Najčešće se za obezbeđenje jednog potraživanja osniva hipoteka na jednom zemljišno- knjižnom telu.

Moguće je konstituisati hipoteku za isto potraživanje na više zemljišno-knjižnih tela – zajednička (simultana) hipoteka.

• ustanovljava se u slučaju
  • kada je vrednost jednog zemljišno-knjižnog tela manja od iznosa potraživanja
  • kada hipotekarni poverilac nastoji da postigne što veću sigurnost i traži da dužnik založi više nepokretnosti, a ne samo jedno zemljišno- knjižno telo
• upisuje se u zemljišne knjige tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao glavni, a ostali zemljišno-knjižni ulošci (sa ostalim zemljišno-knjižnim telima) označavaju se kao sporedni
  • u glavnom ulošku beleže se svi sporedni uložci u kojima je upisana zajednička hipoteka
  • u svakom sporednom ulošku, zabeleškom se upućuje na glavni uložak
• hipotekarni poverilac može zahtevati namirenje iz bilo kog zemljišno-knjižnog tela bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni zemljišno-knjižni uložak
• ako uz zajedničku hipoteku jednog hipotekarnog poverioca postoje i hipoteke drugih poverilaca a prvenstveni red je drugačiji, potraživanje, obezbeđeno zajedničkom hipotekom se namiruje srazmerno iz vrednosti svih nepokretnosti

Hipoteka se stiče upisom u zamljišnu knjigu na osnovu ugovora koji zaključuju hipotekarni poverilac i dužnik (ili treće lice koje zalaže nepokretnost za dužnika).

• ugovor, predstavlja pravni osnov za nastanak hipoteke, a uz to je potreban i upis
• hipoteka se upisuje u teretni list zemljišne knjige
  • upis hipoteke, kao i upis ostalih zemljišno-knjižnih prava je kauzalan
    • zavisi od postojanja i punovažnosti pravnog osnova na kome počiva
  • da bi se hipoteka konačno mogla steći upisom u zemljišne knjige potrebni su ovi uslovi:
    • knjižni prethodnik
      • hipoteka može nastati samo ako lice, koje je u zemljišnoj knjizi upisano kao sopstvenik, izrečno izjavi u pismenom obliku da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom
    • isprava za upis
      • isprava treba da sadrži pravni osnov za uknjiženje
        • najčešće ugovor o zajmu, ali može biti i neki drugi ugovor
        • ugovor treba da je punovažan, a potpisi overeni u sudu
      • isprava treba da sadrži tačan opis zamljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka
      • izrečnu izjavu knjižnog prethodnika da pristaje na uknjižbu hipoteke na njegovoj nepokretnosti
    • potraživanje obezbeđeno hipotekom treba da bude određeno i kad je reč o pravnom osnovu i u pogledu iznosa
      • samo kod kaucione i kreditne hipoteke dovoljno je da bude određen najviši iznos do koga je potraživanje obezbeđeno hipotekom

Načelno, hipoteka se odnosi na nepokretne stvari.

• izuzetno, brodovi i vazduhoplovi
  • na njima se konstituiše hipoteka kao na nepokretnostima
• hipoteka obuhvata nepokretnosti u celini sa svim njenim sastavnim delovima
  • ako se vrednost nepokretnosti poveća, hipoteka se odnosi i na poboljšanje nepokretnosti – ekstenzivnost hipoteka
• na području na kome se vode zemljišne knjige, hipoteka ima za predmet zemljišno-knjižno telo u celini
  • po pravilu se odnosi na više katastarskih parcela
  • ako sopstvenik hoće da hipotekom optereti samo jednu parcelu ili čak deo parcele, potrebno je najpre da se katastarska parcela otpiše iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela u čijem se sastavu nalazila i da se od nje obrazuje novo zemljišno-knjižno telo
• ako se na zemljištu nalazi zgrada, hipoteka može postojati na zemljištu odvojeno od zgrade, a može imati za predmet samo zgradu bez zemljišta
  • postoji kada jedno lice ima pravo svojine na zgradi, a zgrada je podignuta na zemljištu u društvenoj svojini
    • sopstvenik zgrade, ako uzme zajam od banke može kao dužnik konstituisati hipoteku na zgradi
  • predmet hipoteke može biti stan koji se nalazi u svojini pojedinca ili poslovna prostorija

Kako je zemljišno-knjižno telo precizno određeno katastarskim parcelama, a ove premerom zemljišta, te hipoteka ima za predmet određeni deo zemljišne površine, određenu zgradu ili deo zgrade.

• ne može postojati generalna hipoteka
  • hipoteka na neodređenim nepokretnostima ili na svim nepokretnostima dužnika, sadašnjim i budućim i za sva potraživanja koja bi neki poverilac imao prema dužniku

Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige, a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika.

