Postoje dve definicije kompjuterskog kriminaliteta:

• šira – po kojoj u ovu kategoriju spada bilo koje krivično delo povezano sa upotrebom ili funkcionisanjem računara i
• uža – kompjuterski kriminalitet je poseban vid inkriminisanih ponašanja kod kojih se računarski sistem pojavljuje ili kao sredstvo izvršenja ili kao objekat krivičnog dela, ukoliko se delo ne bi moglo uopšte izvršiti ili bi ono imalo bitno drugačije karakteristike

Tradicionalni oblici:

• korišćenje podataka iz kompjuterskog sistema u privatne svrhe
• nedozvoljena upotreba od strane zaposlenog
• krađa delova kompjuterskog sistema
• uništenje podataka iz računara u cilju nanošenja štete
• kršenje autorskih prava tvoraca računarskih programa koji se nedozvoljeno umnožavaju i prodaju – warez ili softverska piraterija
  • državama u kojima se masovno krše autorska prava zaprećeno je ekonomskim sankcijama

Nove kriminalne aktivnosti s razvojem Interneta:

• nedozvoljeni pristup računarskih sistema – hacking i ilegalna izmena podataka u njemu
• unošenje u tuđ računar ili sistem destruktivnih programa kao što su virusi, Trojanski konji, logičke bombe
• zatrpavanje korisnika Interneta velikim brojem neželjenih poruka – spemovanje
• distribucija zabranjenih sadržaja preko Mreže

Porastao je broj prevara na internetu.

Vrste prevara (Siegel):

• aukcija na mreži
  • lažne ponude preko privremenih sajtova koji nikad ne isporuče robu
• prevare kreditnim karticama
  • nedozvoljena upotreba kreditne kartice ili njenog broja do kog se došlo prevarom
  • lažne aukcije nude predmete da bi organizatori dobili broj kreditne kartice – fishing a zatim ga koriste za plaćanje na internetu – krađa identiteta
• prevare u investiranju
  • žrtva se navodi da uloži novac u aranžmane koji donose brzu i laku zaradu
• prevare finansijskih ustanova
• piramidalne finansijske šeme
  • potencijalnim investitorima se nudi izuzetno visok profit ukoliko ulože novac u posao koji se ne namerava započeti
  • profit se prvim investitorima isplaćuje novcem koji ulažu sledeći i cela operacija traje dok je priliv novca novih investitora dovoljan za isplatu profita ranijih ulagača
  • konstrukcija se u jednom trenutku sruši i neisplaćeni investitori gube ne samo profit od posla nego i uloženi novac

 

Korupcija je kriminalno ponašanje kod koga se dodeljeno ovlašćenje zloupotrebljava u cilju pribavljanja lične koristi.

Carl Freidrih je smatrao da je to devijantno ponašanje povezano sa specifičnim motivom – da se pribavi privatna dobit na račun javnog ovlašćenja

• moderno krivično pravo je toliko proširilo obim da je svaki vid korupcije kriminalizovan i zato je bolje reći kriminalno ponašanje
• korupcija je moguća i u vezi s vršenjem ovlašćenja koja nisu javna, zato se deli na one u javnim službama i u privatnom sektoru

Korupcija:

• u užem smislu – krivična dela protiv službene i druge dužnosti
• u širem smislu – najrazličitija ponašanja od kojih su neka na granici zakonitosti ali protiv poslovnog morala i savesnog upravljanja poverenim sredstvima

Tri vrste korupcije u našoj zemlji:

• dodatno plaćanje javnom službeniku radi dobijanja prava ili za ubrzavanje ostvarivanja
• podmićivanje radi kršenja zakona – sticanje prava koja ne bi pripadala koruptoru
• podmićivanje u toku donošenja ili izmena zakona kako bi se ishodila rešenja koja koruptoru odgovaraju
  • najređi tip kod nas
  • posredan dokaz da pravni sistem funkcioniše pa ne postoji nijedan drugi način sem da se rešenje ugradi u zakonski tekst

Jedno od važnijih pitanja pri oceni kvaliteta života građana ali i za strani kapital pri odlučivanju da li da investira negde.

