Kategorija: Akcionarsko društvo

Specifične kategorije akcija

1. jula 2026.

Pored standardne podele na obične i povlašćene, praksa je razvila i specifične kategorije akcija koje svojim imaocima daju posebna prava ili obaveze. S obzirom na to da one često odstupaju od osnovnih načela korporativnog upravljanja, domaće zakonodavstvo mnoge od njih restriktivno uređuje ili potpuno zabranjuje.

Uporedno vs. Pozitivno pravo Uporednopravna napomena: Strana zakonodavstva poznaju niz akcija kojima se menja odnos kapitala i glasačke moći, međutim, zbog imperativnosti principa „jedna akcija – jedan glas“ i zaštite akcionara, u srpskom pravu su izričito zabranjene sledeće kategorije:

  • Pluralne akcije (daju više glasova nego što je srazmerno učešću u kapitalu).
  • Akcije za imenovanje uprave (pravo da imalac samostalno bira direktore).
  • Neglasačke akcije (obične akcije bez prava glasa).
  • Akcije za lojalnost (obične akcije koje daju dodatne glasove dugogodišnjim akcionarima).
  • Zlatne akcije: Izdaju se u postupku privatizacije i daju državi privilegovana prava (veto, kontrola). Ratio legis: Zadržavanje državnog uticaja u delatnostima od opšteg interesa. Prema ZPD-u one su posredno zabranjene, ali ih drugi (lex specialis) zakoni mogu dozvoliti u svom domenu.

Specifične akcije u POZITIVNOM PRAVU ZPD prepoznaje i reguliše sledeće specifične kategorije akcija na koje morate obratiti posebnu pažnju na ispitu:

  • Otkupljive akcije
    • To su akcije koje daju društvu pravo (i obavezu akcionaru) da ih otkupi, ili daju akcionaru pravo da zahteva od društva da ih kupi.
    • POZITIVNO PRAVO: U Srbiji se isključivo povlašćene akcije mogu izdati kao otkupljive.
    • Uslovi za otkup: Da bi društvo otkupilo ove akcije, one moraju biti u celosti uplaćene, isplata se vrši isključivo iz namenskih rezervi, a moraju se poštovati i stroga pravila o ograničenju plaćanja akcionarima.
  • Garancijske akcije
    • To su akcije koje se daju članovima uprave kao specifičan vid naknade.
    • Ratio legis: Podsticanje razvoja menadžerskog akcionarstva – menadžeri se stimulišu da rade na dugoročnom rastu vrednosti društva jer time direktno utiču na sopstvenu zaradu.
    • Karakteriše ih privremena zabrana prenosa (najčešće 3 do 5 godina), čime se uprava vezuje za dugoročne interese kompanije, a sticanje može zavisiti i od posebnih uslova (npr. ostvareni poslovni učinak).
  • Delimično uplaćene akcije
    • Ovo su obične akcije kod kojih akcionar još uvek nije u celosti izmirio svoju obavezu uplate/unosa uloga.
    • Pravilo srazmernosti: Prava iz ovih akcija (npr. dividenda, glas) ostvaruju se isključivo srazmerno uplaćenom ulogu (ako statut ne kaže drugačije).
    • Zakonska ograničenja prava: Akcionari ne mogu da koriste pravo preče kupovine (upisa) dok ne uplate ulog u celosti. Dodatno, ako je u pitanju javno akcionarsko društvo, strogo im je zabranjeno da ostaruju pravo glasa i da raspolažu akcijama pre konačne uplate.

Organi društva (Upravljanje)

  • Odobrene (neizdate) akcije: Ovo je kategorija akcija koje je Skupština društva već odobrila (vezano za institut odobrenog kapitala), ali koje još uvek nisu faktički izdate (emitovane) trećim licima. Uprava naknadno donosi odluku o njihovom izdavanju u skladu sa ovlašćenjima.

Obične i povlašćene akcije

1. jula 2026.