Hipotekovana nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika, te on može stvar upotrebljavati i pribirati plodove sa nje, za vreme dok postoji založno pravo.

• treća lica koja žele da saznaju da li je nepokretnost opterećena hipotekom, mogu se o tome obavestiti uvidom u sadržinu javnih knjiga

Hipoteka je redovan način zalaganja nepokretnosti. Ali i pokretne stvari mogu se hipotekovati.

• za to je potrebno da se za pokretne stvari uvedu javni registri slični zemljišnim knjigama i drugim javnim knjigama u koje se upisuju nepokretnosti i stvarna prava na njima
• na ovaj način se zalažu brodovi i vazduhoplovi
  • dužnik ih zadržava u svojoj državini
  • to mu omogućava da korišćenjem broda i pribiranjem prihoda otplaćuje dug poveriocu.

Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se, pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadržane stvari.

Opšte pravilo o pravu retencije predviđeno je u ZOO čl.286:

1. Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.
2. U slučaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. Pravo retencije ima svaki poverilac bez obzira na osnov i vrstu pravnog posla iz kojeg je potraživanje nastalo.

Poverilac ima pravo da zadrži dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje prema dužniku dospelo.

• potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje
  • od tog trenutka poverilac je ovlašćen da zadrži dužnikovu stvar
  • u tome se pravo retencije razlikuje od ugovornog založnog prava
    • ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo, pa i za buduće ili uslovno potraživanje, dok pravo retencije može postojati samo za dospelo potraživanje
  • izuzetno poverilac u čijim rukama se nalazi dužnikova stvar, može je zadržati i pre nego što je njegovo pravo potraživanja dospelo ako je dužnik postao nesposoban za plaćanje

Predmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, uključujući tu i novac. Potrebno je samo da stvar bude takva da se može izložiti prodaji.

Pravo retencije može se sticati i na nepokretnim stvarima.

• kod retencije nepokretnosti poverilac se ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari
• pravo retencije se sastoji samo iz ovlašćenja da se zadrži stvar do isplate
• samo sredstvo pritiska, a ne i sredstvo namirenja

Poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari ako mu se ona već nalazi u rukama.

• zadržati se može ono što se već drži
• državina se može steći bilo pre ili posle dospelosti potraživanja
• svako držanje dužnikove stvari ne dovodi do sticanja prava retencije
• ne može steći pravo retencije iako ima u rukama dužnikovu stvar:
  • ako je stvar izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje
    • poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari samo ako se dužnik saglasio stim da stvar izađe iz njegove državine
    • ako je stvar izašla iz državine protivno volji dužnika, poverilac, iako takvu stvar ima u rukama, neće moći na njoj da stekne pravo retencije
  • ako je dužnik predao stvar poveriocu na čuvanje
    • ostavoprimac je dužan da na ostavodavčev zahtev preda stvar koju je čuvao, a da naplatu svojih potraživanja zahteva redovnim putem
  • ako je dužnik predao stvar poveriocu na posudu
    • ugovor o posudi je dobročin ugovor i na osnovu njega poslugodavac se obavezuje da preda nepotrošnu stvar poslugoprimcu na besplatnu upotrebu na određeno vreme

Prema ZOO, pravo retencije sastoji se iz 2 ovlašćenja:

1. poverilac ima pravo da dužnikovu stvar zadrži sve do trenutka dok mu dužnik ne ispuni obavezu
   1. efikasnost prava retencije zavisi od raznih okolnosti, a u prvom redu od toga koliko je dužniku stalo do stvari koju poverilac drži
      • ako dužnik radije pristaje da žrtvuje svoju stvar nego da ispuni obavezu, poveriočevo potraživanje neće se ostvariti
   2. odbrana poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari
      • kad jedno lice podnese tužbu za povraćaj svoje stvari od lica u čijioj se državini ona nalazi, tuženi može istaći prigovor prava retencije i tako odbiti tužbeni
   3. nije vremenski ograničeno i poverilac može zadržati dužnikovu stvar sve dok ovaj ne ispuni obavezu
   4. ako dužnik ispuni dug, pravo retencije prestaje pošto je prestalo potraživanje i poverilac je tada dužan da stvar vrati dužniku
      • dužnik može doći do svoje stvari koju je poverilac zadržao i tako što će poveriocu pružiti odgovarajuće obezbeđenje za njegovo potraživanje
   5. poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti zadržane stvari
      1. retinent je dužan, pre nego što pristupi ostvarenju naplate, da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika
      2. u našem pravu pravilo o mogućnosti namirenja predviđeno je na opšti način i važi za poverioce u građanskom pravu, kao i za one u privrednom pravu, jedna razlika:
         1. retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako zadržana stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost
         2. poverilac iz ugovora u privredi nije dužan da se obrati sudu nego može pristupiti javnoj prodaji po isteku 8 dana od dana upozorenja učinjenog dužniku da će tako postupiti

Poverilac ima pravo prvenstva pred ostalim poveriocima u namirenju iz zadržane stvari i pravo da se naplati iz zadržane stvari.

