Eksproprijacija je prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u društvenu svojinu (državnu), u opštem interesu i uz naknadu.

• može se ekspropisati kada je potrebno radi izgradnje privrednih, komunalnih, stambenih, i drugih objekata, od opšteg interesa
• daje se naknada – tzv. pravična naknada, po pravilu u novcu
• po sporazumu stranaka naknada može biti i u vidu druge nepokretnosti
  • eksproprijacija se pojavljuje i kao način sticanja, i kao način prestanka svojine

Sticanje na osnovu propisa o lovu i ribolovu:

• na divljači u slobodnoj prirodi, ribama i drugim vodenim životinjama u javnim vodama, kao i morskom bilju, pravo svojine stiče se lovom, ribolovom ili branjem, pod uslovima propisanim zakonom, i na osnovu administrativne dozvole koju je izdao nadležni organ
• bespravnim prisvajanjem ovih stvari stiče se državina, nezakonita i nesavesna

Komasacija zemljišta se sastoji u tome što se na određenom području iz postojećih manje ili više sitnih i nepravilnih parcela, formira jedna opšta masa odnosno komasaciona masa, koja se potom deli vlasnicima u vidu manjeg broja, ali većih i pravilnijih parcela.

• način prestanka na parcelama unetim u komasacionu masu
• način sticanja svojine na parcelama dobijenim iz komasacione mase

Izgubljena je ona pokretna stvar koja je slučajno izašla iz vlasti sopstvenika ili držaoca, tako da on više ne zna gde se ona nalazi.

• treba razlikovati:
  1. stvar koja je vlasniku oduzeta silom, prevarom, ili potajno
  2. stvar koja mu je oduzeta na osnovu zakonskog ovlašćenja
  3. zaturena stvar – stvar koja je i dalje kod njega (u njegovoj vlasti) samo on ne zna gde je
  4. derelinkvirana stvar- stvar čijeg se prava svojine vlasnik odrekao i nije više u njegovoj državini

Po našim predratnim pravilima nalaz izgubljene stvari mogao se pojaviti kao način sticanja svojine po proteku roka, ako su preduzete mere da se nađe vlasnik, savesni nalazač je na ovoj stvari sticao pravo svojine.

Važnost ovih pravila prestala je posle rata, donošenjem Upustva Vlade FNRJ o postupanju sa nađenim stvarima od 1949. godine, kojim su regulisana pravna pitanja u vezi sa nalazom stvari.

• stvar po proteku određenog roka, u kojem nije bilo moguće pronaći vlasnika prelazi u društvenu svojinu, a savesnom nalazaču pripada nagrada u iznosu od 15% vrednosti stvari

Pod blagom u smislu pravila o sticanju svojine podrazumevaju se novac, zlato, srebro, drago kamenje I stvari izrađene od plemenitih metala ili dragog kamenja, koje su sakrivene ležale toliko dugo “da se njihov pređašnji vlasnik više ne može doznati”.

• po Srbijanskom i Austrijskom građanskom zakoniku nađeno blago se deli na tri ravna dela – jedan državi, drugi nalazaču, a treći vlasniku nepokretnosti u kojoj je blago nađeno
• naša sudska praksa ne primenjuje ova pravila, a pozitivnih propisa o nalazu blaga još nema
• prema Nacrtu zakona o pravu svojine i drugim stvarnim pravima Srbije:
  • nalazač ima pravo na nagradu u visini od 1/4 blaga
  • isto pravo ima i vlasnik zemlje u kojoj je blago skriveno, a ako je nalazač i vlasnik zemlje onda mu pripada 1/3
  • ukoliko je nađeno blago velike vrednosti, nagrada se s obzirom na okolnosti smanjuje, i ne može biti manja od 8% od vrednosti stvari

Okupacija podrazumeva zasnivanje svojine na ničijim stvarima (res nullius), koje se vrši uzimanjem ovih stvari u državinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina; res nullius cedit occupanti – ničija stvar pripada zauzimaocu.

U našem predratnom pravu značaj okupacije je bio veći, jer je pojam ničijih stvari bio širi

• ničije stvari su bile divljač u šumi, ribe, školjke, rakovi u javnim vodama.. tj sav nepripitomljeni životinjski svet u slobodnoj prirodi

U današnjem pravu ove stvari su u društvenoj svojini i na njima se pravo svojine stiče lovom i ribolovom, na osnovu administrativne dozvole, a pojam ničijih stvari praktično je ograničen na napuštene stvari.

Zakon nekad određuje da okupaciju pojedinih stvari mogu vršiti samo za to ovlašćena fizička i pravna lica

• olupina broda koji je napušten ili tovar koji je u slučaju opasnosti bačen u more

Do odvajanja plodovi su sastavni deo plodonosne stvari, i kao takvi pripadaju njenom vlasniku.