Osnovna podela akcija vrši se na vrste, dok se unutar iste vrste akcije mogu deliti na klase. Zakon o privrednim društvima (ZPD) dozvoljava izdavanje samo dve vrste akcija:

  1. Obične (redovne) akcije
  2. Povlašćene (privilegovane, preferencijalne) akcije

Pravilo funkcionisanja: Sve akcije iste klase uvek daju potpuno istovetna prava svojim imaocima.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Obične akcije: Daju uobičajena, standardna zakonska prava i uvek se pretpostavljaju.
    • Svako akcionarsko društvo mora imati makar jednu običnu akciju.
    • Sve obične akcije čine isključivo jednu klasu.
    • Apsolutno je zabranjeno izdavanje zamenljivih običnih akcija (ne mogu se pretvarati u povlašćene akcije).
  • Povlašćene akcije: Za razliku od običnih, društvo može izdavati više klasa povlašćenih akcija. One predstavljaju specifičan kompromis – ovim akcijama su naglašena imovinska prava (kroz određene privilegije), ali su im umanjena neimovinska prava (najčešće nemaju pravo glasa).
    • Ratio legis: Izdavanje povlašćenih akcija omogućava društvu da prikupi dodatni kapital od investitora koje zanima isključivo siguran i brz finansijski prinos, a ne upravljanje društvom, čime se štiti kontrola postojećih običnih akcionara.
  • Zakonska ograničenja emisije (POZITIVNO PRAVO): ZPD propisuje dva izuzetno važna imperativna ograničenja za izdavanje povlašćenih akcija:
    1. Ukupna nominalna vrednost svih povlašćenih akcija ne sme preći 50% osnovnog kapitala društva.
    2. Povlašćene akcije se mogu izdavati isključivo za novčani ulog (nenovčani ulozi nisu dozvoljeni).

Osnivanje i akti

  • Da li će društvo izdavati povlašćene akcije i kakva će tačno prava one nositi, stvar je slobodne procene društva. Međutim, svi uslovi, privilegije, i ograničenja moraju biti strogo i precizno definisani statutom i/ili odlukom o izdavanju akcija. U suprotnom, važe zakonske pretpostavke.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Prava iz običnih akcija: Obezbeđuju pravo glasa u skupštini, pravo na isplatu dividende i pravo na učešće u likvidacionom višku (nakon namirenja povlašćenih akcionara).
  • Privilegovana prava iz povlašćenih akcija:
    1. Pravo na prioritetnu isplatu dividende.
    2. Pravo na prioritetnu isplatu iz likvidacionog ili stečajnog viška.
    3. Pravo pretvaranja (zamene) u obične ili drugu klasu povlašćenih akcija.
    4. Pravo prodaje (otkupa) tih akcija samom društvu.
  • Kategorizacija povlašćenih akcija (prema vrsti privilegije):
    • U pogledu dividende: Nekumulativne (pravo na dividendu samo ako ima dobiti u toj godini – ovo se pretpostavlja), kumulativne (neispunjena dividenda se prenosi i kumulira za naredne godine) i delimično kumulativne.
    • U pogledu ostatka dobiti: Proste (neparticipativne) (dobijaju samo svoju prioritetnu dividendu) i participativne (nakon prioritetne dividende, učestvuju u podeli ostatka dobiti ravnopravno sa običnim akcijama).
    • U pogledu zamene i otkupa: Zamenljive / nezamenljive (zakonska pretpostavka je da su nezamenljive) i otkupljive / neotkupljive (otkupljivost se nikada ne pretpostavlja, mora biti ugovorena).

Pravo glasa

  • Osnovno pravilo: Povlašćene akcije su po prirodi neglasačke akcije (akcionar ima pravo da prisustvuje Skupštini i bude informisan, ali ne i da glasa).
  • IZUZECI (Kada povlašćeni akcionari dobijaju pravo glasa):
    1. Glasanje po klasama: Imaju pravo glasa (jedan glas po akciji) kada Skupština donosi odluku kojom se ukidaju, menjaju ili umanjuju prava te specifične klase (npr. izdavanje nove klase sa jačim pravima). Odluka ne može proći bez njihove većine unutar te klase.
    2. Glasanje sa imaocima običnih akcija (ako statut dozvoljava, u 2 slučaja):
      • Kada povlašćena akcija ima pravo zamene za običnu (imaju onoliko glasova koliko bi imali da su ih već zamenili).
      • Kada im nije isplaćena deklarisana dividenda (dobijaju pravo glasa srazmerno svom učešću u osnovnom kapitalu, dok im se dividenda ne isplati).

Pojam, karakteristike i pravna priroda akcija

1. jula 2026.

Pojam/DefinicijaAkcije su dematerijalizovane i prenosive serijske hartije od vrednosti na ime koje izdaje akcionarsko društvo.

