Kod deskripcije kriminalne pojave zainteresovani smo za pojavne oblike u kojima se ona iskazuje.

Statika kriminalnog fenomena se izražava kroz strukturu kriminaliteta. Može se odnositi na pojedina nacionalna područja i na svetske regije

Dinamika se bavi promenama u njihovom obimu i distribuciji i takođe se može odnositi na oscilacije kriminaliteta u jednoj državi, regionu ili gradu.

Tipologija pomaže da se različite vrste kriminalnih ponašanja i njihovih učinilaca svrstavaju u grupe.

Statika i dinamika koriste uglavnom činjenice iz zvaničnih statističkih evidencija. I pored nepouzdanosti podataka nauka se mora osloniti na njih.

Države sa visokom stopom kriminaliteta

SAD

Najrazvijenija zemlja sveta ima najviše izvršenih zločina.

Analiza podataka u Jedinstvenim pregledima kriminaliteta (UCR):

• časovnik zločina – 2001. jedno delo koje se registruje izvršeno je na 2,7 sekunde, nasilnička na 22. sek
• struktura dela (od najviše izvršenih do najmanjeg broja)
  • krađe, provalne krađe, krađe mot. vozila, teške telesne povrede, razbojništvo, paljevine, silovanja, ubistva
• rasvetljena dela – viši kod nasilničkih dela, ukupni manji od 1/5
• trećina se prijavljuje politici – 1/2 nasilničih, 2/5 krađa iz stana, 1/4 krađa pojedinaca
• trend opadanja ali i dalje najveći broj dela

Analiza podataka u Nacionalnim pregledma žrtava (NCVS):

• oko 30 miliona viktimizacija se registruje na ovaj način
  • od toga 21 milion imovinskih, više od 7,5 naslničkih
• prijavljuje se polovina nasilničkih, četvrtina imovinskih
• rizik viktimizacije dvostruko veći kod gradskog stanovništva
• više viktimizovani:
  • muškarci nego žene
  • mladi nego stari
  • crnci nego druge rase
  • siromašni nego bogati
  • mladi najčešće žrtve, stari najređe
  • najviši rizik viktimizacije – mladi muškarci crne rase

ENGLESKA

Najznačajniji izvori podataka su Criminal Statistics i British Crime Surveys

CS:

• broj registrovanih i trend
  • najviši porast 1995 – 6 miliona, apsolutni rekord u periodu dužem od jednog veka
  • najveći rast kod automobilskog imovinskog kriminaliteta
• struktura dela:
  • trećina je krađa motornih vozila i stvari iz jega

BCS:

• broj dela bio je još veći, 28% je poznat policiji
• struktura dela je slična
• 2005-6 broj dela je opao za 44% u odnosu na 95.

DRŽAVE U TRANZICIJI

Proces tranzicije prate brojne promene u svakoj oblasti društvenog života koje pogoduju i porastu najopasnijih vidova kriminaliteta.

U pet država u tranziciji pokazan je:

• dramatičan porast kriminaliteta u odnosu na prethodni period
• najopasniji vidovi kriminaliteta
• nivo porasta nije bio isti u svim državama
• promena strukture kriminaliteta – primena sile sve češća
  • sve češća ubistva iz koristoljublja
  • šokantni podaci o napadima i ubistvima s rasnom mržnjom i netrpeljivošću
• značajan porast broja imovinskih krivičnih dela
  • privrednog kriminaliteta
  • kriminaliteta povezanog s drogama i
  • organizovanog
  • sem onog koji je povezan s narkoticima ostali su vezani za akumulaciju kapitala jer se grabi što veći imetak kroz kriminalne aktivnosti
• transnacionalni kriminalitet
  • dovodi se isto u vezu sa akumulacijom kapitala
• opada stopa rasvetljavanja krivičnih dela
• stvarni broj dela višestruko veći od registrovanog
• raste strah građana od zločina

Objašnjenje stanja u SAD

Beirne i Messerschmidt navode faktore koji pomažu pri objašnjenju u SAD:

• najveća stopa strukturne nezaposlenosti
• veliki broj diskriminisanih
• loš sistem obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite
• krajnja komercijalizacija kapitalizma jaca inicijativu da se zaobiđu pravna pravila
• sistem krivičnog pravosuđa je jedan od  najpunitivnijih u svetu