Odvajanjem od matične stvari plod postaje samostalna stvar sa novim pravom svojine, bez obzira na način odvajanja:

• spontano – maca se omacila
  • mladunče pripada vlasniku majke a vlasnik životinje koju je oplodila životinja drugog lica nije obavezan davati nagrade ako ona nije ugovorena
• radnjom vlasnika glavne stvari
• radnjom trećeg
  • lopov obere vinograd, vlasnik vinograda ima pravo da upotrebi tužbu za povraćaj stvari jer je on vlasnik obranog vlasnika

Odvojeni plodovi pripadaju vlasniku glavne odnosno matične stvari.

Od ovog pravila da odvojeni plodovi pripadaju vlasniku postoje 2 značajna izuzetka:

1. ako na plodonosnoj stvari postoji plodouživanje ili zakup, plodouživalac/zakupac odvajanjem stiču pravo svojine na plodovima
2. savestan držalac stiče pravo svojine na plodovima njihovim odvajanjem, i u slučaju tužbe za povraćaj, nije ih dužan vratiti

Prerada postoji kad neko od tuđeg materijala napravi novu stvar, a između tvorca i vlasnika materijala nema ugovora.

• Da li su promene na stvari takve da od nje čine novu stvar? je faktičko pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju.

Rimsko pravo

• do Justinijana je bilo sporno kome pripada nova stvar
  • Prokuleanci su smatrali da je kod stvari bitan oblik i da nova stvar pripada prerađivaču
  • Sabinijanci su smatrali da je kod stvari bitna materija – nova stvar pripada vlasniku materijala
• Justinijan je usvojio srednje rešenje
  • ako se nova stvar preradom može vratiti u prvobitno stanje, onda pripada vlasniku materijala
  • ako je povraćaj u pređašnje stanje nemoguć onda pripada prerađivaču ukoliko je savestan i uz obavezu naknade vrednosti materijala vlasniku

Naše pravo propisuje ako je neko izradio novu stvar ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake, nastaje susvojina.

Sjedinjenje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu, tako spoje ili pomešaju, da od njih nastane nova stvar koja može imati oblik spajanja ili smeše.

1. Spajanje je onaj slučaj kada stvari nisu izgubile svoju individualnost tako da se mogu raspoznati
   1. sat sklopljen od različitih delova
2. Smeša postoji kada sjedinjeni delovi gube individualnost, ne mogu se raspoznati, bilo da su ti sjedinjeni delovi tečne odnosno rastopljive stvari
   1. pomešaju se vina različitih vlasnika

Ako se delovi mogu razdvojiti bez znatnijih oštećenja odnosno troškova, svakome se vraća njegov deo odnosno količina, a o trošku krive stranke ako takva postoji.

Kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomešane da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova

• na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika, srazmerno vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili mešanja
• važe opšta pravila kada su obe strane savesne ili obe nesavesne
• ako je jedna savesna a druga nesavesna, savesna ima pravo izbora između 2 mogućnosti:
  • da joj stvar pripadne u isključivu svojinu s tim da drugoj strani naknadi vrednost njene stvari
  • da stvar pripadne nesavesnoj strani u isključivu svojinu, a da ova savesnoj naknadi vrednost njene stvari
• u predratnom pravu ako od dveju sjedinjenih, jedna stvar ima neznatnu vrednost
  • novonastala stvar pripada u isključivu svojinu vlasniku druge stvari čija je vrednost dominantna
  • vlasnik nove dužan je da naknadi vrednost stvari ovom drugom
• ako su na ranijoj stvari postojala prava trećih lica, a vlasnik te stvari je postao vlasnik ili suvlasnik nove stvari, prava trećih lica prelaze na novu stvar
  • ako je vlasnik stvari suvlasnik nove, prava trećih se odnose na njegov suvlasnički deo
  • ako je postao isključiv vlasnik cele stvari prava trećih lica odnose se na njegov idealan deo srazmerno vrednosti ranije stvar
• vlasnici sjedinjenih stvari postaju suvlasnici nove stvari srazmerno vrednosti njihovih prvobitnih stvari
  • ako se ne postigne sporazum primenjuju se posebna pravila za koja su važni kriterijum savesnosti i kriterijum vrednosti
    • kriterijum savesnosti se primenjuje kad je jedna strana nesavesna, a druga savesna
      • savesna onda može da bira da stvar zadrži u isključivu svojinu, a nesavesnoj strani naknadi vrednost prvobitne stvari ili obrnuto
    • kriterijum vrednosti se primenjuje ako su obe strane savesne
      • strana čija je prvobitna stvar veće vrednosti ima pravo izbora

Nanos (alluvio) postoji kada voda postepeno i neprimetno nanosi zemlju na obalu i tako uvećava površinu pribrežnom vlasniku zemljišta.