Zato je potrebno utvrditi stvarno stanje ovog društvenog zla:

• pod pojmom korupcije treba obuhvatiti samo one oblike koji su inkriminisani u krivičnom pravu
• tamna brojka je ogromna
  • teža su dela za otkrivanje jer svima odgovara da se ne otkrije
• javnost je jedan od ključnih faktora kontrole korupcije
• shvata se preširoko
  •  korupcija su i dela koja se kose sa moralom i dobrim običajima ali ne podrazumevaju krivičnu odgovornost
• građani naše zemlje smatraju da su gotovo sve proesije korumpirane

Korupciju rešiti primenom niza mera:

• najopštija nastojanja da se zaustavi erozija društvenog morala,
• zaoštriti političku odgovornost
• uvesti niz mera formalne i neformalne kontrole
• profiniti istražne zahvate kojima se ova dela mogu otkriti
• rigorozno kazniti prestupnike

Kriminalitet belog okovratnika su zločini izvršeni od lica sa prestižnim i visokim društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju.

Osnovne karakteristike:

• oblast u kojoj se vrši – sfera poslovanja, osiguranja, bankarstva, berze
• status prestupnika – pripadnici najviših socijalnih slojeva
• zaštićenost učinilaca od progona i kažnjavanja

Ne spadaju bilo koja dela pripadnika gornjih društvenih slojeva već samo ona u navedenim oblastima. Dela se vrše prikriveno i prevarno

Kriminalitet korporacija su dela kojima korporacije krše norme kojima je njihovo poslovanje regulisano. To je takođe kriminalitet belog okovratnika u širem smislu.

Oba se vrše u sličnim oblastima i na srodan način. Razlika je samo što kod kbo u širem smilu je jače istaknut lični koristoljubivi motiv, dok korist od dela iz korpusa kriminaliteta korporacija ide samoj kompaniji.

Ova lica budu retko gonjena zbog faktičkog imuniteta koji uživaju i zbog česte dileme mogu li se podvesti pod neku od postojećih inkriminacija.

Štete su ogromne, ne samo materijalne nego i ugrožavaju poverenje u celokupni društveni sistem; za posledicu mogu imati i povređivanje i smrt velikog broja ljudi, kao i nedozvoljeno zagađivanje čovekove okoline – ekološki kriminalitet.

Ekološki delikti su jedan od najkarakterističnijih oblika ispoljavanja kriminaliteta korporacija. Kompanije su počele da izbegavaju dosta stroge propise o odlaganju opasnog otpada tako što prebacuju svoje proizvodnje u nerazvijene zemlje sveta.

Imovinski kriminalitet su sva ona dela uperena protiv imovine, a njihov izvršilac nastoji da delom sebi ili drugom pribavi korist ili da nekom prouzrukuje štetu.

Osim kada su lično pogođeni ovim delom, ljudi prema izvršiocima ovih dela imaju drukčiji odnos nego prema učiniocima nasilničkih:

• rezultati dobijeni metodom samooptuživanja pokazuju da neka od dela iz oblasti imovinskog kriminaliteta građanima i nisu tako strana
• ljudi su prema imovinskom kriminalitetu tolerantniji jer imaju utisak da nikoga ne pogađa teško

Vrste:

• situacioni, konvencionalni i profesionalni
  • situacioni – učinioci najčešće amateri koriste priliku za vršenje dela koja im se iznenada ukazala
    • odluka je spontana, akt nevešt, neplaniran i riskantan
    • akteri su često maloletnici ili mlađa punoletna lica
    • mali broj dela bude prijavljen organima formalne socijalne kontrole
    • obijanja prodavnica, krađe motornih vozila i izdavanje čeka bez pokrića
    • ova dela se mogu vršiti i profesionalni
  • konvencionalni – dela koja vrše lica čije su lične crte između amatera i profesionalca – poluprofesionalci
    • počinju u razdoblju maloletstva u sastavu maloletničkih bandi
    • napuštaju vršenje sredinom treće decenije života
  • u imovinski kriminalitet spadaju samo ona dela profesionalaca koja ispunjavaju uslov da se mogu svrstati pod imovinski
• kriminalitet poziva uključujući i krimnalitet belog okovratnika
• kriminalitet korporacija
• organizovani kriminalitet

Vandalizam

Vandalizam je uništavanje tuđe imovine bez namere pribavljanja kakve koristi sebi ili drugom.

Vandalizam se smatra važnim potencijalnim simbolom rušenja socijalnog poretka.

Teško je reći koliko to košta društvo, ali velika je materijalna šteta. Šteta koja nastaje nije samo materijalna nego može dovesti do drugih problema kao na primer uklanjanje saobraćajnih znakova može dovesti do saobraćajnih nesreća.

