Kategorija: Građansko pravo (opšti deo) i Stvarno pravo

Univerzalna i singularna sukcesija

5. aprila 2017.

Singularna sukcesija

  • standardna definicija – stupanje sledbenika u jedno ili više tačno određenih prava prethodnika (među živima ili za slučaj smrti)
    • kupovina, poklon, legat
  • standardna definicija se treba proširiti da obuhvati i slučajeve stupanja u obavezu prethodnika kao i u slučaju kada sa stupanjem u pravo prethodnika sledbenik preuzima i neku obavezu
  • stupanje sledbenika u tačno određeno pravo ili tačno određenu obavezu prethodnika, ili istovremeno i jedno i drugo: stupanje u individualno određeno pravo ili u obavezu prethodnika, za života ili za slučaj smrti
  • individualna određenost prava u koje sukcesor stupa

Univerzalna sukcesija je stupanje sledbenika u jednu imovinskopravnu celinu (universitas iuris), čiji elementi nisu određivani pojedinačno, već je ta celina formirana primenom nekog opšteg kriterijuma.

  • universitas iuris je npr zaostavština, skup prava i obaveza, koji se obrazuje po kriterijumu prenosivosti za slučaj smrti
    • što znači da je naslednik univerzalni sukcesor, bilo da nasleđuje sam bilo da ima više naslednika
  • postoji i u slučaju
    1. kada se jedno pravno lice pripoji drugom – pripojeno nestaje a ono kome je pripojeno njegov je generalni sukcesor
    2. kada se dva pravna lica spajaju – novonastalo pravno lice je univerzalni odnosno generalni sukcesor fuzionisanih
    3. kao i kad se od jednog formira više pravnih lica – sva ona su univerzalni sukcesori onoga čijom su deobom nastala
  • može biti i prinudna, tj.protiv volje prethodnika
    • potpuna konfiskacija ili nacionalizacija preduzeća

Pravni promet i vrste pravnog prometa

5. aprila 2017.

Pravni promet se uobičajeno definiše kao prenos prava sa jednih subjekata (titulaca, imalaca) na druge, dakle kao promena aktivnog subjekta pravnog odnosa.

Moglo bi se reći da je pravni promet prelaz subjektivnih prava i obaveza sa jednog subjekta (pravnog prethodnika) na drugog (pravnog sledbenika, sukcesora, prijemnika), dok se čitava operacija naziva pravnim sledovanjem (sukcesijom).

Pravni promet pretpostavlja prenosivost – prometljivost.

  • prenosiva su imovinska prava i to u velikoj većini i nezavisno od toga da li su apsolutna ili obligaciona
  • neprenosiv
    1. jedan manji broj imovinskih prava – lične službenosti, pravo na izdržavanje – aposolutnih i relativnih
    2. sva prava koja su po svojoj prirodi neimovinska – prava ličnosti, porodična
  • njihovom povredom nastaje šteta (imovinska ili neimovinska) za koju se duguje novčana naknada i pravo na ovu naknadu kao imovinsko u načelu je prenosivo
    • pravo na naknadu imovinske štete u vidu izgubljene zarade usled nesposobnosti za rad ili protivpravnog lišenja slobode

Prava koja su prenosiva po pravilu su i zapleniva

  • mogu se u izvršnom postupku popisati i prinudno prodati radi namirenja poverilaca
  • moguća su razilaženja i to u dva prava
    • prava koja su prenosiva ali nezapleniva
      • pravo svojine na ličnim spisima, odlikovanjima
    • neka prava su neprenosiva ali nisu samim tim izuzeta od izvršenja

U jednom broju slučajeva prelaz prava od prethodnika na sledbenika ne zavisi od volje prethodnika, kako je to kod zakonskog nasleđivanja ili na osnovu akta javne vlasti, ali češće se to događa na osnovu ugovora između prethodnika i sledbenika (prodaja, poklon, cesija).

  • dve osnovne mogućnosti odnosno grupe slučajeva
    • oni u kojima sam ugovor prenosi pravo na sledbenika, bez potrebe da se njemu kao pravnom aktu pridruži još neki novi pravno relevantni moment
      • sam autorski ugovor prenosi na sticaoca imovinskopravnu komponentu autorskog prava
    • drugu grupu čine slučajevi u kojima sam ugovor nema tu moć da prenosi prava na drugoga već predstavlja samo pravni osnov (iustus titulus)
      • za prelaz prava na sledbenika potreban je jedan novi moment, tzv. način sticanja (modus acquirendi), koji je različit
        • u našem pravu ugovor o kupoprodaji još ne prenosi svojinu na kupca, on je samo iustus titulus i stvara određena obligaciona prava i obaveze, a za prenos svojine na kupca potreban je i način sticanja, koji se kod pokretnosti sastoji u predaji stvari kupcu, a kod nepokretnosti u upisu u zemljišne knjige

U svim slučajevima prelaza prava svojine na drugoga kaže se da je na drugoga preneta stvar i da su sve te stvari u prometu

  • stvari u prometu se suprotstavljaju stvarima van prometa
    • stvari koje su pod administrativnim režimom
    • stvari u opštoj upotrebi tzv. res communes omnium (javni putevi, ulice, trgovi),
    • stvari na kojima postoji samo pravo svojine koje je iz nekog razloga neprenosivo – tzv. dobra mrtve ruke
      • slučaj posle 2. svetskog rata sa zemljom koja je na osnovu agrarne reforme dodeljivana bezemljašima – kolonistima – ali nije mogla biti otuđena u određenom roku
    • podela i terminologija koja je prati potiče iz rimskog prava
      • posledica je onog poznatog poistovećivanja prava svojine kao najkompletnijeg imovinskog prava sa samom stvari koju ima za svoj objekt
    • po korektnom načinu izražavanja, ne može se govoriti o stvarima u prometu i stvarima van prometa
      • stvari se mogu prenositi u fizičkom smislu, može im se menjati mesto u prostoru
      • u pravnom smislu prenose se subjektivna prava
        • prema tome kada kažemo da je na drugoga preneta neka stvar, to u stvari znači da je na njega prešlo pravo svojine na njoj

Singularni sukcesor može stupiti u celo pravo svog prethodnika ili samo u jedan njegov deo, i u zavisnosti od toga govori se o translativnom i konstitutivnom prenosu (prometu).

  • Translativan prenos postoji u slučaju prenosa prava svojine ili u slučaju prenosa nekog potraživanja
    • kupoprodaja, trampa, poklon, legat ili cesija
  • Konstitutivni prenos postoji kad vlasnik ustanovi odnosno konstituiše na svom pravu svojine neko uže pravo u korist određenog lica
    • plodouživanje, zakup, posluga
  • plodouživalac, zakupac i poslugoprimac su takođe singularni sukcesori, ali oni samo delimično ulaze u pravo prethodnika koji i dalje za sebe zadržava deo prava
  • slučajevi konstitutivnog prenosa su privremeni i njihovim prestankom pravo prethodnika se uspostavlja u ranijem obimu
  • moguće je i da prethodnik kasnije prenese na sticaoca i preostali deo prava
  • izvesni slučajevi delimične singularne sukcesije imaju trajniji karakter i dovode sledbenika u kvalitativno jednak položaj sa prethodnikom
    • vlasnik proda ili poklni jedan idealan deo svog prava svojine (trećinu, polovinu, 2/5)
    • sledbenik postaje suvlasnik sa ovlašćenjima koja su po vrsti jednaka sa onima koja zadržava prethodnik

Pravne pretpostavke i fikcije

5. aprila 2017.