  • One predstavljaju deo osnovnog kapitala društva i svojim imaocima daju nedeljiva članska prava i obaveze.

Pravnu prirodu i funkcionisanje akcija dekonstruišemo kroz nekoliko ključnih karakteristika:

  • Finansijski instrumenti: Akcije pripadaju široj kategoriji prenosivih serijskih hartija od vrednosti, što znači da se njima može trgovati na tržištu kapitala.
  • Dematerijalizacija: Prema važećem srpskom pravu, akcije isključivo postoje u elektronskoj formi, odnosno kao elektronski zapisi u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti. Iz ugla stvarnog prava, akcije se tretiraju kao bestelesna dobra na koja se primenjuje režim pokretnih i zamenljivih stvari.
  • Isključivo na ime: Kao direktna posledica dematerijalizacije, sve akcije u Srbiji obavezno glase na ime zakonskog imaoca.
    • Uporednopravna napomena: Akcije po naredbi i na donosioca su u našem pravnom sistemu izričito zabranjene, iako su nekada tradicionalno postojale.
  • Deo osnovnog kapitala: Osnovni kapital društva predstavlja zbir nominalnih (ili računovodstvenih) vrednosti svih izdatih akcija (zbog čega se često nazivaju i „deonice“). Svaka akcija izražava alikvotan (srazmeran) deo osnovnog kapitala.
  • Nedeljivost akcije: Ova osobina manifestuje se kroz dva aspekta:
    • Nominalna nedeljivost: Zadata vrednost jedne akcije se ne može prosto deliti na manje delove (npr. podeliti jednu akciju od 5.000 RSD na pet od 1.000 RSD), osim u strogo propisanom statusnom postupku podele ili spajanja akcija.
    • Sadržinska nedeljivost: Sva prava i obaveze iz jedne akcije čine jedinstvenu celinu. Pojedinačna prava (npr. pravo glasa) ne mogu se odvajati i samostalno prenositi bez prenošenja samog članstva. Ukoliko postoji više vlasnika na jednoj akciji (suvlasnici akcije), oni svoja prava mogu ostvarivati isključivo zajedno, preko zajedničkog punomoćnika.
  • Slobodna prenosivost: Sloboda prenosa akcija trećim licima je suština akcionarstva. Ograničavanje prenosa protivi se prirodi ove forme, jer je upravo prodaja akcija jedini redovni način da akcionar napusti društvo.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Sticanjem akcije, lice stiče specifično svojstvo – svojstvo člana (akcionara).
  • Iz akcije proizilaze imovinska i neimovinska prava, dok se kao najvažnija obaveza izdvaja obaveza unošenja ugovorenog uloga u društvo.
  • Ravnopravnost: Sve obične akcije daju potpuno ista prava i obaveze. Međutim, ukoliko društvo emituje i povlašćene akcije, dolazi do odstupanja od potpune jednakosti, jer povlašćene akcije daju drugačija prava, a ni sve povlašćene akcije ne moraju uvek davati identična prava.
  • Ekonomska priroda ulaganja: Ulog koji akcionar plati za akciju predstavlja bespovratno ulaganje. Društvo dobija kapital i nema nikakvu obavezu njegovog vraćanja (za razliku od npr. izdavanja obveznica).
    • Ratio legis / Rizici: Iako je ovo izuzetno povoljno za društvo, izdavanje novih akcija nosi rizik razvodnjavanja kapital-učešća za postojeće akcionare (njihov procenat učešća i moći opada), zbog čega se takve odluke u Skupštini donose sa posebnim oprezom.

Sistemi osnivanja akcionarskih društava

1. jula 2026.

Pravna teorija i uporedna praksa poznaju dva osnovna sistema osnivanja akcionarskih društava:

  • Simultano osnivanje: Osnivanje bez javne ponude za upis akcija.
  • Sukcesivno osnivanje: Osnivanje sa javnom ponudom za upis akcija.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Simultani sistem: Svojstven je nejavnim (zatvorenim) akcionarskim društvima, ali je to ujedno i način na koji se osnivaju i sve ostale forme privrednih društava (gde se umesto akcija upisuju udeli). Kod ovog sistema, osnivači su ujedno i jedini prvi akcionari društva, jer oni između sebe dele sve akcije.
  • Sukcesivni sistem: Nastao je iz praktične potrebe formiranja javnih akcionarskih društava koja obavljaju delatnosti za koje je potreban veliki početni kapital koji osnivači ne mogu sami da obezbede, pa se obraćaju trećim licima (javnosti). Kod ovog sistema se pravi jasna razlika – osnivači nisu isto što i svi prvi akcionari.