Pravo retencije ima mnogo sličnosti sa založnim pravom, ali i par razlika:

• retencija ima u našem pravu istu sadržinu kao i ručna zaloga
  • retinent može stvar zadržati dok mu dužnik ne ispuni obavezu, isto kao što to može učiniti založni poverilac kome je zalogodavac predao stvar
  • retinent je ovlašćen da naplati svoje potraživanje iz zadržane stvari na isti način kao i založni poverilac
  • primenjuje se i načelo nedeljivosti kao i na založno pravo
    • dužnik može zahtevati stvari tek onda kada isplati obavezu u celini
  • založni poverilac ima pravo sledovanja, a retinent nema
    • poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama
    • retinent ne može podneti petitornu tužbu protiv lica kod koga se nalazi stvar koja je izašla iz njegove državine, a založni poverilac može
  • da bi poverilac mogao imati pravo retencije stvar mora biti u njegovoj neposrednoj državini, a kod založnog prava ne mora
  • pravo retencije može nastati samo ako poverilac ima dospelo potraživanje prema dužniku
    • ugovorno založno pravo može nastati i kad potraživanje nije dospelo
  • pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a založno pravo najčešće na osnovu ugovora

U trenutku dospelosti, založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

• višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan isplatiti zalogodavcu bez odlaganja.
• ako založni poverilac u roku od osam dana ne isplati zalogodavcu višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja, plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu

Založni poverilac je dužan da obavesti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge.

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja.

Zalogodavac je dužan da sarađuje sa založnim poveriocem u postupku namirenja poveriočevog potraživanja iz predmeta založnog prava od trenutka kada mu je dostavljeno poveriočevo obaveštenje.

Zalogodavac je dužan da založnom poveriocu pruži potrebna obaveštenja radi sprovođenja namirenja.

Ako povredi neku od obaveza iz ovog člana, zalogodavac ili dužnik, kad to nije isto lice, dužan je da naknadi štetu koju trpi založni poverilac.

Od dana dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogodavac je dužan da trpi da se založni poverilac namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

• zalogodavac je dužan da predmet založnog prava ili ispravu koja je neophodna za sticanje državine preda založnom poveriocu na njegov zahtev
• do predaje državine založnom poveriocu, zalogodavac je dužan da se uzdržava od radnji kojima se može smanjiti vrednost predmeta založnog prava
• ako povredi neku od obaveza, zalogodavac je dužan da naknadi štetu koju trpi založni poverilac

Po dostavljanju obaveštenja dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice i trećem licu kod koga se stvar nalazi, založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava uzme u državinu.

• ako zalogodavac dobrovoljno ne izvrši svoju obavezu predaje predmeta založnog prava založnom poveriocu, založni poverilac može sudu podneti zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet založnog prava nalazi i predaji tog predmeta založnom poveriocu u državinu
• podnosi se overeni izvod iz Registra zaloge i ugovor o zalozi
  • izvod iz Registra zaloge izjednačava se sa izvršnom ispravom
• ako je predmet založnog prava, zbog svoje prirode, nepodoban za prenos u državinu ili ako je to u interesu založnog poverioca, sud, na predlog založnog poverioca, određuje administratora koji se stara o predmetu založnog prava do trenutka namirenja založnog potraživanja
• protiv rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet založnog prava nalazi, zalogodavac može, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, uložiti prigovor da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, ili da je dug isplaćen, o čemu mora podneti pismene dokaze

Posle dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogodavac ne može pravno raspolagati predmetom založnog prava bez dozvole založnog poverioca.

• ako zalogodavac prodaje predmet založnog prava u okviru svoje redovne delatnosti zabrana otuđenja ne proizvodi pravno dejstvo prema savesnom pribaviocu i on stiče pravo svojine bez tereta

Posle izvršenog upisa početka namirenja u Registar zaloge, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu.

Založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge.

• dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava.
• posle dostavljanja obaveštenja zalogodavcu o početku postupka namirenja, založni poverilac i zalogodavac mogu se sporazumeti da se rok od 30 dana skrati
• založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako je takav način predviđen ugovorom o zalozi
• založni poverilac može poveriti sprovođenje javne prodaje stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću

Založni poverilac može prodati predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ako je takav način prodaje predviđen u ugovoru o zalozi.

• tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari redovno prodaju pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava
  • ako u mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu
• berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari prodaju na najbližoj berzi
• ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca

Založni poverilac može poveriti licu koje se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem ili licu koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem, da u njegovo ime i za njegov račun proda predmet založnog prava.