Pravne pretpostavke ili presumcije su činjenice za koje pravo uzima da postoje, ne tražeći dokaz o tome.

  • npr za lica starija od 14 godina, da su sposobna da rasuđuju
  • uzeće se da postoji samo kada zaista postoji neka druga ili druge činjenice
    • činjenice iz čijeg postojanja se izvodi zaključak o postojanju presumirane činjenice naziva se osnov odnosno basis pretpostavke
    • zakonodavac uglavnom određuje jednu činjenicu kao osnov, a drugu kao presumciju, ako uoči pravilnost da kada postoji jedna po pravilu postoji i ona druga
      • presumcija je da onaj ko se prema stvari ponaša kao prema svojoj ima pravo svojine na njoj, a to je u većini slučajeva, redovno, normalno, uobičajeno zaista tako
    • presumcije se po tome kakav je odnos između osnova i presumirane činjenice dele na:
      • Oborive (praesumptiones iuris tantum) – pravo dopušta da se uprkos postojanju osnova dokaže suprotno pretpostavci koju je postavio
        • za držaoca koji vrši pravo koje nema, da ne zna i ne može znati da ga nema (presumcija savesnosti)
        • za muža majke, da je otac deteta rođenog u braku (presumcija bračnosti deteta)
      • oboriti presumciju znači dokazati suprotno onome što se presumira, a ne suprotno osnovu, jer presumcija važi samo ako osnov zaista postoji
      • mehanizam obaranja presumcije sastoji se, u dokazivanju da uprkos tome što osnov tj. stvarna činjenica postoji, ne postoji i pretpostavljena činjenica tj. presumcija
        • obaranjem dokazati da iako se držalac ponaša kao vlasnik ipak nije vlasnik
      • postavivši presumciju oborivo zakonodavac je teret dokaza o suprotnom od onoga što je pretpostavljeno prevalio na drugu stranku
    • Neoborive (praesumptiones iurs et de iure)
      • ako su osnov i presumcija postavljeni u takav odnos da u prisustvu osnova nije dopušteno dokazivanje suprotnog od onoga što se presumira mada je samo verovatno da stanje zaista odgovara presumiranom onda su to neoborive presumcije
        • pretpostavka da su deca do 7 godina nesposobna da rasuđuju
        • pretpostavka da je zaključen novi ugovor o zakupu ako po isteku roka zakupac nastavi da stvar upotrebljava a zakupodavac se tome ne protivi
      • kad god postoji osnov pretpostavke važi i presumcija bez potrebe da se ona dokazuje i bez mogućnosti da se ona obesnaži, da se dokaže suprotno njoj
      • sud je obavezan da izvede predviđene pravne posledice iz njenog važenja

Fikcije su nepostojeće činjenice za koje se uzima da postoje (nije a smatra se da jeste), i postojeće činjenice za koje se uzima da ne postoje (jeste a smatra se da nije).

  • fikcija nenastupanja uslova – fingira se da uslov nije nastupio, mada jeste, ukoliko je njegovo nastupanje nesavesno izazvao onaj čije pravo nastaje ostvarenjem uslova
  • fikcija kumulativnosti uzroka – da su sva povezana lica prouzrokovala štetu, mada je samo neko od njih, ako se ne može ustanoviti ko je
  • fikcija rođenja – da je još nerođeno dete već rođeno, iako nije u času ostaviočeve smrti
  • kod fikcije je za njeno važenje nužno da postoje neke stvarne činjenice – osnov fikcije, basis
    • kada osnov fikcije postoji fingiranu činjenicu nema potrebe dokazivati, niti je dopušteno dokazivati suprotno njoj i pozivati se na stvarno stanje, a dužnost je suda da izrekne pravne posledice koje ona rađa
      • pravni režim koji za stranke i sud stvara fikcija jednak je, onome neoborive presumcije
        • razlika između fikcije i neoborive presumcije samo je na faktičkom planu
          • dok u slučaju fikcije ne postoji mogućnost da je i stvarno onako kako se uzima, u slučaju neoborive presumcije to je moguće

Pravne činjenice

5. aprila 2017.

Pravne činjenice su one koje na osnovu naređenja sadržanog u zakonu proizvode pravna dejstva odnosno nastanak, prenos, gašenje ili izmenu subjektivnih prava i pravnih situacija. Dele se na prirodne događaje i ljudske radnje.

  1. Prirodni događaji su delo prirode i ne zavise od čovekove volje.
    • protek vremena, rođenje, sticanje punoletstva, smrt, itd.
  2. Ljudske radnje zapravo ljudska ponašanja mogu biti
    • protivpravna – građansko-pravnim delikti kojima se prouzrokuje šteta drugome i koji stvaraju obavezu na naknadu štete
    • dopuštena – saglasna pravu, ugovori i drugi pravni poslovi koji predstavljaju izjave volje učinjene u nameri da se proizvede neko pravno dejstvo.

Najveći broj pravnih dejstava nastaju iz izjava volje.

  • nekada je za nastanak pravnog dejstva dovoljna samo jedna činjenica a nekada više njih istovremeno odnosno činjenični skup
    • sam ugovor je jedan činjenični skup, koji obuhvata više činjenica: ponudu, prihvat ponude, ponekad određenu formu
      • nastanak tzv. zakonskog prava na izdržavanje pretpostavlja određen stepen srodstva između dva lica, materijalnu neobezbeđenost primaoca izdržavanja i odgovarajuće imovinske prilike davaoca izdržavnja
      • za sticanje svojine i nekih drugih stvarnih prava putem održaja, potrebna je faktička vlast na stvari (državina), protek zakonskog roka i savesnost držaoca, itd.
    • ugovor, građanskopravni delikt (prouzrokovanje štete), održaj, primeri su činjenica koji imaju svoje posebne nazive i koji se na prvi pogled pojavljuju kao nešto samostalno – autonomno u odnosu na zakon i druge opšte norme
    • u drugim slučajevima takav poseban naziv ne postoji, pa se u tekućem načinu izražavanja pravno dejstvo neposredno vezuje za zakon.

Mehanizam nastajanja pravnih dejstava, u svim slučajevima je isti

  • uvek je potrebno postojanje određenog činjeničnog skupa
  • uvek je zakon taj koji čini njihovu podlogu i daje im moć proizvođenja pravnih dejstava

Zakon je, moglo bi se reći posredni a pravne činjenice neposredni izvor raznovrsnih pravnih dejstava u pravnom životu.

Prekluzija

5. aprila 2017.

Prekluzija je slična zastarelosti utoliko što i ona znači gubitak prava odnosno pravnog prerogativa po proteku zakonom određenog roka u kome pravo nije vršeno.

Za razliku od zastarelosti:

  1. na istek prekluzivnog roka sud pazi po službenoj dužnosti ( a ne po prigovoru tuženog),
  2. prekluzivni rok teče neprekidno (nema ni prekida ni zastoja),
  3. posle njegovog isteka pravni prerogativ gubi se u potpunosti i po pravilu definitivno
    • nekada zakon dopušta povraćaj u pređašnje stanje, mogućnost da se radnja preduzme i posle isteka roka, ako ovlašćeni subjekt to nije mogao iz opravdanih razloga učiniti blagovremeno

Ove razlike posledica su prirode prava koje se ovde gubi, kao i razloga koji taj gubitak objašnjavaju i opravdavaju.

