Žalbeni osnovi

25. jula 2026.

Pojam i suština žalbenih osnova

  • Definicija: Žalbeni osnovi su Zakonikom formulisani opšti razlozi iz kojih se žalbom može pobijati (procesnopravno napadati) presuda i na kojima se žalba u sadržinskom smislu načelno zasniva.
  • Pravna priroda „greške“: Izrazi „anomalija“ ili „greška“ u presudi posmatraju se uslovno – reč je o greškama sa stanovišta podnosioca žalbe, dok će tek drugostepeni sud u žalbenom postupku svojom odlukom utvrditi da li su te tvrdnje opravdane.

Podela žalbenih osnova prema prirodi anomalija

Izvor razlikuje dve osnovne grupe žalbenih osnova:

  1. Žalbeni osnovi pravnog karaktera – odnose se na pravne anomalije presude. Dele se na:
    • Povrede krivičnoprocesnog karaktera (bitne povrede odredaba krivičnog postupka).
    • Povrede krivičnopravnog materijalnog karaktera (povrede krivičnog zakona i povrede koje se odnose na odluke donesene u krivičnom postupku ili proizašlim iz njega).
  2. Žalbeni osnovi faktičkog karaktera – odnose se na činjenične greške u presudi, odnosno na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Zakonom propisani razlozi za izjavljivanje žalbe

U skladu sa navedenom podelom, žalba se pred drugostepenim sudom može izjaviti zbog sledeća četiri zakonska razloga:

  • Bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
  • Povrede krivičnog zakona.
  • Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
  • Odluka o krivičnim sankcijama i o drugim odlukama.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Sve povrede procesnog zakona nemaju isti značaj. Samo najozbiljnije procesne povrede, koje dostižu zakonom zahtevani stepen relevantnosti, predstavljaju žalbeni osnov i označavaju se kao bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema kriterijumu procesnog dejstva, ove povrede se dele na dve kategorije:

  1. Apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka
  2. Relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka
Apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Pojam, suština i pravne posledice

  • Pretpostavljena kauzalnost: Kod ovih povreda uzročno-posledična veza između učinjene povrede i štetne posledice (nezakonitosti ili nepravilnosti presude) se apsolutno pretpostavlja.
  • Procesno dejstvo: Čim se utvrdi postojanje apsolutno bitne povrede, to automatski dovodi do pravne nevaljanosti presude. Sud ne mora posebno utvrđivati niti obrazlagati da li je i kako ta povreda uticala na presuđenje – presuda doneta uz takvu povredu po zakonskom automatizmu ne može opstati.
  • Karakter kataloga povreda: Ove povrede su u Zakoniku nabrojane striktno, taksativno i limitativno. To znači da se nijedna druga procesna povreda ne može proglasiti apsolutno bitnom osim onih koje su eksplicitno navedene u zakonu.

Katalog apsolutno bitnih povreda prema grupama

Zakonik ove povrede kategoriše prema delu postupka ili subjektu na koji se odnose:

A) Povreda koja se odnosi na krivično gonjenje

  • Ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
  • Ako je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja.
  • Ako je stvar već pravnosnažno presuđena.
  • Ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

B) Povrede koje se odnose na krivični sud

  • Stvarna nenadležnost: Ako je presudu doneo stvarno nenadležan sud (izuzetak: nema povrede ako je presudu iz nadležnosti nižeg suda doneo neposredno viši sud).
  • Nepropisan sastav: Ako je sud bio nepropisno sastavljen.
  • Nepravilnost u suđenju/izuzimanju:
    • Ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije učestvovao na glavnom pretresu.
    • Ako je u donošenju presude učestvovao sudija/sudija porotnik koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja.
    • Ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija/sudija porotnik koji se morao izuzeti (apsolutni razlozi za izuzeće).

C) Povrede koje se odnose na optužbu

  • Ako je sud povredio propise u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.
  • Ako sud svojom presudom nije potpuno rešio predmet optužbe.
  • Ako je presudom prekoračena optužba.

D) Ostale apsolutno bitne povrede

  • Odsustvo sa suđenja: Ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu po zakonu obavezno.
  • Uskraćivanje prava na jezik: Ako je optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i prati tok pretresa na svom jeziku.
  • Nezakonito isključenje javnosti: Ako je protivno odredbama Zakonika bila isključena javnost na glavnom pretresu.
  • Povreda zabrane reformatio in peius: Donošenje odluke na štetu optuženog kada je žalba izjavljena samo u njegovu korist.
  • Nerazumljivost izreke: Postojanje ozbiljnog nedostatka dispozitiva presude, odnosno situacija u kojoj je izreka presude nerazumljiva.
Relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka

Pojam i uslov relevantnosti (Dokazivanje kauzalnosti)

  • Obavezna uzročno-posledična veza: Za razliku od apsolutnih povreda, kod relativno bitnih povreda mora se u svakom konkretnom slučaju dokazati postojanje uzročne veze između povrede procesne odredbe i nastale štetne posledice.
  • Uloga drugostepenog suda: Drugostepeni sud, rukovodeći se načelom slobodne ocene dokaza i na temelju svog slobodnog uverenja, procenjuje da li je povreda bila od relevantnog procesnog uticaja. Povreda je relevantna samo ako je sud utvrdi kao uzrok jedne od zakonom propisanih posledica.
  • Karakter kataloga povreda: Ove povrede se u Zakoniku ne nabrajaju taksativno, već zakon daje samo opšte parametre na osnovu kojih se određena povreda može smatrati bitnom.

Zakonom predviđene posledice (Alternativni uslovi relevantnosti)

Da bi povreda bila relativno bitna, ona mora uzrokovati jednu od sledećih procesnih posledica:

  1. Nezakonitost ili nepravilnost u samoj presudi (odnosno u presuđenju).
  2. Nastupanje okolnosti zbog kojih je onemogućeno ispitivanje zakonitosti i pravilnosti presude.
  3. Situacija u kojoj je očigledno da bi i bez konkretnog pravno nevaljanog dokaza bila donesena drugačija presuda.

Oblici relativno bitnih povreda prema Zakoniku

Zakon izdvaja tri ključne grupe ovih povreda:

A) Dokazna nevaljanost (sa izuzetkom)

  • Pravilo: Postoji kada se presuda zasniva na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika ne može zasnivati.
  • Izuzetak: Ova povreda gubi karakter bitne ako je, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez tog nezakonitog dokaza bila donesena ista presuda.

B) Nedostaci u izreci i obrazloženju presude

Ove povrede su relativno bitne samo ako onemogućavaju ispitivanje zakonitosti i pravilnosti presude, a manifestuju se kroz sledeće oblike:

  • Izreka presude je protivrečna sama sebi.
  • Razlozi presude su protivrečni izreci.
  • Presuda uopšte nema razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.
  • Razlozi o odlučnim činjencama su potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni.
  • Postoji znatna protivrečnost (neravnoteža) između onoga što se u obrazloženju presude navodi o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima i samih tih isprava ili zapisnika.

C) Relevantno neprimenejivanje ili nepravilno primenjivanje zakonskih odredaba

  • Postoji kada sud u toku glavnog pretresa uopšte nije primenio neku odredbu Zakonika ili ju je primenio nepravilno, pod uslovom da je to bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Povrede krivičnog zakona

Pojam i obuhvat povrede

  • Širi smisao: Pod povredama krivičnog zakona ne podrazumevaju se isključivo greške u odnosu na materijalne odredbe sadržane u Krivičnom zakoniku (kao osnovnom izvoru).
  • Uži smisao (sporedno zakonodavstvo): Pod ove povrede podvode se i greške u primeni drugih zakona koji sadrže odredbe krivičnopravnog karaktera, odnosno spadaju u tzv. sporedno krivično materijalno zakonodavstvo.

Konkretni zakonski oblici povreda

Povrede krivičnog zakona predstavljaju greške koje su u presudi načinjene u odnosu na:

  • Krivično delo – kada se postavlja pitanje da li je delo za koje se optuženi goni uopšte krivično delo po zakonu.
  • Primenjeni zakon – kada se postavlja pitanje da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se po pravu ne može primeniti.
  • Ovlašćenje suda u pogledu odluka koje donosi – kada je sporno da li je odlukom o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.
  • Meru kazne u vezi sa obaveznim uračunavanjem – kada su povređene zakonske odredbe o obaveznom uračunavanju pritvora, zabrane napuštanja stana, izdržane kazne ili bilo kog drugog oblika lišenja slobode koji je u vezi sa krivičnim delom.

Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

Pojam i suština (Faktički osnov žalbe)

  • Pravna priroda: Ovaj žalbeni osnov predstavlja faktički osnov za pobijanje presude.
  • Suština: Sastoji se u tome što utvrđeno činjenično stanje u presudi odstupa od stvarne istine u konkretnom slučaju.

Oblici odstupanja od istine

Zakon razlikuje dva osnovna oblika ovog žalbenog osnova:

  1. Pogrešno utvrđeno činjenično stanje (kvalitativno odstupanje) – postoji kada je sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja pogrešno utvrdio, odnosno prikazao je onakvom kakva ona u stvarnosti nije.
  2. Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (kvantitativno odstupanje) – postoji kada sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja uopšte nije utvrdio, odnosno kada je propustio da je konstatuje i uvrsti u sklop utvrđenog činjeničnog stanja.

Pojam odlučnih činjenica i međusobni odnos

  • Odlučne činjenice su one činjenice koje imaju potreban stepen relevantnosti u odnosu na sam predmet krivičnog postupka.
  • Kombinovani karakter: U procesnoj praksi se ova dva oblika često kombinuju i ne mogu se mehanički razdvajati.

Nepravilna odluka o krivičnoj sankciji i o drugim sudskim odlukama

Pravna priroda osnova

  • Specifičnost: Ovaj osnov se koristi kada donetim odlukama nije učinjena povreda zakona, ali je sud doneo nepravilnu ili pogrešnu ocenu, odnosno odluku.

Nepravilnost u pogledu glavnih sankcija

Presuda se u ovom delu može pobijati u dva slučaja:

  • Kada sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču na to da ona bude veća ili manja (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti).
  • Kada je sud pogrešno izrekao (aktivna greška) ili propustio da izrekne (pasivna greška) neku od sledećih odluka:
    • odluku o ublažavanju ili pooštravanju kazne,
    • odluku o oslobođenju od kazne,
    • odluku o merama upozorenja – uslovnoj osudi i sudskoj opomeni,
    • odluku o opozivanju uslovnog otpusta.

Nepravilnost u pogledu mera bezbednosti i oduzimanja imovinske koristi

Ove odluke se mogu pobijati iako njima nije povređen zakon, ako je sud pogrešno izrekao ili propustio da izrekne:

  • Odluku o meri bezbednosti.
  • Odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na koje je ona prenesena sa ili bez adekvatne naknade.

Odluke kod kojih se zahteva povreda zakona kao osnov pobijanja

Za razliku od prethodnih celina, sledeće odluke se mogu žalbom napadati isključivo ako je sud njima povredio zakonske odredbe:

  • Odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu.
  • Odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
  • Odluka o troškovima krivičnog postupka – pobija se zbog povrede zakona, ili zato što je sud pogrešno izrekao (ili propustio da izrekne) odluku o oslobađanju optuženog od dužnosti da te troškove naknadi.

Žalba protiv presude prvostepenog suda

25. jula 2026.

Pojam, rok i dejstvo žalbe

  • Ustavni osnov i značaj: Pravo na žalbu je ustavno pravo kojim svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. S obzirom na važnost prava i interesa o kojima se rešava u krivičnom postupku, pravo na žalbu protiv presude donete u tom postupku je načelno od ogromnog značaja.
  • Rok za izjavljivanje žalbe: Iznosi petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude ovlašćenim licima.
  • Produženje roka: U naročito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe. O ovom zahtevu rešenjem odlučuje predsednik veća (protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena), a rok se može produžiti najviše za još 15 dana.
  • Rok u slučaju ispravke presude: Ukoliko je došlo do ispravke suštinskih anomalija presude (ozbiljnija neusaglašenost između izrađene presude i njenog izvornika), rok za žalbu teče ispočetka, odnosno od dana kada je dostavljeno rešenje o ispravci presude.
  • Dejstvo žalbe: Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica ima suspenzivno dejstvo, što znači da odlaže izvršenje presude.