• založni poverilac i lice kome je poverena prodaja predmeta založnog prava solidarno su odgovorni zalogodavcu ako mu prouzrokuju štetu prilikom prodaje

Založni poverilac je dužan da obavesti dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o mestu i vremenu održavanja prodaje.

• ako je prodaja predmeta založnog prava održana bez prisustva dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice, založni poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti svakog od njih o okolnostima koje mogu biti od značaja, a naročito o izvršenoj prodaji, načinu na koji je prodaja izvršena, postignutoj ceni i troškovima

Savesno lice koje kupi predmet založnog prava na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji, stiče pravo svojine bez tereta.

• pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje

Registar zaloge je javni registar založnih prava na stvarima fizičkih i pravnih lica.

• jedinstvena baza elektronskih podataka vezana za zalogu
• registar zaloge vodi agencija preko registratora, koji se imenuje na 4 godine

Registrator ima ovlašćenja i obaveze da:

1. se stara o zakonitom i ažurnom vođenju registra zaloge
2. bliže određuje nacin vođenja registra zaloge
3. donosi odluke po zahtevu za upis
4. propisuje obrasce zahteva za upis i brisanje podataka, iz registra zaloge
5. preduzima druge radnje potrebne za pravilno funkcionisanje registra

Registar zaloge dostupan je svim licima, podaci iz registra su javni.

Registar zaloge sadrži:

1. podatke o zalogodavcu i dužniku kada to nisu ista lica kao i poveriocu
2. podatke kojima se bliže određuje stvar ili pravo koje je predmet zaloge
3. podatke kojima se bliže određuje potraživanje uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa
4. podatke o postojanju spora povodom založnog prava ili predmeta zaloge
5. podatke da je započet postupak namirenja

Postupak upisa u registar zaloge pokreće se podnošenjem zahteva za upis, uz zahtev se prilaže:

1. dokumentacija na osnovu koje se traži upis u registar zaloge
2. izjava zalogodavca da pristaje na upis ukoliko zahtev podnosi poverilac
3. dokaz o uplati naknade za upis u registar zaloge

Registrator rešenjem odobrava upis, a zaključkom odbacuje zahtev.

• protiv rešenja ili zaključka može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja

Ugovorom o zalozi zalogodavac se obavezuje poveriocu da će obezbediti njegovo potraživanje, tako što će njegovo potraživanje na svojoj stvari upisati u registar zaloge.

• poverilac stiče založno pravo upisom u registar zaloge sem ako je drugačije određeno
• upis založnog prava u registar zaloge mogu tražiti poverilac (tada potreban pristanak zalogodavca) ili zalogodavac
• šoverilac čije je založno pravo upisano u registar zaloge može se naplatiti pre ostalih poverilaca
• ako zalogodavac nije vlasnik stvari, upis u registar zaloge nema pravno dejstvo

Poverilac ima pravo da traži da se u registar upiše založno pravo na budućoj stvari.

• u registar se upisuje najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje buduća i uslovna potraživanja

Izvor iz registra o tome da poverilac ima založno pravo na potraživanju je dokaz za dužnika založenog potraživanja da potraživanje isplati založnom poveriocu.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na

• zalogu vazduhopolova i brodova – ustanovljeni registri prema posebnim propisima
• hartija od vrednosti – registar prema posebnim propisima.

Odredbe se primenjuju na zalogu prava intelektualne svojine, upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu:

• registar žigova
• registar patenata
• registar malih patenata
• registar modela
• registar uzoraka
• registar geografskih oznaka porekla
• registar topografija

Zalogodavac i posle upisa založnog prava u Registar ima pravo da drži predmet založnog prava.

Dalje naći u Čitanci.

Poverilac može obezbediti svoje potraživanje prema dužniku i na taj način što će mu dužnik, umesto stvari, založiti neko svoje potraživanje prema trećem licu.

• mogu se dati sva potraživanja izuzev
  1. onih koja su neprenosiva po svojoj prirodi
  2. ona čiji je prenos zabranjen
  3. ona koja su vezana za ličnost dužnika

Potreban je najpre ugovor o zalozi između založnog poverioca i zalogodavca.

• zalogodavac se obavezuje da na zalogoprimca prenese radi obezbeđenja neko svoje potraživanje, koje zalogoprimac može naplatiti ako mu zalogodavac o dospelosti ne isplati dug
• kada je reč o zalaganju potraživanja, postoje tri lica:
  1. zalogoprimac (založni poverilac)
  2. zalogodavac (lice koje je zalogoprimčev dužnik i istovremeno poverilac potraživanja koje se zalaže)
  3. dužnik (iz založenog potraživanja)
• potreban je određeni način pribavljanja založnog prava (modus acquirendi)
  1. potrebno je da dužnik bude obavešten o ugovoru kao i kod ustupanja potraživanja
  2. potrebno je da obaveštenje bude u pismenom obliku

Zalaganje potraživanja koja su sadržana u hartijama od vrednosti vrši se na razne načine već prema vrsti hartije.