Siegel smatra da su faktori visokih stopa kriminaliteta u SAD:

• uzrast populacije – veći broj mladih značajan faktor rizika
• stanje ekonomije – siromašnija ekonomija utiče na nižu stopu kriminaliteta
• socijalni problemi
• broj abortusa
• dostupnost vatrenog oružja mladima
• rast broja maloletničkih gangova
• raširenost narkomanije
• krivično pravosuđe
• mogučnosti za vršenje krivičnih dela

Objašnjenje stanja u državama u tranziciji

Pad životnog standarda na početku i pogoršanje socijalnog staranja dovode do porasta stope kriminaliteta

Veliki broj krivičnih dela ostaje nerasvetljen i stiče se utisak da se zločin isplati. To deluje kao podsticaj za uključivanje velike mase nezaposlenih.

Negativno vrednovanje delovanja policija i nedostaci u programima prevencije i zaštite žrtava kriminaliteta takođe utiču.

Čak i oni dobro situirani vrše krivična dela ne bi li se još više obogatili koristeći nepostojanje jasnih pravila kako bi ograničila otimačku akumulaciju kapitala.

Model ponude i tražnje samokontrole:

• dugotrajne promene u stopama kriminaliteta se smatraju rezultatom diskrepancije između normalnog nivoa samokontrole usklađenog sa datim socioekonomskim uslovima i nesposobnosti društvene strukture da stvori novim uslovima prilagođen stepen samokontrole

Joutsen koristi teoriju rutinske aktivnosti Cohena i Felsona po kojoj na strukturu i obim kriminaliteta utiču:

• broj mogućih mesta napada
• broj potencijalnih prestupnika motivisanih i osposobljenih za vršenje krivičnih dela i
• odsustvo osposobljenih čuvara

Kambovski objašnjava stanje kriminaliteta delovanjem tri faktora:

• brzim promenama u socijalnim, ekonomskim i političkim odnosima,
• konkurencijom na tržištu i načinom funkcionisanja države
• prevlašću politike nad pravom

Oštrina krivične represije u državama u tranziciji se treba usmeriti ka onima koji poseduju moć i na ilegalne načine teže da se obogate.

Saobraćajni kriminalitet su sva krivična dela kojima se u javnom saobraćaju ugrožavaju i povređuju ljudski život i imovina većeg obima.

To su sledeća ponašanja:

• koja ugrožavaju raznorodna zaštićena dobra
  • telesni integritet čoveka i imovina
• izvršena sa različitim subjektivnim odnosom učinioca prema delu
  • nehatna krivična dela ali ima i umišljajnih
• vrše se u različitim vidovima saobraćaja
  • drumski, vazdušni, železnički, rečni, pomorski
• vrše se u javnom saobraćaju i krše se propisi kojima se reguliše ova društvena delatnost

Razlog za izdvajanje u odvojenu vrstu kriminaliteta su teške posledice kao ogromne materijalne štete i veliki broj teško povređenih i poginulih lica.

Treba prvo da se klasifikuju – Kaiser:

• nehatna – učinilac lako drži da do posledice neće doći ili nije ni svestan takve mogućnosti
• namerna – namerno preuzima neku radnju ili se ponaša u toj meri bezobzirno da je očigledno pristao na posledicu koja je nastupila

Osobine saobraćajnih prestupnika (lične crte):

• prosečne intelektualne sposobnosti
• slabija sposobnost predviđanja ponašanja drugih
  • sebičnost, nestabilnost u odlukama i namerama, nedoslednost, odsustvo osećanja dužnosti
  • nemaju moralnih principa ni savesti
• ukočenost u reagovanju i rukovanju motornim vozilom, stalna strepnja i prenapregnutost, ponekad uključena i agresivnost
• nizak nivo kulture i ne žele da ga menjaju, neprilagođenost na gradski život
• nizak nivo saobraćajne i tehničke kulture
  • voze retko na dugačkim relacijama
  • kratko vozačko iskustvo
  • u toku vožnje bave se drugim stvarima
• veliki broj radio prekovremeno 27%, 60% agresivnost i vožnja pod dejstvom alkohola
• konformizam i potčinjavanje autoritetu, prema ostalima samovoljno i neprijateljski
• nemir, nestrpljivost, razdražljivost i sklonost ispadima
• ne osećaju krivicu zbog posledica