Titulari prava na žalbu (Aktivna legitimacija)

Prema obimu žalbenih razloga koje mogu istaći u postupku, titulari prava na žalbu dele se na dve osnovne kategorije:

A) Lica sa potpunim pravom na žalbu

Ova lica presudu mogu pobijati iz svih zakonskih razloga. U ovu grupu spadaju:

  • Stranke,
  • Branilac,
  • Zakonski zastupnik optuženog,
  • Lica u određenom odnosu sa optuženim (bliska srodnička i druga lica),
  • Oštećeni od kojeg je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje.

Zavisno od smera u kojem mogu podneti žalbu, ova lica se dalje dele na dve podgrupe:

  1. Lica koja se mogu žaliti kako na štetu optuženog, tako i u njegovu korist:
    • Javni tužilac,
    • Oštećeni koji žalbu može izjaviti iz svih zakonskih osnova.
  2. Lica koja se mogu žaliti isključivo u korist optuženog:
    • Optuženi,
    • Branilac,
    • Zakonski zastupnik optuženog,
    • Bliski srodnici i druga bliska lica: bračni drug optuženog, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim optuženi živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj zajednici. Rok za žalbu ovih lica teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom branici dostavljen prepis presude.

B) Lica sa limitiranim (ograničenim) pravom na žalbu

Ova lica presudu mogu pobijati samo u ograničenom obimu koji je zakonom striktno određen:

  • Oštećeni koji nikada tokom postupka nije imao svojstvo supsidijarnog tužioca – može se žaliti samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.
  • Lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist (odnosno imovina proistekla iz krivičnog dela) – može se žaliti samo u odnosu na tu konkretnu odluku suda.

Posebna pravila i ograničenja pri izjavljivanju žalbe

Pravo branioca i bliskih lica na samostalno delovanje i njegova granica

  • Branilac i bliska lica optuženog mogu izjaviti žalbu i bez naročitog ovlašćenja optuženog. Braniocu je u tom pogledu dovoljno opšte punomoćje za odbranu ili rešenje o postavljenju.
  • Zabrana delovanja protiv volje optuženog: Ova lica ne mogu uložiti žalbu protiv volje optuženog.
  • Izuzetak: Žalba se može izjaviti i protiv volje optuženog ako mu je izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Ograničenje žalbenih razloga usled priznanja optuženog

  • Uslov: Priznanje optuženog u odnosu na sve tačke optužbe ispunjava pretpostavke da se može smatrati istinitim.
  • Pravna posledica/Ograničenje: Optuženi, njegov branilac i lica koja se žale u korist optuženog mogu izjaviti žalbu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja isključivo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Odricanje od prava na žalbu i odustanak od već izjavljene žalbe

Podnošenje žalbe je procesno pravo kojim ovlašćena lica načelno mogu slobodno raspolagati. Ipak, radi zaštite prava optuženog i ostvarivanja načela pravičnog vođenja postupka, zakon postavlja stroga ograničenja.

Odricanje od prava na žalbu (za optuženog)

  • Osnovno pravilo: Optuženi se može odreći prava na žalbu tek nakon što mu je presuda dostavljena.
  • Izuzetak (odricanje pre dostavljanja): Dozvoljeno je izuzetno, samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. Tužilac i oštećeni (koji ima pravo žalbe iz svih osnova) odrekli su se prava na žalbu protiv osuđujuće presude.
    2. Optuženom nije izrečena kazna zatvora.

Odustanak od već izjavljene žalbe (za optuženog)

  • Optuženi može odustati od već izjavljene žalbe (kako sopstvene, tako i od žalbe koju su izjavili njegov branilac ili bliska lica u njegovu korist) sve do donošenja odluke drugostepenog suda.

Apsolutna zabrana odricanja i odustanka za optuženog

  • Optuženi se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od već izjavljene žalbe ukoliko mu je izrečena najteža krivična sankcija – kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Odricanje i odustanak za tužioca i oštećenog

  • Odricanje: Mogu se odreći prava na žalbu u periodu od objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavljivanje žalbe.
  • Odustanak: Mogu odustati od izjavljene žalbe u svakom momentu pre donošenja odluke drugostepenog suda.

Pravna priroda odricanja i odustanka

  • Obe procesne radnje imaju trajan i ireverzibilan (nepovratan) karakter – jednom preduzeto odricanje ili odustanak ne može se opozvati.

Sadržaj žalbe

Obavezni elementi žalbe

Obavezni elementi su oni konstitutivni delovi koji svakako moraju postojati u žalbi. Njihov nedostatak direktno utiče na dalji tok postupka i procesnu sudbinu žalbe.

Svaka žalba mora da sadrži sledećih pet obaveznih elemenata:

  1. Onačenje presude protiv koje se izjavljuje žalba.
  2. Osnov za izjavljivanje žalbe (konkretni žalbeni razlozi).
  3. Obrazloženje žalbe.
  4. Predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači.
  5. Potpis lica koje izjavljuje žalbu.

Postupanje sa neurednom žalbom

Ukoliko podneta žalba ne sadrži navedene obavezne elemente ili je nečitka, ona se smatra neurednom žalbom. Zakonodavac razlikuje postupanje sa neurednom žalbom na osnovu dva ključna parametra: procesne funkcije podnosioca i postojanja stručne pravne pomoći (branioca ili punomoćnika).

Prema ovim parametrima, razlikujemo tri procesne situacije:

A) Situacija kada podnosilac NEMA stručnu pravnu pomoć

Ovo pravilo se primenjuje kada žalbu podnosi optuženi ili blisko lice u njegovu korist, a optuženi nema branioca, kao i kada žalbu podnosi oštećeni koji nema punomoćnika.

  • Dužnost suda: Prvostepeni sud je dužan da žaliocu naloži da u roku od tri dana uredi žalbu ili je dopuni pismenim podneskom.
  • Odbacivanje žalbe: Sud će žalbu odbaciti kao neurednu ako žalilac ne postupi po nalogu suda, a ispunjen je jedan od dva alternativna uslova:
    1. Žalba je nečitka.
    2. Žalba ne sadrži obavezne elemente koji se odnose na obrazloženje, predlog ili potpis.
  • Izuzetak kod označavanja presude: Ako u žalbi izjavljenoj u korist optuženog nedostaje samo označenje presude, sud je neće odmah odbaciti, već samo ako se uopšte ne može utvrditi na koju se presudu odnosi.

B) Situacija kada podnosilac IMA stručnu pravnu pomoć (iz redova optužbe)

Ovo pravilo se primenjuje kada neurednu žalbu podnosi ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika.

  • Pravna posledica: Prvostepeni sud ovakvu žalbu odmah odbacuje kao neurednu, bez ostavljanja roka za ispravku ili dopunu. Profesionalni učesnici u postupku i lica sa stručnom pomoći moraju pokazati procesnu disciplinu i profesionalnu pažnju.

C) Situacija kada je neuredna žalba podneta u korist optuženog koji IMA branioca

Ovo pravilo važi kada se podnosi neuredna žalba u korist optuženog, a on ima angažovanog ili postavljenog branioca.

  • Pravna posledica: Prvostepeni sud dostavlja žalbu drugostepenom sudu na odlučivanje pod uslovom da se iz njenog sadržaja ipak može utvrditi na koju se presudu odnosi.
  • Odbacivanje: Sud će ovakvu žalbu odbaciti samo ukoliko se uopšte ne može utvrditi na koju se presudu odnosi.

Fakultativni elementi žalbe (Nove činjenice i dokazi)

U fakultativne elemente žalbe spadaju određeni dokazni predlozi. Žalilac u žalbi može iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze, uključujući i one čije je izvođenje prvostepeni sud tokom glavnog pretresa odbio.

Međutim, da bi ovi predlozi bili uzeti u obzir, žalilac ima tri kumulativne dužnosti:

  1. Mora izričito navesti razloge zbog kojih te dokazne predloge nije izneo ranije u toku postupka.
  2. Dužan je da precizno navede dokaze kojima se iznete činjenice imaju dokazati.
  3. Pozivajući se na te dokaze, u obavezi je da jasno označi činjenice koje pomoću predloženih dokaza namerava da dokaže.

Pojam i vrste pravnih lekova

25. jula 2026.

Definicija i suština pravnog leka

  • Pravni lek je posebno procesno sredstvo u krivičnom postupku.
  • Aktivna legitimacija: Pravni lek može podneti isključivo ovlašćeno lice, odnosno titular prava na određeni pravni lek.
  • Predmet pobijanja: Ovlašćeno lice u zakonom propisanoj procesnoj formi pravno napada (pobija) određenu sudsku odluku donetu u krivičnom postupku, koja može biti u formi presude ili rešenja.
  • Cilj i zahtev (Petit): Podnošenjem pravnog leka zahteva se:
    • Donošenje druge vrste odluke,
    • Drugačije rešavanje određenih pravnih ili činjeničnih pitanja u samoj odluci koja se pobija, ili
    • Uopšteno, donošenje određene odluke suda koji rešava o podnetom pravnom leku.

Osnovna podela pravnih lekova U krivičnom postupku postoje dve osnovne vrste pravnih lekova:

  1. Redovni pravni lekovi
  2. Vanredni pravni lekovi

Redovni pravni lekovi (čl. 432–469)

  • Konstitutivno obeležje: Karakteristika redovnih pravnih lekova jeste da se njima pravno napada nepravnosnažna sudska odluka.
  • Pravna forma: U ovu kategoriju spadaju žalbe.
  • Podela žalbi: Žalbe se dele prema kriterijumu vrste odluke protiv koje se ulažu, pa tako razlikujemo:
    1. Žalba protiv presude prvostepenog suda
    2. Žalba protiv presude drugostepenog suda
    3. Žalba na rešenje

Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje presuda

24. jula 2026.

Rokovi i mesto objavljivanja presude

  • Pravilo o hitnosti (Neposredno objavljivanje): Nakon što je sud izrekao presudu, predsednik veća je dužan da je odmah objavi.
  • Odlaganje objavljivanja (Izuzetak): Ako sud nije u mogućnosti da donese i izrekne presudu istog dana po završetku glavnog pretresa, objavljivanje se može odložiti pod sledećim uslovima:
    • opšti rok: odlaganje najviše za tri dana;
    • rok za naročito složene predmete: odlaganje najviše za osam dana.
  • Obaveza suda kod odlaganja: Sud je dužan da odmah odredi i saopšti tačno vreme i mesto objavljivanja presude.

Procedura objavljivanja presude

  • Način i sadržina objavljivanja: Predsednik veća javno čita izreku presude i ukratko saopštava razloge za njeno donošenje. Radnja se preduzima u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika i branioca.
  • Dejstvo odsustva učesnika: Presuda će se javno objaviti i kada stranka, zakonski zastupnik, punomoćnik ili branilac nisu prisutni.
  • Postupanje sa odsutnim optuženim: Ako je optuženi odsutan, veće može doneti odluku:
    • da mu predsednik veća presudu usmeno saopšti, ili
    • da mu se presuda samo dostavi.
  • Obavezno poštovanje procesne discipline: Sva prisutna lica u sudnici dužna su da čitanje izreke presude saslušaju stojeći.

Posebna pravila o javnosti pri objavljivanju

  • Izreka presude: Čak i u slučaju kada je javnost na glavnom pretresu bila isključena, izreka presude se uvek mora pročitati u prisustvu javnosti.
  • Razlozi presude: Kada su u pitanju razlozi presude, veće ima autonomno ovlašćenje da odluči da li će isključiti javnost prilikom njihovog objavljivanja.

