Autor: Ted

Noviji oblici nasilničkog kriminaliteta

26. januara 2017.

Vidovi nasilja koji se odvijaju u porodici i posebno ona čije su žrtve deca.

Nasilje u porodici – svaka radnja ili propuštanje izvršeni u porodičnom okviru od strane nekog od njenih članova kojim se ugrožava život, telo ili psihički integritet ili sloboda drugog člana ili koji ozbiljno ugrožava razvoj ličnosti nekog od članova porodice (Savet Evrope, 1986)

Kevin Browne daje nekoliko klasifikacija:

  • prema držanju učinioca – aktivna i pasivna
  • prema vrsti delovanja – fizičko, psihičko i seksualno
  • prema žrtvama – kriminalitet partnera i međugeneracijski

Nasilje prema ženama je izraz neravnopravnosti polova,

  • više zemlje u razvoju nego visoko razvijene
  • više seoska nego gradska područja

Mitovi

  • retko ostavlja posledice na decu
  • izazivaju alkoholizam narkomanija i stres
  • žrtve zaslužuju takvo postupanje
  • učinilac delo vrši u stanju sužene svesti pa nije odgovoran
  • samo među siromašnima iz određenih grupa
  • izolovani incidenti
  • napuštanje donosi spas
  • određene forme savetovanja najbolje sredstvo rešenja problema

Sindrom zlostavljane žene:

  • posledica mazohizma žena koje rastući u porodici u kojoj je zlostavljanje svakodnevna pojava uče da je njihova patnja normalna stvar i ne pokušavaju ništa da promene u svojim kasnijim vezama
  • one koje imaju određene lične probleme i osobine koje ih čine podložnim ovakvim vidovima zlostavljanja

Naučena bespomoćnost – learned helpless – žrtve gube volju da bilo šta promene.

Muškarci čine 8% viktimizovane populacije u ovakvim delima.

Nasilje žena se razlikuje od nasilja muškaraca po svojoj:

  • prirodi
  • frekvenciji
  • nameri
  • intenzitetu
  • težini telesnih povreda i
  • emocionalnom faktoru.

Najbolji način sprečavanja nasilja žena nad muškarcima je sprečavanje nasilja muškaraca nad ženama.

Zlostavljanim muškarcima ne da niko ne veruje nego može se desiti da bude uhapšen umesto zaštićen.

Organi reda pokazuju uzdržanost u zadiranje u ovakve odnose smatrajući da narušavaju privatnost i komplikuju stanje.

Oni su dužni da suzbiju svako nasilje nevezano ko ga vrši.

Samaha otvara pitanje odnosa sindroma zlostavljanog partnera i ubistva u samoodbrani kada napada na žrtvu nije bilo niti je on neposredno prethodio.

Deca kao žrtve nasilja

Zloupotreba dece podrazumeva njihovo zanemarivanje, fizičko i seksualno zlostavljanje.

Istraživanje u Beogradu pokazuje da zlostavljanje češće trpe devojčice, nema veze između takvog postupanja i psihopatološkog ispoljavanja maloletnika.

Gonjenje ovakvih dela je izuzetno retko zbog odbijanja dece da svedoče ali i roditelja da delo prijave.

Izvršioci velikog broja kd čije su žrtve deca su njihovi roditelji. Tamna brojka najveća je kod incesta, u 60% slučaja u SAD majka je bila ta koja zloupotrebljava dete. Između očeva i kćeri u porodicama gde su prisutni trajni seksualni problemi, očevi dela vrše opijeni ili pod narkoticima.

Kasnija ponašanja zlostavljane dece – agresivna u odnosu na decu i odrasle – krug nasilja

Medjugeneracijski porodični kriminalitet

Tamna brojka je velika kod dela gde su roditelji žrtve nasilničkog ponašanja dece. Za ova dela se sazna tek kad prerastu u najteže delo, ubistvo. U Americi 5% od populacije starih osoba je viktimizovano, učinioci su oni koji se o njima brinu, često najbliži srodnici.