  • ne odnosi se na obligaciona prava (kao zastarelost)
  • odnosi se na pravne moći, odn. preobražajna prava
    • prava da se zahteva poništenje rušljivog pravnog posla, da se pokrene postupak za zaštitu državine
  • ustanovljena je da bi se, u interesu pravne izvesnosti, ovlašćeni subjekt izjasnio da li će se svojim prerogativom koristiti ili neće

Prekluzivni rokovi mogu biti

  • subjektivni koji teku od saznanja za neku činjenicu i
    • poništenje rušljivog ugovora može se zahtevati u roku od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti
  • objektivni koji teku od nekog pravno relevantnog događaja bez obzira na saznanje zainteresovanog subjekta za taj događaj
    • dan zaključenja ugovora, čin oduzimanja državine
    • pravo na poništenje rušljivog ugovora iz razloga rušljivosti u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora
  • nekada zakon predviđa samo objektivni rok, nekada samo subjektivni, a najčešće i jedan i drugi
    • subjektivni rok je kraći i ističe najkasnije sa objektivnim rokom

Prekid zastarevanja

5. aprila 2017.

Prekid zastarelosti, koji može izazvati kako dužnik tako i poverilac, ima to dejstvo da zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

  • Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug
    • priznanje se može učiniti kako izjavom poveriocu, tako i na posredan način, kao što je davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja
    • zastarevanje počinje teći iznova od priznanja
  • Zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja
    • potrebno je dakle potraživanje utužiti a nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni
    • zastarevanje počinje teći iznova od dana kada je spor okončan

Zastoj zastarevanja

5. aprila 2017.

Zastoj zastarelosti se sastoji u tome što usled nekog uzroka rok prestaje da teče, ali kad te okolnosti prestanu tečenje roka se nastavlja a vreme koje je isteklo pre zastoja uračunava se.

Prema ZOO zastarevanje ne teče:

  • između supružnika
  • između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo
  • između štićenika i staraoca za vreme trajanja starateljstva
  • između dva lica u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji
  • zastarevanje ne teče bez obzira koja se strana nalazi u ulozi dužnika, a koja u ulozi poverioca
  • ne teče zato što je poverilac onemogućen moralnim obzirima da pribegava utuživanju potraživanja da bi izazvao prekid zastarelosti

Zastarevanje ne teče u pogledu potraživanja određenih lica (ako su ta lica poverioci, ali ne i kad su dužnici)

  • u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti
    • za vreme mobilizacije, u slučaju ratne opasnosti ili rata
  • u pogledu potraživanja koja imaju lica u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje

Zastarevanje ne teče za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Dejstvo uzroka zastoja zastarelosti je različito:

  • ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok zastarelosti
    • ako je dečko dugovao curi određenu sumu novca i bilo je isteklo recimo 5 godina od desetogodišnjeg roka zastarelosti, pa ova lica stupe u brak, zastarelost prestaje teći i ne teče za sve vreme braka, nastaviće se po prestanku braka
  • ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog postojanja nekog zakonskog uzroka ono počinje teći kad taj uzrok prestane
    • nije moglo da poćne zato što su poverilac i dužnik u braku pa počinje da teče kad brak prestane npr razvodom

Zastarelost

5. aprila 2017.

Protek vremena utiče na veliku većinu subjektivnih građanskih prava, ili tako što dovodi do njihovog prestanka ili do njihovog sticanja od strane onih kojima nisu pripadala.

Zastarelost je prestanak prava da se zahteva prinudno izvršenje obaveze po proteku zakonom određenog vremena, u kome poverilac nije vršio svoje pravo a bio je u mogućnosti da ga vrši.

Dejstvo zastarelosti je u tome što se jedna pravna obaveza pretvara u prirodnu obligaciju (obligatio naturalis), koja se odlikuje time što je neutuživa

  • dužnik ovakve obaveze ne može biti sudskim putem nateran da je izvrši kao da je obaveza nepostojeća, ali ako je ipak izvrši, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela

Zastarevaju obligaciona prava i to sva, što se objašnjava prirodom ovih prava, kao i prirodom same zastarelosti.

Ustanova zastarelosti počiva na dvema osnovnim idejama – ideji nevršenja prava i ideji liberatornog dejstva, koje se sastoji u tome što se jedno tačno određeno lice oslobađa tereta koji je u osnovi suvišan.

Zastarelost u izvesnoj meri olakšava (pojednostavljuje) pravni život

  • na nju se može pozivati dužnik čija je obaveza zaista zastarela i onaj čija je obaveza prestala izvršenjem samo je dokazivanje postalo teško.
    • dužnik koji je izvršio obavezu, ali je propustio da od poverioca povrati priznanicu koju mu je dao, može se naći u neprilici ako ga poveriočevi naslednici tuže, ali se može spasiti pozivajući se na zastarelost

Prema ZOO potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

  • Opšti rok se primenjuje uvek kad za neko potraživanje nije određen poseban rok,
    • Poseban rok iznosi 5,3 ili godinu dana.
  • rokovi su utvrđeni imperativnim propisima
    • pravnim poslom se ne može odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog koje je određeno zakonom,
    • ne može se voljom zainteresovanih odrediti da zastarelost neće teći za neko vreme

Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajevi nije što drugo propisano.

  • Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne učini, da se propusti ili trpi, zastarevanje počinje teći prvog dana posle dana kada je dužnik postupio protivno obavezi.

U vreme zastarelosti računa se i vreme koje proteklo u korist dužnikovog prethodnika – akcesija, priračunavanje vremena zastarelosti.

Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog roka za izvršenje obaveze.

Karakteristike imovine

5. aprila 2017.

Ključni deo klasične teorije je odnos prema pravnoj sposobnosti (subjektivitetu), koja je uključena u sam pojam imovine.

  • zaključak je da imovinu nužno poseduje svako, bez obzira na svoje imovinske prilike

Druga ključna premisa jeste ona prema kojoj je imovina jedna pravna celina (universitas iuris).

  • Opšta imovina shvaćena kao skup imovinskih prava i obaveza jednog lica izražava ukupan ekonomski potencijal subjekta
    • za nju ne važi neki osoben pravni režim, koji bi bio posledica posebnog porekla ili namena dobara koja je kao celina sačinjavaju
      • u njenim okvirima ne funkcioniše mehanizam realne subrogacije
    • njena odlika je fluktuabilnost – promenljivost sastavnih elemenata budući da u imovinu ulazi sve ono što se stekne a ne samo protivnaknada za elemente koji iz nje izlaze
  • Fondovi unutar imovine – male imovine
    • po definiciji užeg sastava od opšte imovine
    • zbog njihove posebne namene, porekla ili nekog drugog razloga, važe posebni pravi režimi, unutar kojih deluju pravila o realnoj subrogaciji
  • Faktičke celine
    • mehanički skupovi istovrsnih ili stvari komplementarnih po svojoj funkciji za koje ne važe posebni pravni režimi
      • istovrsne – stado, biblioteka, komplementarne – naučnikova radna soba s nameštajem, knjigama, priborom itd.
    • u njihovim okvirima i ne funkcioniše mehanizam realne subrogacije

Proglašavanje opšte imovine pravnom celinom ima delom objašnjenje u njenom poistovećivanju sa imovinom koja služi kao opšta zaloga hirografernih poverilaca i sa zaostavštinom, iako se ovi skupovi razlikuju u mnogim tačkama.