Pouke i upozorenja nakon objavljivanja

Odmah po objavljivanju presude, predsednik veća ima striktnu dužnost da prisutnim strankama uputi sledeće pouke i upozorenja:

  • Pouka o pravu na pravni lek: Stranke se poučavaju o pravu na žalbu, kao i o pravu na odgovor na žalbu.
  • Upozorenje kod uslovne osude: Ako je optuženom izrečena uslovna osuda, predsednik veća ga upozorava na svrhu uslovne osude i na konkretne uslove kojih se mora pridržavati tokom vremena proveravanja.
  • Upozorenje o promeni adrese: Stranke se izričito upozoravaju na obavezu da o svakoj promeni adrese odmah obaveste sud, i to sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Odlučivanje o pritvoru nakon izricanja presude

Pravna priroda i vremenski okviri

  • Pravna priroda mere: Pritvor nakon izricanja presude (u završnoj fazi prvostepenog postupka) ima isključivo fakultativni karakter. To znači da se u ovom procesnom stadijumu pritvor nikada ne određuje obavezno.
  • Vremenske granice trajanja: Pritvor određen u ovom stadijumu može trajati najduže do upućivanja optuženog (osuđenog) u ustanovu za izdržavanje krivične sankcije (kazne zatvora).
  • Materijalni uslov za određivanje: Pritvor se prilikom izricanja presude može odrediti ili produžiti jedino ako je doneta osuđujuća presuda i to na bezuslovnu kaznu zatvora.
  • Istorijska napomena za usmeni ispit: Nakon usvajanja Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), ovo pitanje je usled grube zakonodavne omaške ostalo neregulisano (postojala je pravna praznina koja je premošćavana primenom sudske prakse). Pitanje je definitivno rešeno i kodifikovano tek novelama ZKP-a iz decembra 2012. godine.

Režimi određivanja pritvora za optuženog koji se brani sa slobode

Zakonodavac razlikuje dva pravna režima za određivanje pritvora nakon izricanja presude, u zavisnosti od visine izrečene kazne zatvora:

1. Kada je izrečena kazna zatvora ISPOD pet godina

Pritvor se optuženom koji se branio sa slobode može odrediti ako veće oceni da alternativno postoji neki od sledeća dva razloga:

  • Opasnost od bekstva – ako se optuženi krije, ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge konkretne okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;
  • Preventivni razlozi – ukoliko osobite okolnosti ukazuju na opasnost da će optuženi ponoviti krivično delo, dovršiti započeti pokušaj krivičnog dela ili učiniti krivično delo kojim preti.

2. Kada je izrečena kazna zatvora OD PET GODINA ILI TEŽA kazna

  • U ovom slučaju, pritvor se optuženom određuje pod uslovom da je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Obavezno (automatsko) ukidanje pritvora

U određenim situacijama, donošenje konkretne sudske odluke po automatizmu i bez odlaganja dovodi do ukidanja pritvora i puštanja optuženog na slobodu. Pritvor se obavezno ukida u sledećim slučajevima:

  1. Ukoliko se donese oslobađajuća presuda;
  2. Ukoliko se donese odbijajuća presuda;
  3. Ukoliko se donese rešenje o odbacivanju optužnice (osim u slučaju kada se optužnica odbacuje zbog stvarne nenadležnosti suda);
  4. Ukoliko se donese osuđujuća presuda u nekom od sledećih sedam modaliteta:
    • kada je optuženi oglašen krivim, a oslobođen od kazne;
    • kada je izrečena samo novčana kazna;
    • kada je izrečena samo kazna rada u javnom interesu;
    • kada je izrečena samo kazna oduzimanja vozačke dozvole;
    • kada je izrečena samo uslovna osuda;
    • kada se izriče samo sudska opomena;
    • ako je zbog uračunavanja vremena provedenog u pritvoru optuženi već izdržao kaznu koja mu je izrečena u presudi.

Pismena izrada i dostavljanje presude

Rokovi za pismenu izradu presude i sudska kontrola

  • Standardni (opšti) rok: Objavljena presuda mora se pismeno izraditi i dostaviti u roku od 15 dana od dana njenog javnog objavljivanja.
  • Poseban rok (Specijalna nadležnost): U predmetima u kojima postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, ovaj rok iznosi 30 dana od dana objavljivanja.
  • Pravna priroda rokova: Oba roka imaju isključivo instruktivan karakter. To znači da njihovo prekoračenje ne povlači neposredne procesne sankcije, a rokovi se pod određenim uslovima mogu produžiti.

Produženje roka i intervencija predsednika suda

  • Složeni predmeti: U naročito složenim predmetima, predsednik veća može podneti zahtev predsedniku suda da odredi naknadni rok u kome se presuda mora pismeno izraditi i dostaviti.
  • Dužnost obaveštavanja kod prekoračenja: Ukoliko predsednik veća ne izradi presudu u zakonskom (ili odobrenom) roku, dužan je da o razlozima kašnjenja pismeno obavesti predsednika suda.
  • Mere predsednika suda: Nakon prijema obaveštenja, predsednik suda preduzima adekvatne administrativne i nadzorne mere kako bi se presuda što pre izradila i dostavila.

Potpisivanje i dostavljanje presude

  • Potpisivanje (Forma izvornika): Izvornik pismeno izrađene presude obavezno potpisuju predsednik veća i zapisničar.

1. Obavezno dostavljanje overenog prepisa (Bez dodatnih uslova)

Overeni prepis pismeno izrađene presude se uvek, po službenoj dužnosti, dostavlja:

  • strankama (tužiocu i optuženom);
  • braniocu optuženog.

2. Dostavljanje overenog prepisa drugim licima pod uslovima

Sud dostavlja overeni prepis presude i sledećim licima:

  • oštećenom – pod uslovom da ima zakonsko pravo na žalbu;
  • licu čiji je predmet oduzet na osnovu presude;
  • licu od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno imovina proistekla iz krivičnog dela;
  • drugim sudovima – ako je sud, prilikom odmeravanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju, uzeo u obzir i presude koje su doneli ti drugi sudovi.

Sadržaj pismeno izrađene presude

Opšta pravila i struktura pismeno izrađene presude

  • Pravilo o saobraznosti: Pismeno izrađena presuda mora u potpunosti da odgovara presudi koja je usmeno objavljena pred strankama i javnošću.
  • Strukturni elementi: Svaka pismeno izrađena presuda se obavezno sastoji od sledeća tri osnovna segmenta:
    1. uvod,
    2. izreka (dispozitiv),
    3. obrazloženje.

Uvod presude

Uvod predstavlja inicijalni, formalni deo presude koji sadrži procesno-tehničke podatke o sudu, strankama i toku suđenja.

Uvod presude obavezno sadrži sledeće elemente:

  • naznačenje da se presuda izriče u ime naroda;
  • naziv suda koji je doneo presudu;
  • ime i prezime predsednika i članova veća, kao i zapisničara;
  • ime i prezime optuženog, krivično delo za koje je optužen i podatak o tome da li je bio prisutan na glavnom pretresu;
  • dan održavanja glavnog pretresa i podatak o tome da li je pretres bio javan;
  • ime i prezime tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su prisustvovali glavnom pretresu;
  • dan objavljivanja izrečene presude;
  • označenje da li je presuda doneta jednoglasno ili većinom glasova (što predstavlja zakonsku novinu čiji procesni ratio legis u teoriji nije sasvim jasan).

Izreka presude (Dispozitiv)

Izreka je centralni i jedini pravnosnažni deo presude koji sadrži konačnu odluku suda o predmetu krivičnog postupka.

1. Opšti sadržaj izreke

Bez obzira na vrstu odluke, izreka uvek sadrži:

  • lične podatke o optuženom (identične onima koji se od okrivljenog uzimaju prilikom prvog saslušanja);
  • odluku suda kojom se optužba odbija, optuženi oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.

2. Sadržaj izreke kod formalne (odbijajuće) i oslobađajuće presude

Ukoliko sud donese odluku kojom se optužba odbija ili se optuženi oslobađa, izreka sadrži:

  • opis dela koje je predmet optužbe;
  • odluku o troškovima krivičnog postupka;
  • odluku o imovinskopravnom zahtevu (ukoliko je bio postavljen).

3. Sadržaj izreke kod osuđujuće (okrivljujuće) presude

Ukoliko se optuženi oglašava krivim, izreka presude sadrži sve potrebne podatke koji se odnose na sadržaj osuđujuće presude, što podrazumeva konkretno delo za koje se oglašava krivim, relevantne činjenice i okolnosti i odluku o krivičnoj sankciji.

  • Pravilo za sticaj krivičnih dela: Ukoliko se optuženi oglašava krivim za više krivičnih dela učinjenih u sticaju, sud u izreku unosi kazne utvrđene za svako pojedinačno delo, a nakon toga jedinstvenu kaznu koja je izrečena za sva dela u sticaju.

Obrazloženje presude (Sadržinski varijeteti)

U obrazloženju presude sud iznosi razloge za svaku tačku presude, objašnjavajući činjenične i pravne motive kojima se rukovodio pri donošenju odluke. Sadržaj obrazloženja se značajno razlikuje u zavisnosti od toga da li je u pitanju formalna ili meritorna presuda.

1. Obrazloženje formalne (odbijajuće) presude

  • Sumaran karakter: Ova presuda se obrazlaže izrazito koncizno i sumarno.
  • Zabrana prejudiciranja: Sud se u obrazloženju ograničava isključivo na razloge za odbijanje optužbe. Ovakav zakonodavni pristup uveden je s ciljem da se spreči da sud ulazi u meritorna (suštinska) pitanja i time prejudicira ishod u slučaju kada se presuda donosi zbog čistih procesnih smetnji.

2. Obrazloženje oslobađajuće presude

U obrazloženju ove meritorne presude sud je dužan da detaljno obrazloži činjenična i pravna pitanja:

  • koje je činjenice utvrdio u postupku i iz kojih razloga ih smatra dokazanim ili nedokazanim;
  • iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka;
  • naročito daje ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza;
  • kojim se razlozima rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja;
  • konkretne razloge za oslobađanje (da li delo po zakonu nije krivično delo ili ne postoje dokazi da ga je optuženi učinio).

3. Obrazloženje osuđujuće presude

Pored svih elemenata koji važe za oslobađajuću presudu (utvrđivanje činjenica, ocena dokaza i rešavanje pravnih pitanja), obrazloženje osuđujuće presude mora da sadrži i razloge o:

  • činjenicama koje je sud uzeo u obzir prilikom odmeravanja kazne;
  • razlozima kojima se rukovodio kada je našao da kaznu treba ublažiti, optuženog osloboditi od kazne ili izreći strožu kaznu od propisane;
  • razlozima za izricanje specifičnih krivičnih sankcija i mera, u koje spadaju:
    • kazna rada u javnom interesu,
    • kazna oduzimanja vozačke dozvole,
    • uslovna osuda ili sudska opomena,
    • mera bezbednosti,
    • oduzimanje imovinske koristi ili oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela,
    • opozivanje uslovnog otpusta.

Izostanak obrazloženja pismeno izražene presude (Zakonodavna novina)

  • Pojam i ratio legis: Zakonik uvodi izuzetnu mogućnost da pismeno izrađena presuda uopšte ne sadrži obrazloženje. Ova mogućnost je uvedena radi efikasnosti i svrsishodnosti krivičnog postupka, sa ciljem rasterećenja sudija.
  • Uslovljenost pristankom: Ova procesna pojednostavljenost je uvek uslovljena pristankom ovlašćenih lica. Stranke, branilac, oštećeni koji ima pravo na žalbu iz svih zakonskih razloga, kao i lice od koga se oduzima predmet ili imovinska korist, uvek mogu naknadno zahtevati dostavljanje presude sa obrazloženjem. U tom slučaju sud ima dužnost da izradi presudu sa kompletnim obrazloženjem, a rok za izjavljivanje žalbe teče tek od dana dostavljanja tog obrazloženog prepisa presude.