Opšti principi suprostavljanja nasilju u porodici (Dobash):

  • promovisati zaštitu žena i dece od rizika nasilja
  • izvršiti preventivni uticaj putem javnog mnjenja
  • edukovati građane o pravima
  • obezbediti efikasne servise koji su na usluzi žrtvama.

Tradicionalni oblici nasilničkog kriminaliteta

25. januara 2017.

Ubistvo otvara niz pitanja:

  • uzroci i vrste ubistva
    • instrumentalna – ubistvo je ovde sredstvo za ostvarenje određenog cilja i
    • ekspresivna – namera učinioca je upravo ubistvo
  • tipovi ubica 
    • serijski ubica – napada žrtve sukcesivno po određenoj šemi
      • značajno je na osnovu poznatih podataka odrediti profil ličnosti učinioca – profiling
      • tipovi:
        • vizionarski – nepoznati glas im naređuje da to čine
        • misionarski – veruje da vrši neku misiju ubistvom
        • hedonistički – postizanje nekog zadovoljstva
        • ubice koje motiviše ostvarenje moći
    • masovni ubica – lišava života jednim događajem više lica 
      • četiri motiva masovnih ubica – osveta, ljubav, profit, terorizam
  • prethodni odnos učinioca i žrtve
  • problem naoružanih građana
    • odnos nadležni organa prema izdavanju dozvola
  • kažnjavanje za ubistvo i slična pitanja
    • problem smrtne kazne

Proganjanje – ugrožavanje sloboda i prava na privatnost žrtve

  • telefonsko uznemiravanje, praćenje, slanje poruka, izazivanje osećaja nesigurnosti
  • definicija: aktivnosti koje, uzete u celini, dovode do uznemiravanja i osećaja ugroženosti neke osobe od strane druge
  • najčešće su to poznate ili javne ličnosti i lica koja proganjaju bivši partneri

Silovanje izaziva posebnu pažnju kriminologa:

  • otvara pitanje ličnosti učinioca i žrtve
  • njihov odnos
  • simptom traume silovanja – teška i dugotrajna posledica viktimizacije
  • lažna prijavljivanja, odnos organa formalne socijalne kontrole, težina izrečenih kazni i resocijalizacija učinioca
  • predrasude i zablude koje utiču na kulturnu konstrukciju silovanja:
    • silovanje nije moguće – žena ne može biti silovana a muškarac se ne može boriti i vršiti obljubu
    • želi da bude silovana – mazohistička priroda žene, ako je primenjeno na druga dela npr žrtve razbojništva?
    • seksualni akt, muškarac ima nagone koje ne može da kontroliše – težak nasilnički akt, mnogi istraživači tvrde da učinilac demonstrira bes i mržnju a nije motivisan za seks
    • ne znači da – žena shvaćena kao nagrada koju muškarac treba da osvoji
    • jednom da, uvek da – kredibilitet žrtve i moralnost; svaka žena može biti silovana bez obzira na njeno iskustvo i vladanje
    • ženama se ne može verovati – posežu za tužbom za silovanje kako bi postigle drugi cilj
    • mali uticaj na žrtvu
    • silovatelj nenormalna osoba – nepotvrđeno
  • kad organi reda i pravosuđa usvoje ovakve predrasude i ponašaju se u skladu s njima dolazi do sekundarne viktimizacije žrtve
  • policija svojim odnosom može dovesti i do njene tercijarne viktimizacje kod koje silovana žena trajno preuzima ulogu žrtve

U ovu grupu se mogu svrstati dva krivična dela koja imaju elemente nasilničkog ali i imovinskog kriminaliteta – razbojništvo i razbojnička krađa

 

Delikti bez žrtve

25. januara 2017.

Dela bez žrtve – postoje dobra ili interesi koji se ugrožavaju ali ih je teško identifikovati – victimless crimes

To su ponašanja koja spadaju u kategoriju mala prohibita, nisu dakle zločini po sebi (per se) nego voljom zakonodavca – uglavnom ugrožavaju društveni moral i imaju u sebi elemente greha i poroka.

