se po savesnosti njegovih organa koji su ovlašćeni da ga zastupaju.

Državina poslovno nesposobnog lica koje nije sposobno za rasuđivanje savesna je ako je savestan njegov zakonski zastupnik

• ako je poslovno nesposobno lice sposobno za rasuđivanje, njegova državina je savesna ako su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik
• kada se stiče preko ugovornog zastupnika državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik

Savesnost naslednikove državine ceni se nezavisno od savesnosti, odnosno nesavesnosti dekujusove državine.

Zakonita državina se zasniva na punovažnom pravnom osnovu, tj. na pravnom poslu koji je po objektivnom pravu podoban za sticanje one vrste prava čiju sadržinu držalac vrši.

Zakonitu svojinsku državinu ima onaj ko je do državine došao nekim poslom podobnim za prenos svojine (kupoprodaja, trampa, poklon), bez obzira da li je

1. prethodnik imao zakonitu državinu ili ne
2. sledbenik znao ili mogao znati da prethodnik nema zakonitu državinu
   • kupac stvari je zakoniti držalac i kad kupuje od lopova

Po OIZCG naslednik uvek ima zakonitu državinu, bez obzira na to da li je dekujus bio zakoniti ili nezakoniti držalac.

Punovažnim pravnim osnovom stiće se samo pravo na državinu neke stvari, a ne sama državina.

• ko ima pravni osnov na stvari koja mu se uskraćuje, može je potraživati samo preko suda, a ne samovlasno uzeti stvar
• ako je stvar zaredom nekolicini prodata, zakonitu državinu ima onaj kome stvar bude predata (ja se uselim u stan prvi), i zato je
  • član 72 našeg zakona je netačan jer: državina može biti zakonita a manljiva

Nezakonita državina je ona koja se ne zasniva na punovažnom pravnom osnovu

• lopov je nezakoniti držalac, a ako proda stvar kupac će biti zakoniti držalac, osim ako je ugovor nevažeći

Državina može biti

• zakonita a nesavesna – kupac zna ili prema prilikama mora znati da je prodavac lopov
• savesna a nezakonita – ugovor o kupovini je zaključen sa vlasnikom ali je ništav, a to kupac nije znao niti je mogao znati