  • opšta imovina obuhvata sva imovinska prava i obaveze jednog lica
    • sa gledišta prava hirografernih poverilaca po samom zakonu nejedinstvena, zato što je jedan njen deo izuzet od izvršenja
    • jedinstvena je u jednom sasvim drugom smislu, prema kojem subjekt može imati samo jednu opštu imovinu
  • imovina u smislu opšte zaloge ograničena je na dobra iz kojih se poverilac može prinudno naplatiti
    • isključuje obaveze dužnika, na kojima je izvršenje nepojmljivo
    • zakonsku podlogu imovine u smislu opšte zaloge čine pravila izvršnog postupka prema kojima dužnik za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, osim onom koja je zakonom izuzeta od izvršenja

Poistovećivanje opšte imovine sa zaostavštinom izražava se uobičajenom tvrdnjom da u času smrti imovina “pod nazivom zaostavština” prelazi na naslednike umrlog

  • zaostavština se po svojim osobinama razlikuje i od nje i od imovine koja služi kao opšta zaloga hirografernih poverilaca
    • u odnosu na opštu imovinu ona je uža, jer se izvesna prava gase smrću te ne prelaze na naslednike, a osim toga njen sastav nije promenljiv već fiksiran
    • u odnosu na imovinu koja služi kao opšta zaloga zaostavština je
      • uža – jer se gase neka prava na kojima se moglo voditi izvršenje
      • šira – jer u nju ulaze i vredosti koje su bile izuzete od izvršenja
    • zakonom je predviđena mogućnost da se zaostavština odvoji od imovine naslednika privremeno, kako bi se iz nje prvenstveno naplatili dekujusovi poverioci
    • fikcija o nastavljanju dekujusove pravne ličnosti
      • njeno ograničeno prihvatanje ne može se racionalno braniti jer je arbitrerno
      • prihvatanje u celosti vodi posledicama koje bi u pravnom životu prouzrokovale haos i bile u suprotnosti s osnovnim posulatima prava i pozitivnopravnim rešenjima

Teza o neprenosivosti imovine za života počiva na dva argumenta

  • jedan ima oslonac u francuskom pravu koje ne sadrži opštu odredbu o prijemu duga
  • glavni oslonac je postavka prema kojoj je pravna sposobnost sastavni deo imovine
    • njeno odvajanje za života bi značilo civilnu smrt, a nju pravo ne dopušta

Pitanje prenosivosti imovine sastavljene od elemenata inače prenosivih

  • prema tome se tu ne bi nalazila pravna sposobnost ni imovinska prava i obaveze koje su s obzirom na svoju prirodu i svrhu vezane za ličnost i titulara
  • postoji pravna mogućnost u uporednom pravu da se za života na drugoga prenese celokupna imovina ili uža imovinskopravna celina
  • ZOO: lice na koje pređe po osnovu ugovora imovinska celina pojedinca ili građanskog pravnog lica ili jedan deo te celine odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu odnosno na njen deo, pored dotadašnjeg imaoca i solidarno s njim ali samo do vrednosti njene aktive
  • u naslednopravnim propisima postoje odredbe o ustupanju celokupne svoje sadašnje imovine
    • ako se svi potencijalni naslednici saglase ono što su po tom osnovu primili ne ulazi u zaostavštinu
    • ako se ko nije saglasio, delovi imovine ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon u smislu opštih pravila – uračunavaju im se u nasledni deo
  • besteretno ustupanje imovine učinjeno drugim licima i ustupanje s naknadom zakoni ne uređuju

specijalne odredbe su potvrda da su ova raspolaganja moguća i pod opštim uslovima punovažna

Funkcije imovine

5. aprila 2017.

Imovina ima dvostruku funkciju:

  1. Garantna funkcija
    • Poveriocu nije svejedno kakva je imovina njegovog dužnika stoga izvršava uvid u imovinu dužnika ili poslovnog partnera pre nego što uđe u poslovne odnose.
    • Imovina je neka vrsta opšte zaloge hirografernih poverioca
      • garancija da će dužnik ispuniti svoje obaveze
  1. Prometna funkcija
    • Imovina omogućava pravni promet – određena prava stalno ulaze i izlaze iz imovine
    • Imovina se može celokupno preneti pravnim poslom inter vivos
      • npr ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života
    • Bez imovine se ne bi mogla objasniti zaostavština i ne bi došlo do sukcesije kod pravnih lica ili nasleđivanja kod smrti fizičkog lica.
    • Zaostavština je imovina umrlog lica.

Imovina (pojam)

5. aprila 2017.

Tradicionalni pojam imovine:

  • Imovina se definiše kao skup imovinskih prava i obaveza fizičkog i pravnog lica.
  • podrazumeva
    • aktivu – stvarna, obligaciona, intelektualna i nasledna prava i
    • pasivu – dugove obaveze

              Ako je pasiva veća od aktive lice je prezaduženo.

Klasična subjektivna teorija imovine – teorija Obrija i Roa

  • Imovinu predstavljaju sva dobra jednog lica računajući urođena i buduća dobra kao i dugove tog lica.
  • Ne može se odvojiti od fizičkog ili pravnog lica, i kao takva je neotuđiva
  • Postoji sve dok postoji lič
  • Prestankom pravnog subjektiviteta prenosi se kao zaostavština na druga lica.

Moderna teorija – savremeno shvatanje – Andrija Gams

  • Imovina se sastoji samo od subjektivnih građanskih prava dok su obaveze teret imovini.
  • Naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
  • Gams je insistirao na razlikovanju imovine i imovinske mase
    • Imovina se sastoji od odgovarajućih prava
      • jedinstven pojam jer pravni subjekt može imati samo jednu imovinu
    • Imovinska masa se sastoji iz objekata tih prava
      • stvari i to sve stvari koje sačinjavaju predmet imovine kao celine
      • pravno tehnički termin za ekonomska dobra koja pripadaju jednom licu
      • u imovinskoj masi može postojati jedan ili više imovinskih fondova koji služe specijalnoj – pravnoj – nameni i za koje važi specijalan pravni režim
        • fondovi u okviru pravnih lica
        • miraz
        • zarada 15godišnjeg lica
        • zajednička i posebna imovina supružnika

Imovina:

  • institut građanskog prava koji obuhvata određene građanskopravne odnose svodljive na novac
  • tesno vezana za subjektivitet lica – njegovu pravnu sposobnost
  • odnosi se na prometljivost subjektivnih građanskih prava
    • Građanska subjektivna prava koja se mogu prenositi pravnim poslovima inter vivos i mortis causa
      • svojina, druga stvarna prava, obligaciona prava, intelektualna prava i nasledno pravo
    • u širem smislu:
      • Imovina je skup svih subjektivnih prava koja u celinu objedinjava jedno fizičko ili pravno lice.
      • Spadaju i imovinska neprenosiva prava
        • lične službenosti, pravo preče kupovine
      • Problemi:
        • Imovina se izjednačava sa pravnom sposobnošću
        • Sva neprenosiva imovinska prava se gase smrću titulara
      • u užem smislu:
        • Imovina je skup prenosivih subjektivnih prava koja se mogu novčano izraziti a koja u jednu celinu objedinjuje jedno fizičko ili pravno lice i to kada je u aktivnom svojstvu odnosno svojstvu titulara prava.
        • Kada je u pasivnom svojstvu ili svojstvu dužnika, to nije deo imovine nego teret imovini.