Hugo Bedau ovim delima smatra ona sa sledećim osobinama

  • akteri dela deluju saglasnošću volja, npr kod pobačaja
  • akteri dela ga ne prijavljuju policiji, ali to drugi mogu uraditi
  • akteri ne smatraju da su njime oštećeni iako drugi tako misle
  • sadrže saglasnost volja odraslih gde su željena dobra i usluge zakonom zabranjeni

Konkretna dela koja ovde spadaju su npr:

  • opijanje i zloupotreba droga
  • skitnja i prosjačenje,
  • kockanje,
  • prostitucija i ostala dobrovoljna seksualna dela
  • delikti maloletnika

Veliki deo ovih ponašanja se negde ne smatraju kriminalnim a čak ni kažnjivim.

  • Ogroman broj ljudi uključen je u ove aktivnosti a samo manji broj bude kažnjen.
  • Zaokupljaju rad organa pravosuđa koji na njih rasipaju energiju.
  • Onemogućavaju sagledavanje realne slike kriminaliteta koja bi bila bez njih drukčija

Kod nas:

  • navedena ponašanja uglavnom nisu krivična iako su možda kažnjiva
  • mora se istražiti da li ta rešenja treba menjati
  • preispitivanje traži i naše prekršajno zakonodavstvo

Delikata bez žrtve u pravom smislu nema, kod svakog dela je povređeno neko dobro ili interes.Žrtvu ne treba svoditi samo na fizička lica odnosno njihove kolektivitete.

Viktimološka dimenzija kriminalne pojave

25. januara 2017.

Žrtva krivičnog dela i sva problematika s njom u vezi ušla je u kriminologiju sredinom 20. veka delom Hansa von Hentiga Zločinac i njegova žrtva.

  • On navodi mnogobrojne slučajeve u kojima je žrtva na ovaj ili onaj način odgovorna za provociranje kriminalnog ponašanja.

Javljaju se ideje o potrebi izgradnje viktimologije, bilo kao posebne grane kriminologije bilo kao samostalne discipline.

  • Guglielmo Gulotta smatra neprihvatljivim zalaganje za izdvajanje viktimologije kao zasebne discipline. To je po njemu kidanje neraskidive veze kriminalnog para – autora dela i njegove žrtve.
  • Ketrin Vilijams deli to gledište da proučavanje žrtava ne sme biti odvojeno od proučavanja učinioca jer to pruža priliku prestupniku da lakše izbegne odgovornost.

Viktimogene predispozicije su crte ličnosti koje su u korelaciji sa određenim vrstama zločina.

Tranchina smatra da ih treba razvrstati:

  • po nastanku – urođene i stečene i
  • po trajnosti – stalne i trenutne

Fattah deli ove osobine žrtve na:

  • biofiziološke
    • uzrast – deca i stare osobe, najčešće žene od 20-29, muškarci od 30-39
    • pol – Wolfgang kaže da je među žrtvama manje žena – 27%, Fattah kaže da postoji mala razlika – muškarci 55,7%
    • fizičko stanje lica
  • socijalne
    • profesija – radnici obezbeđenja, bankarski i poštanski službenici..
    • status – stranci, emigranti, etničke i rasne manjine
    • bogatstvo – povećava rizik imovinskih dela
    • način života – usamljenost, devijantno ponašanje
  • psihičke
    • snažan polni nagon, seksualne devijacije, psihopatološka stanja, nesmotrenost, poverenje, pohlepa...

Teorija o životnom stilu

Autori su Hindeleng, Gottfredson i Garofalo.

Životni stilovi su određeni trima bazičnim elementima:

  • društvenim ulogama pojedinca u društvu
  • njegovim položajem u društvenoj strukturi 
  • racionalnim odlukama o željenim ponašanjima

Pojedinac donosi odluku na osnovu uloga i položaja da li će ograničiti svoje rutinske aktivnosti na sigurne ili će prihvatiti rizične.