Alternativno propisani uslovi za izostanak obrazloženja:

Presuda se može izraditi bez obrazloženja isključivo u sledeće dve zakonske situacije:

  1. Odricanje od prava na žalbu: Ako su se stranke, branilac, oštećeni koji ima pravo na žalbu iz svih razloga (lice koje je bilo supsidijarni tužilac pa je javni tužilac preuzeo gonjenje), odnosno lice čiji je predmet ili imovina oduzeta, odmah po objavljivanju presude izričito odrekli prava na žalbu.
  2. Blage sankcije zasnovane na verodostojnom priznanju: Ako je optuženom izrečena kazna zatvora do tri godine, novčana kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda ili sudska opomena, pod uslovom da je osuda zasnovana na priznanju optuženog koje ispunjava opšte pretpostavke verodostojnosti (ne postoji sumnja u istinitost priznanja, ono je potpuno, jasno, neprotivrečno i nije u suprotnosti sa drugim dokazima).

Delimično obrazloženje presude

  • Pravna priroda: Predstavlja situaciju u kojoj pismeno izrađena presuda sadrži obrazloženje koje je ograničeno samo na zakonom taksativno određena pitanja. Po logici stvari, delimično obrazloženje se može odnositi isključivo na meritorne presude.

Tri zakonska slučaja delimičnog obrazlaganja:

Pismeno izrađena presuda će biti delimično obrazložena isključivo u sledećim alternativnim situacijama:

  1. Zasnovanost presude na priznanju optuženog: Kada je optuženi priznao krivično delo, sud obrazloženje ograničava na samo dva aspekta:
    • činjenice i razloge koji potvrđuju verodostojnost priznanja (njegovu istinitost, potpunost, jasnoću i neprotivrečnost sa drugim dokazima);
    • činjenice koje je sud uzeo u obzir prilikom određivanja vrste i mere krivične sankcije.
  2. Utemeljenost presude na sporazumu stranaka: Ako je presuda doneta na osnovu prihvaćenog sporazuma o priznanju krivičnog dela, obrazloženje se ograničava isključivo na razloge kojima se sud rukovodio pri prihvatanju tog sporazuma (da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao delo, da je svestan svih posledica i sl.).
  3. Delimično odricanje od prava na žalbu (Limitiranost žalbe): Ako su se stranke i branilac odmah po objavljivanju presude odrekli prava na žalbu, ali to nisu učinili oštećeni (koji se može žaliti iz svih razloga) ili lice čija je imovina/predmet oduzet. U ovom slučaju, obrazloženje će se ograničiti isključivo na:
    • razloge za odluku o imovinskopravnom zahtevu i troškovima postupka;
    • razloge za odluku o oduzimanju predmeta, imovinske koristi ili imovine proistekle iz krivičnog dela.

Upućivanje optuženog na izdržavanje kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude

Pravna priroda i opšte pravilo o izvršnosti

  • Opšte pravilo: Sudska presuda po pravilu, ali i po samoj logici delovanja materijalne pravnosnažnosti, ne može postati izvršna pre nego što postane pravnosnažna.
  • Izuzetak (Izvršnost pre pravnosnažnosti): Zakon dozvoljava odstupanje od ovog pravila, pri čemu izvršnost nastupa pre pravnosnažnosti presude, ali isključivo pod striktno definisanim zakonskim okolnostima.

Kumulativni uslovi za primenu instituta

Da bi se optuženi mogao uputiti na izdržavanje kazne zatvora pre nego što presuda postane pravnosnažna, moraju biti kumulativno ispunjena sledeća tri uslova:

  1. mora se raditi o prvostepenoj osuđujućoj presudi kojom je izrečena kazna zatvora;
  2. optuženi se već mora nalaziti u pritvoru;
  3. neophodno je da sam optuženi zahteva da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

Procedura podnošenja zahteva i obaveza upozorenja

  • Način podnošenja zahteva: Optuženi svoj zahtev može podneti nakon objavljivanja presude na jedan od dva načina:
    • usmeno na zapisnik pred sudom, ili
    • pred zavodom u kojem je u tom trenutku pritvoren.
  • Obavezno upozorenje: Prilikom podnošenja zahteva, sud ili zavod ima dužnost da optuženog izričito upozori da će na izdržavanju kazne zatvora biti izjednačen u pravima i obavezama sa ostalim osuđenim licima.
  • Postupanje zavoda: Ukoliko je optuženi zahtev podneo usmeno zavodu, zavod ima striktnu dužnost da bez odlaganja dostavi sudu zapisnik u kojem je sadržan taj zahtev.

Odluka suda i dostavljanje

  • Nadležnost i forma odluke: O zahtevu optuženog odlučuje predsednik veća koji donosi formalno rešenje.
  • Dostavljanje: Ako predsednik veća rešenjem usvoji zahtev optuženog, to rešenje se optuženom obavezno dostavlja zajedno sa overenim prepisom izrečene presude.

Ispravljanje grešaka u presudi

Klasifikacija anomalija u pismeno izrađenoj presudi

Pismeno izrađena presuda može sadržati određene greške i nedostatke koji se, prema svojoj pravnoj prirodi, dele na dve vrste:

1. Tehničke anomalije presude

U ovu kategoriju spadaju lakše greške koje ne utiču na suštinu presude:

  • pogreške u imenima i brojevima;
  • druge očigledne pogreške u pisanju i računanju;
  • nedostaci u samom obliku presude;
  • nesaglasnost pismeno izrađene presude sa njenim izvornikom (u pogledu tehničkih detalja).

2. Suštinske anomalije presude

Predstavljaju teže nedostatke koji se odnose na ključne elemente odluke:

  • Sastoje se u nesaglasnosti između pismeno izrađene presude i njenog izvornika u pogledu podataka koji se odnose na sve podatke koje obavezno mora sadržati osuđujuća presuda.
  • Izuzetak: Iz ove kategorije je izričito isključena nesaglasnost koja se odnosi na odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne.

Procesni načini ispravke i nadležnost

Iz same prirode i težine anomalije proističu i različiti procesni načini njihovog korigovanja:

1. Ispravljanje tehničkih anomalija

  • Nadležnost i forma: Ispravku vrši predsednik veća donoseći posebno rešenje.
  • Inicijativa: Predsednik veća ovo rešenje može doneti:
    • na zahtev stranke, ili
    • po službenoj dužnosti.

2. Ispravljanje suštinskih anomalija

  • Forma i dostavljanje: Ove anomalije se koriguju rešenjem o ispravci.
  • Krug lica: Rešenje o ispravci se obavezno dostavlja svim licima kojima se i inače dostavlja presuda.

Pravne posledice ispravke suštinskih anomalija i pravni lekovi

Ispravljanje suštinskih elemenata u presudi direktno utiče na tok rokova za ulaganje pravnih lekova na samu presudu:

  • Tok roka za žalbu na presudu: U slučaju donošenja rešenja o ispravci suštinske anomalije, rok za žalbu protiv presude počinje da teče iznova, i to od dana kada je rešenje o ispravci dostavljeno ovlašćenim licima.
  • Zabrana posebnog pobijanja (Pravni lek): Protiv samog rešenja o ispravci suštinske anomalije nije dopuštena posebna žalba.

Odnos presude i optužbe

24. jula 2026.
  • Pravna priroda odnosa (Načelo identiteta): Odnos između presude i optužbe rešava se kao odnos identiteta (saobraznosti).
  • Procesni osnov (Načelo akuzatornosti): Ovaj odnos se primarno zasniva na delovanju načela akuzatornosti. Iz ovog načela proističu dve ključne pravne posledice:
    1. onemogućenost pokretanja i vođenja krivičnog postupka bez ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta;
    2. pravilo da se sudska presuda može odnositi samo na ono što je obuhvaćeno optužbom.
  • Dva osnovna vida saobraznosti:
    1. subjektivna (lična) saobraznost;
    2. objektivna (predmetna) saobraznost.

Subjektivna (lična) saobraznost presude i optužbe

  • Definicija: Subjektivna saobraznost podrazumeva pravilo da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo.
  • Strogo tumačenje (Zabrana ekstenzije): Subjektivna saobraznost se u sudskoj praksi primenjuje apsolutno i ni na koji način se ne može temeljiti na širem tumačenju. Presuda se uvek i bez ikakvih izuzetaka odnosi isključivo na optuženo lice.
  • Pravne posledice u praksi: Ukoliko se na glavnom pretresu utvrdi da konkretni optuženi nije učinio krivično delo koje je predmet optužbe:
    • optuženi se mora osloboditi od optužbe;
    • Zabrana osuđivanja trećeg lica: Bez obzira na to što je tokom tog istog postupka nesumnjivo utvrđeno da je neko drugo, konkretno lice učinilo to krivično delo, to drugo lice ne može biti osuđeno u tom postupku ukoliko u njemu nije imalo formalni status optuženog lica.

Objektivna (predmetna) saobraznost presude i optužbe

  • Definicija: Objektivna saobraznost znači da se presuda može odnositi samo na delo koje je predmet optužbe. Pod predmetom optužbe podrazumeva se delo sadržano u podnesenoj optužnici, odnosno u optužnici koja je na glavnom pretresu izmenjena ili proširena od strane tužioca.
  • Autonomija suda u pravnoj kvalifikaciji (Izuzetak od vezanosti): Sud je potpuno autonoman u pravnoj oceni predmeta krivičnog postupka. To znači da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne ocene (kvalifikacije) dela koje je predmet optužbe.
  • Granice objektivnog identiteta (Bliža konkretizacija): Pitanje obektivnog identiteta se u praksi svodi na to kada se smatra da je identitet dela izmenjen.
    • Pravilo: Identitet postoji ako se radi o istoj radnji i istom događaju koji je predmet suđenja, i to u njegovim bitnim delovima.
    • Odstupanje koje ne menja identitet: Činjenice koje nisu bitne za samu radnju ne menjaju identitet dela. Ne smatra se da je identitet izmenjen ako su u presudi izmenjene okolnosti koje se odnose na bliža svojstva ili konkretizaciju krivičnog dela, pod uslovom da te okolnosti nisu relevantne za izmenu samog predmeta optužbe.

Teorijsko-praktični konflikti u rešavanju objektivnog identiteta

U sudskoj praksi se rešavanje pitanja objektivne saobraznosti zasniva na davanju prednosti jednom od dva suprotstavljena krivičnoprocesna načela:

  1. Solucija davanja prevage načelu optužbe (akuzatornosti):
    • Sadržina: Sud bi morao biti strogo vezan opisom dela iz optužnice u svim pojedinostima tog opisa i u okviru činjeničnog stanja utvrđenog na glavnom pretresu.
    • Pravna posledica: Ukoliko bi sud menjao činjenični opis dela koji tužilac prethodno nije modifikovao, sud bi preuzeo ulogu tužioca, što predstavlja direktnu povredu načela akuzatornosti.
  2. Solucija davanja prednosti limitiranom dejstvu načela istine:
    • Sadržina: Sud je vezan isključivo za istorijski događaj koji je predmet optužbe, potpuno nezavisno od toga kako je taj događaj opisan u optužnici.
    • Pravna posledica: Delujući po načelu istine, sud može događaj utvrditi i opisati drugačije nego što je on naveden u optužnici, nezavisno od volje i aktivnosti tužioca.

Rešenje u našoj sudskoj praksi: Kumulativni uslovi za odstupanje od opisa u optužnici

U našoj sudskoj praksi je prihvaćena druga solucija (prednost načela istine), ali ona nije apsolutna, već je striktno ograničena i limitirana kriterijumom (ne)povoljnosti po optuženog.

  • Pravilo: Sud može svoju presudu zasnovati na činjeničnom stanju koje je utvrđeno na glavnom pretresu i onda kada se ono razlikuje od opisa u optužnici.
  • Kumulativni uslovi za dozvoljenost odstupanja: Za zakonitu primenu ovog pravila moraju biti ispunjena oba sledeća uslova:
    1. Usklađenost sa uslovom istovetnosti događaja – mora se raditi o istom životnom i istorijskom događaju koji je bio predmet optužbe, bez obzira na to što je u optužnici bio drugačije opisan;
    2. Usklađenost sa uslovom favorizovanja optuženog – činjenično stanje koje je sud utvrdio na glavnom pretresu i uneo u presudu mora biti povoljnije za optuženog u odnosu na stanje koje je tužilac tvrdio u optužnici.
  • Pravni ambijent i opravdanost: Iako je ovakav stav sudske prakve nastao u vreme kada je u našem zakonodavstvu formalno važilo striktno i državno obavezujuće načelo istine, on je i danas u potpunosti prihvatljiv u okviru novog ZKP-a. Razlog leži u tome što se ovaj stav temelji na nužnoj i razumnoj reaktivizaciji i relitavizaciji dejstva načela istine kroz prizmu zaštite položaja optuženog.