Cilj je da se jednim ovakvim pojmom obuhvati potencijal jednog lica u tržišnoj privredi

  • pruža sliku solventnosti fizičkog ili pravnog lica
  • pruža odgovarajuće garancije dužnika svome poveriocu u smislu ispunjenja preuzetih obaveza

Po prestanku pravnog subjektiviteta jednog lica imovina se transformiše:

  • kod pravnog lica u stečajnu masu
  • kod fizičkog lica u zaostavštinu
    • Ostaviočevi poverioci se mogu naplatiti od naslednika ali samo do visine vrednosti ostaviočeve imovine
      • odgovornost naslednika za ostaviočove dugove – pro viribus hereditis
    • Ako je ostaviočev naslednik prezadužen – prvo poverioci naslednika mogu naplatiti svoja potraživanja
      • ostaviočevim poveriocima može biti uskraćena ili sužena mogućnost da realizuju svoja prava
      • posebno pravno sredstvo – odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika (separatio bonorum)
      • formiraju se dva posebna odvojena fonda u imovini naslednika – zaostavština ostavioca i naslednikova ostala imovina
        • naslednik ne može slobodno da raspolaže zaostavštinom jer je rezervisano za ostaviočeve poverioce koji su zahtevali izdvajanje
        • poverioci nemaju prava prema naslednikovom drugom fondu
        • odgovornost cum viribus hereditatis
        • ako naslednik otuđi neke stvari protivno sudskoj odluci ili ih uništi iz zaostavštine, separaciona pregrada pada pa će moći da se naplate iz naslednikove imovine ali do visine vrednosti zaostavštine

Zabrana zloupotrebe prava

5. aprila 2017.

Zloupotreba prava je vršenje prava u nameri da se drugome naškodi ili vršenje prava protivno njegovom cilju.

Postoje dve varijante shvatanja o zloupotrebi para, subjektivna i objektivna.

  • Subjektivna teorija
    • zloupotreba prava je vršenje prava u nameri da se drugome naškodi
    • potrebno je:
      • da radnja objektivno ulazi u sadržinu prava – da je unutar njegovih objektivnih granica
        • ako je van objektivnih granica prava, reč je o protivpravnom postupanju koje povlači odgovornost bez obzira da li postoji namera škođenja drugome i bez obzira na eventualnu korist koja se ima od toga
          • imalac službenosti pešačkog prolaza koristi susednu nepokretnost za prolaz kamionom
        • da se radnja vrši sa namerom da se drugome naškodi, što treba da dokaže oštećenik
          • pribegava se posrednom dokazivanju tako što se dokazuje odsustvo koristi od ovakve radnje za imaoca prava
        • da se titular prava nije prevario u računici – da izostanak koristi nije posledica pogrešne procene
        • da je vršenjem prava drugome prouzrokovana šteta ili neko uznemiravanje i uopšte neka neprijatnost
      • zloupotreba prava povlači odgovornost
        • sastoji se u obavezi naknade štete i zabrani daljeg vršenja radnje koja je kvalifikovana kao zlupotreba
      • prema stanovištu francuskih sudova postoji zloupotreba prava
        • kada se na krovu svoje zgrade izgradi lažan dimnjak, sa namerom da se zakloni vidik susedu
        • kada se u istom cilju izgradi daščana konstrukcija deset metara visine i petnaest metara širine
        • kada se preseče podzemna žica vode koja napaja susedov bunar iako se kaptirana voda ne koristi ni u kakve svrhe
        • kada se na svome zemljištu organizuje zaglušujuća buka kako bi se lovci sa susednih imanja onemogućili u lovu
        • kada se na svojoj parceli podigne staja u blizini susedovog zemljišta na kome on boravi radi razonode i rekreacije.
          • šire shvatanje – zloupotreba prava postoji i kada se ne vodi računa o tome da se pravo može vršiti na drugi način koji je jednako koristan za titulara a manje štetan za drugoga
        • građanski zakonici 19.veka usvajaju subjektivno shvatanje zloupotrebe prava
          • “Ni svojim se pravom služiti ne mož tek drugom na štetu il dosadu”, stajalo je u OIZ za CG.
        • Objektivna teorija
          • zloupotreba prava je svako vršenje prava protivno njegovom cilju zbog koga je ustanovljeno
          • vršenje prava koje je korisno za titulara, ali koje drugome prouzrokuje štetu preko mesno uobičajene granice tolerancije
            • širenje neprijatnih mirisa, buke, lupe, dima, prašine, vibracija do čega dolazi usled obavljanje industrije, zanata ili neke druge aktivnosti
          • Sankcije su različite:
            • naknada štete – čak i kad se aktivnost obavlja na osnovu administrativne dozvole
            • nalaganje mera kojima se uznemiravanje otklanja ili smanjuje do granice tolerancije – upotreba raznih prečistača, prigušivača, blokatora
            • zabrana daljeg obavljanja aktivnosti ako se smetnje ne mogu otkloniti ili barem smanjiti do granice tolerancije
              • ne može se zabraniti obavljanje opštekorisnih aktivnosti za koje je dobijena dozvola nadležnih vlasti
            • evolucija u ovoj oblasti išla je u pravcu šireg shvatanja zloupotrebe prava
              • može se reći da je danas vladajuća objektivna teorija, koju prihvataju svi noviji zakonici
              • primer Grčkog građanskog zakonika od 1940 godine
                • pisan pod dominantinim uticajem Nemačkog građanskog zakonika, ali u ovom pitanju nije sledio svoj uzor i usvojio je objektivnu teoriju
                • “Vršenje prava je zabranjeno ako očigledno prelazi granice određene savesnošću, dobrim običajima ili društvenim i ekonomskim ciljem prava”

Objektivno shvatanje usvojeno je i u našem današnjem pravu.

Klasifikacija subjektivnih prava po drugim kriterijumima (imovinska i neimovinska, prenosiva i neprenosiva)

5. aprila 2017.

Prava mogu biti imovinska i neimovinska:

  • Imovinska građanska prava su ona koja neposredno:
    • glase na izvesnu sumu novca ili se odnose na neko dobro koje se može novčano izraziti
      • pravo svojine, pronalazačko pravo
    • glase na činjenje ili nečinjenje koje se može imovinski odnosno novčano izraziti
      • pravo zahtevati od druge ugovorne strane da izradi ili popravi neku stvar ili obavi neki posao na osnovu ugovora o delu ili ugovora o radu
    • Neimovinska građanska prava predstavljaju manji broj prava, a takav je je slučaj sa čisto porodičnim pravima, pravima ličnosti koja se odnose na neko lično dobro kao što je telesni integritet, čast, sloboda ili pravima da se zahteva neko činjenje neimovinske prirode
      • povredom neimovinskih prava može biti prouzrokovana imovinska ili neimovinska šteta
      • pravo na novčanu naknadu štete po svojoj prirodi je imovinsko
    • Neka prava su složena u tom smislu da se sastoje od imovinskopravne i neimovinske (moralne) komponente, kakav je npr. slučaj sa autorskim pravom.

Prava takođe mogu biti prenosiva i neprenosiva.