• potraživanje sadržano u obveznici na donosioca zalaže se prostom predajom hartije
• davanje u zalogu potraživanja sadržanih u hartijama po naredbi vrši se založnim indosamentom

Najznačajnija ovlašćenja ima zalogoprimac.

• potraživanje i posle zalaganja pripada zalogodavcu – jedna od najvažnijih razlika između ustupanja (cesije) potraživanja i zalaganja
  • u slučaju ustupanja ustupilac prenosi potraživanje i prestaje da bude poverilac
  • u slučaju zalaganja zalogodavac i posle zalaganja ostaje poverilac i potraživanje ne prelazi na zalogoprimca, nego mu služi samo kao obezbeđenje
• ako zalogodavac dobrovoljno isplati dug zalogoprimcu, založno pravo na potraživanju prestaje i ovlašćenja se vraćaju zalogodavcu
  • od tog trenutka on ponovo uspostavlja potraživanje u punom obimu

Radnje kojom zalogoprimac vrši ovlašćenje iz založnog potraživanja, obeležene su u nekim pravnim sistemima kao njegova prava. U ZOO one su posmatrane kao dužnost zalogoprimca.

• ako založeno potraživanje daje pravo na kamate, zalogoprimac ima pravo da ih pribira – on je i dužan da to čini
  • dužan je da naplaćenu svotu uračuna u iznos svog potraživanja, tako što ih prebija najpre sa troškovima na čiju naknadu ima pravo, zatim sa kamatom i najzad sa glavnicom
• zalogoprimac je i dužan da preduzima mere za zaštitu založenog potraživanja
  • ne može slobodno odlučiti da li će ih preduzimati
  • zalogoprimac će ako ih propusti biti odgovoran zalogodavcu za štetu koju ovaj usled toga pretrpi
• kada založeno potraživanje dospe za naplatu zalogoprimac je dužan primiti ispunjenje koje ponudi dužnik
  • posle obaveštenja o zalaganju, dužnik može ispuniti svoju obavezu samo zalogoprimcu
  • ako bi se desilo da zalogoprimac propusti ili odbije da primi ispunjenje, zalogodavac bi usled toga mogao pretrpeti štetu
• ako je predmet založnog potraživanja neka stvar, zalogoprimac će posle ispunjenja dužnikove obaveze steći pravo zaloge na toj stvari
  • tako se založno pravo na potraživanje pretvara u založno pravo na stvari
• kad je predmet potraživanja novac
  • ako zalogoprimčevo potraživanje nije dospelo, on je ipak ovlašćen da naplati iznos dospelog, založnog potraživanja
    • dužan je da na zahtev zalogodavca naplaćeni iznos položi u sud
  • ako je zalogoprimčevo potraživanje dospelo, zalogoprimac ima pravo da primi isplatu koju ponudi dužnik i da iz novčane svote koju je naplatio od dužnika zadrži onoliko koliko mu duguje zalogodavac
    • ostatak novca dužan je predati zalogodavcu

Založni dužnik može dati u zalogu npr. autorsko pravo, pravo patenta, pravo licence, pravo plodouživanja (ukoliko se odnosi na potraživanje zakupnine, kada je plodouživalac zaključio ugovor o zakupu), založno pravo.

Ne mogu se založiti stvarne službenosti, lične službenosti, lična prava, prava na izdržavanje, prava koja su priznata određenom licu, s obzirom na njegova lična svojstva.

Kao što se potraživanje može založiti, može se založiti i potraživanje obezbeđeno zalogom.

• ako založni poverilac svoje potraživanje može da ustupi trećem licu, ima pravo i da svoje potraživanje založi, jer to predstavlja samo delimično raspolaganje
• šta biva ako se zalogodavac usprotivi da stvar, koju je on dao u zalogu svome poveriocu, ide u ruke trećem

U našem pravu treba razlikovati dva slučaja:

1. kada zalogodavac dozvoli da se založena stvar dalje založi
   1. zalaganje potraživanja povlači za sobom i predaju založene stvari u neposrednu državinu zalogoprimčevom poveriocu
   2. zalogodavac treba da isplatu ponudi podzalogoprimcu, a podzalogodavca samo da obavesti o isplati
2. kada uskrati dozvolu da se založena stvar dalje založi
   1. iako je zalogodavac uskratio dozvolu, zalogoprimac može založiti svoje potraživanje, a zalaganje potraživanja prati i založno pravo koje ga obezbeđuje
   2. podzalogoprimac će steći založno pravo kao i u slučaju ustupanja potraživanja, ali će na založenoj stvari imati posrednu državinu, dok će neposrednu državinu imati i dalje zalogoprimac
      • zalogoprimac će čuvati stvar za obojicu: za sebe i za svog poverioca, podzalogoprimca
   3. zalogodavac treba da dugovani iznos u trenutku dospelosti položi u sud

Založno pravo samo za sebe se ne može prenositi.

