Vreme za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana roka za održaj.

Zakonski rokovi za održaj su određeni u godinama, ali se u slučaju zastoja roka može postaviti pitanje računanja vremena u manjim vremenskim jedinicama (mesecima, danima).

Rok određen u mesecima, nedeljama i godinama

• završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja kad rok počinje teći
• ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca – 28,29 februar

Rok određen u danima

• počinje teći prvog dana posle događaja od kog se rok računa
• završava se istekom poslednjeg dana roka
• prvi koristan dan roka je sutrašnji dan po proteku dana u koji pada događaj od kojeg rok počinje teći
  • dan kada se desio događaj se ne uračunava u rok
• vreme teče neprekidno – nedelje i praznici se računaju
  • ako je poslednji dan onaj kada je zakonom propisano da se ne radi, kao poslednji dan se uzima prvi sledeći radni dan

Priračunavanje vremena održaja – akcesija

• u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar, kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci
• promena u ličnosti uzukapijenta ne izaziva prekid roka
• ako su obe državine – prethodnikova i sledbenikova jednake po kvalitetu – nikakva pitanja se ne postavljaju
  • vreme prethodnika se uračunava u jednostukom iznosu, tako da je rok isti kao da do promene uzukapijenta nije ni došlo
• naši zakoni ne sadrže odredbu da li se priračunavanje vrši ako državine nisu jednake po kvalitetu
  • jedna je podobna za redovan a druga za vanredan održaj
• u francuskoj teoriji imamo 2 rešenja:
  • ako je prethodnikova drzavina bila podobna za redovni održaj, uračunava se sledbeniku koji stiče na osnovu državine podobne za vanredni održaj
  • ako je prethodnikova državina bila podobna za vanredni održaj, ne uračunava se sledbeniku koji stiče na osnovu državine podobne za redovni održaj
    • moguće je da sledbenik svoju državinu tretira kao manje kvalifikovanu, podobnu tek za vanredni održaj i tako ishoditi da se računa državina prethodnika
  • ako su državine jednake po stepenu kvalifikovanosti, priračunavanje se vrši prostim sabiranjem vremena prethodnika i sledbenika jer je u pitanju ista vrsta održaja i ista dužina zakonskog roka
  • ako nisu taj postupak je neprimenljiv jer su zakonski rokovi za redovan i vanredan održaj različiti
    • vreme prethodnika se izračunava u procentima zakonskog roka, a preostali procenat pretvoriti u vreme koje je potrebno sledbeniku

Prekid vremena održaja

• primenjuju se odredbe o prekidu zastarevanja sadržana u Zakonu o obligacionim odnosima
• prekid nastupa
  1. kada držalac prizna da nije vlasnik
  2. kada to sazna
  3. kad izgubi državinu
  4. kad treće lice postane vlasnik
  5. kad treće lice podigne tuzbu za povracaj stvari i uspe
  6. kad se propise da stvar koju drzi ne moze vise biti predmet prava svojine
• dejstvo prekida je da se proteklo vreme gubi
  • ako isto lice opet ponovo uspostavi državinu na istoj stvari počinje teći nov rok za održaj

Zastoj vremena održaja

• shodno se primenjuju odredbe ZOO o zastoju zastarelosti
• održaj ne teče:
  1. između bracnih drugova
  2. između vanbračnih partnera dok ta zajednica postoji
  3. između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo
  4. između štićenika i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi
  5. protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti za vreme mobilizacije, neposredne ratne opasnosti, rata
  6. protiv lica zaposlenog u tuđem domaćinstvu kada se kao uzukapijent pojavljuje poslodavac, ili član njegove porodice koji zajedno sa njim živi, sve dok taj odnos traje
  7. protiv vlasnika koji zbog nesavladivih prepreka nije bio u mogućnosti da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava
• uticaj zastoja:
  1. ako se uzrok pojavi pre nego što je rok počeo teći, odgađa se početak roka, koji počinje teći tek kad uzrok prestane
  2. ako se uzrok pojavi nakon što je rok počeo teći, rok se zaustavlja, a kad uzrok nestane, rok nastavlja da teče – pređašnje vreme se uračunava
• protiv maloletnog vlasnika ili drugog poslovnog nesposobnog lica rok za održaj teče bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili ne
  1. ako nema zakonskog zastupnika održaj ne može nastupiti pre nego što proteknu dve godine od dana kada je vlasnik postao potpuno nesposoban ili od kada je dobio zastupnika
• protiv vlasnika koji se nalazi na odslušenju vojnog roka ili vojnoj vežbi vreme teče ali održaj ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka odnosno prestanka vežbe