  • Prenosiva prava predstavljaju većinu subjektivnih građanskih prava i to su ona prava koja su podobna da se odvoje od svog titulara i pređu na drugoga.
    • skoro sva imovinska prava – obligaciona, stvarna i intelektualna
      • među njima ima takvih koja su neprenosiva
        • slučaj sa ličnim službenostima, pravo na izdržavanje
      • Neprenosiva su zapravo neimovinska prava
        • prava ličnosti, porodična prava, autorska moralna prava
      • Podela se dobrim delom poklapa sa podelom na imovinska i neimovinska prava, ali ne u potpunosti:
        • imovinska prava su prenosiva po pravilu – ne sva
        • neimovinska su neprenosiva sva bez izuzetka
          • često se neprenosiva prava nazivaju ličnim u tom smislu da su vezana za ličnost subjekta
          • dalje se dele na
            • lična imovinska – imovinska prava koja se ne mogu prenositi
              • lične službenosti, pravo na izdržavanje
            • lična neimovinska – prava koja su po svojoj prirodi takva da se ne mogu izraziti u novcu i koja su kao takva neprenosiva
              • sva prava ličnosti

Lična prava (prava ličnosti)

5. aprila 2017.

Lična prava su subjektivna prava na ličnim dobrima: pravo na život, fizički integritet, zdravlje, psihički integritet, lik, glas, ltajnu sferu, identitet, ime i dr.

  • omogućavaju imaocu da svoje lično dobro ostvari, uživajući ga i raspolažući njime
  • nazivaju se i prava ličnosti
  • najbolji naziv bi bio prava na ličnim dobrima jer
    • lična dobra su objekti ovih prava
    • ta dobra s jedne strane, pripadaju i onome ko nije ličnost
    • ne pripadaju samo ljudima nego i organizacijama, pravnim licima

Objekti ličnih prava

Lična dobra su ona dobra koja su najneposrednije i neraskidivo povezana sa licem – sa čovekom ili organizacijom.

  • svako lično dobro pripada nekom licu, svaki život je nečiji, svaki lik, svaki glas, svako ime
  • lična prava ne mogu biti bezsubjektna prava

Objekti ličnih prava su dve vrste ličnih dobara:

  1. dobra koja su elementi, sastavni delovi lica
    • njegov život, telo, osećanje, privatni život, glas, dostojanstvo, čast i sl.
  2. dobra koja su emanacije, opredmećeni izrazi lica
    • fotografije na kojima je ono prikazano, tonski snimak njegovih reči, njegovi lični zapisi, podaci o njemu i drugi premeti koji su prožeti licem ili nekim njegovim sastavnim delom
    • bez obzira da li je u njima došla do izražaja stvaralačka ideja

Nematerijalna (umna) dobra, takođe su opredmećeni izrazi lica, ali samo oni koji su rezultat stvaralačkog uma – opredmećene stvaralačke ideje:

  • pismo, ali samo ako je naučne prirode, fotografija, ako je umetničko delo, tonski zapis, ako je literarnog karaktera

Pisma privatne sadržine, lični dnevnici, fotografije koje prikazuju lice predstavljaju ne samo lična dobra, nego i stvari.

  • Stvari su samo oni opredmećeni izrazi lica koji su materijalne prirode, na kojima je moguća čovekova vlast i na koja se mogu steći stvarna prava.

Lično dobro predstavlja svako opredmećenje lika, glasa, privatne sadržine, bez obzira na oblik opredmećivanja.

Zakon nabraja na kojim tvorevinama uma jedino postoje intelektualna prava

  • na autorskim delima, na pronalascima, uzorcima, modelima – numerus clausus
  • zakon je odvojio tvorevine uma, koje uživaju intelektualnopravnu zaštitu od ostalih tvorevina uma

Zakon je odredio na kojim predmetima jedino postoje stvarna prava, a i koja su prava stvarna prava – numerus clausus

  • na stvarima
  • zakon je razdelio premete povodom kojih se primenjuju stvarnopravne norme od drugih

Pravni poredak nije iscrpno odredio, razdvojio lična dobra koja uživaju ličnopravnu zaštitu od ostalih ličnih dobara, nije pobrojao lična prava, niti iscrpno opisao sadržinu prava na pojedinom ličnom dobru.

Vrste ličnih prava

  • Posebnim ličnim pravima nazivaju se ona subjektivna prava na ličnim dobrima čija je sadržina uređena normama.
    • pravni poredak ne nabraja iscrpno na kojim sve ličnim dobrima postoje lična prava
    • pravni poredak imaoca ličnih prava štiti u ukupnosti njegovih ličnih dobara
      • generalnom klauzulom jamči nepovredivost ličnosti
    • Generalna garantija nepovredivosti ličnih dobara uopšte, naziva se opšte lično pravo.
      • funkcija opšteg ličnog prava je da dopuni zaštitu koju pružaju posebna lična prava
      • na osnovu njega
        1. priznaje se lično pravo i na onom dobru na kojem nije već nekom normom posebno predviđeno
        2. već predviđena lična prava upotpunjuju se zaštitom i od onih vrsta povreda koje nisu već normom navedene, kao i od novih, do tada nepoznatih vrsta povreda
      • opšte lično pravo ne znači da na svakom ličnom dobru postoji lično pravo, niti da je svaka povreda nekog ličnog dobra povreda ličnog prava
        • mnoga lična dobra i mnoge povrede ličnih dobara spadaju u tzv. pravnoslobodan prostor – sujeta, istinoljubivost, hvalisavost:
        • na njima ili ne mogu ili ne treba imaocu da budu priznata lična prava
      • blanketna normu nalaže zakonodavcu odnosno sudiji da zaštiti ono lično dobro odnosno sankcinoniše onu povredu, ako i kada utvrdi da zavređuju zaštitu odnosno sankciju

Zakonodavstvo i sudovi stalno šire krug ličnih prava i nedopuštenih povreda ličnih dobara, prvenstveno zbog pojave novih vidova opasnosti.

  • pravo na lični podatak odgovor je na ugroženost kompjuterskom obradom podataka

Sadržina ličnih prava

Objektivno lično pravo utvrđuje ličnopravna ovlašćenja.

  • Ličnopravna ovlašćenja su pravno obezbeđene mogućnosti imaoca ličnog dobra da ostvaruje svoje lično dobro.

Lična prava su složena prava – sastavljena iz više ovlašćenja povodom ličnih dobara. Osnovna ovlašćenja su:

  1. Ovlašćenja uživanja
    • Imalac je ovlašćen da uživa svoje lično dobro: da živi, da uživa svoju telesnu celovitost, zdravlje, psihički integritet, da se slobodno kreće, uživa svoju privatnost, intimu, da živi dostojno č
    • neka lična dobra, pogotovo elementi, sastavni delovi lica, predstavljaju određena stanja
      • život, telesni integritet, zdravlje, pijetet i sl
    • za uživanje takvih dobara dovoljan je opstanak stanja koje ona predstavljaju
    • uživanje ne iziskuje bilo kakvu radnju imaoca dobra
      • ovlašćenje uživanja vrši se samim postojanjem dobra i njegovim opstankom
    • uživanje drugih ličnih dobara imalac vrši preduzimanjem odgovarajuće radnje:
      • naročito opredmećenih izraza lica – dnevnika, pisama, fotografija
      • snimanjem lika ili glasa, objavljivanjem fotografije ili dnevnika
  1. Ovlašćenje raspolaganja – imalac ličnog dobra ovlašćen je da njime raspolaže faktički i pravno
    1. Faktičko raspolaganje je zadiranje u samo dobro
      • otkrivanje stranica svoje intime, objavljivanje pisma, uništenje filma itd
    2. Pravno raspolaganje vrši se pristankom, odricanjem od prava i prenošenjem prava.
      1. Pristanak se daje da drugi preduzme radnju uživanja ili faktičkog raspolaganja
        • za lekarsku intervenciju, uzimanje krvi ili organa radi presađivanja
        • imalac ne prenosi svoje pravo na lice kome daj pristanak, samo stvara uslov da radnja koja usledi ne bude nedopuštena
        • pristanak znači ujedno odricanje unapred od traženja zaštite zbog povrede ličnog dobra
          • ne i u delu u kojem bi došlo do prekoračenja granice datog pristanka
      2.  Odricanjem imalac izjavljuje volju da prestane njegovo pravo na ličnom dobru.
        • ne može se odreći ličnog prava u celosti
        • može se odreći jedino vršenja pojedinog ovlašćenja
          • odreći se objavljivanja dnevnika, upotrebljavanja imena kao dela firme, svog lika kao robnog žiga
        • u delu u kojem se imalac odrekao prava, ono prestaje a ne prelazi na drugoga.
          • ako se odriče traženja zaštite za povredu ličnog dobra, takvo odricanje je u stvari naknadni pristanak
      3. Prenosom pravo prelazi s imaoca na drugoga.
        • neka lična dobra po svojoj prirodi neprenosiva su pa onda i prava na njima
          • život, zdravlje, dostojanstvo
        • moguć je prenos samo dela prava
          • prenos ovlašćenja snimati lice, objaviti fotografiju, upoznati se s ličnim beleškama i sl.
        • tada drugi stiče pravo na tuđem ličnom dobru – da ga uživa ili raspolaže njime
        • pravo imaoca ličnog dobra ne prestaje, nego se samo ograničava
    3. Imovinsko ovlašćenje – ovlašćenje komercijalnog iskorišćavanja svog ličnog dobra
      • pravno raspolaganje ličnim dobrom može biti i uz naknadu
        • uz naplatu dopustiti upotrebu imena ili slike u reklamne svrhe, objavljivanje dnevnika itd.
      • poredak priznaje lična prava prvenstveno radi zadovoljavanja neimovinskih interesa imaoca ličnog dobra, pa su ona po toj prvenstvenoj nameni neimovinska
        • komercijalno raspolaganje podleže brojnijim, ograničenjima pravom i moralom
          • nedopušteno je teretno raspolagati krvlju, transplantatima

Da bi imalac mogao realizovati svoje lično dobro (uživati i raspolagati) pravni poredak

  • obavezuje sva ostala lica da se uzdrže od svake radnje podesne da osujeti ili omete titulara u uživanju dobra ili faktičkom raspolaganju
  • obavezuje sva ostala lica da od imaoca zatraže saglasnost za preduzimanje radnje kada imaocu dopušta pravno raspolaganje ličnim dobrom

Po načinu kako titular subjektivnog prava ostvaruje zaštićeni interes, građanska subjektivna prava mogu se razvrstati na:

  1. prava vlasti – ovlašćuju svog titulara da sprovodi svoju volju neposredno na objektu prava
  2. prava traženja – titular može od drugoga da zahteva određeno ponašanje
    • većina obligacionih prava, zahtevi
  3. preobražajna prava odnosno pravne moći – ovlašćuju titulara da izjavom volje promeni pravnu situaciju
    • prigovorom, otkazom
  4. prava učešća – omogućuju titularu učestvovanje u postupku odlučivanja
    • u pravnom licu, suvlasničkoj zajednici

Lična prava su prava vlasti.

  • ovlašćenje uživanja ličnog dobra i ovlašćenje faktičkog raspolaganja ličnim dobrom titular vrši tako što neposredno na ličnom dobru sprovodi svoju volju i na taj način zadovoljava svoje interese
  • ovlašćenje pravnog raspolaganja ličnim dobrom pristankom i odricanjem predstavlja preobražajno pravo
    • vrši se izjavljivanjem volje, koje menja pravnu situaciju u pogledu ličnog dobra
  • ovlašćenje pravnog raspolaganja putem prenosa vrši se preduzimanjem pravnih poslova
  • niz odlika ličnih prava posledice su toga što prava vlasti čine većinu ovlašćenja imaoca
    • Titularu ličnog prava poredak priznaje suverenost i ekskluzivnost na ličnom dobru.
    • Svako može povrediti lično pravo, bilo kojom radnjom koja ometa titulara da sprovodi svoju volju na objektu, a unapred se ne može znati ko će to učiniti i kako.
    • Poredak priznajući imaocu lično pravo, svim ostalim licima nameće obavezu pasivnog ponašanja: da se uzdrže od svake radnje kojom se povređuje lično dobro.
    • Dok postoji lično dobro ono podleže uticaju imaoca.
    • Interes imaoca traje dok postoji lično dobro, pa se lična prava ne gube nevršenjem
    • Titular ličnog prava u mogućnosti je da sprovodi volju sve dok neko ne povredi obavezu pasivnog ponašanja u odnosu na lično dobro.
      1. titular tada stiče zahtev – mogućnost da od nekog određenog lica traži određeno ponašanje
      2. zahtev iz ličnog prava nastaje tek u slučaju ugrožavanja ili povrede dobra
        1. ne služi normalnom vršenju prava već zaštiti ugroženog ili povređenog dobra
        2. tek vrsta ugrožavanja ili povrede određuje sadržinu zahteva

Ličnopravni zahtevi u užem smislu posledica su već samog ugrožavanja ili same povrede ličnog prava, i neposredno služe zaštiti ličnog prava.

Takvi su zahtevi za propuštanje i za uklanjanje.

  1. Zahtev za propuštanje je uvek preventivan, jer mu je svrha da spreči povredu ličnog dobra.
    • kad postoji opasnost od povrede ličnog dobra, imalac ugroženog ili već povređenog dobra može da zahteva od suda da zabrani radnju koja se već vrši ili tek predstoji
  2. Zahtev za uklanjanje je uvek reaktivan, jer mu je uslov da je povreda već
    • imalac povređenog dobra može da zahteva od suda da naredi preduzimanje radnje koja će ukloniti stanje povrede
      • opozivanje klevetničke tvrdnje

Ograničenja ličnih prava

U nekim slučajevima imalac nije ovlašćen da ostvari svoje lično dobro, a ostala lica nisu obavezna da ga ne ometaju da ostvaruje lično dobro odnosno da za to traže njegovu saglasnost.

  • Odmerivši da je ostvarenje nekih drugih dobara i interesa važnije od ostvarenja ličnog dobra, zakonodavac je u nizu slučajeva ograničio pravo uživanja ili raspolaganja ličnim dobrom.
    • nije potreban pristanak imaoca da bi se objavili njegovi lični spisi, prikazi njegovog lika i tonski zapisi njegovih reči ako je on lice od interesa za javnost, ako je objavljivanje potrebno radi bezbednosti zemlje, obavljanja pravosudne funkcije
    • ne postoji obaveza da se uzdrži od povrede tuđeg ličnog dobra u slučaju krajnje nužde, u ratu, pri vršenju roditeljskog prava i dr.
  • Imalac ličnog dobra nije dužan da trpi ni ostvarivanje važnijeg interesa na neprimeren način
    • interes nije dopušteno ostvarivati na način kojim se povređuje lično dobro, ako postoji i drugi način da se on ostvari, a da se pri tom lično dobro ne povredi ili da se povredi u manjoj meri

Lična prava fizičkih i pravnih lica

Lično pravo stiče se časom nastanka ličnog dobra koje mu je objekat, a gubi se prestankom ličnog dobra.