Osnivanje i akti

  • Postupak kod simultanog osnivanja: Osnivači donose osnivački akt i statut, a nakon toga sami preuzimaju (upisuju) sve akcije društva.
  • Postupak kod sukcesivnog osnivanja: Sastoji se iz dve faze. U prvoj fazi osnivači donose osnivački akt i upisuju samo deo akcija (tzv. osnivačka emisija). U drugoj fazi se upućuje javna ponuda trećim licima, kojoj obavezno prethodi sačinjavanje prospekta i njegovo odobrenje od strane Komisije za hartije od vrednosti.
  • POZITIVNO PRAVO (Važeći ZPD – apsolutni prioritet za ispit!):
    • Iako je ranije zakonodavstvo (Zakon iz 2004.) dozvoljavalo oba načina, važeći Zakon o privrednim društvima ne dozvoljava sukcesivno osnivanje akcionarskih društava.
    • Prema važećem pravu, u Srbiji se sva privredna društva (uključujući i AD) osnivaju isključivo simultanim putem. Zakon izričito navodi da osnivački akt sadrži isključivo podatke o ulozima lica „koja osnivaju društvo“.
    • Ratio legis / Praktično rešenje: Ukoliko osnivači žele da prikupe kapital od javnosti (kako bi postigli efekat sukcesivnog osnivanja), oni prvo moraju da osnuju društvo simultanim putem, a tek naknadno, kada društvo već postoji, mogu javno emitovati akcije uz poziv trećim licima da ih upišu.

Organi društva (Upravljanje)

  • Osnivačka skupština: Specifičan organ karakterističan isključivo za teorijski model sukcesivnog osnivanja.
  • Održava se u drugoj fazi sukcesivnog osnivanja i predstavlja prvi i jedini put da se na istom mestu okupe svi prvi akcionari (i osnivači i treća lica koja su upisala akcije) pre same registracije društva.
  • S obzirom na to da važeće pravo Republike Srbije priznaje samo simultano osnivanje, institut osnivačke skupštine kod nas faktički ne postoji u fazi osnivanja.

Konstitutivni akti akcionarskog društva

1. jula 2026.

Za osnivanje akcionarskog društva u srpskom pravu neophodna su dva konstitutivna akta:

  1. Osnivački akt
  2. Statut

Istorijska napomena: ZPD nastavlja tradiciju prihvatanja koncepta dva akta, ali uvodi radikalnu novinu u pogledu njihovog međusobnog odnosa i promenljivosti u odnosu na ranija zakonska rešenja.

Ova dva akta se međusobno suštinski razlikuju po svojoj pravnoj prirodi, formi i sadržini:

  • Osnivački akt (Prvi konstitutivni akt)
    • Ima formu odluke o osnivanju (ako društvo osniva jedan osnivač) ili ugovora o osnivanju (ako ga osniva više lica).
    • Sačinjava se u pisanoj ili elektronskoj formi (digitalizovani dokument), uz obaveznu overu potpisa osnivača (koju može zameniti kvalifikovani elektronski potpis ili pečat). Registracija u APR-u je obavezna.
    • Nepromenljivost: Osnivački akt se ne menja. On služi isključivo za registraciju, nakon čega iscrpljuje svoje pravno dejstvo i postaje istorijski dokument.
    • Sadržina mu je iscrpno (taksativno) propisana zakonom (tzv. zatvorena lista) i obuhvata isključivo: elemente individualizacije (poslovno ime, sedište, pretežna delatnost), identifikaciju osnivača, podatke o akcijama i informacije o ulozima (rokovi uplate/unosa i iznosi). U njega se ne smeju unositi drugi elementi.
  • Statut (Najvažniji interni akt)
    • Zahteva pisanu ili elektronsku formu i takođe se obavezno registruje.
    • Prvi statut donose osnivači. Za razliku od osnivačkog akta, statut je akt koji je podložan naknadnim izmenama.
    • Sadržina mu je propisana kao minimalna (otvorena lista). Pored obaveznih elemenata (podaci o akcijama, visini kapitala, ograničenja prenosa akcija, sazivanje skupštine, određivanje organa i njihovog delokruga), statut može sadržati i fakultativne elemente prilagođene potrebama društva (npr. odobreni kapital, statutarne rezerve, uvođenje kumulativnog glasanja, itd.). Služi pretežno za uređivanje upravljanja društvom.