Pojam i vrste presude

24. jula 2026.

Presuda je najvažnija sudska odluka kojom se rešava predmet krivičnog postupka.

  • Procesni ambijent: Donosi se nakon što se o predmetu, po pravilu, javno raspravljalo na glavnom pretresu (javnost može biti isključena samo izuzetno). Na glavnom pretresu se izvode dokazi koji čine činjeničnu osnovu presude i iz kojih proističu razlozi na kojima se ona temelji.
  • Ishodi odlučivanja: Presudom se optužba odbija, optuženi oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.
  • Formalno izricanje: Ukoliko veće nakon završenih završnih reči ne odluči da ponovo otvori glavni pretres, ono izriče presudu. Presuda se izriče i objavljuje u ime naroda.
  • Objavljivanje: Izreka presude se uvek mora pročitati na javnom zasedanju.

Dokazna zasnovanost presude i načelo neposrednosti

  • Pravilo o izvoru dokaza: Sud svoju presudu može utemeljiti i zasnovati isključivo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.
  • Uticaj na načelo neposrednosti: Ovim pravilom se afirmiše delovanje načela neposrednosti u izvođenju dokaza u objektivnom smislu.
  • Izuzeci (Ograničena neposrednost): Kada zakon dozvoljava da se sud na glavnom pretresu upozna sa dokazima koji su izvedeni u prethodnim fazama ili u drugom postupku, ne postoji klasična neposrednost. Sud se tada ne upoznaje neposredno sa samim dokazima, već isključivo sa zapisnicima o dokazima koje je izveo drugi organ ili sud.
  • Savesna ocena dokaza (Slobodno sudijsko uverenje): Sud donosi konačan zaključak o izvesnosti postojanja neke činjenice na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima.

Odnos suda prema utvrđivanju istine

  • Položaj načela istine: Zakonodavac je načeo izbegao da eksplicitno formuliše dužnost suda da po službenoj dužnosti (oficijelno) iznosi dokaze radi utvrđivanja potpunog i tačnog činjeničnog stanja, odnosno istine.
  • Teret dokazivanja i rizik: Teret dokazivanja optužbe leži na ovlašćenom tužiocu, koji samim tim snosi i procesni rizik nedokazanosti.
  • Dužnost suda: Iako nema oficijelnu dužnost traganja za istinom, sud mora kontradiktorno ceniti sve izvedene dokaze. Svoje činjenične zaključke sud sme utemeljiti jedino na onim činjenicama za koje na osnovu izvedenih dokaza smatra da izvesno (odnosno istinito) postoje.

Vrste presuda

Zakonska podela presuda

S obzirom na stav suda u odnosu na optužbu i način na koji se rešava predmet krivičnog postupka, Zakonik razlikuje tri vrste presuda:

  1. oslobađajuća presuda – kojom sud ne prihvata optužbu;
  2. odbijajuća presuda – kojom sud odbija optužbu;
  3. osuđujuća presuda – kojom sud prihvata optužbu i oglašava optuženog krivim.
  4. Pravilo u slučaju sticaja (više dela): Ako optužba obuhvata više krivičnih dela, sud u jednoj presudi mora izreći pojedinačno za koje se delo optužba odbija, za koje se optuženi oslobađa, a za koje se oglašava krivim.

Teorijska podela presuda

U krivičnoprocesnoj teoriji presude se dele prema procesno-pravnom karakteru razloga na kojima se temelje:

1. Meritorne presude

  • Obeležja: To su presude kojima se rešava suštinsko (meritno) pitanje o postoјanju ili nepostoјanju krivičnog dela, odnosno o tome da li je ono dokazano ili nedokazano. Takođe, njima se rešava pitanje izbora krivične sankcije ili odluke o oslobađanju od kazne ukoliko je učinjeno delo utvrđeno.
  • Vrste: U meritorne presude spadaju oslobađajuća i osuđujuća presuda.

2. Formalne presude

  • Obeležja: To su presude kod kojih se sud uopšte ne upušta u suštinsko raspravljanje o (ne)postojanju krivičnog dela i krivici, jer je utvrdio postojanje određenih formalnih (procesnih) smetnji koje sprečavaju meritorno odlučivanje.
  • Vrste: U formalne presude spada odbijajuća presuda.
Odbijajuća presuda

Pojam i suština odbijajuće presude

  • Pojam: To je formalna presuda kojom se optužba odbija usled postojanja određenih procesnih smetnji.
  • Pravne posledice (Dejstvo ne bis in idem): Razlozi za donošenje ove presude moraju biti traјnog karaktera, što znači da se krivični postupak za isto delo i protiv istog lica više nikada ne može ponovo voditi. Nakon pravnosnažnosti ove presude, apsolutno deluje načelo ne bis in idem.

Zakonski (taksativni) razlozi za donošenje

Sud donosi odbijajuću presudu ako ustanovi postojanje nekog od sledeća tri alternativno propisana razloga:

  1. Odustanak od gonjenja (Načelo akuzatornosti): ako je ovlašćeni tužilac od započinjanja pa sve do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe, ili ako je oštećeni odustao od predloga za krivično gonjenje.
  2. Presuđena stvar (Načelo ne bis in idem): ako je optuženi za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe, ako je optužba protiv njega pravnosnažno odbijena, ili ako je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen rešenjem.
  3. Trajne procesne smetnje:
    • ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od krivičnog gonjenja;
    • ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja;
    • ako postoji druga okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje.

Razlikovanje odbijajuće presude i rešenja o odbacivanju optužnice

Student na ispitu mora precizno razgraničiti ova dva instituta prema karakteru procesnih smetnji:

  • Odbijajuća presuda: Donosi se isključivo zbog smetnji traјnog karaktera. Isti predmet se više nikada ne može procesuirati.
  • Rešenje o odbacivanju optužnice: Donosi se zbog okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje. Po prestanku tih privremenih okolnosti, krivični postupak se pod određenim uslovima može ponovo voditi.
Oslobađajuća presuda

Pojam i pravna priroda

  • Pojam: To je meritona presuda kojom sud ne prihvata optužbu i kojom se optuženi oslobađa od optužbe.
  • Pravna priroda: Donosi se kada nema procesnih smetnji za odbijajuću presudu ili odbačaj optužnice, ali su se stekli materijalnopravni ili činjenični uslovi za oslobađanje optuženog.

Zakonski razlozi za donošenje oslobađajuće presude

Zakonik propisuje dva osnovna alternativna razloga za donošenje ove presude:

1. Razlog koji se odnosi na delo (Materijalno-pravni aspekt)

  • Donosi se ako delo koje je predmet optužbe po zakonu nije krivično delo.
  • Dodatni uslov: Za primenu ovog razloga neophodno je da nema uslova za primenu mere bezbednosti.

2. Razlog koji se odnosi na dokazanu utemeljenost (Činjenični aspekt)

  • Donosi se ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.
  • Ratio legis: Ovaj razlog je direktna konsekvenca pravila o teretu dokazivanja i delovanja načela in dubio pro reo – ukoliko tužilac nije dokazao optužbu van svake sumnje, sud mora doneti oslobađajuću presudu.
Osuđujuća presuda

Pojam i uslovi za donošenje

  • Pojam: To je meritorna presuda kojom se optuženi oглашава кривим za krivično delo koje je predmet optužbe.
  • Uslovi za donošenje: Donosi se iz razloga suprotnih onima za druge odluke. To znači da se donosi kada su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    • nema trajnih procesnih smetnji (za odbijajuću presudu);
    • nema privremenih smetnji (za odbacivanje optužnice);
    • nema uslova za donošenje oslobađajuće presude;
    • sud je na osnovu slobodne ocene dokaza i slobodnog uverenja utvrdio da postoji krivica optuženog i da je delo koje je predmet optužbe zaista krivično delo.

Terminološka napomena: Osuđujuća nasuprot okrivljujuće presude

  • Teorijski stav: Termin „okrivljujuća presuda“ je teorijski adekvatniji od termina „osuđujuća presuda“.
  • Razlog: Ova presuda uvek sadrži izreku o krivici, ali utvrđena krivica ne mora nužno dovesti do kazne (osude u užem smislu). Prema pravilima Krivičnog zakonika, u određenim situacijama je moguće da optuženi bude oглашен кривим, ali oslobođen od kazne.
  • Prihvatljivost naziva: Ipak, termin „osuđujuća presuda“ je tradicionalan i uobičajen u našem pravu, jer se pojmovi „krivica“ (oглашавање кривим) i „osuda“ najčešće praktično poistovećuju.

Obavezni zakonski sadržaj izreke osuđujuće presude

Zakonik precizno i detaljno propisuje šta sud mora uneti u izreku ove presude. Sud u njoj izriče:

  1. delo za koje se oglašava krivim – uz navođenje činjeničnog opisa, obeležja krivičnog dela i okolnosti od kojih zavisi primena konkretne odredbe krivičnog zakona;
  2. zakonski naziv krivičnog dela i tačne zakonske odredbe koje su primenjene;
  3. odluku o kazni – na kakvu se kaznu optuženi osuđuje ili se po zakonu oslobađa od kazne;
  4. odluku o uslovnoj osudi – odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta;
  5. odluku o sporednim merama – o meri bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi ili oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela;
  6. odluku o imovinskopravnom zahtevu;
  7. odluku o uračunavanju – uračunavanje pritvora ili već izdržane kazne u izrečenu sankciju;
  8. odluku o troškovima krivičnog postupka.

Posebne odluke o izvršenju i načinu zamene pojedinih kazni

U zavisnosti od vrste i visine izrečene kazne, sud u presudu unosi specifične detalje o načinu njenog izvršenja ili zamene:

  • Kućni zatvor: Ako je optuženi osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, u presudi se može odrediti da će se ona izvršiti u prostorijama u kojima stanuje (sa primenom elektronskog nadzora ili bez nje).
  • Novčana kazna: U presudi se navodi da li je odmerena u dnevnim iznosima ili u fiksnom iznosu, određuje se rok plaćanja, kao i način zamene (kaznom zatvora ili radom u javnom interesu) ukoliko optuženi kaznu ne plati u roku.
  • Rad u javnom interesu: Navodi se tačna vrsta i trajanje rada, kao i način njegove zamene kaznom zatvora ukoliko ga optuženi ne obavi u celosti ili delimično.
  • Oduzimanje vozačke dozvole: Navodi se tačno trajanje ove kazne, kao i način njene zamene kaznom zatvora za slučaj da optuženi upravlja motornim vozilom tokom trajanja zabrane.
  • Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom: U presudi se moraju precizirati sadržina, trajanje i zakonske posledice neispunjenja obaveza koje čine zaštitni nadzor.

Odbacivanje optužnice

24. jula 2026.

Pojam, faza donošenja i pravna priroda odluke

  • Definicija i forma: U toku glavnog pretresa ili po njegovom završetku, veće donosi odluku u obliku rešenja o odbacivanju optužnice.
  • Strogo formalni karakter: Ovo rešenje je po svojoj pravnoj prirodi formalnog karaktera, što zahteva izrazitu sumarnost i limitiranost u njegovom obrazlaganju.
  • Zabrana prejudiciranja: Prilikom obrazlaganja ove odluke, sud se ne upušta u ocenu glavne stvari (merituma krivične stvari), već se strogo ograničava samo na obrazlaganje konkretnih procesnih razloga za odbačaj. Time se izbegava štetno sudsko prejudiciranje daljeg procesnog ishoda.
  • Nevaženje načela ne bis in idem: Rešenje o odbacivanju optužnice se temelji na razlozima koji su po pravilu privremenog karaktera, zbog čega ova odluka nema dejstvo presuđene stvari (ne deluje u smislu načela ne bis in idem).

