Quetelet je sav kriminalitet podelio na:

1. poznata dela čiji su učinioci otkriveni
2. registrovana dela čije izvršioce ne poznajemo
3. za zvanične organe potpuno nepoznati kriminalitet

Ferri je podelio na:

• poznate sudu
• poznate policiji
• stvarni kriminalitet

Zvanično neregistrovana a izvršena dela Francuzi i Italijani označavaju tamnom brojkom, u nemačkoj literaturi se sreće izraz tamno polje, a u anglosaksonskoj latentni, skriveni kriminalitet

Tamna brojka je razlika između stvarno izvršenog i zvanično evidentnog kriminaliteta.

Sivi broj čine sva prijavljena dela koja nisu rasvetljena.

Schneider daje sledeću klasifikaciju:

• apsolutno tamno polje – ukupnost kažnjivih dela koja su stvarno izvršena ali nisu poznata
• relativno tamno polje – dela koja su poznata ali nisu rasvetljena i nisu optuženi odnosno osuđeni počinioci
• tamno polje kriminalnih karijera – dosta osuđenih lica učinilo je mnogo veći broj dela nego što je moglo biti dokazano

Najveći deo neregistrovanog kriminaliteta čine dela protiv imovine, naročito lakša, dela pod određenim okolnostima i ona koja nazivamo kriminalni parazitizam – gde su žrtve migranti, deca, žene, deo između srodnika i bračnih odnosno vanbračnih parntera

Indeks prikrivanja zavisi od vrste zločina (Ponti). Indeks prikrivanja je najniži kod ubistva, zatim raste preko razbojništva prevare do sitne krađe kod koje je najviši.

Uzroci koji dovode do praznina i nedostataka službenih evidencija, dve grupe činilaca:

• one koje utiču na građane da prijave policiji – kako su doživeli delo i krivca, verovatnoća političke akcije, stav prema policiji
• one koje se tiču rada policije – ograničenost njenih mogućnosti da deluje i stereotipa koje je razvila da bi odredila šta će se evidentirati kao zločin a šta ne

Podela faktora koji doprinose skrivenom kriminalitetu (Ponti):

• tip dela – neka je prosto teško rasvetliti
• neprijavljivanje dela od strane žrtve
• držanje organa formalne socijalne kontrole – organi zbog kadrovskih i drugih razloga nisu najčešće osposobljeni da otkriju deo krivičnih dela iz oblasti ekonomije, finansija, preduzetništva, nezakonitosti u radu multinacionalnih kompanija itd
• svojstva izvršioca dela – manje šanse da budu prijavljeni imaju očevi porodice u odnosu na neženje, stare, žene, maloletnike
  • lica sa privilegovanim statusom – broj neotkrivenih dela veoma visok

Dve vrste podela metoda u kriminologiji: prema prirodi podataka i prema načinu pristupanja predmetu

Prema prirodi podataka: 

1. metodi za ispitivanje kvalitativnih i kvantitativnih podataka 
   • deo pojava koja su predmet kriminologije može se meriti pa su tako prilagođeni metodi. 
     • kvantitativna kriminologija je posebno razvila statističku analizu, a u okviru nje statistiku veza
   • kvalitativne pojave se ne mogu numerički izraziti što je poslužilo kao osnov za konstituisanje kvalitativne kriminologije
2. pojedinačnih i društvenih
   • potreba da se za istraživanje kriminologije koriste i metodi za izučavanje pojedinačnih ali i društvenih podataka
   • nema opravdanja za favorizovanje bilo kog od njih
3. prošlih i sadašnjih
   • kriterijum je vremenski period na koji se podaci odnose
   • prošle podatke ispituje istraživanje društvene istorije
   • sadašnje registrovani tekući kiminalitet
4. primarnih i sekundarnih
   • primarni su podaci sakupljeni u sklopu kriminoloških istraživanja
     • intervjui, eksperimenti i posmatranja su istraživačke tehnike
   • sekundarne podatke čine zapažanja prikupljena od drugih pojedinaca službi sa drugim ciljevima od onih koje rukovode istraživača
     • mogu biti kvantitativne i kvalitativne prirode

Prema načinu pristupanja predmetu:

Najbolje je poći od početne odredbe metoda kao načina na koji se proučava jedan deo stvarnosti i klasifikovati ih prema načinu na koji pristupaju predmetu proučavanja:

1. individualistički pristup – proučava predmet istraživanja kao specifičnu neponovljivu celinu – metod izučavanja pojedinačnih slučajeva
2. globalistički pristup – strategija istraživanja koja polazi od potrebe da se predmetu proučavanja priđe kao klasi, vrsti, koja sa sličnim pojavama ima zajedničke crte – statistički metod
3. metodi srednjeg obima – predmetu ne pristupaju ni kao individualnoj pojavi niti nastoje da je posmatraju kao deo totalne pojave

Fernando Mantovani je podelio sve metode u tri velike grupe:

• one koji su namenjeni individualnom istraživanju i koji su u okrilju kliničke kriminologije
• statističko ispitivanje masovnih pojava
• istraživanje putem uzoraka

Metod (methodos = put ) je ukupnost teoretskih spoznaja i tehničkih postupaka koje, u cilju omogućavanja novih saznanja koristimo pri istraživanju predmeta.

Dva elementa metoda:

• saznanja o delu stvarnosti koji se proučava i logička pravila koja to proučavanje usmeravaju
• tehnike koje se koriste u istraživanju

Metodologija je deo logike koji se bavi proučavanjem saznajnih metoda odnosno opisom različitih postupaka i izučavanjem njihove zasnovanosti, dometa i vrednosti.

Pojam i vrste naučnog istraživanja

Naučno istraživanje su svi na naučnoj metodologiji zasnovani postupci čiji je cilj potpunije upoznavanje predmeta proučavanja.

Bitne crte naučnog istraživanja:

• originalnost
• teorijska zasnovanost
• sistematičnost
• mogućnost uopštavanja
• etičnost

Istraživanja kriminoloških nauka imaju neke specifičnosti:

1. pojave koje su protivzakonite
2. akademsko znanje istraživača i sposobnost interpersonalne komunikacije
3. mnoštvo istraživačkih postupaka preuzeto iz srodnih disciplina

Cilj je ostvarenje nekog od zadataka:

• da se neka pojava objasni
• da se opiše
• da se objasni mehanizam nastanka fenomena
• da se izvrši evaluacija prakse i politike delovanja

Vrste istraživanja (fundamentalna):

• eksplikativna – utvrđuju naučne zakone u oblasti i uzročne vezr između pojava
• deskriptivna – opis pojava
• strukturalna – sastav predmeta
• predikativna – predviđanje daljeg razvoja pojave
• eksplorativna – probna
• panel – verifikacija prethodnih rezultata
• metodološka – validnost postupka

Postoje i primenjena gde je cilj rešenje jednog posebnog problema.

Evaluativna istraživanja

Eval. istraživanja se bave proučavanjem naučne vrednosti sredstava borbe protiv kriminaliteta i iznalaženjem novih pogodnijih antikriminalnih mera. Njima se vrši ocena i vrednovanje rezultata organa pravosuđa.

Tri rešenja ko može da ga sprovede:

• istraživanje u kući – izvode istraživači same ustanove zadužene za sprovođenje mera
  • nema problema sa uspostavljanjem saradnje sa zaposlenima
  • rezultatima se manje veruje
• nezavisni istraživači
  • rezultatima se veruje ali ima problema sa saradnjom
• angažovanje istraživača
  • pomiruje suprotnosti

Pri oceni rezultata treba uzeti u obzir:

• svrhu uvođenja određenih mera i postupaka
• okolnosti u kojima se primenjuju i uticaj činilaca
• pouzdanost primenjenih istraživačkih tehnika
• kriterijume korišćene za ocenu delotvornosti mera

Postupak naučnog saznanja

Postupak naučnog saznanja je planski, na saznanjima metodologije zasnovan sistematski zahvat.

Faze postupka:

• određivanje predmeta i cilja istraživanja i postavljanje polazne pretpostavke
  • hipoteza – odgovor na neki problem i bitno je da bude jednostavna i proverljiva
• izrada istraživačkog plana
  • istraživačke strategije:
    • eksperimentalna i neeksperimentalna
    • transverzalna i longitudinalna
    • individualistička, globalistička ili strategija uzorkovanja
    • kvalitativna i kvantitativna
    • uporedna, istorijska i prognostička
• prikupljanje činjenica, njihova obrada i tumačenje
  • Činjenice su konkretni objektivni događaji iskustvenog karaktera koje, pod određenim uslovima može opaziti svaki posmatrač normalnih čula koji je tokom opažanja uspeo da isključi svoja predubeđenja, afekte, interese i druge iracionalne faktore.
  • prikupljanje se vrši posmatranjem u širem smislu
  • obrada podataka se vrši kako bi se ovi podatci razvrstali
  • tumačenje sledi posle njihove obrade
• naučna interpretacija i utvrđivanje pravilnosti
  • dva načina:
    • utvrđivanje naučnih zakona, odnosno otkrivanje uzročnih veza između pojave koju proučavamo i spoljnjeg sveta kao i između samih njenih delova – naučno objašnjenje
      • prvo se između dve pojave – uzroka i posledice – utvrđuje postojanje veze
      • zatim se proverava njihov vremenski sled
      • i na kraju se otklanja mogućnost uticaja rivalskog kauzalnog faktora
    • provera hipoteze se vrši na načine slične logičkim i metodološkim postupcima za utvrđivanje kauzalnih veza
• proveravanje dobijenih rezultata
  • verifikacija je neizbežna jer čak i ako izostane, verifikacija se vrši u istraživanjima koja slede