Zalogoprimac kao ustupilac prava može preneti na treće lice (prijemnika) svoje pravo potraživanja prema zalogodavcu.

• zajedno sa potraživanjem na prijemnika prelazi i založno pravo kao akcesorno pravo
• zalogodavac ne može sprečiti ustupanje prava potraživanja, jer se njegov pristanak ne traži
  • dovoljno je samo da ga ustupilac obavesti o ustupanju
• zalogodavac se može suprostaviti tome da založena stvar dođe u ruke prijemnika i bez pristanka zalogodavca ustupilac je ne može predati prijemniku
• prijemnik stiče i pravo potraživanja i založno pravo kao akcesorno pravo
  • zalogoprimac (ustupilac potrazivanja) gubi založno pravo, čak i kada stvar ostaje u njegovoj neposrednoj državini
  • založno pravo stiče prijemnik, iako nema založenu stvar u svojim rukama
    • ima posrednu državinu, jer stvar drži posredstvom ustupioca koji je i neposredni držalac

Zalogoprimac ima obavezu da čuva založenu stvar sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno kada je reč o ugovorima u privredi sa pažnjom dobrog privrednika.

• zalogoprimac ima obavezu u svakom slučaju bez obzira da li ima pravo da založenu stvar upotrebljava ili ne
  • dužan da stvar čuva i kad je ne upotrebljava, kao sto je dužan da je čuva i prilikom upotrebe
• ako zalogoprimac ne čuva založenu stvar kako treba, zalogodavac može zahtevati od suda da se stvar oduzme od zalogoprimca i da se preda nekom trećem licu na čuvanje

Zalogoprimac, u načelu, nema pravo da upotrebljava založenu stvar.

• pravilo je dispozitivne prirode i ugovorom o zalozi može se predvideti zalogoprimčevo pravo da upotrebljava stvar

Založni poverilac ima obavezu da založenu stvar vrati zalogodavcu kada njegovo potraživanje bude namireno.

• izmirenjem duga pravo potraživanja se gubi
• sa njim prestaje i založno pravo kao akcesorno pravo i založni poverilac je dužan da založenu stvar vrati

Ono sto je zalogoprimčevo pravo, predstavlja za zalogodavca obavezu i obrnuto.

U trenutku zaključenja ugovora o zalozi, nastaje obaveza za zalogodavca da preda stvar u državinu zalogoprimcu ili ispravu koja mu daje isključivo pravo raspolaganja stvari.

Osnovno zalogoprimčevo pravo je da se naplati iz vrednosti založene stvari ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

• zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika kojom će zahtevati isplatu duga
• pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaže da isplati dug, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava
  • zalogoprimac na osnovu te odluke može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku radi namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom
• pravilo je da se stvar prodaje na javnoj prodaji
  • ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni

Zalogoprimac ima pravo da iz cene koja se dobije prodajom založene stvari, naplati

1. glavno potraživanje
2. kamatu
3. troškove koje je učinio za čuvanje založne stvari
4. kao i one oko realizovanja potraživanja obezbeđenog zalogom

Ako se založena stvar nalazi u njegovim rukama, zalogoprimac se može namiriti iz cene koja se dobije prodajom i u slučaju kada je njegovo potraživanje zastarelo.

• ovo pravilo se odnosi na glavno potraživanje
  • ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti ni iz imovinske mase dužnika, niti iz založene stvari

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom založene stvari pre ostalih poverilaca.

• isključuje iz namirenja sve:
  • založne poverioce koji su založno pravo stekli posle njega i
  • obične (hirograferne) poverioce bez obzira da li je njihovo potraživanje nastalo pre ili posle njegovog potraživanja
• red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema vremenu kad su nastala njihova založna prava

Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari.

• državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge za sve vreme trajanja založnog prava
  • poverilac stice založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar u državinu
• ne može postojati ručna zaloga ako dužnik zadržava faktičku vlast na stvari – ne znači da mora biti isključiva
  • moguće da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari bilo sa trećim licem (suvlasnicima) ili sa zalogodavcem
  • može vršiti državinu posredstvom trećeg lica

Založni poverilac je dužan da se pasivno ponaša prema založenoj stvari.