Etiologija saobraćajnog kriminaliteta:

• ponašanje vozača
  • ustalila se logika da je jedino objašnjenje u faktoru čovek
    • po toj logici on je uvek kriv, šta god da se dogodi
    • ako je put loš, trebalo je da prilagodi vožnju uslovima
    • ako je vozilo ili neki deo otkazao, nije smeo s takvim vozilom da učestvuje
  • njegova odgovornost se približava objektivnoj kakva postoji u građanskom pravu – obavezuje ga da nadoknadi svaku štetu njegovog vozila bez obzira na krivicu
  • nije uvek isključivi krivac za događaj.
• stanje puteva
  • loše u našoj zemlji
  • država koja od vlasnika vozila i korisnika autoputeva redovno ubira sredstva za održavanje puteva dužna je da omogući građanima nivo putne mreže koji odgovara intenzitetu saobraćaja i broju vozila.
• stanje vozila
  • nema države u ovom delu sveta gde je prosečna starost registrovanih automobila tako velika
  • opasnosti kod vozila starijih od 12 godina:
    • preko 12% neispravan sistem za upravljanje
    • preko 30% točkovi i sistem za vešanje
    • preko 45% svetlosno signalni uređaji i
    • 43% kočioni sistem
  • potrebna rigorozna kontrola ispravnosti vozila iznad 10 godina
  • pribegavanje ekonomskim stimulansima gde građanima koji poseduju automobil stariji od 12 godina uz beskamatno kreditiranje zamenom staro za novo olakšavati nabavku novog automobila

Problem se ne može rešavati samo povremenim zaoštravanjem propisa

• posle početnog smanjenja broja slučajeva neprihvatljivog ponašanja u saobraćaju, posle nekog vremena stanje vraća u stare okvire

 

 

Politička krivična dela su ona koja ugrožavaju unutrašnju i spoljnu bezbednost zemlje ili svaki napad na državu shvaćenu kao vlast.

Mogu se razlikovati:

• veleizdaja – dela kojima se ugrožava vlast iznutra i
• izdaja – pomaganje neprijatelja, špijunaža
• terorizam – osoben tip ovog kriminaliteta

Lica koja vrše ovakva dela su u osnovi konvencionalni prestupnici čija je bitna crta uverenost u svoju istinu i opravdanost svojih ubeđenja.

Stav je da je ugrožavanje bezbednosti zemlje kažnjivo samo ako se vrši protivpravnim nasilnim aktima.

Deklaracija o osnovnim principima pravde za žrtve zločina i zloupotrebe moći (7. Kongres UN za sprečavanje zločina i postupanje sa prestupnicima, Milano 1985)  je ukazala da milioni ljudi pate zbog zločina i zloupotrebe moći.

Kriminalitet vladajućih – Ponti

• nosioci političke vlasti često nju zloupotrebljavaju za protivzakonito bogaćenje ili
• za obračun sa političkim protivnicima zabranjenim sredstvima
• zatim je koriste da spreče krivični progon za ovakva dela što obezbeđuje imunitet

Zločini vlasti – Hagan – kršenje ljudskih prava koje vrše javni službenici ili njihovi agenti:

• tajne policije koje se formiraju sa ciljem da uguše svaku ozbiljniju opoziciju vladi i sve političke aktivnosti unutar državnih granica
• kršenje ljudskih prava političkih protivnika
• genocid
• zločini policije
• nezakonito praćenje, prisluškivanje i eksperimentisanje

Šira definicija političkog kriminaliteta – sve kriminalne aktivnosti koje se vrše iz ideoloških razloga

Zločini države – kršenje ljudskih prava od strane države

Terorizam

Vid političkog kriminaliteta kojim se putem nepredvidivog nasilja teže ostvariti promene u društvu.

Terorizam je sistematsko ubijanje i razaranje ili pretnja da će oni biti primenjeni kojim se zastrašuju pojedinci, grupe, zajednice ili vlasti da bi se iznudili određeni zahtevi.