Zakonski razlozi za odbacivanje optužnice

Veće donosi rešenje o odbacivanju optužnice kada utvrdi postojanje nekog od sledeća tri opciono (alternativno) propisana razloga:

  1. Stvarna nenadležnost suda – ukoliko sud pred kojim se drži glavni pretres nije stvarno nadležan za postupanje u tom predmetu.
  2. Privremene smetnje za krivično gonjenje – nastupaju u sledećim situacijama:
    • ako se postupak vodi bez zahteva ovlašćenog tužioca;
    • ako se postupak vodi bez predloga oštećenog;
    • ako se postupak vodi bez odobrenja nadležnog državnog organa;
    • ako se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju vođenje krivičnog postupka.
  3. Procesna nesposobnost na strani odbrane – ako je kod optuženog nastupilo duševno oboljenje, duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje on trajno ne može učestvovati u postupku.

Nastavljanje prethodno okončanog krivičnog postupka

S obzirom na to da rešenje o odbacivanju nema materijalno-pravno dejstvo pravnosnažno presuđene stvari (ne bis in idem), krivični postupak se može nastaviti.

  • Procesna pretpostavka: Postupak se nastavlja isključivo na zahtev ovlašćenog tužioca pod sledećim uslovima:
    • Kod stvarne nenadležnosti: Postupak se nastavlja pred stvarno nadležnim sudom.
    • Kod privremenih smetnji: Postupak se nastavlja kada prestanu privremene smetnje, odnosno kada optuženi ozdravi, osim u izuzetnom slučaju ako je nadležni državni organ u međuvremenu povukao prethodno dato odobrenje za krivično gonjenje.
    • Kod procesne nesposobnosti optuženog: Postupak se jednostavno nastavlja kada optuženi ozdravi.

Zakonodavna novina u pogledu nastavljanja postupka

  • Odvajanje od vanrednih pravnih lekova: Prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku, nastavljanje postupka koji je prethodno okončan rešenjem o odbacivanju optužnice više se ne reguliše kao vid ponavljanja krivičnog postupka.
  • Sistematsko mesto: Ovaj mehanizam je u potpunosti izdvojen iz opšte sistematike i odredaba koje se odnose na zahtev za ponavljanje krivičnog postupka kao vanredni pravni lek.

Završetak glavnog pretresa i vrste odluka

24. jula 2026.

Završetak glavnog pretresa i faza donošenja odluke

  • Objavljivanje završetka glavnog pretresa: Ako veće nakon faza završnih reči ne odluči da nastavi dokazni postupak, predsednik veća formalno objavljuje da je glavni pretres završen.
  • Većanje i glasanje: Neposredno nakon objave o završetku pretresa, veće se povlači na većanje i glasanje radi donošenja sudske odluke.
  • Ponovno otvaranje glavnog pretresa (Izuzetak): Zakon daje ovlašćenje veću da i u toku samog većanja i glasanja odluči da se glavni pretres ponovo otvori i dokazni postupak nastavi.
    • Uslov za ponovno otvaranje: Do ovoga dolazi ako veće tokom većanja i glasanja zaključi da je potrebno dodatno izvođenje dokaza radi razjašnjenja nejasnih ili spornih pitanja (što je uvek činjenično pitanje – questio facti u svakom konkretnom slučaju).
    • Pravila postupanja: Ako se pretres ponovo otvori, postupa se u skladu sa zakonskim pravilima koja se i inače odnose na nastavljeni (dodatni) dokazni postupak nakon datih završnih reči.

Vrste odluka kojima se rešava predmet krivičnog postupka

Kada sud odlučuje o glavnom predmetu krivičnog postupka nakon održanog suđenja, zakon uspostavlja sledeći odnos između odluka:

  • Opšte pravilo (Presuda): Jednom započeti glavni pretres se po pravilu uvek završava donošenjem presude.
  • Izuzetak (Rešenje): Samo se po izuzetku krivični postupak nakon započetog glavnog pretresa okončava donošenjem rešenja.

Okončanje postupka rešenjem nakon započetog glavnog pretresa

Zakonik pravi jasnu razliku u donošenju rešenja u zavisnosti od faze u kojoj se krivični postupak nalazi:

  • Pre započinjanja glavnog pretresa: Kada se krivični postupak okončava u periodu nakon završene istrage pa sve do započinjanja glavnog pretresa, to se uvek manifestuje donošenjem rešenja o obustavi krivičnog postupka.
  • Nakon započinjanja glavnog pretresa: Po ulaženju postupka u njegovu centralnu procesnu fazu (nakon što je glavni pretres već formalno započeo), do okončanja postupka rešenjem umesto presudom može doći isključivo u dva procesna momenta (odnosno u dve taksativno navedene situacije):

1. Prestanak fizičkog subjektiviteta stranke (Smrt optuženog)

  • Opšte pravilo: Ako okrivljeni umre u toku krivičnog postupka, sud donosi rešenje o obustavi krivičnog postupka.
  • Primena na glavnom pretresu: Ovo pravilo se shodno primenjuje i kada optuženi umre nakon što je glavni pretres već započeo, pa sud i u tom momentu donosi rešenje o obustavi krivičnog postupka.

2. Privremene procesne smetnje

  • Pojam i vrsta odluke: Ukoliko nastupe razlozi koji privremeno onemogućavaju vođenje krivičnog postupka, sud donosi rešenje o odbacivanju optužnice.
  • Pravna posledica: Donošenje ovog rešenja ima privremeni karakter. Nakon što pod određenim uslovima preostane (prestane) dejstvo takvih procesnih smetnji, zakon dopušta da se krivični postupak nastavi.

Završne reči

24. jula 2026.

Pojam, procesni značaj i ratio legis završnih reči

  • Definicija: Davanje završnih reči predstavlja finalnu fazu glavnog pretresa do koje dolazi neposredno nakon što predsednik veća objavi da je dokazni postupak završen.
  • Procesna suština: Ova faza se sastoji od rezimirajućih izlaganja zakonom određenih subjekata koji sudu predstavljaju sopstveno viđenje činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa predmetom krivičnog postupka.
  • Značaj za načelo kontradiktornosti: Faza završnih reči je ključni teren za ispoljavanje načela kontradiktornosti (raspravnosti). Izlažući svoje stavove i vršeći analizu izvedenih dokaza i pravnih pitanja, subjekti ostvaruju svoj procesni interes i neposredno oponiraju učesnicima koji imaju suprotne procesne ciljeve.
  • Ratio legis vremenskog limitiranja: Zakonik uvodi mogućnost da predsednik veća, nakon izjašnjenja stranaka, odredi maksimalno trajanje završnih reči. Cilj ove novine jeste procesna efikasnost i sprečavanje odugovlačenja postupka.

Subjekti koji imaju pravo na završnu reč

Pravo na aktivno učestvovanje u ovoj fazi i davanje završne reči imaju tri taksativno određene grupe subjekata:

  1. Stranke: tužilac i optuženi;
  2. Lica u funkciji stručne pomoći strankama: branilac optuženog i punomoćnik (privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca);
  3. Subjekti u funkciji mogućeg tužioca: oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog.

Redosled izlaganja, prava na odgovor i „poslednja reč“

Zakonik precizno uređuje redosled izlaganja prema kriterijumu procesnog interesa, obezbeđujući da subjekti optužbe govore prvi, a subjekti odbrane poslednji.

1. Formalni redosled izlaganja:

Završne reči se daju sledećim redom:

  1. tužilac;
  2. oštećeni (ili njegov zakonski zastupnik / punomoćnik);
  3. branilac optuženog;
  4. optuženi.

2. Pravo na odgovor (repliku) i pravo na osvrt:

  • Pravo na odgovor: Tužilac i oštećeni (odnosno njihovi zastupnici/punomoćnici) imaju zakonsko pravo da odgovore na završne reči branioca i optuženog.
  • Pravo na osvrt: Branilac i optuženi imaju pravo da se izjasne i daju svoj osvrt na te odgovore optužbe.

3. Zlatno pravilo „poslednje reči“:

  • Poslednja reč uvek pripada optuženom. Sud nikada ne može uskratiti optuženom pravo da se obrati sudu na samom kraju ove faze.

4. Specifično pravo optuženog koji ima branioca:

  • Ukoliko optuženi ima branioca koji je već izneo završnu reč, optuženi ima pravo da se na kraju izjasni da li prihvata završnu reč svog branioca, kao i pravo da je ispravi i dopuni.

Zakonom definisani sadržaj završnih reči

Sadržaj izlaganja je načelno postavljen u zavisnosti od procesne uloge i interesa subjekta koji govori.

1. Sadržaj završne reči tužioca:

Tužilac je u svom izlaganju dužan da obuhvati sledećih pet elemenata:

  • iznese ocenu dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu;
  • izvede jasne zaključke o činjenicama koje su važne za donošenje sudske odluke;
  • ukaže na konkretne odredbe krivičnog ili drugog zakona koje se moraju primeniti;
  • navede olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje sud treba da uzme u obzir;
  • predloži vrstu i meru krivične sankcije koju bi sud trebalo da izrekne.

2. Sadržaj završne reči oštećenog (zastupnika/punomoćnika):

Izlaganje oštećenog je ograničeno na sledeća dva pitanja:

  • obrazlaganje imovinskopravnog zahteva;
  • ukazivanje na dokaze koji potvrđuju da je optuženi učinio krivično delo.

3. Sadržaj završne reči branioca i optuženog:

Odbrana u završnoj reči može preduzeti sledeće aktivnosti:

  • odgovoriti na navode iz završnih reči tužioca i oštećenog;
  • izneti sopstvene ocene o pitanjima koja su bila predmet izlaganja tužioca (analiza dokaza, pravna kvalifikacija, olakšavajuće/otežavajuće okolnosti).

Procesna disciplina i kontrolna ovlašćenja predsednika veća

Predsednik veća ima obavezu da obezbedi red, efikasnost i poštovanje zakonskih pravila tokom davanja završnih reči.

  • Pravilo o zabrani ponavljanja kod više zastupnika/branilaca: Ukoliko optužbu zastupa više lica ili optuženi ima više branioca, sadržaj njihovih završnih reči se ne sme ponavljati. Oni su dužni da se pre izlaganja dogovore o podeli zadataka i tema.
  • Mere protiv kršenja procesne discipline (Prekid izlaganja): Predsednik veća može, nakon prethodne opomene, prekinuti lice koje daje završnu reč u sledećim slučajevima:
    • ako prekorači vreme koje je odobreno za izlaganje;
    • ako vređa javni red i morala;
    • ako vređa drugo lice;
    • ako se upušta u ponavljanje izlaganja;
    • ako se upušta u izlaganje koje očigledno nije u vezi sa predmetom postupka.
  • Dužnost evidentiranja: U slučaju prekida izlaganja, predsednik veća ima striktnu dužnost da u zapisnik unese zabelešku da je završna reč bila prekinuta, uz precizno navođenje razloga za prekid.
  • Obavezno finalno pitanje: Nakon što svi učesnici završe svoja izlaganja, predsednik veća je dužan da javno upita da li još neko od lica koja imaju pravo na završnu reč želi nešto da izjavi.

Dodatni (nastavljeni) dokazni postupak nakon završnih reči

Zakonik predviđa izuzetan mehanizam povratka u prethodnu fazu suđenja ukoliko se tokom završnih reči ukaže potreba za novim dokazivanjem.

  • Uslov za donošenje odluke: Veće može doneti odluku o nastavku dokaznog postupka ako iz sadržaja iznetih završnih reči zaključi da je to neophodno radi potpunijeg razjašnjenja stvari ili otklanjanja nastalih nejasnoća.
  • Pravne posledice donošenja odluke:
    • Glavni pretres se privremeno vraća u fazu dokaznog postupka u kojoj se izvode ti dodatni dokazi.
    • Nakon što se ovaj naknadni dokazni postupak završi, predsednik veća ponovo otvara fazu završnih reči.
    • Ograničenje ponovljenih završnih reči: U ovom slučaju, lica koja imaju pravo na završnu reč mogu dopuniti svoja izlaganja isključivo u vezi sa dokazima koji su izvedeni u tom nastavku (dopuni) dokaznog postupka.