• nema pravo da upotrebljava založenu stvar
  • ako se stvar upotrebljava bez dozvole zalogodavca njegova odgovornost za založenu stvar se pooštrava
    • dužan da naknadi štetu koja je slučajno nastala
  • zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca
  • pravilo je dispozitivnog karaktera
  • zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe založene stvari – takav ugovor ili sporedna odredba u ugovoru o zalozi naziva se antihreza
    • u slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebi založenu stvar, koristi postignute upotrebom založene stvari odbijaju se od vrednosti potraživanja i to
      • najpre od troškova na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo
      • zatim od dugovane kamate
      • najzad od glavnice
    • ima pravo da pribira plodove koje daje založena stvar
      • antihreza (antichresis)
        • zalogoprimac je dužan da iznos čistog prihoda od plodova odbije od troškova na čiju naknadu poverilac ima pravo, zatim od kamate i najzad od glavnice
      • pravilo je dispozitivne prirode te ugovornici mogu predvideti da je zalogoprimac dužan da preda plodove zalogodavcu
        • nema uračunavanja prihoda od plodova u iznos potraživanja

Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak te zbog toga ne predstavlja dovoljno obezbeđenje za poverioca.

• zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke založene stvari
• zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja
  • u trenutku predaje ili u trenutku kad zalogodavac pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem
• ako posle toga dođe do smanjenja vrednosti založene stvari a nije reč o skrivenim nedostacima zalogodavac nije dužan dati drugu stvar u zalogu
• ako založena stvar propadne usled više sile, ili krivicom trećeg lica, zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu

Zalogoprimac ima pravo sledovanja.

• ako mu stvar bude oduzeta on može zahtevati njen povraćaj
• najpre stoje na raspolaganju državinske tužbe i samopomoć
• zalogoprimac ima i posebnu petitornu tužbu za povraćaj stvari – vindicatio pignoris
  • zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar ako tuženi:
    • nema nikakav pravni osnov na državinu
    • ima slabiji pravni osnov od zalogoprimca

Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga.

• zalogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke založnom poveriocu za obezbeđenje potraživanja
• založni poverilac se može naplatiti iz vrednosti založene stvari ako dužnik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti
  • nije neophodno da stvar bude kod zalogoprimca, bitno je samo da nije kod zalogodavca
    • tada nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi da je zaključen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potrazivanja stvar preda drugom poveriocu
    • u trenutku zasnivanja drugog po redu založnog prava založena stvar se nalazi u rukama prvog založnog poverioca i drugi poverilac drži založenu stvar posredstvom prvog poverioca
    • kada prvi založni poverilac naplati svoje potraživanje, dužan je da stvar preda drugom založnom poveriocu, a ne da je vrati zalogodavcu

Založno pravo na pokretnoj stvari se zasniva:

1. najčešće ugovorom
   1. iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dužnika ili za treće lice da preda stvar zalogoprimcu
   2. zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi
2. na osnovu sudske odluke
3. po samom zakonu

Založno-pravni odnos:

• zalogoprimac je lice koje ima pravo potrazivanja obezbedjeno zalogom (založni poverilac).
  • njemu je predata u zalogu pokretna stvar za obezbeđivanje tog potraživanja
  • zalogoprimac stiče založno pravo na stvari u trenutku predaje i to pravo može suprostaviti svim trećim licima
• zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu
  • dužnik iz obligaciono-pravnog odnosa sa poveriocem
  • obavezuje se da preda stvar zalogoprimcu radi obezbeđenja za slučaj da ne bude mogao da svoju obavezu ispuni o roku
  • stvar može punovažno dati u zalogu samo sopstvenik, ili lice, koje ima sposobnost da raspolaže stvarima koje daje u zalogu

Objekt ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu.

• može se založiti i suvlasnički udeo
  • založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima
• stvar na koju se odnosi založno pravo mora biti određena
• najčešće se daju individualno određene i nepotrošne stvari

Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom.

• poverilac je dužan da vrati založenu stvar zalogodavcu
  • ako je potraživanje zastarelo, poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari, ako je drži u rukama
• ostali slučajevi prestanka založnog prava:
  • odricanje zalogoprimca od založnog prava
  • protek roka ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom
  • propast založene stvari
  • konsolidacija – kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari – izuzev ako na istoj stvari postoje založna prava trećih lica
  • konfuzija – sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu
  • javna prodaja založene stvari

Zalogoprimčeva prava

Založno pravo je po svojoj prirodi nedeljivo.

• nedeljivost je predviđena u slučaju založnog prava na nepokretnosti ali nema sumnje da se ovo načelo primenjuje i kad je reč o pokretnim stvarima

Načelo nedeljivosti ispoljava se u tome da cela založena stvar obezbeđuje potraživanje sve dok ono ne bude u potpunosti namireno.