Odnos između akata

  • Odsustvo hijerarhije: Prema važećem pravu, osnivački akt nije najviši akt u odnosu na statut (ne postoji hijerarhija među njima).
  • Ova dva akta moraju biti usklađena samo u momentu registracije društva.
  • Ratio legis: Ovakvo rešenje omogućava potpunu fleksibilnost. Sve što je prvobitno navedeno u osnivačkom aktu (koji ostaje istorijski dokument), kasnije se može menjati isključivo kroz izmene statuta u skladu sa novim potrebama poslovanja.
  • Obavezujuće dejstvo: Osnivački akt i statut automatski obavezuju akcionara od dana sticanja tog svojstva, bez potrebe za davanjem posebne izjave o prihvatanju.

Nadležnosti povodom statuta

  • Skupština akcionara ima isključivu nadležnost da donosi novi statut, kao i da usvaja izmene i dopune postojećeg.
  • Kvorum i većina: Odluka o izmeni statuta donosi se običnom apsolutnom većinom (obična većina glasova svih akcionara sa pravom glasa), osim ako samim statutom nije propisana strožija većina.
  • Nakon svake izmene, zakonski zastupnik ima zakonsku dužnost da sačini, potpiše i registruje prečišćeni tekst statuta.

Agencijski problemi akcionarskih društava

1. jula 2026.

Pojam/Definicija

  • Agencijski problem predstavlja konflikt interesa koji nastaje u odnosima principala (vlastodavca) i agenta (zastupnika), u kojima principal prenosi ovlašćenje za donošenje odluka na agenta, ali interesi ova dva lica nisu uvek konvergentni (podudarni).
  • U ovakvom odnosu, agent ima mogućnost da diskreciono donosi odluke utičući na uspeh zajedničkog poduhvata.
  • Ratio legis: Osnovni smisao postojanja velikog broja imperativnih pravila u kompanijskom pravu i uspostavljanja dobre prakse korporativnog upravljanja jeste upravo ublažavanje i rešavanje ovih agencijskih problema.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Unutar akcionarskog društva kompleksni odnosi se grupišu u tri osnovna konfliktna odnosa (agencijska problema):

  1. Prvi agencijski problem: Odnos na relaciji uprava – akcionari.
  2. Drugi agencijski problem: Odnos na relaciji kontrolni (većinski) akcionari – manjinski akcionari.
  3. Treći agencijski problem: Odnos na relaciji društvo (uprava i kontrolni akcionar) – ostali nosioci rizika (poverioci, zaposleni i dr.).

Prvi agencijski problem: Odnos na relaciji uprava – akcionari.

  • Članovi uprave (agenti) mogu zloupotrebiti ovlašćenja radeći u sopstvenu korist, umesto u korist akcionara (principala).
  • Uporednopravna napomena: Ovaj problem je najizraženiji u anglosaksonskim sistemima disperzovanog vlasništva, gde su akcionari slabi i razjedinjeni, a uprava izuzetno snažna.
  • Pozitivno pravo štiti društvo i akcionare kroz sledeće mehanizme:
    • Pravo Skupštine da bira i razrešava članove uprave.
    • Obavezivanje uprave na stroge standarde ponašanja (tzv. fiducijarne dužnosti – dužnost pažnje i lojalnosti) uz odgovornost za štetu ukoliko ih prekrše.
    • Stalni nadzor nad radom direktora i vezivanje naknada za direktore za poslovni uspeh društva (podsticajne naknade).

Kroz prizmu prava i obaveza posmatramo drugi i treći agencijski problem.