Uzroci:

• negativizam maloletničke potkulture
  • psihološko činioci kao emocioanlni poremećaji i nedostatak karaktera
  • frustracija, problemi u socijalizaciji i adolescentni stres
• zavist – Schoech
  • može se objasniti zavišću veliki broj vandalističkih akata
• mržnja – kod delikata mržnje kod kojih se uništava imovina žrtve

Naćini kontrole:

• individualni tretman, upoznavanje javnosti sa delima i učiniocima, socijalne mere pomoći ugroženima, preventivni rad sa decom po školama, povećanje rizika otkrivanja ovakvih dela itd

Nasilnički kriminalitet obuhvata dela kod kojih se radi postizanja određenog cilja koristi napad na žrtvu ili se njime preti.

Koreni nasilja:

• biološki i psihološki
  • težnja da čovekovu agresivnost povežu sa činiocima kao što su struktura mozga, genetske deformacije, niska inteligencija i slični
  • Dorothy Lewis predstavnik
  • kod proučavanja bio-psihičkih korena nasilnosti treba uzeti u obzir:
    • visok nivo testosterona koji pomaže u objašnjenju agresivnog ponašanja mladih muškaraca
    • povrede mozga (frontalnog dela)
    • genetski defekt koji se prenosi najčešće u muškoj liniji
    • sindrom hiperaktivnosti i hiperkinetički impulsivni poremećaj
• instinktivistički
  • smatraju da ponašanjem čoveka pa i agresivnim upravljaju nagoni poput polnog – libido i nagona smrti – thanatos
  • čovek poseduje iste agresivne instikte životinje ali se od njih razlikuje po tome što ne poseduje kočnice koje bi sprečile fatalno nasilje prema pripadnicima sopstvene vrste (Lorenz)
  • osnovni nedostaci ovog shvatanja su zanemarivanje spoljašnjih činilaca i sposobnosti da uči i na osnovu grešaka razvija mehanizme inhibicije agresivnosti
• supkulturni
  • značaj socijalnih činilaca se ne može zanemariti
  • veliki broj – 40% se vrši prema prijateljima i bračnim partnerima
  • nasilje se obično javlja u izvesnim krugovima ambijentma i prilikama
    • krvna osveta u određenim delovima sveta
      • kontinuirana socijalizacija članova zajednice za njeno praktikovanje
      • njeno postepeno menjanje i prilagođavanje novim uslovima života
    • ubistva zbog časti
      • zaštita porodične časti
      • po pravilu stradaju žene

Zločini mržnje su dela koja se vrše iz mržnje, odbojnosti ili negativne nastrojenosti izvršioca prema grupi ili kolektivitetu kojima žrtva po njegovom mišljenju pripada.

Vrši se zbog žrtvinog stvarno ili pretpostavljenog pripadanja oređenoj rasi, etničkoj grupi, polu, religiji, seksualnoj orijentaciji – zbog mržnje prema svima koji su drugačiji. Mogu biti povezana i sa etničkim čišćenjem i genocidom.

Broj ovih dela mnogo veći od registrovanih.

Devedesetih godina prošlog veka raste broj napada od strane pripadnika Skinheadsa, ekstremno konzervativnih i neonacizmom zadojenih gangova čije žrtve su posebno rasne i etničke manjine i seksualno aberantne osobe. Omiljena sredstva – bejzbol palice.

Tri osobine razdvajaju ova od ostalih nasilničkih dela:

• po posledicama – opasnija od većine nasilničkih jer izazivaju osećaj nesigurnosti
• brutalnost i odsustvo sažaljenja prema žrtvi
• žrtve su potpno nepoznate, nasilje vrše grupe prestupnika – maloletni pripadnici radničke klase

Dela se ne prijavljuju jer među policajcima ima onih koji se prema žrtvama odnose neprijateljski a mediji su pre skloni da prećute ovakve napade.

Dela treba u cilju objašnjenja staviti u širi društveni kontekst ekonomskih uslova, rastuće nezaposlenosti u kome se talasi emigranata doživljavaju kao ugrožavanje egzistencije starosedelaca.

Većina zakona u svetu kažnjava već samo pozivanje na rasne, verske i druge mržnje; pa ipak rasistički ispadi različitih grupa nisu uopšte retka pojava.