Izmena i proširenje optužnice

24. jula 2026.

Procesni značaj optužbe i osnovni oblici modifikacije

  • Načelo akuzatornosti i pravilo o saobraznosti: U skladu sa načelom akuzatornosti, krivični postupak se ne može voditi bez ovlašćenog tužioca i njegove optužbe (nemo iudex sine actore). Optužba, shodno pravilu o saobraznosti, odnosno identitetu između presude i optužbe, u subjektivnom i objektivnom smislu usmerava krivični postupak.
  • Ratio legis (Svrha modifikacije): Da bi se presudom moglo obuhvatiti drugačije činjenično stanje u odnosu na ono koje je prvobitno navedeno u optužnici, tužilac mora u toku glavnog pretresa da prilagodi (modifikuje) svoju optužbu.
  • Materijalni uslov: Tužilac može da modifikuje optužbu ako u toku glavnog pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog koje je izneto u prvobitnoj optužnici.
  • Tri procesna oblika modifikacije:
    1. izmena optužnice,
    2. podnošenje nove optužnice,
    3. proširenje optužnice.

Izmena optužnice i podnošenje nove optužnice

Zakonik pravi razliku između tehničke izmene postojeće optužnice i pripreme potpuno novog optužnog akta na samom suđenju:

1. Izmena optužnice

  • Suština: Predstavlja prilagođavanje činjeničnog opisa ili pravne kvalifikacije dela u okviru postojećeg optužnog akta neposredno na glavnom pretresu.
  • Pravo na pripremanje odbrane: Sud je dužan da optuženom i njegovom braniocu obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane pod kumulativnim uslovima:
    • da su optuženi ili njegov branilac podneli takav zahtev, i
    • da sud (veće) oceni da je to potrebno.

2. Podnošenje nove optužnice

  • Suština: Ako tužilac oceni da je odstupanje činjeničnog stanja takvo da zahteva izradu potpuno novog optužnog akta, on predlaže prekid glavnog pretresa radi njegove pripreme.
  • Uloga veća i rokovi: Ako prihvati ovaj predlog, veće prekida glavni pretres i određuje rok u kome tužilac mora podneti novu optužnicu.
  • Dužnost suda: Sud ima izričitu obavezu da novu optužnicu dostavi optuženom i braniocu i da im obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane.

Proširenje optužnice

Ovaj institut se primenjuje kada se tokom suđenja otkriju nove činjenične okolnosti koje se odnose na ranije aktivnosti optuženog.

  • Materijalni uslov: Da se u toku glavnog pretresa otkrije ranije učinjeno krivično delo optuženog.
  • Inicijativa: Vrši se po optužnici ovlašćenog tužioca, koja na samom glavnom pretresu može biti iznesena i usmeno.
  • Alternativna ovlašćenja veća: Veće povodom ovog predloga može postupiti na jedan od dva načina:
    1. proširiti glavni pretres i na to ranije učinjeno krivično delo, ili
    2. odlučiti da se za to krivično delo posebno sudi.
  • Pravne posledice prihvatanja proširenja: Ako veće prihvati proširenje optužnice, ono je dužno da prekine glavni pretres i optuženom i odbrani obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane.
  • Posebno pravilo o stvarnoj nadležnosti: Ako je za presuđenje krivičnog dela sadržanog u novoj optužnici stvarno nadležan viši sud, veće donosi odluku o tome da li će tom višem sudu ustupiti i predmet po kome trenutno vodi glavni pretres.

Zajednička pravila o sudskoj kontroli i pravnim lekovima

Zakonik uspostavlja potpuno različit režim sudske kontrole i prava na odgovor u zavisnosti od oblika modifikacije optužbe:

1. Režim za izmenjenu i novopodnesenu optužnicu (Zabrana kontrole)

  • Protiv izmenjene optužnice, odnosno novooblikovane optužnice podnesene na glavnom pretresu, ne može se podneti odgovor.
  • Ove optužnice ne mogu biti ispitivane prema opštim zakonskim pravilima koja se odnose na klasičnu sudsku kontrolu optužnice.

2. Režim za proširenu optužnicu (Dozvoljenost odgovora)

  • Kao izuzetak od prethodnog pravila, protiv proširene optužnice optuženi i odbrana imaju pravo da podnesu odgovor.

Dopuna dokaznog postupka nakon modifikacije optužbe

Nakon što se izvrši bilo koja od tri navedene modifikacije optužbe, dokazni postupak se mora prilagoditi novonastaloj procesnoj situaciji:

  • Pravo na predlaganje dopune: Stranke i branilac imaju pravo da predlože dopunu dokaznog postupka.
  • Sadržinski limit: Dopuna se može odnositi isključivo na činjenice koje sadrži nova (modifikovana) optužba, a koje u dotadašnjem toku glavnog pretresa nisu bile predmet dokazivanja.
  • Formalni završetak: Predsednik veća će objaviti da je dokazni postupak završen ako su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    • niko od ovlašćenih subjekata ne predloži dopunu dokaznog postupka (ili predlog bude odbijen), i
    • veće po sopstvenoj inicijativi ne odredi izvođenje dopunskih dokaza.

Izuzeci od neposrednog izvođenja dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam načela neposrednosti i podela izuzetaka

  • Načelo neposrednosti u objektivnom smislu: Predstavlja pravilo prema kojem sud svoju presudu (ili drugu odluku kojom rešava predmet krivičnog postupka) donosi isključivo na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno dokazima izvedenim neposredno na samom glavnom pretresu.
  • Klasifikacija izuzetaka: Zakonik o krivičnom postupku predviđa tri osnovne grupe izuzetaka od ovog načela:
    1. izvođenje određenih dokaza van glavnog pretresa;
    2. upoznavanje sa sadržinom pismena i isprava;
    3. upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima datim pre glavnog pretresa ili tokom drugog suđenja.
  • Stepen odstupanja:
    • Blaže odstupanje: Kod prva dva izuzetka odstupanje je manjeg intenziteta. Dokaze iz prve grupe izvodi isti sud (odnosno predsednik ili ovlašćeni član veća) tokom trajanja tog glavnog pretresa. Kod druge grupe, reč je o materijalnim dokazima u koje sud neposredno stiče uvid, pa se suštinski i ne radi o pravom odstupanju.
    • Najozbiljnije odstupanje: Treći izuzetak (upoznavanje sa zapisnicima o ranijim iskazima) predstavlja najradikalnije odstupanje od načela neposrednosti, jer sud utvrđuje činjenice na osnovu dokaza izvedenih pred drugim sudom ili u vansudskim fazama postupka (npr. pred javnim tužiocem u istrazi).

Prvi izuzetak: Izvođenje dokaza van glavnog pretresa

Ovaj izuzetak se primenjuje kada objektivne okolnosti onemogućavaju sprovođenje dokazne radnje u samoj sudnici.

1. Ispitivanje svedoka ili veštaka van glavnog pretresa

  • Uslovi:
    1. saznanje na glavnom pretresu da svedok ili veštak ne može da dođe ili mu je dolazak znatno otežan (usled bolesti ili drugih opravdanih razloga);
    2. veće smatra da je njegov iskaz važan.
  • Procedura: Veće donosi naredbu da ispitivanje izvrši predsednik veća ili sudija član veća. Ispitivanje se može sprovesti:
    • neposredno na terenu, ili
    • putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

2. Uviđaj i rekonstrukcija van glavnog pretresa

  • Uslov: Potreba da se ove radnje, radi razjašnjenja stvari, obave na samom licu mesta tokom trajanja glavnog pretresa.
  • Procedura: Veće donosi odluku kojom ovlašćuje predsednika veća ili sudiju člana veća da sprovede konkretnu radnju.

3. Procesna prava i zaštita kontradiktornosti

  • Pravo na obaveštenje: Stranke, branilac, oštećeni i stručni savetnik moraju biti obavešteni o vremenu i mestu preduzimanja ovih radnji.
  • Pravo na aktivno učešće: Prisutna lica se izričito upozoravaju da tokom izvođenja dokaza van glavnog pretresa imaju pravo na učešće u ispitivanju (dokaznu inicijativu) na isti način na koji bi to činili na samom suđenju.

Drugi izuzetak: Upoznavanje sa sadržinom pismena, isprava i snimaka

Rezultati dokaznih radnji koje su sprovedene pre glavnog pretresa (najčešće u predistražnom postupku – uviđaj, pretresanje stana, privremeno oduzimanje predmeta) unose se u krivični postupak kroz proces upoznavanja sa njihovom sadržinom.

1. Procesni načini upoznavanja sa zapisnicima i ispravama

Sud se na glavnom pretresu upoznaje sa zapisnicima o uviđaju, pretresanju stana/lica, potvrdama o oduzetim predmetima i drugim ispravama na jedan od dva zakonska načina:

  1. vršenjem uvida u njih;
  2. kratkim iznošenjem sadržine ili njihovim čitanjem od strane predsednika veća (kada veće oceni da je to potrebno).

2. Postupanje sa audio-video snimcima i elektronskim zapisima

  • Optički, tonski snimci ili elektronski zapisi koji služe kao dokaz se na glavnom pretresu reprodukovanjem prezentuju prisutnima.
  • Ovaj postupak se primenjuje i kada je zakonom propisano da se iskaz ili radnja snima uz vođenje skraćenog zapisnika.

3. Pravila za materijalne predmete i originale isprava

  • Pokazivanje predmeta: Predmeti koji služe razjašnjenju stvari pokazuju se optuženom, svedocima ili veštacima. Ako pokazivanje ima funkciju identifikacije, sprovodi se prema opštim pravilima o prepoznavanju.
  • Pravilo originalnosti: Isprave koje se koriste kao dokaz moraju se, po pravilu, podneti u originalu.

Treći izuzetak: Upoznavanje sa zapisnicima o ranije datim iskazima

Zapisnici o iskazima svedoka, saoptuženih, osuđenih saучесника, kao i nalaz i mišljenje veštaka dati u ranijim fazama (istraga, predistražni postupak) ili na drugom suđenju, mogu se koristiti pod posebnim uslovima.

  • Način izvođenja: Obavlja se shodnom primenom pravila za pismena (vršenjem uvida ili kratkim iznošenjem/čitanjem od strane predsednika veća po odluci veća).

Zakonski razlozi (taksativni uslovi) za čitanje ranijih iskaza:

Ovaj najteži oblik odstupanja od načela neposrednosti dozvoljen je isključivo u sledećim situacijama:

  1. ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći;
  2. ako je dolazak tih lica pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga;
  3. ako postoji saglasnost stranaka da se zapisnik pročita umesto neposrednog ispitivanja odsutnog svedoka ili veštaka (bez obzira da li je bio pozvan);
  4. ako je svedok ili veštak ispitan neposredno pred istim predsednikom veća ili u postupku izvođenja dokaza van glavnog pretresa;
  5. ako svedok ili veštak bez zakonskog razloga odbije da da iskaz na glavnom pretresu;
  6. ako se radi o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom.

Apsolutni izuzetak: Zabrana čitanja iskaza privilegovanih svedoka

Zakon predviđa striktnu zabranu čitanja zapisnika u cilju zaštite prava na blagodat nesvedočenja.

  • Pravilo: Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (privilegovani svedoci) ne smeju se čitati, niti se može vršiti uvid u njih.
  • Uslovi za nastupanje zabrane: Ova zabrana se primenjuje ako ta lica:
    • nisu uopšte pozvana na glavni pretres, ili
    • su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče (iskoristila su svoje pravo).

Procesne dužnosti suda prilikom odstupanja od načela neposrednosti

Kada sud odluči da odstupi od načela neposrednosti, u obavezi je da obezbedi transparentnost postupka kroz ispunjenje dve dužnosti:

  1. Obavezno obrazloženje u zapisniku: U zapisniku o glavnom pretresu moraju se taksativno i precizno navesti konkretni razlozi (npr. smrt svedoka, saglasnost stranaka) zbog kojih se dokaz izvodi na ovaj način.
  2. Saopštenje o zakletvi: Predsednik veća je dužan da na glavnom pretresu zvanično saopšti da li je lice čiji se raniji iskaz čita ili iznosi, prilikom davanja tog iskaza položilo zakletvu.