Založno pravo je nedeljivo:

1. u pogledu potraživanja koje je obezbeđeno zalogom – zaloga obezbeđuje celo potraživanje
   1. Dužnik nema pravo da zahteva ni povraćaj cele založene stvari ni vraćanje dela stvari u slučaju kada je isplatio deo duga.
      • neki pravnici smatraju da pravilo treba primeniti i u slučaju kad je u zalogu dato više stvari
        • posle delimičnog ispunjenja dužnik ne može zahtevati vraćanje jedne od njih

1. ako se usled nasleđivanja (ili drugih razloga) potraživanje ili obaveze podele na više lica, založeno pravo ostaje nedeljivo i obezbeđuje celinu potraživanja
   • ako umre dužnik, poverilac može suprostativiti svoje založno pravo bilo kom nasledniku sve dok potraživanje ne bude namireno u potpunosti
2. u pogledu založene stvari – cela založena stvar obezbeđuje potraživanje
   1. založena stvar u celini služi za namirenje potraživanja obezbeđenih založnim pravom
   2. ako dođe do fizičke deobe založene stvari, založno pravo postoji i dalje i opterećuje sve delove stvari

Načelo specijalnosti označava:

• da se založnim pravom može obezbediti samo određeno potraživanje jednog poverioca
• da založno pravo može postojati samo na određenoj stvari a ne na svim stvarima zalogodavca

Načelo specijalnosti važi i primenjuje se i na založno pravo na pokretnim stvarima iako to nije izričito proglašeno u zakonu.

• nije potrebno
• založno pravo na pokretnoj stvari nastaje u trenutku predaje poveriocu
  • da bi se stvar predala poveriocu potrebno je da bude određena

Potraživanje mora biti određeno.

• ako jedan poverilac ima više potraživanja prema istom dužniku, treba da bude određeno, koje potraživanje (ili koja između više potraživanja) je obezbeđeno založnim pravom
• treba da bude naveden pravni posao (ili drugi izvor) iz koga je potraživanje nastalo
• treba da bude označen tačan iznos potraživanja (i iznos kamata)

Stvar na koju se odnosi založno pravo takođe mora biti određena.

• stvar na kojoj postoji pravo zaloge je izuzeta od opšte sudbine dužnikovog imovinskog stanja
• podvrgnuta je namirenju samo založnog poverioca

Odstupanja:

• založnim pravom se može obezbediti i uslovno ili buduće potraživanje – kauciona zaloga
  • jedno lice uzme u zakup čamac na moru i ostavi sat u zalogu za slučaj da prouzrukuje štetu prilikom vožnje
• ako je posle zaključenja ugovora o zalozi, a pre namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom, zalogoprimac stekao još neka potraživanja iz ugovora sa zalogodavcem, onda založno pravo služi za obezbeđenje docnije nastalih potraživanja
  • predvidjeno je samo za založno pravo na pokretnim stvarima

Kauciona i kreditna hipoteka:

• kod njih iznos potraživanja nije potpuno određen
  • kauciona hipoteka postoji kada se u zemljišne knjige upisuje založno pravo za potraživanje koje može ali ne mora nastati
  • kreditna hipoteka se upisuje u zemljišne knjige za obezbeđenje celog potraživanja koje je banka odobrila sopstveniku nepokretnosti u vidu kredita iako svi iznosi odobrenog kredita još nisu iskorišćeni
• upisuje se u zemljišne knjige najviši iznos do koga potraživanje može ići
• odstupanje se ogleda u tome što nije određen iznos potpuno, mada je određen najviši iznos koji potraživanje ne može premašiti

Prema načelu oficijelnosti založni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz založene stvari jedino sudskim putem.

• ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, založni poverilac može realizovati potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom iz vrednosti založene stvari
  • treba da se obrati sudu i da zatraži javnu prodaju
• pri realizovanju potraživanja u našem pravnom sistemu je zabranjena tzv. lex commissoria
  • nedozvoljeno je da se založni poverilac naplati iz založene stvari na osnovu jednostrane izjave volje
  • zabranjena je svaka ugovorna odredba kojom se u trenutku zaključenja ugovora o zalozi predviđa da će
    1. založena stvar preći u svojinu založnog poverioca ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti
    2. poverilac moći založenu stvar zadržati za sebe ili je prodati po unapred određenoj ceni
  • iste odredbe su punovažne kada su ugovorene u trenutku dospelosti dužnikove obaveze
    • ako nije u stanju da svoju obavezu isplati o dospelosti, on može:
      1. prepustiti stvar poveriocu u svojinu, ali po ceni koja će biti utvrđena u pregovorima između njega i poverioca
      2. može dozvoliti poveriocu da stvar proda iz slobodne ruke
    • u oba slučaja on će prihvatiti poveriočevu ponudu samo ako mu omogućava povoljniji ishod nego što bi onaj koji bi nastao javnom prodajom založene stvari u izvršnom postupku