Proučavanje vremenskih serija podrazumeva da se podaci o različitim slučajevima ili ljudima prikupljaju u određenim vremenskim razmacima.

Pravo longitudinalno ispitivanje ima za cilj proučavanje karakteristika ponašanja i promena u stavovima iste grupe ljudi tokom dužeg vremenskog perioda.

To može biti grupa vršnjaka (kohorta) ali ne mora.

Po osnovu vremenske usmerenosti, dva oblika longitudinalnih studija:

• prospektivne – prikupljaju podatke o pojedincima koji čine uzorak, prateći ih u godinama koje dolaze
• retrospektivne – započinju u trenutku kad se zbiva događaj koji nas interesuje i proučavamo njegovu genezu u vremenu

Poznati primeri:

1. Kembridž-somervilska studija o razvoju maloletničke delinkvencije
   1. zadatak je bio da utiče na sprečavanje delinkvencije i da razvije stabilne karakterne crte ličnosti maloletnika
   2. cabotov plan za uporedno praćenje nekoliko stotina dečaka u razdoblju od 10 godina
   3. nije sprovedeno po planu pa se rezultati tumače oprečno
2. Wolfgang istražuje maloletnike koji su bili uhapšeni pre 18. godine u Filadelfiji

Problemi:

• nije lako održati posmatranu grupu na okupu dok traje istraživanje
• pribavljanje sredstava za finansiranje
• otpor organa represije
• mogućnost povrede ljudskih prava
• efekat prvog ispitivanja – uticaj ispitivača koji se kasnije ponavlja
• efekat proteka vremena – zamagljuje objašnjenje promena u ponašanju
• halo efekat – predrasude koje utiču na istraživačevo tumačenje

Eksperiment

Eksperiment je vid posmatranja pojava u naučne svrhe pri kome se uslovi čije dejstvo proučavamo drže u najvećoj mogućoj meri pod kontrolom eksperimentatora.

Kontrolisani ekspreiment čini niz radnji kojima se pojave ili pojedinci razvrstavaju u dve grupe. Potrebno je dostići najveću moguću podudarnost između grupa. Zatim se u eksperimentalnu grupu uvodi činilac čije nas dejstvo interesuje dok u drugoj grupi – kontrolnoj on ne deluje.Logika je da će se variranjem tog faktora i praćenjem promena u eksperimentalnoj grupi pod uslovom da u obe dejstvo svih drugih činilaca držimo pod kontrolom razlike moži da tumačimo dejstvom nezavisno promenljive.

Problem ujednačavanja grupa i održavanje svih ostalih uslova u stalnom intenzitetu dovodi do izvođenja neke vrste eksperimenta u laboratorijskim uslovima. Nisu oslobođena prigovora te njihova validnost može biti samo interna. Međutim zbog stvaranja veštačkih uslova sporno je mogu li se zaključci uopštavati.

Eksperiment u prirodnim uslovima se preduzima radi posmatranja uticaja promena u oblasti prevencije i suzbijanja kriminaliteta na ponašanja prestupnika.

Primedbe etičkog karaktera – veštačko izazivanje zločina ne dolazi u obzir.

Ako kažemo da izvodimo opit  rizikujemo da se ponašaju neprirodno (Hawthorne efekat), ako to ne učinimo dovodimo ih u ponižavajuće situacije.

Placebo efekat je povezan sa autosugestijom. To je naziv preuzet iz medicinskih istraživanja u kojima je eksperimentalnoj grupi data supstanca čije dejsto može dovesti do izlečenja a kontrolnoj je podeljena neutralna materija – placebo. Veći broj kontrolne grupe izjavio je da se znatno bolje oseća posle uzimanja leka.