Podela žrtava

Mendelson prema uticaju na nastanak dela razvrstava žrtve na:

  • potpuno nedužne – dete ili duševni bolesnik
  • žrtve sa manjom krivicom – žena koja izazove pobačaj od čijih posledica umre
  • žrtva kriva isto koliko i prestupnik – žrtva eutanazije
  • žrtva koja je više kriva od učinioca – lice koje izazove drugog
  • žrtva koja je jedina kriva – napadač ubijen u samoodbrani
  • umišljena ili simulirana žrtva

Gulotta daje potpuniju podelu, deli ih na lažne i stvarne žrtve.

Lažne žrtve su

  • žrtve simulanti – zbog osvete, ucene ili drugog razloga lice se izdaje za žrtvu iako je svesno da nije bilo viktimizacije
  • umišljene – ubeđene u svoj status žrtve, lica koja pate od paranoje ili histerije

Stvarne žrtve su 

  • slučajne žrtve – lica koja svojim delovanjem nisu doprinela sopstvenoj viktimizaciji
    • sva lica protiv kojih učinilac nije inače delovao ali je pristao na njihovu povredu ili ugrožavanje
    • nebitne žrtve – žrtve terorizma jer žrtva za učinioca nema nikakav značaj
  • žrtve saučesnici 
    • žrtve zbog neopreznosti – u saobraćaju, pijanci, lica koja nestručno rukuju opasnim stvarima
    • alternativne žrtve – kod duela, svaki učesnik pristaje na tu ulogu
    • žrtve provokatori – zbog svoje početne agresivnosti
    • namerne žrtve – žrtva eutanazije traži da bude lišena života

Kolektivna viktimizacija – viktimizacija grupe ljudi; dela zloupotreba moći.

Kod nekih dela krivice aktera su recipročne – što je manji doprinos žrtve njenom nastanku, teža je odgovornost učinioca krivičnog dela.

Krivično pravo koristi saznanja o žrtvama da bi našlo načine kažnjavanja koji će pomoci obeštećenju žrtve.

Triangulacija metoda

22. januara 2017.

Triangulacija – najširi smisao je posmatranje iste pojave iz više uglova.

Savremena istraživanja u kriminologiji se zasnivaju na pluralizmu postupaka i koncepcija.

Triangulacija u užem smislu je upotreba dva ili više metoda za prikupljanje činjenica – angažovanje najmanje dva istraživača u istom projektu kako bi se izbegle greške koje su posledica njihovih predrasuda ili jednostranosti.

Unutrašnja triangulacija postoji kada se u okviru istog zahvata kombinuju različite tehnike prikupljanja činjenica.

Spoljašnja triangulacija je upotreba raznovrsnih metoda istraživanja za proučavanje istog predmeta.

Denzin – naslanjajući se na rad Webba, daje širu definiciju po kojoj je triangulacija upotreba različitih strategija u istom istraživanju kako bi se obuhvatio što širi krug aspekata i dimenzija predmeta istraživanja, njegovi rezultati učinili proverljivim, a pojava koju izučavamo bila objašnjena potpunije.

Značaj kriminologije

19. januara 2017.

Dva osnovna kruga problema humanitarnih nauka:

  • epistemiološki – u kojoj su meri te discipline upoznale svoj predmet i koliko su u stanju da ga upoznaju?
    • omogućava da posmatranjem, razmišljanjem i naučnim istraživanjem dođemo do jezgra pouzdanih znanja.
    • Kriminolog može biti:
      • posmatrač – opisuje ono što jeste
      • teoretičar – traži korelacije
      • ideolog – diskutuje u korist ili protiv postojećeg stanja stvari
      • praktičar i
      • metodolog – analizira ostale načine postupanja
  • pragmatički – da li je saznanje primenjivo u životu i s kakvim posledicama?
    • pruža takva znanja koja imaju implikacije na polju kontrole kriminaliteta
    • ova dimenzija je sadržana u pojmovima „prognoza“, „sankcije“, „efikasnost“, „reforma“

Ove dve dimenzije su neposredno povezane.

Značaj za krivično pravosuđe

Rezultati kriminoloških istraživanja mogu značajno uticati na način rada pravosudnih organa.