  • Drugi agencijski problem (Kontrolni vs. Manjinski akcionari):
    • U našem i kontinentalnom pravu, vlasništvo je najčešće koncentrisano, pa kontrolni akcionari (koji biraju upravu) imaju ulogu agenta, dok su manjinski akcionari principal.
    • Zakon mora da uspostavi ravnotežu između principa većine (koji kontrolni akcionar može zloupotrebiti za isisavanje sredstava iz društva) i zaštite manjine.
    • Manjinski akcionari su zaštićeni sledećim korporativnim pravima: načelo jednakog tretmana, poštovanje fiducijarnih dužnosti prema manjini, pravo glasa, participacija u organima, pravo na izlazak iz društva (za nesaglasne akcionare) i pravo na sudsku zaštitu.
  • Treći agencijski problem (Društvo vs. Treća lica):
    • Nastaje u konfliktu između društva (njegovih vlasnika i uprave) i ostalih nosilaca rizika – poverilaca, zaposlenih, potrošača i lokalne zajednice.
    • Kompanijsko pravo pruža specifičnu zaštitu pre svega poveriocima i zaposlenima, dok se zaštita ostalih subjekata ostvaruje kroz radno, ekološko ili potrošačko pravo.
    • Pravilo funkcionisanja: Članovi organa uprave nisu dužni da donose odluke isključivo u interesu trećih lica, ali su po standardima korporativnog upravljanja dužni da uzimaju u obzir i vode računa o njihovim interesima prilikom odlučivanja.

Vrste akcionarskih društava

1. jula 2026.

Pojam/Definicija Zakon o privrednim društvima pravi osnovnu podelu na dve vrste akcionarskih društava, a suštinski kriterijum je da li se akcijama javno trguje na organizovanom tržištu:

  • Javno (otvoreno) akcionarsko društvo je ono koje je ispunilo najmanje jedan od sledeća dva zakonska uslova:
    1. Uspešno je izvršilo javnu ponudu akcija u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija za hartije od vrednosti.
    2. Akcije su uključene na trgovanje na regulisanom tržištu ili multilateralnoj trgovačkoj platformi u Republici Srbiji.
  • Nejavno (zatvoreno) akcionarsko društvo definiše se rezidualno – to je ono društvo koje ne ispunjava nijedan od navedena dva uslova (njegove akcije se ne nalaze u javnom prometu).

Pravna priroda i osnovne karakteristike

  • Pravni režim i diferencijacija: Zakon sadrži neuporedivo više imperativnih i strožih pravila za javna akcionarska društva, a sve sa ciljem sprečavanja zloupotreba i enormne štete koju pad ovakvih društava može izazvati na tržištu.
  • Ekonomske odlike: Prednost javnih društava je masovno prikupljanje kapitala uz jeftinije finansiranje u odnosu na banke, dok kupci akcija stiču visoko likvidna sredstva koja uvek mogu prodati. Nejavna društva nemaju ove ekonomske pogodnosti.
  • Kategorizacija javnih AD:
    • Kotirana društva (akcijama se trguje na regulisanom berzanskom tržištu) i nekotirana društva (akcijama se trguje na multilateralnoj trgovačkoj platformi / vanberzanskom tržištu).
    • Kotirana se uže dele na listirana (ispunjavaju rigorozne uslove specifičnog listinga, npr. Prime Listing na Beogradskoj berzi) i nelistirana (uključena na ostale, niže segmente regulisanog tržišta),.
  • Ratio legis: Mnogobrojna pravila koja se primenjuju isljučivo na javna AD (poput ugovora sa akcionarima nakon registracije) direktno su preuzeta iz prava Evropske unije, kako bi se domaće tržište kapitala uskladilo sa EU standardima.

Organi društva (Upravljanje) Za javna akcionarska društva propisani su oštriji zahtevi dobre prakse korporativnog upravljanja:

  • Zakonska je obaveza da u sastavu organa uprave broj neizvršnih direktora uvek mora biti veći od broja izvršnih direktora.
  • Obavezno je postojanje najmanje jednog nezavisnog direktora (u Odboru direktora ili Nadzornom odboru).
  • Postoji dužnost formiranja nadležnih odbora, poput komisije za reviziju.
  • Sa druge strane, nejavna AD imaju daleko fleksibilniju upravu i proces odlučivanja, zbog čega je u njima (s obzirom na mali broj članova) dozvoljeno održavanje univerzalne sednice skupštine.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Sloboda raspolaganja: Kod javnih AD ustanovljena je apsolutna zabrana ograničenja prenosa akcija kako bi se omogućila nesmetana trgovina na berzi. Nasuprot njima, kod nejavnih AD dozvoljeno je propisivati ograničenja prenosa, jer ta društva imaju „zatvoren“ karakter, a akcije nemaju utvrđenu tržišnu vrednost.
  • Informisanje: Akcionari i opšta javnost kod javnih AD zaštićeni su kroz rigorozne dužnosti društva za objavljivanjem godišnjih i drugih izveštaja o poslovanju.