Održaj (usucapio) je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme.

• predstavlja trijumf fakata nad pravom
  • nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik, postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio svoje pravo prestaje biti vlasnik
• zasniva se na ideji nevršenja prava kao i zastarelost
  • zastarelost: poverilac zna ko mu je dužnik i uvek je u mogućnosti da vršenjem prava spreči zastarelost
  • održaj: vlasnik može izgubiti pravo svojine i kad ne zna kod koga je stvar, pa je u objektivnoj nemogućnosti da vrši svoje pravo
    • stvar je ukradena i dalje prodata a vlasnik ne zna ništa dalje o njenoj sudbini

S obzirom na kvalifikovanost državine koja se traži postoje 2 vrste održaja: redovan i vanredan.

Vanredan održaj se odlikuje manjom kvalifikovanošću državine, s jedne strane, i dužim rokovima, s druge.

• savesni držalac pokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče svojinu održajem od 10 godina,
• savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar protekom 20 godina
• manja kvalifikovanost državine ogleda se u tome što se ne traži da je državina zakonita već samo savesna
  • savestan je onaj držalac koji opravdano veruje da je vlasnik i nalazi se u dvostrukoj zabludi:
    • u pogledu prava svojine prethodnika – pogrešno veruje da je prethodnik vlasnik
    • u pogledu postojanja zakonitog osnova – pogrešno drži da on postoji
  • neka strana zakonodavstva poznaju samo vanredni održaj
    • stepen kvalifikovanosti državine nije uvek isti
    • ako je dozvoljeno na osnovu manje kvalifikovane državine steći pravo svojine, opravdano je predvideti kraći rok za kvalifikovaniju državinu
  • neki pisci ovu vrstu održaja nazivaju apsolutnim održajem dok se drugi slažu sa nazivom koji je ovde upotrebljen

Održaj (usucapio) je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme.

• predstavlja trijumf fakata nad pravom
  • nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik, postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio svoje pravo prestaje biti vlasnik
• zasniva se na ideji nevršenja prava kao i zastarelost
  • zastarelost: poverilac zna ko mu je dužnik i uvek je u mogućnosti da vršenjem prava spreči zastarelost
  • održaj: vlasnik može izgubiti pravo svojine i kad ne zna kod koga je stvar, pa je u objektivnoj nemogućnosti da vrši svoje pravo
    • stvar je ukradena i dalje prodata a vlasnik ne zna ništa dalje o njenoj sudbini

S obzirom na kvalifikovanost državine koja se traži postoje 2 vrste održaja: redovan i vanredan.

Za sticanje svojine redovnim održajem potrebna je kvalifikovana državina i protek vremena.

• kvalifikovana državina je ona koja je istovremeno zakonita svojinska, savesna i prava a ne manljiva

Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje pravne svojine.