  • Lična prava fizičkih lica
    • Začet a još nerođen čovek (nasciturus) ima već lična prava od kojih se, kao i kod rođenog čoveka
      • neka odnose na njegovu fizičku stranu – pravo na život, fizičko-biološki integritet, zdravlje
      • neka na afektivnu stranu – pravo na afektivni integritet
      • neka na socijalnu stranu – pravo na dostojanstvo, privatnost i lične podatke
    • Lična prava nasciturusa razlikuju se od istih prava već rođenog čoveka samo po obimu ovlašćenja i po vrsti i stepenu ograničenja.
      • ljudski život postoji kao ljudski od začeća, razlikujući se već tada po genetskoj šifri od života svih drugih živih bića
    • Posle rođenja, ona lična prava koja čovek ima pre rođenja proširuju se sadržinski novim ovlašćenjima, a postepeno nastaju i sva ostala lična prava.
  • Lična prava pravnih lica
    • pravna lica ne mogu imati ona lična prava koja po svojoj prirodi podrazumevaju čoveka kao titulara
      • pravo na život, telesnu celokupnost, slobodu kretanja, zdravlje
    • sva ostala lična prava mogu imati, jer lična dobra koja su njihovi objekti pravni poredak štiti kao vrednosti bez obzira kome pripadaju
      • ugled, identitet, privatnost, ime
    • nisu ograničena delatnošću pravnog lica, ni u pogledu broja, a ni u pogledu obima
      • povrede navedenih ličnih dobara nedopuštene su i kada nisu u stanju da ometu funkcionisanje pravnog lica i ostvarenje cilja
        • fakultet će uživati zaštitu i od netačne tvrdnje da je dobio uglednu nagradu, od neovlašćene upotrebe njegovog amblema na majicama ili torbama i sl. mada te povrede ličnih dobara ne ugrožavaju njegovu organizacionu i funkcionalnu sposobnost

Učenje o ličnim pravima

Kao zasebna vrsta subjektivnih građanskih prava, lična prava su formulisana tek pri kraju 19. veka u nemačkoj nauci koja se pri tom oslanjala i na praksu, ali francusku, jer domaća još nije građanskopravno štitila lična dobra, smatrajući da je to isključivo zadatak krivičnog prava.

Pre toga su lična i intelektualna prava zajedno shvatana kao jedna vrsta subjektivnih prava, a izraz “lična prava” kao širi, obuhvatao je obe kategorije.

Još ranije lična prava nisu razdvajana ni od statusnih prava.

Kohler će krajem 19v. razlučiti lična od intelektualnih prava.

Uzorak i model, žig, geografska oznaka porekla i znak kvaliteta proizvoda

5. aprila 2017.

Pravo na uzorak i na model

Model je pravno zaštićeni novi oblik nekog predmeta koji se može primeniti u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji.

  • automobila, nameštaja

Uzorak je pravno zaštićena nova slika ili crtež, koji se može preneti na površinu nekog predmeta odnosno proizvoda.

  • tkanine, zidnih i podnih pločica

Kupci se ne opredeljuju samo prema kvalitetu i funkcionalnosti već i prema njegovim osobinama koje treba da zadovolje njihovu potrebu za lepim, dakle prema obliku, boji, rasporedu boja, jednom reči prema njegovoj spoljašnosti. Pravni oblik zaštite ovih intelekualnih (estetskih) tvorevina su upravo modeli i uzorci.

Od modela(uzoraka) kao estetskih tvorevina treba razlikovati njihove materijalne prezentacije.

  • Model kao trodimenzionalna kreacija može biti predstavljen i trodimenzionalno i dvodimenzionalno
    • novi oblik vaze npr. može se prestaviti putem tela koje ima taj novi oblik, ali i 2D, putem crteža odnosno slika u više perspektiva koje dovoljno jasno pokazuju taj novi oblik
  • uzorak kao dvodimenzionalna estetska tvorevina (rešenje površine) može se po priprodi stvari samo dvodimenzionalno – putem crteža ili slika

Pravo na model stiče se posle sprovedenog postupka pred Državnim zavodom za intelektualnu svojinu, priznanjem modela i upisom priznatog prava u odgovarajući registar, a važi od dana podnošenja uredne prijave za priznanje toga prava.

  • po svojoj sadržini ono je mešovito:
    • moralno pravo autora je da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravama koji se odnose na model (uzorak)
    • imovinsko čini ovlašćenje isključivog privrednog iskorišćavanja, tj. proizvodnja predmeta prema uzroku i njihovo stavljanje u promet
  • vremenski ograničeno i traje 15 godina računajući od dana podnošenja prijave

Pravo na žig

Žig je znak zaštićen (registrovan) na način predviđen pozitivnim propisima, koji služi da se u privrednom prometu razlikuje roba jednog proizvođača od robe iste ili slične vrste drugog proizvođača (robni žig), ili uslužna delatnost jednog davaoca usluga od uslužne delatnosti iste ili slične vrste drugog davaoca usluga (uslužni žig).

  • naziv još uvek nije uhvatio dubljeg korena u jeziku
  • nije uspeo da istisne svoje sinonime “zaštitni znak” i “marka”

Kao žig se može zaštititi svaki znak koji je dovoljno distinktivan odnosno podoban za razlikovanje u privrednom prometu robe iste vrste a različitog proizvođača.

  • slike, vinjete, šifre, natpisi, reči, izrazi, skraćenice, slogani

Stiče se priznanjem žiga i upisom priznatog prava u odgovarajući registar i

  • traje 10 godina, računajući od dana podnošenja prijave
  • njegovo trajanje se može produžiti neograničen broj puta

Sastoji se iz ovlašćenja titulara da zaštićeni znak upotrebljava u privrednom prometu tj. da njime obeležava svoje proizvode odnosno usluge, i da ga stavlja na kataloge, prospekte, uputstva, oglase, fakture

Pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda

Oznaka porekla proizvoda je geografski naziv namenjen obeležavanju proizvoda čija su posebna svojstva pretežno uslovljena mestom (područjem) na kojem je proizveden, bilo pod uticajem podneblja ili tla, bilo da su dugovana znanju i iskustvu ljudi, bilo, najzad da su posledica udruženog uticaja oba ova činioca, prirodnog i ljudskog.

  • obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, industrijskih, zanatskih ili proizvoda domaće radinosti

Pravo na znak kvaliteta

Znak kvaliteta je u propisanom postupku ustanovljen znak, koji privredna organizacija (uz obavezan dodatak “znak kvaliteta” ili “ZK”) stavlja na svoj proizvod radi označavanja da ima određene osobine koje se tiču kvaliteta materijala, funkcionalnosti, veka trajanja itd.

  • Dok su robni žigovi različiti za razne proizvode iako se odnose na istu vrstu proizvoda (npr. cigarete), znak kvaliteta za određenu vrstu proizvoda (ako je ustanovljen što inače nije obavezno), isti je za sve proizvođače toga proizvoda, čije su neke osobine istovetne a neke druge različite.