Kriminolozi radije koriste druge metode nego eksperiment.

Metod proučavanja dokumenata za objekat ima svaki pisani dokument.

Tri klasifikacije takvih pismena (Tim May):

• primarne, sekundarne i tercijarne
  • primarne je zabeležio sam posmatrač
  • sekundarne je neko drugi
  • tercijarne pomažu da se dođe do daljih podataka
• javni i privatni dokujmenti – razlika je u dostupnosti istraživaču
• traženi i netraženi

Ficdžerald i Fox pominju potencijalne teškoće i probleme:

• onaj ko beleži događaje to često radi selektivno
• službenička aljkavost može dovesti do upisivanja pogrešnih činjenica
• pogrešna interpretacija dokumenata
• informacije nadležnih državnih organa mogu biti subjektivne

Analiza sadržaja i meta-analiza

Analiza sadržaja je istraživačka tehnika namenjena sistematskom utvrđivanju učestalosti kojom se specifične ideje, koncepti ili izrazi koriste u međuljudskoj komunikaciji.

Sadržaj se odnosi na značenje i vrednosti kao duhovne kategorije, reči, fotografije, simbole, tekstove pesama i sl.

Analiza je naziv za nis procedura kojima se vrši evaluacija informacija.

Smatra se da je analiza sadržaja najadekvatniji metodološki postupak u tri situacije:

1. kada je potrebno analizirati ogromnu masu informacija
2. kod istorijskih studija
3. kada treba razotkriti namerne i nenamerne poruke

Dobre strane:

• najmanje uznemiravaju one koje želimo da posmatramo
• malo koštaju
• istraživanja traju relativno kratko

Nedostaci:

• teško odrediti reprezentativan uzorak
• relativna nepouzdanost
  • ako informacija o događaju nije snimljena i prikazana nećemo je ni obuhvatiti analizom sadržaja

Meta-analiza je posebna statistička obrada velikog broja članaka i istraživanja koji se odnose na isti kriminološki problem.

• proučavanje stotina slučaja uznemiravanja poznatih ličnosti ili
• proučavanje nasilničkih dela izvršenih od strane alkoholičara i narkomana o kojima je pisala štampa u dužem vremenskom periodu

Tehnika uzoraka sastoji se u izboru jedne zajednice, sastavljene od pojedinaca ili grupa, kako bi se rezultati do kojih se došlo njihovim ispitivanjem mogli uopštiti na širu populaciju.

Tri nivoa pojava:

1. prvi nivo proučavana populacija čije karakteristike želimo da upoznamo – target population 
   • recidivisti, seksualni prestupnici, maloletničke bande i sl
2. drugi je okvir uzorka – sampling frame – pojedinci ili grupe koje ćemo kao uzorke proučavati
3. treći je uzorak – sample

Ovo je vid nepotpune indukcije i nepotrebno je da jedinke budu u pravom smislu predstavnici te grupe.

Reprezentativnost zavisi od dva činioca:

• brojnosti i prirode uzorka
• način njegovog izbora

Priroda i osobina posmatranih pojava pokazuju koji će uzorak biti primenjen:

• slučajni uzorak
  • svaka pojedina pojava koja ulazi u okvir uzorka ima podjednake šanse da bude izabrana
• stratifikovani uzorak
  • pojave koje sačinjavaju ram uzorka se podele na osnovu bitnih osobina na slojeve, strate, čime se smanjuje greška u uzorku
• narastajući uzorak – snowball
  • sam respondent preporučuje one koje bismo dalje mogli ispitivati
• kvota uzorak
  • koristi se pri ispitivanju stavova javnog mnjenja i u tržišne a ne u naučne svrhe

Odnos između uzorka i njegovog okvira:

• sve jedinice koje čine okvir uzorka se ispituju ili
• zasnovano na malobrojnim uzorcima

Ispitivanje straha od kriminaliteta

Ispitivanjem se pomoću pitanja koja ispitivač postavlja usmeno (intervju) ili pismeno (anketa) želi doći do stavova, mišljenja – najopštije sadržaja svesti respondenata.