Prema kriterijumu domicilnosti:

• domaći – napad izvode državljani protiv svoje zemlje
• međunarodni – karakteriše ga element inostranosti

Prema sredstvima koje koriste i objektima koji se napadaju – Siegel:

• revolucionarni – napada se na vlast, predstavnike i one koji je podržavaju
• politički – protiv onih koji se suprotstavljaju političkoj ideologiji terorista
• nacionalistički – manjinska etnička ili religiozna grupa koristi nasilje da bi stvorila nezavisnu državu
• ciljni – napada se na predstavnike i/ili vlade koje se proglašavaju neprijateljskim
• od države sponzorisani – prisiljava podanike na poslušnost napadom na manjine i oponente
• nuklearni – mogu iskoristiti nuklearno oružje radi pretnje
• kriminalni – terorističke grupe posežu za distribucijom droge ili kidnapovanjima kako bi popunile fondove za svoje aktivnosti
• protiv životne sredine

Gaines i Leroy – prema sredstvima – onaj koji koristi:

• biološko i hemijsko oružje
• dostignuća visoke tehnologije – sajber terorizam
• transportna sredstva
• oružja manje snage

Bitne crte terorističkih akata – kriterijum za razlikovanje terorizma od delatnosti koje sa njim imaju neke zajedničke osobine (terorom npr)

• ne postoji ideološka grupa za koju se unapred može znati da za njim neće posegnuti niti postoji sredstvo za koje procene da će biti delotvorno da ga ne upotrebe
• specifični akti koje karakteriše:
  • komunikacija – ne mogu dovesti sami po sebi do promene u društvu, zato prenose poruke javnosti o uzrocima i ciljevima delovanja
  • zastrašivanje – stvaranje kolektivnog straha i osećaja potpune nesigurnosti
  • amoralnost
  • protivzakonitost

Način izveštavanja medija je od izuzetnog značaja za uspeh ciljeva koje teroristi postavljaju. Zbog toga mediji imaju posebnu strategiju izveštavanja o terorističkim akcijama koje zadovoljavaju interes javnost, a s druge strane vode računa da ne postanu sredstvo propagande terorističkih organizacija.

Trgovina ljudima se sastoji u dovođenju ljudskih bića u ropski status koji podrazumeva vlasništvo nad njima.

U okrilju Društva naroda usvojene su:

• Međunarodna konvencija o suzbijanju trgovine belim robljem – 1910
• Međunarodna konvencija o suzbijanju trgovine ženama i decom 1921
• Konvencija o ropstvu 1926
• Međunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim ženama 1933.

Pošto je ljude interesovalo da emigriraju u SAD i visokorazvijene zemlje Evrope, organizacije iz kriminalnog podzemlja su se angažovale na zadatku da prebace one koji dobro plate u neku zemlju – krijumčarenje ljudi (smuggling) i ono se obavlja korišćenjem najrazličitijih prevoznih sredstava i tehnika.

Ne treba to mešati sa trgovinom ljudima (trafficking) iako može postojati veza – onaj koji nema novac da plati mora da odradi tu sumu, čime postaje vlasništvo onog ko finansira njegovo krijumčarenje.

Ženama se najčešće trguje radi navođenja na prostituciju – sex trafficking, decom iz istog razloga ali i radi usvajanja, muškarcima radi iskorišćavanja za najrazličitije, najopasnija a slabo plaćene poslove.

Balkan – početak 90ih godina prošlog veka.

Naša država je označena uglavnom kao država tranzicije – najveći deo je samo na proputovanju kroz našu državu.

Manji deo ostaje na ovom tlu – država destinacije, a nije zanemariv ni broj koji su žrtve trgovine ljudima koja se odvija na zapadu – država porekla.