Savet Evrope ukazuje na manju arbitrarnost subjekata kriminalne politike ako se zasniva na primeni rezultata krim. istraživanja.

Kriminologija je pravosuđu ukazala na osnovne probleme evolucije kriminaliteta (beli okovratnk, organizovani, uticaj društvenih promena na kriminalitet, krivičnih instituta i sl)

Kriminalitet ne možemo potpuno ukinuti i kriminologija ne može pronaći sve njegove faktore (Sutherland).

Zadatak kriminologije je da ukaže nadležnima na sredstva za izgradnju strategije koja omogućava smanjenje kriminaliteta na društveno podnošljivu meru.

Pravosudna administracija i rezultati istraživanja

Praktičari prigovaraju da kriminolozi ne žive u realnom svetu.

Pravosudni organi predloge iz kriminoloških istraživanja dočekuju sa velikom dozom kritičnosti.

Picca traži razloge za nerazumevanje, nepoverenje i otpor:

  • obostrano nepoverenje – posledica sudara reformizma istraživača i konzervativizma administracije
    • administracija se suprotstavlja novom kao posledica osnovnog zadatka – da efikasno deluju na kontrolu kriminaliteta
  • neophodnost da se uzme u obzir i reakcija javnog mnjenja
    • zastrašenost građana često nije realna, pravosudna administracija mora da računa – istraživači ne moraju
  • ograničena primenljivost većine istraživanja 
    • naučnici pre formulišu teorije nego što procenjuju njihovu vrednost u stvarnosti
    • multidisciplinarni pristup neostvarena težnja jer svi zanemaruju drugo sem svoje discipline

Poboljšanje komunikacije između naučnika i organa formalne socijalne kontrole – pretpostavka za bolje razumevanje kriminaliteta.

 

Odnos kriminologije sa drugim naukama

19. januara 2017.

Krivične nauke su najneposrednije povezane sa kriminologijom.

Odnos sa krivičnim pravom

Za većinu autora krivično pravo i kriminologija su dve različite naučne discipline.

Razlike:

  1. krivično pravo se bavi krivičnim delima i sankcijama kao normativnim pojavama, kriminologija im pristupa kao realnim pojavama.
  2. kriminologija ima za osnovni predmet opis spoja čoveka i uzroka delinkvencije, krivično pravo opisuje krivične norme jednog pravnog poretka.

Iako različite, tesno su povezane:

  • predmet kriminologije je određen onom zonom po društo štetnih ponašanja koja krivično pravo izdvaja i sankcioniše – ne može se zanemariti krug radnji od zakonodavca označen kao krivična dela pri određivanju zločina
  • krivično pravo od kriminologije dobija neophodne podatke o razmerama i uslovljenosti tih dela – racionalna izgradnja sistema inkriminacija i sankcija

Nastavi čitanje „Odnos kriminologije sa drugim naukama“

Zločin i devijantnost

14. januara 2017.

Ono što je za krivično pravo krivično delo, za sociologiju je devijacija. Sociolozi devijaciju doživljavaju kao ponašanje suprotno normama ili očekivanjima drugih koje izaziva neslaganje ili kažnjavanje.

Novije koncepcije devijaciju smatraju produktom istih onih procesa koji dovode do poštovanja normi – konformizam.

Alex Thio navodi da postoje dve vrste definicija devijacija:

  • tradicionalne – prilaze im kao realnoj pojavi, kao objektivnom fenomenu koji je prouzrokovan ili određen drugim pojavama i
  • novije – relativističke koje objašnjavaju ovakva ponašanja uglavnom žigosanjem u određenom vremenu i mestu.

Nastavi čitanje „Zločin i devijantnost“

Osnovni pojmovi kriminologije

13. januara 2017.