• uvećana površina zemljišta pripada vlasniku pribrežnog zemljišta, koji nije dužan dati nikakvu naknadu
• treba razlikovati nanos otrgnutog komada zemljišta (avulsio)
  • ako se može prepoznati pripada ranijem vlasniku
  • ako raniji vlasnik ne vrši svojinska ovlašćenja u roku od godinu dana, otkinuti komad zemlje pripada zemljištu kome je pripojen

U današnjem pravu novo rečno ostrvo postaje objekt društvene svojine (državne), bez obzira da li je reka plovna ili ne, dok ostrva nastala račvanjem reka ili plavljenjem zemljišta usled izlivanja reke, ostaju u svojini dotadašnjeg vlasnika.

Raniji vlasnici koji se graniče sa napuštenim rečnim koritom, gube prava koja su imali u pogledu korišćenja vode, a oni koji se graniče sa novim vodotokom dobijaju nova prava, istovremeno neki od njih gube deo zemljišta zauzetog novim rečnim tokom, a neke parcele su u potpunosti pretvorene u novo rečno korito.

• po našim predratnim pravilima napušteno korito se deli između priobalnih vlasnika, uz vođenje računa o šteti koju pojedini od njih trpe usled toga što su lišeni upotrebe vode pod ranijim uslovima
  • ako su u tom pogledu jednaki korito se deli po pravilima koja važe za deobu novog rečnog ostrva
• u našem današnjem pravu ovo pitanje nije regulisano pozitivnim propisima, a pravni pisci su različitih stavova:
  • jedni misle da je napušteno korito objekt društvene svojine
  • drugi smatraju da je vodotok u društvenoj svojini
    • kad reka promeni tok nemamo više vodotok kao takav već novu situaciju u pogledu koje postoji pravna praznina
  • pitanje svojine u slučaju kada reka trajno presuši rešeno je u našim predratnim pravilima na isti način kao i u slučaju promene rečnog toka
    • u našem današnjem pravu ovakvo korito kao i novonastalo rečno ostrvo objekt društvene svojine

Sejanje i sađenje na tuđem zemljištu predstavljaju slučajeve veštačkog priraštaja nepokretnosti.

• pokretnosti jednog lica se spajaju sa nepokretnošću drugog
• zemljište uvek više vredi, a veza pokretnosti se zemljištem je privremena, čak kratkotrajna

Sejač nema pravo na deo roda po pravilu: superficies solo cedit

Kod sađenja, veza koja se stvara između pokretne stvari – sadnica i zemlje je dugotrajnija od one kod sejanja.

• zemljište ovde višestruko vredi, ali ako sadnice puste žile, vlasnik zemljišta je dužan da savesnom sadiocu da naknadu u vrednosti sadnica i rada, a nesavesnom ne duguje ništa

Kad neko svojim materijalom i radom na tuđem zemljištu podigne zgradu ili drugi građevinski objekat, a između njih nema ugovornog odnosa, postavlja se pitanje kome će pripasti građevinski objekat i zemljište.

Tri moguća rešenja:

1. da se zgrada i zemljište shvate kao posebni objekti
   1. zgrada pripadne gradiocu u svojinu
   2. zemljište da ostane u svojini dotadašnjeg vlasnika
      1. vlasnik zemljišta bi imao pravo na naknadu za korišćenje zgrade dok zgrada postoji
   3. da se zgrada i zemljište shvate kao celina tj jedinstveni objekt prava na kom vlasnik zgrade i vlasnik zemljišta imaju susvojinu
   4. da se zgrada i zemljište shvate kao jedinstven objekat koji će pripasti u isključivu svojinu ili vlasniku zemljišta ili gradiocu
      1. onaj kome zemljište i zgrada pripadnu u isključivu svojinu dugovao bi drugoj strani naknadu za zemljište, odnosno zgradu
      2. rešenje prihvaćeno u stranim zakonicima i kod nas

Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima razlikuje 3 situacije:

1. kad je gradilac savestan, a vlasnik zemljišta nesavestan
   1. gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu
   2. vlasnik zemljišta je znao za gradnju ali se nije odmah usprotivio

• zemljište sa zgradom pripada gradiocu
  • gradilac je dužan da za zemljište plati naknadu u visini njegove prometne cene u trenutku donošenja sudske odluke

2. kad je gradilac nesavestan, a vlasnik zemljišta savestan
   1. gradilac je znao odnosno morao znati da zida na tuđem zemljištu ili ga je vlasnik zemljišta opomenuo
   2. vlasnik zemljišta nije uopšte znao za gradnju ili je doznao pa se odmah usprotivio

• vlasnik zemljišta ima pravo izbora jedne od tri mogućnosti
  1. da mu pripadne svojina na zgradi s tim da plati naknadu za zgradu
  2. da zgrada i zemljište pripadnu gradiocu s tim da mu on naknadi štetu i isplati iznos zemljišta