• npr: kupovina, prodaja, dar – kupljen mobilni od lopova, i 10 godina se koristi
• nije svaka na zakonu osnovana državina, vec je to zakonita svojinska državina
  • ona koja počiva na osnovu koji bi, da je prethodnik bio vlasnik, doveo do prenosa svojine samom predajom, odnosno upisom u zemljišne knjige tj prenosom tapije bez proteka vremena
    • ugovor o kupoprodaji, poklonu, trampi
  • do sticanja prava svojine održajem ne može dovesti protivpravna državina ni državina koja se zasniva na pravnom osnovu za sticanje upotrebne odnosno izvedene državine
    • plodouživanje, čuvanje, zakup
  • pravni posao koji je podoban da državinu učini zakonitom, mora biti punovažan
    • pravni posao ne sme bit ništav, rušljivost sama po sebi ne sprečava da državina bude zakonita
    • putativan osnov – koji postoji samo u mislima držaoca a ne i objektivno – nije dovoljan
      • kada je legatar ušao u posed legirane stvari a ne zna da je kasnije sačinjen novi testament kojim je prethodni opozvan
    • pravni posao koji državinu čini zakonitom nije zaključen s vlasnikom
      • da jeste, svojina bi bila preneta predajom stvari odnosno prenosom nepokretnosti
    • redovan održaj je slučaj sticanja svojine od nevlasnika, s tom razlikom što je za održaj potreban protek vremena

Državina je savesna kada držalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika.

• veruje da je prethodnik ispunio sve potrebne uslove za sticanje svojine i da ugovor na osnovu kog je prethodnik došao do stvari nije ništav, rušljiv i podlozan raskidu zbog neizvršenja
• u nekim zakonodavstvima je dovoljno da savesnost postoji u vreme sticanja državine, tako da naknadna nesavesnost ne škodi
• u Srbijanskom građanskom zakoniku savesnost je potrebna za sve vreme održaja, i to načelo treba usvojiti i u našem današnjem pravu
• nesavestan je onaj držalac koji je u vreme sticanja znao da njegov državni prethodnik nije vlasnik, ili je morao znati, pri čemu je ovo njegovo pogrešno verovanje posledica grube nepažnje
  • pogrešno verovanje koje je posledica obične nepažnje ne čini ga nesavesnim
  • kasnije u toku roka za održaj, držalac postaje nesavestan ako stvarno sazna da je stvar nabavio od nevlasnika
• državina može biti zakonita a nesavesna ali i nezakonita a savesna
  • zakonita državina postoji ukoliko se kupi stvar od lopova ali može biti i savesna i nesavesna
    • zavisno od toga da li je kupac znao odnosno prema prilikama mogao znati da kupuje od lopova
  • savesna je državina univerzalnog sukcesora ukoliko nije znao niti je prema prilikama mogao znati da je dekujus nevlasnik, bez obzira na savesnost dekujusove državine; sa gledišta zakonitosti ima istu onu državinu koju je imao i dekujus
• zabluda koja državinu čini savesnom može biti stvarna i pravna
  • može se odnositi na činjenice ili na pravne propise
• savesnost ne dokazuje onaj ko se poziva na održaj (uzukapijent), već onaj ko tvrdi da je njegova državina nesavesna
  • zakonitost se mora dokazati od strane uzukapijenta

Državina ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja – mora biti prava da bi dovela do sticanja svojine redovnim održajem.

• manljiva državina nema moć da prenese svojinu ni u slučaju derivativnog ni originarnog sticanja

Vreme potrebno za održaj

• za pokretne stvari je 3 godine
• za nepokretnosti rokovi su različiti, u zavisnosti od toga kakav je održaj: zemljišno-knjižni ili vanknjižni
  • zemljišno-knjižni održaj postoji kada je neko upisan u zemljišne knjige kao vlasnik, a njegov pravni prethodnik nije bio vlasnik
    • on postaje vlasnik po proteku 3 godine od upisa u zemljišne knjige
  • vanknjižni održaj se zasniva na vanknjižnoj državini koja nije praćena zemljišno-knjižnim prenosom, a moguć je i na području na kom se vode zemljišne knjige, tako i na području na kojem važi tapijski sistem
    • na području za koje postoje zemljišne knjige to je situacija kada lice drži nepokretnost na osnovu ugovora o sticanju svojine a nije izvršen zemljišno-knjižni prenos
    • na području na kojem važi tapijski sistem, taj vankjižni održaj postoji kad je zaključen ugovor sa vlasnikom ali nije izvršen prenos tapije, ili je zaključen sa nevlasnikom na čije ime je glasila tapija i izvršen je prenos tapije
    • savesni i zakoniti držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina

Većina savremenih pravnih sistema poznaje odstupanje od principa da niko ne može preneti više prava nego što sam ima: pod određenim uslovima moguće je i sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlašćen na zaključenje ugovora o raspolaganju tuđom stvari.