 

ŠVAJCARSKA

Prema zvaničnim podacima stopa kriminala u ovoj zemlji je od 1960-71 bila konstantna ili čak opadala.

Clinard poredi Švajcarsku i Švedsku:

• prvi razlog je centralizacija političkog i ekonomskog sistema Švedske i decentralizacija u Švajcarskoj
• švajcarsko forsiranje privatne inicijative, švedsko oslanjanje na ideju društvenog blagostanja

Studije o viktimizaciji u ovoj zemlji pokazale su da su njeni građani žrtve krivičnih dela znatno češće nego što se zaključuje iz statistika.

• švajcarska policija ne unosi u zvanične evidencije sve zločine

Kriminalitet korporacija je u Švajcarskoj veoma izražen

• najveći centar finansijske korupcije u svetu
  • švajcarske banke su bile optužene za pranje novca italijanske Mafije i drugih kriminalnih organizacija

Stopa nasilničkog kriminala je veoma niska ali kliše je da su Švajcarci manje violentni.

Kaznena i nepunitivna sredstva u ovoj zemlji kombinuju se u delotvoran mehanizam čije delove čine porodica, obrazovne ustanove i tržište radne snage.

REPUBLIKA IRSKA

Stopa kriminaliteta u gradovima nije porasla više nego na selu, porast je bio pre difuzan nego što se koncentrisao na gradska područja.

Irska se smatra izuzetkom od pravila da sa modernizacijom društva ide i porast kriminala. Objašnjenje je snažan uticaj katoličke crkve na vlast, obrazovanje i porodicu.

Čak 86% anketiranih građana ove zemlje ukazalo je da ima veliko poverenje u policiju, više nego u bilo koju drugu irsku instituciju.

MALTA

Spada u krug razvijenih država koje nemaju posebnih problema sa kriminalitetom. Valeta je jedini glavni grad neke evropske države sa višegodišnjom stopom ubistava – nula.

Više od 80% kriminaliteta odlazi na lakša imovinska dela, sitne krađe i vandalizam. Dosta tih dela se vrši na lokacijama gde se okuplja veliki broj ljudi – turista.

Broj policajaca je jedan od većih u Evropi, a organi reda imaju prestižan društveni ugled. Sistem socijalne neformalne kontrole je vrlo efikasan.

Dobra je integrisanost i solidarnost pojedinaca u malteško društvo – socijalni altruizam koji snažno utiče na prevenciju primarnog kvaliteta. To je i faktor otežane reintegracije osuđenih prestupnika jer ih sredina posle odbacuje.

JAPAN 

Japan ima nagli ekonomski razvoj kombinovan sa stabilnom stopom kriminaliteta koja je višestruko niža nego u ostalim razvijenim zemljama.

Japanci manje koriste krivične sankcije kao sredsto kontrole nego ranije.

Snažna društvena kontrola u svakodnevnom životu i potčinjavanje pojedinca grupnim interesima je objašnjenje za ovakve podatke. Na ovakvu kontrolu se nadovezuje delovanje vrlo efikasne japanske policije koja ima izvanrednu saradnju sa javnošću.

Uticaj kulturnih faktora (Reichel):

• etnička homogenost
• relativizam
• kolektivizam
• bespogovorno potčinjavanje hijerarhiji i poretku od strane građana

Beirne i Messerschmidt – ne slažu se s ovakvim objašnjenjima i posebno ukazuju na faktor podrške koju japansko društvo pruža građanima.

Japanska kultura počiva velikim delom na srednjovekovnom normativnom sistemu.

Studija F. Adler

Frede Adler je izdvojila 5 područja i u njima proučavala po dve zemlje sa niskom ili najnižom stopom u regionu.

Za svaku od tih država je izračunala stopu kriminaliteta i 47 socio-ekonomskih varijabli.

Iz tih podataka nije mogla doći do bilo kakve pravinosti jer su se te države međusobne razlikovale po državnoj organizaciji, obliku vladavine, nivou privrednog razvoja, urbanizaciji, homogenosti itd.

Daljom analizom bavila se kvalitativnim upoređivanjem formalnih i neformalnih mehanizama socijalne kontrole.

Zajedničke crte:

• podrška javnosti delovanju sistema krivičnog pravosuđa- građani pomažu organima formalne socijalne kontrole.
• snažno delovanje mehanizama neformalne socijalne kontrole – pre svega porodice