Prestanak/Statusne promene Akcionarsko društvo može da pređe iz jedne forme u drugu, pri čemu naglašavam – ovo nije statusna promena, jer se društvo niti gasi, niti osniva, niti menja pravnu formu (ostaje AD). Menja se isključivo njegov tržišni status:

  • Zatvaranje društva (going private): Postupak u kom se javno AD pretvara u nejavno (povlačenjem akcija iz javne trgovine).
  • Otvaranje društva (going public): Postupak pretvaranja nejavnog u javno AD (najčešće uključivanjem akcija na organizovano tržište ili novom javnom emisijom).

Akcionarsko društvo

1. jula 2026.

Akcionarsko društvo (AD) je najkompleksnija forma privrednog društva i predstavlja tipično društvo kapitala.

  • S obzirom na to da nudi najveće mogućnosti za prikupljanje kapitala, ali je i najpodložnije zloupotrebama (poznati svetski korporativni skandali), ova forma društva je zakonski najdetaljnije uređena, i to pretežno imperativnim normama, za razliku od drugih formi gde dominira dispoziivnost.

Pravna priroda i osnovne karakteristike Akcionarsko društvo poseduje pet suštinskih karakteristika koje ga čine atraktivnim, ali istovremeno generišu takozvane agencijske probleme:

  • Pravni subjektivitet: AD ima sopstveni pravni subjektivitet, potpuno odvojen od subjektiviteta svojih akcionara, članova uprave i poverilaca. Imovina društva odvojena je od imovine akcionara, što se manifestuje kroz dva pravila:
    • Princip prioriteta poverilaca društva: Imovina AD služi isključivo za namirenje poverilaca samog društva, a ne poverilaca akcionara.
    • Princip likvidacione zaštite: Akcionari ne mogu istupiti iz društva prostim povlačenjem svog uloga (jer bi to predstavljalo delimičnu likvidaciju društva).
    • Ratio legis: Iako ekonomska nauka ovo društvo objašnjava kroz „teoriju mreže ugovora“, pravno gledano, sticanjem subjektiviteta AD postaje samostalna ugovorna strana koja preuzima rizike.
  • Ograničena odgovornost: Akcionari ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva (poverioci se namiruju isključivo iz imovine društva).
    • Izuzetak: Akcionar odgovara sopstvenom imovinom samo u slučaju proboja pravne ličnosti.
    • Akcionar koji ulog nije uneo u celosti odgovara za obaveze društva ograničeno – samo do visine ugovorenog, a neunetog uloga (što se najčešće aktivira na zahtev upravnika u postupku stečaja ili likvidacije).
  • Prenosivost akcija: Osnovni kapital AD podeljen je na akcije, koje su distinktivno obeležje ovog društva.
    • Za razliku od udela kod DOO, prenos akcija je po zakonu slobodan, čime se obezbeđuje maksimalna likvidnost i lako pribavljanje kapitala.
    • Kako pravni sistem po pravilu ne dozvoljava istupanje i povraćaj uloga (investicija je „zaključana“), slobodna prenosivost je mehanizam kojim akcionar može da napusti društvo prodajom akcija.

Osnivanje i akti

  • Akcionarsko društvo stiče svojstvo pravnog lica (pravni subjektivitet) konstitutivnim upisom u Registar privrednih subjekata.

Organi društva (Upravljanje)

  • Centralizovana uprava odvojena od akcionara: U akcionarskom društvu dolazi do striktnog razdvajanja „svojine“ od operativnog upravljanja.
  • Skupština (organ vlasnika) zakonski delegira upravljačka ovlašćenja na organe uprave (npr. odbor direktora) jer su stručniji, a sam proces odlučivanja je brži, efikasniji i jeftiniji u odnosu na stalno sazivanje svih akcionara.

Prava i obaveze članova/akcionara

  • Akcionarska kontrola: Iako se svakodnevno upravljanje poverava direktorima, akcionari (kroz Skupštinu) ne gube svu moć, već vrše takozvanu akcionarsku kontrolu zadržavanjem nadležnosti nad donošenjem fundamentalnih odluka.
  • Ove krucijalne nadležnosti obuhvataju:
    1. Usvajanje novog i izmenu postojećeg statuta.
    2. Imenovanje i razrešenje članova uprave.
    3. Odlučivanje o načinu raspodele dobiti (dividenda).