Osnovni pojmovi

  • Kriminalni fenomen – najopštiji pojam i služi kao zajednički naziv koji obuhvata delo, njegovog učinioca, žrtvu, kriminalitet i reakciju do koje takva ponašanja dovode.
  • Zločin – pojedinačno kriminalno ponašanje, uobičajeno akt kojim se krši krivični zakon.
  • Kriminalitet – ukupnost svih zločina u određenom vremenu i prostoru.
    • Primarni kriminalitet je vršenje kažnjivog dela prvi put
      • prouzrokovan delovanjem različitih društvenih i psihičkih činilaca
    • Sekundarni kriminalitet je ponovno vršenje dela (kriminalitet povratnika)
      • značajan uticaj ima i proces socijalne kontrole koji ima ulogu pojačivača
  • Socijalna devijacija – kršenje jedne društvene norme ponašanja na koje se reaguje neformalno. Može biti primarna i sekundarna. Ukupnost pojavnih oblika socijalnih devijacija, uzroci, sprečavanje i lečenje takvih ponašanja predmet su socijalne patologije.
  • Delinkvencija – ukupnost u pravnom sistemu zabranjenih dela – delikata (krivična dela, prekršaji, privredni prestupi i disciplinske krivice). Delikte proučava kazneno pravo koje se razlikuje od krivičnog koje proučava krivična dela.
    • Prekršaji – protivpravna ponašanja kojima se vređa javni poredak. Nemaju crtu društvene opasnosti pa ne spadaju u kriminalitet.
    • Privredni prestupi su delikti kojima se narušavaju pravila o poslovanju privrednih subjekata.
    • Maloletnička delinkvencija
      • U užem smislu podrazumeva ponašanje dece i maloletnika koja su kažnjiva u krivičnim zakonima i koja bi da su izvršena od punoletnih bila označena kao kriminalitet.
      • U širem smislu podrazumeva teškoće u vaspitanju i sitna kažnjiva dela mladih koja se pojavljuju kao tipični mladalački bunt protiv sveta odraslih; ranije se upotrebljavao termin preddelinkvencija ali se u novije vreme insistira na napuštanju tog termina
  • Za označavanje lica čije je ponašanje sud u zakonom uređenom postupku postoje dva izraza:
    • Kriminalac – lice koje karakteriše kriminalna karijera, koju vezujemo za učvršćivanje kriminalnog identiteta i habituelni karakter kriminalne aktivnosti. Predstavlja zločinački tip. Autori pravih najtežih krivičnih dela
    • Prestupnik – lice čije delo je plod situacionih činilaca.
  • Kriminalizacija kao izraz upotrebljava se u dva značenja
    • Kriminogeneza ili individualna kriminalizacija je proces nastajanja kriminalca čija je završnica vršenje zločina od strane tog lica.
    • Socijalna kriminalizacija – krivično pravni proces u kome od društva određeni subjekti (organi pravosuđa) ponašanje pojedinca označavaju kao kriminalno.
  • Žrtva zločina – osoba, organizacija ili pravni poredak koji su ugroženi, povređeni ili uništeni krivičnim delom.
    • Viktimizacija – proces u kome neko ili nešto postaje žrtva
    • Viktimitet – ukupnost kriminalnih viktimizacija u određenom vremenu i prostoru
  • Neformalna socijalna kontrola – skup mera kojima društvo svoje članove podstiče na konformizam
  • Formalna socijalna kontrola – delatnost zvaničnih organa krivično pravnog progona koji zakonske norme stvaraju, tumače i primenjuju.

Nastavi čitanje „Osnovni pojmovi kriminologije“

O interesovanju za zločin; Značaj naučne perspektive

13. januara 2017.

Što se tiče interesovanja za zločin, niz naučnih disciplina je pokušalo da odgovori na pitanje otkud tolika zainteresovanost ljudi za kriminalitet, ali čini se da socijalna patologija daje najpotpunije objašnjenje.

Ona sažima sve faktore interesovanja običnih ljudi za kriminalitet u četiri grupe:

  1. emocionalno interesovanje
  2. udar na osnovne društvene vrednosti
  3. značajan ekonomski teret
  4. izvor za bolje razumevanje ljudi

Nastavi čitanje „O interesovanju za zločin; Značaj naučne perspektive“