Intervju:

• personalizovan i pruža mogućnost međuuticaja istraživača i intervjuisanog
• nemoguće postići anonimnost
• omogućava prilagođavanje pitanja odgovorenim i izmenu unapred predviđenih pitanja
• broj neodgovorenih pitanja viši je kod ankete

Anketa:

• fiksirani, otvoreni ali i oba modela – mešoviti
• mogu biti bez kontakta između anketara i anketiranih ili uz neposredni kontakt
• dva zahteva pri sastavljanju dobrog upitnika:
  • izbeći svaku mogućnost da izazovemo konfuziju
  • osećaj empatije – perspektiva anketiranog lica

Intervjui mogu biti:

• nestrukturisani – slobodan razgovor na unapred zamišljene teme
• strukturisani – strogo pridržavanje unared previđenih pitanja
• fokusirani – kod koga je cilj istaživača da pronikne što dublje u stanje u kome se respondent nalazi
  • dubinski – gde se ispituje životna istorija prestupnika dok su na izdržavanju kazne i promenama do kojih je u međuvremenu došlo

Ispitivanje straha od kriminaliteta je započeto sa razvojem viktimologije i cilj je utvrditi razmere straha građana od zločina i proniknemo u neke od činilaca takvog stanja.

Mark Warr i Mark Stafford su sproveli prvo takvo istraživanje. Na njihovim iskustvima zasnovano je i najpoznatije istraživanje na Univerzitetu Severnog Ilinoisa, telefonskim intervjuisanjem građana.

Intervjuisan je 1101 Amerikanac stariji od 17 godina. Svakom od njih je postavljeno preko 70 pitanja po psihološkom redosledu:

• prva su imala funkciju zagrevanja ispitanog za ključne teme a poslednja hladjenje 
• traženo je da skaliraju svoje osećanje straha od zločina 
• pitanja o tome šta ih najviše ugrožava, koliko se osećaju sigurno, kolika je verovatnoća da će im se desiti neki događaj
• podaci o ličnoj viktimizaciji a i ljudi u susedstvu

Brojka preuveličavanja – fantomski kriminalitet ili preterivanje u evidencijama

Tri razloga zašto dolazi do ovog preuveličavanja:

• nevina lica mogu biti optužena i osuđena za zločine koje nisu izvršili
  • priznaju krivicu za manja dela jer je to način da izađu iz pritvora
  • posledica instituta pregovaranja o krivici – plea bargaining
• oblast normativnog
  • podela delikata na zločine, prestupe i istupe su jasni kriterijumi razlikovanja
  • ako nema podele, može se desiti da neka radnja bude bez osnova svrstana u kd
• povremene kampanje
  • angažovanje organa formalne društvene kontrole dovodi do povećanja broja učinilaca pred pravosuđem

Naduvavanje problema je deo fine manipulacije kojoj je javnost izložena.

Značaj i primene statistike u kriminologiji

Prividna egzaktnost i objektivnost dovode do primene statistike u svim oblastima koje se daju kvantifikovati.

Po mnogim autorima u kriminologiji statistika ima neprocenjiv značaj. Drugi pak pripadaju kvalitativnoj kriminologiji pa negiraju značaj proučavanja masovnih pojava.

Najviše autora smatra da je treba koristiti ali moramo imati u vidu njenu ograničenost i greške do kojih može doći.

Statističke pravilnosti su samo okvirne i približne i pre deskripcija nego eksplikacija, zbog čega omogućava približno predviđanje u masi, a ne za konkretnu pojavu.

Kriminologija treba da razvija one postupke koji služe korigovanju nedostataka zvaničnih evidencija.

Moramo biti svesni:

• da su podaci u statistikama pokazatelji kako građani i zvanični organi odgovaraju na zločin nego što su indikatoro ukupnosti štetnih ponašanja
• da će nam stvarnost ostati jednim delom nepoznata

Triangulacija – najširi smisao je posmatranje iste pojave iz više uglova.

Savremena istraživanja u kriminologiji se zasnivaju na pluralizmu postupaka i koncepcija.

Triangulacija u užem smislu je upotreba dva ili više metoda za prikupljanje činjenica – angažovanje najmanje dva istraživača u istom projektu kako bi se izbegle greške koje su posledica njihovih predrasuda ili jednostranosti.

Unutrašnja triangulacija postoji kada se u okviru istog zahvata kombinuju različite tehnike prikupljanja činjenica.

Spoljašnja triangulacija je upotreba raznovrsnih metoda istraživanja za proučavanje istog predmeta.

Denzin – naslanjajući se na rad Webba, daje širu definiciju po kojoj je triangulacija upotreba različitih strategija u istom istraživanju kako bi se obuhvatio što širi krug aspekata i dimenzija predmeta istraživanja, njegovi rezultati učinili proverljivim, a pojava koju izučavamo bila objašnjena potpunije.