• da gradilac poruši zgradu i dovede zemljište u prvobitno stanje kao i da mu naknadi pričinjenu štetu
  1. izuzetno sud neće dozvoliti ako prema okolnostima slučaja to ne bi bilo opravdano

3. kada su oboje savesni
   1. gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu odnosno da nema pravo da zida
   2. vlasnik zemljišta za gradnju nije znao pa prema tome nije bio u prilici da se usprotivi

• SGZ: zgrada postaje deo zemljišta i pripada vlasniku, koji za nju duguje naknadu
• današnji zakon: vodi se računa o vrednosti zgrade i zemljišta
  1. ako zgrada vredi više od zemljišta, zgrada sa zemljištem pripada gradiocu, koji duguje naknadu
  2. ako zgrada vredi manje od zemljišta, oni pripadaju vlasniku zemljišta, koji duguje naknadu za zgradu

• ako im je vrednost približno jednaka, sud će dosuditi sve jednom ili drugom vlasniku, vodeći računa o njihovim potrebama, posebno stambenim prilikama

Četvrta mogućnost – kada su oboje nesavesni je retka mogućnost, koja kako u našim predratnim pravilima, tako i današnjim zakonom nije regulisana

• vlasniku zemljišta treba priznati pravo izbora

1. da zgradu zadrži s tim da plati naknadu za njenu građevinsku vrednost
2. da zgradu sa zemljištem prepusti gradiocu a ovaj mu plati vrednost zemljišta i naknadu štete

• vlasnik zemljišta ne bi imao pravo da zahteva uklanjanje zgrade
  • jedina razlika u odnosu na hipotezu u kojoj je gradilac nesavestan a vlasnik zemljišta savestan

Priraštaj je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti (materijal i rad) koji pripadaju raznim licima, između kojih ne postoji ugovorni odnos.

• kada povraćaj u pređašnje stanje nije moguć, mora se rešiti pitanje svojine na novoj stvari
• za izbor mogućih rešenja od značaja su različite okolnosti:
  • specifičnost pojedinih vrsta priraštaja
  • savesnost zainteresovanih lica
  • odnos između pojedinih vrednosti iz kojih je nastala nova stvar
• u zavisnosti od toga da li je do priraštaja došlo spontano ili usled čovekove aktivnosti govori se o prirodnom ili veštačkom priraštaju
• u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna imamo priraštaj pokretnih i nepokretnih stvari

Priraštaj treba razlikovati od akumulacije kao načina sticanja svojine koji podrazumeva da je:

1. lice od svog materijala, svojim radom, izradilo novu stvar, i steklo pravo svojine na njoj
2. vlasnik materijala na osnovu ugovora i uz naknadu angažovao drugog da izradi novu stvar

Dejstvo održaja je u tome što nevlasnik koji stvar drži postaje vlasnik, a dotadašnji vlasnik gubi pravo državine.

Vlasnik koji ne vrši svoje pravo svojine nije izložen riziku gubitka sve dok se stvar nalazi kod njega, a dugogodišnje nevršenje prava svojine ne može samo po sebi da dovede do prestanka prava svojine nego moraju da budu ispunjeni određeni uslovi.

Pravo svojine stečeno održajem po obimu odgovara državini – quantum possessum tantum praescriptum.

Održaj ima retroaktivno dejstvo što znači da istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik, a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanja državine, a posledice toga su:

1. plodovi I sve koristi koje je stvar u medjuvremenu dala pripadaju vlasniku
2. hipoteke konstituisane pre isteka roka su preče od hipoteke konstituisane posle isteka roka za odrzaj
3. raspolaganja uzukapionog držaoca se konsoliduju i važe,a raspolaganja bivseg vlasnika gube važnost.

Ko je održajem pribavio stvar taj može protiv dosadašnjeg vlasnika zahtevati od suda da mu se svojina dosudi.

• upis u zemljišne knjige neophodan je da bi održaj proizveo dejstvo i prema singularnim sukcesorima onoga ko je izgubio pravo svojine usled održaja

Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta.

Uzukapijent se po proteku roka za održaj može odreći održaja.

• stvar ostaje u svojini dotadašnjeg vlasnika a ne smatra se da mu je uzukapijent stvar poklonio
• po proteku roka za održaj uzukapijent ima moralnu odnosno prirodnu obavezu (obligatio naturalis) da stvar vrati ranijem imaocu

Na pravila o održaju će se često pozivati i vlasnici koji su pravo svojine stekli derivativnim putem.

• posle određenog perioda se može pozvati na pravila o održaju
  • dovoljno je da dokaže zakonitost svoje državine, kod vanrednog se ni to ne traži a savesnost se pretpostavlja pa se ne mora ni dokazivati