Definicija organizovanog kriminaliteta:

• šira – delatnost kriminalnih organizacija, ako postoji organizacija postoji i organizovani kriminalitet
• uža – nije dovoljno samo postojanje organizacija nego i četiri uslova:
  1. organizaciona dimenzija
  2. kontinuirano bavljenje delatnostima sa ciljem sticanja i maksimizacije profita – posluju kao kriminalne korporacije
  3. upotreba nasilja u cilju očuvanja pozicija prvenstva ii monopola, radi širenja monopola, finansiranje ubistva u cilju sprečavanja primene prava
  4. korupcija policijskih, sudskih i političko izvršnih vlasti

Organizacija – tradicionalni model mafije (Cosa Nostra):

• podseća na srednjovekovna društva
• na vrhu je vođa – Capo, Don, Padre ili Boss
• zamenik ili Sotocappo, Underboss je prvi sledeći nivo
• između glavnog i njegovog zamenika nalazi se savetnik – Consigliere, counselor čiji je uticaj veći od zamenikovog
• ispod zamenika je nekoliko kapetana (Caporegima) od kojih svaki ima više vojnika – (Soldati) koji vrše neposredno poslove za organizaciju
• Cosa nostra je organizovana kao kriminalni sindikat

Noviji model organizacije, Chembliss, kriminalno podzemlje Sijetla:

• deluje u vidu mreže zločina
• podzemna nevidljiva industrija koja se gradi na ilegalnoj kocki, drogama, lihvarenju , prevarama i prostituciji
• tri nivoa organizacije:
  1. finansijeri
  2. organizatori
     1. biznismeni
     2. političari
     3. funkcioneri pravosuđa
  3. i reketaši

Delatnosti:

• legalne
  • povezane s pranjem novca i svi poslovi koji donose visok profit
• nelegalne
  • trgovina narkoticima, posredovanje pri zapošljavanju, kockanje, lihvarenje, ucene i reketiranje – iznuđivanje novca za zaštitu koja nije tražena

Pranje novca – proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegaln upotrebu prihoda da bi ga zatim prikazao tako da on izgleda kao legitiman.

• odnosi se na delatnost kriminalaca koji teže da očiste novac stečen kriminalnim aktivnostima da bi se izgubio trag o njegovom poreklu

Podela:

• nacionalne
  • svoje aktivnosti obavljaju u okvirima državne teritorije
  • napuljska Camorra, kalabrijska Ndrangheta i Sacra Corona Unita u Italija
• međunarodne

Zarade od organizovanog kriminaliteta su ogromne, najviše od distribucije narkotika, lihvarenja i organizovanja prostitucije

Suzbijanje:

• izrada zakonskih akata koji treba da povećaju šanse
• problem je faktička abolicija učinioca zbog raširene korupcije
• društva koja žele da se ovog zla oslobode moraju da se pomire da će to imati posledice na prirodu odnosa

Skoro sve zemlje prikrivaju postojanje nacionalnog organizovanog kriminaliteta ili se on objašnjava teorijom zavere stranaca

Transnacionalni organizovani kriminalitet

Najčešće se misli na kriminalne delatnosti poput krijumčarenja droga i oružja, trgovinu ukradenim automobilima i pranje novca van države domicila.

Drugi izrazi:

• multinacionalni sistemski kriminalitet
• prekogranični organizovani kriminalitet
• međunarodni organizovani kriminalitet

Transnacionalne kriminalne organizacije:

• Mafija, Cosa Nostra
• Japanske Jakuze
• kineske Trijade
• kolumbijski narkokarteli – Medelin i Kali
• francuska Ujedinjena Korzika
• afričke organizacije – najpoznatija nigerijska mafija

Osnovne aktivnosti:

• krijumčarenje droga
• krijumčarenje oružja i municije
• trgovina ljudskim bićima
• prostitucija
• krijumčarenje i ilegalna trgovina kulturnim dobrima
• falsifikovanje novca
• ilegalno unošenje opasnih materija
• pranje novca
• korupcija

Akcije usmerene na izgradnju mehanizama efikasnije kontrole:

• april 1994, Kurmajer – Međunarodna konferencija o pranju novca
  • globalna strategija kontrole pranja novca
  • mreža protiv pranja novca – anti monez laundering net
• novembar 1994, Napulj – Ministarska konferencija o transnacionalnom organizovanom kriminalitetu
  • usvojena dva akta – Politička deklaracija i Globalni plan akcija
•  decembar 2000, Palermo – Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta i dopunski protokoli o pravnoj pomoći