Kod ovakvog sticanja pojavljuju se tri lica:

1. vlasnik stvari koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuđenju
2. prenosilac (tradens), koji nije vlasnik
3. pribavilac (akcipijens) koji je pored tradensa druga ugovorna strana

Po našim predratnim pravnim pravilima za sticanje svojine od nevlasnika potrebno je kumulativno postojanje sledećih uslova odnosno pretpostavki:

1. stvar mora biti pokretna
   • o nepokretnostima postoji dokumentacija (u vidu zemljišnih knjiga, tapija, katastra); o pokretnim stvarima takva dokumentacija se ne vodi
2. sticalac mora biti savestan
   • savestan je kada nije znao, niti je prema prilikama mogao znati da tradens nije vlasnik, odnosno da nema ovlašćenje da stvar proda
   • savesnost mora postojati sve do momenta sticanja svojine
     • i u vreme zaključenja ugovora i u vreme predaje stvari

3. ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i mora biti punovažan
   • teretan jer će manje u svojim imovinskim interesima biti pogođen sticalac čija je imovina trebalo da se poveća, nego vlasnik koji gubi jednu već postojeću imovinsku vrednost
4. i ovde se svojina stiče predajom stvari, što znači da nije potreban nikakav protek vremena – trenutni održaj
   • predaja može biti simbolična
   • ne reguliše se pitanje fiktivne predaje
     • po nemačkom pravu, constituum possessiorum nije dozvoljen, traditio brevi manu je dozvoljena kad sticalac svoju državinu izvodi od prenosioca kao i cessio vindicationis

Austrijski i Srpski građanski zakonik dopuštaju sticanje svojine od nevlasnika u tri slučaja:

1. kada je stvar nabavljena od lica kojem je vlasnik poverio stvar “na poslugu ili ostavu, ili u zalogu, ili kojem bi stvar ista pod kakvim god vidom poverena bila”, ali bez ovlašćenja da je ovaj otuđi.
   • po užem shvatanju stvar mora biti neposredno nabavljena od onoga kome ju je vlasnik poverio
     • nema sticanja ako je vlasnikov poverenik stvar nekome dalje poverio, pa ju je tek ovaj otuđio
     • Mika da Žiki stvar stvar na poslugu, Žika Diki na čuvanje, pa je tek Dika proda
   • po širem shvatanju, dovoljno je i ako je stvar nabavljena od nekog daljeg poverenika samo ako je stvar iz vlasnikovog pritežanja izašla njegovom voljom
     • bitno je da on nije stvar izgubio odnosno da mu nije ukradena

2. kupovina od lica koje se profesionalno bavi prodajom istovrsnih stvari
3. kupovina na javnoj prodaji, tj. prodaji koja se vrši nadmetanjem kupca u prisustvu nadležnog organa i ravnopravnim učešćem svih zainteresovanih lica
   • blizak, ovom slučaju sticanja svojine od nevlasnika je slučaj kupovine na javnoj dražbi – prinudnoj javnoj prodaji radi namirenja izvršenikovih dugova, kojoj se pristupa u izvršnom postupku

U našem današnjem pravu za sticanje svojine od nevlasnika potrebni su sledeći opšti uslovi:

1. da je sticalac savestan
2. da je u pitanju pokretna stvar
3. da postoji punovažan teretan ugovor upravljen na prenos svojine (kupoprodaja, trampa)
4. da je stvar predata sticaocu

Pod ovim opštim uslovima sticanju od nevlasnika ima mesta kada je nabavljena:

1. od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari
2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (znači od plodouživaoca, poslugoprimca, čuvara, zalogoprimca)
3. na javnoj prodaji

Sticanje svojine od nevlasnika u današnjem pravu je regulisano na isti način kao i našem predratnom pravu. Novina je pravilo po kojem “raniji vlasnik može od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar za njega ima poseban značaj”