Izvođenje dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam, značaj i osnovne karakteristike dokaznog postupka

  • Definicija i procesni značaj: Dokazni postupak je u sadržinskom smislu najznačajniji deo glavnog pretresa. U ovom stadijumu se izvode dokazi koji služe za utvrđivanje činjeničnog stanja.
  • Pravni ishod: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sud donosi odluku kojom se rešava predmet krivičnog postupka, što je po pravilu odgovarajuća presuda, a po izuzetku može biti i rešenje.
  • Načelo kontradiktornosti: Dokazi se na glavnom pretresu po pravilu izvode na kontradiktoran način. To znači da jedna stranka ima procesnu mogućnost da se oponira dokazima druge strane.
  • Stadijumi dokaznog postupka: Dokazni postupak se odvija kroz sledeća četiri osnovna stadijuma:
    1. početak dokaznog postupka,
    2. predlaganje dokaza,
    3. utvrđivanje redosleda izvođenja dokaza,
    4. izvođenje konkretnih dokaza.
  • Pravilo o prvom dokazu: Na početku četvrtog stadijuma se po pravilu uvek najpre izvodi dokaz koji se svodi na dobijanje iskaza optuženog – najpre kroz iznošenje odbrane, a potom kroz njegovo saslušanje.

Početak dokaznog postupka i predmet dokazivanja

1. Formalni početak

Započinjanje dokaznog postupka se formalno manifestuje tako što predsednik veća javno objavljuje početak ovog stadijuma.

2. Predmet dokazivanja (Tri grupe činjenica)

U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a koje se dele na tri grupe:

  1. činjenice koje čine obeležje krivičnog dela,
  2. činjenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivičnog zakona,
  3. činjenice od kojih zavisi primena odredaba krivičnog postupka.

3. Poseban dokazni režim u slučaju priznanja optuženog

Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, u daljem toku postupka se izmjenjuje dokazni program i izvode se samo dve taksativno određene vrste dokaza:

  • A) Dokazi od kojih zavisi ocena procesne validnosti priznanja. Kada je optuženi priznao delo, dokazi o učiniocu i krivičnom delu se i dalje izvode isključivo ako postoji neka od sledećih alternativnih okolnosti:
    1. osnovana sumnja u istinitost priznanja, ili
    2. manjkavost priznanja, koja postoji kada je priznanje: nepotpuno, protivrečno, nejasno ili u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • B) Dokazi od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivične sankcije i meri kazne.

Predlaganje dokaza i odlučivanje o dokaznim predlozima

1. Aktivna legitimacija i vremenski okvir

  • Nove dokaze mogu predlagati stranke, branilac i oštećeni.
  • Ovaj procesni poduhvat mogu preduzeti sve do završetka glavnog pretresa.
  • U istom roku mogu ponoviti i one dokazne predloge koje je sud ranije već odbio.
  • O izvođenju predloženih dokaza odluku donosi predsednik veća.

2. Obavezno odbijanje dokaznog predloga (Nezakoniti dokazi)

  • Predsednik veća ima striktnu zakonsku dužnost da odbije dokazni predlog ako je on usmeren na izvođenje nezakonitog dokaza.
  • Ova odluka se donosi u formi obrazloženog rešenja.
  • Pojam nezakonitog dokaza: To je dokaz koji bi neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, bio u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili potvrdjenim međunarodnim ugovorima.

3. Fakultativno odbijanje dokaznog predloga

Predsednik veća može obrazloženim rešenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Prekluzija (Sankcija neblagovremenosti): Ako su predlagači znali za dokaz tokom pripremnog ročišta ili nakon određivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga nisu tada predložili.
  • Irelevantnost: Ako je predlog usmeren na dokazivanje činjenica koje nisu predmet dokazivanja (ne tiču se obeležja dela niti drugih relevantnih krivičnopravnih/procesnih pitanja).
  • Nepotrebnost dokazivanja: Ako se predlog odnosi na činjenice koje se ne dokazuju, jer je sud ocenio da su te činjenice:
    • opštepoznate,
    • u dovoljnoj meri raspravljene,
    • priznate od strane okrivljenog na način koji ne zahteva dalje dokazivanje, ili
    • da saglasnost stranaka o tim činjenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Odugovlačenje postupka: Ako je izvođenje dokaza očigledno usmereno na odugovlačenje krivičnog postupka.

4. Pravni mehanizmi izmene odluke o odbijanju

Zakon predviđa dva načina na koja se odluka o odbijanju dokaznog predloga može izmeniti:

  • Samostalni opoziv: Predsednik veća može u toku postupka samoinicijativno opozvati rešenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga i odlučiti da se dokaz ipak izvede.
  • Intervencija veća po prigovoru: Povodom prigovora koji podnosi strana čiji je predlog odbijen, veće može doneti odluku kojom preinačuje rešenje predsednika veća i određuje izvođenje tog dokaza.

Redosled izvođenja dokaza

1. Koncepcijska osnova

Dokazni postupak je postavljen na striktno adverzijalnim osnovama, s tim što se određeni dokazi mogu izvesti i po odluci suda, kao i na predlog oštećenog.

2. Zakonski (redovni) redosled izvođenja

Nakon što se obavi saslušanje optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se dokazi izvode po sledećem redosledu:

  1. najpre dokazi koje je predložio tužilac;
  2. potom dokazi koje je predložila odbrana;
  3. zatim dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog;
  4. na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

3. Odstupanja i izuzeci od opšteg redosleda

  • Fleksibilnost redosleda: Ovaj redosled nije apsolutan. Ako postoje opravdani razlozi, predsednik veća može odrediti drugačiji redosled izvođenja i produžiti vreme predviđeno za to.
  • Podaci o osuđivanosti: Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o ranijoj osuđivanosti izvode se u skladu sa opštim redosledom izvođenja dokaza (pod tačkom 4).
    • Izuzetak: Ovi podaci se mogu izvesti mimo ovog redosleda ako veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje postupka.
  • Ispitivanje oštećenog kao svedoka: Ako oštećeni koji je prisutan na pretresu treba da bude ispitan u svojstvu svedoka, njegovo ispitivanje se obavezno obavlja pre ispitivanja ostalih svedoka.

4. Izjašnjavanje o izvedenim dokazima

  • Nakon što se izvede svaki pojedinačni dokaz, predsednik veća je dužan da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju primedbe na izvedeni dokaz.
  • Ratio legis: Na ovaj način se neposredno ostvaruje i dodatno manifestuje kontradiktorni karakter dokaznog postupka na glavnom pretresu.

Iznošenje odbrane i saslušanje optuženog

Pravni karakter odbrane i procesne dužnosti predsednika veća

  • Pravna priroda odbrane: Optuženi nije dužan da se brani, ali ima pravo na odbranu u svim fazama krivičnog postupka, pa samim tim i na glavnom pretresu kao centralnom procesnom stadijumu.
  • Dužnost pouke: Na samom početku, predsednik veća ima izričitu obavezu da pouči optuženog o njegovim pravima. Pouka se sastoji u tome da se optuženi obaveštava da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete, kao i da može izneti sve činjenice koje mu idu u korist. Nakon pouke, predsednik veća poziva optuženog da iznese svoju odbranu.
  • Pravila iznošenja: Optuženi iznosi svoju odbranu po pravilima koja su u Zakoniku propisana za saslušanje okrivljenog kao dokaznu radnju. Kada optuženi završi izlaganje, predsednik veća ga obavezno pita da li ima još nešto da navede u svoju odbranu.

Struktura saslušanja i redosled postavljanja pitanja

Saslušanje optuženog na glavnom pretresu se po pravnoj strukturi sastoji iz dve sukcesivne faze:

  1. Slobodno izlaganje optuženog: faza u kojoj se optuženi usmeno i neometano izjašnjava o svim navodima optužbe.
  2. Postavljanje pitanja (Uže saslušanje): faza koja nastupa nakon završenog slobodnog izlaganja. Pitanja se optuženom postavljaju prema striktno određenom zakonskom redosledu.

Zakonski redosled postavljanja pitanja:

Pitanja optuženom postavljaju sledeći procesni subjekti ovim redom:

  1. branilac optuženog;
  2. tužilac;
  3. predsednik veća i članovi veća;
  4. oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik;
  5. saoptuženi i njegov branilac;
  6. veštak i stručni savetnik.

Pravila o neposrednom ispitivanju i odobrenju suda:

Zakonik razlikuje dve grupe subjekata u pogledu prava na postavljanje pitanja:

  • Subjekti koji ispituju neposredno (bez odobrenja): Pitanja mogu neposredno postaviti stranke i branilac (branilac, tužilac, saoptuženi, kao i članovi sudskog veća).
  • Subjekti koji ispituju isključivo uz odobrenje: Druga lica, u koja spadaju oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik, mogu neposredno postavljati pitanja optuženom samo uz prethodno odobrenje predsednika veća.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Naš krivični postupak je koncepcijski postavljen tako da je sud uglavnom relativno pasivan u pogledu izvođenja dokaza i više nema formalnu dužnost utvrđivanja istine. Ipak, sud zadržava snažnu kontrolnu i korektivnu ulogu tokom saslušanja optuženog.

1. Dužnost zabrane pitanja i odgovora

Predsednik veća je dužan da zabrani pitanje, ili odgovor na već postavljeno pitanje, u sledećim slučajevima:

  • ako je ono nedozvoljeno;
  • ako se ne odnosi na predmet postupka (irelevantno pitanje).
    • Izuzetak: Pitanje se neće zabraniti ako se njime proverava verodostojnost iskaza optuženog.

2. Definicija nedozvoljenih pitanja

Nedozvoljenim se smatraju sledeća pitanja:

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na netočnoj pretpostavci da je optuženi priznao nešto što zapravo nije priznao;
  • pitanja koja su sugestivnog karaktera (ona kojima se optuženi navodi na željeni odgovor).

3. Zaštita prava stranaka i branioca na kontrolu odluke

  • Prigovor veću: Ukoliko predsednik veća zabrani pitanje ili odgovor, stranke i branilac imaju pravo da zahtevaju da o toj zabrani odluči celokupno veće.
  • Unošenje u zapisnik: Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, to zabranjeno pitanje će se, na izričit zahtev stranke, obavezno uneti u zapisnik.
  • Dopunska pitanja suda: Predsednik veća ima ovlašćenje da optuženom u svakom trenutku postavi pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su mu postavili drugi učesnici.

Obezbeđenje slobodne volje optuženog i pravo na konsultaciju

  • Autonomija iskaza: Iskaz optuženog mora uvek biti u potpunosti proizvod njegove slobodne svesti i neometane volje. Zabranjeni su svi neposredni uticaji u vidu sugerisanja odgovora ili uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
  • Granice savetovanja sa braniocem:
    • Dozvoljeno ponašanje: Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem.
    • Zabranjeno ponašanje (Prepreka): Optuženi se ne može sa braniocem, niti sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će konkretno odgovoriti na već postavljeno pitanje.

Postupanje suda u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza ili ćutanja optuženog

Zakonik precizno reguliše situacije u kojima optuženi na suđenju menja svoju procesnu taktiku ili odbija saradnju.

1. Odstupanje od ranije datog iskaza

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu iznese tvrdnje koje odstupaju od njegovog iskaza datog u ranijim fazama postupka, predsednik veća postupa na sledeći način:

  1. upozorava optuženog na uočenu razliku;
  2. pita ga za razloge tog odstupanja;
  3. donosi odluku o čitanju i reprodukovanju: po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, predsednik veća određuje da se raniji iskaz (ili njegov deo) pročita, odnosno da se reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  4. Širok opseg primene: Ova pravila važe bez obzira na to pred kojim je organom iskaz ranije dat. To može biti iskaz iz istrage dat javnom tužiocu, ili iskaz dat policiji u predistražnom postupku (pod uslovom da je tada saslušan u svojstvu osumnjičenog).
  5. Čitanje na zahtev: Ako se iskaz optuženog doсловно unosi u zapisnik, predsednik veća može narediti da se taj deo odmah pročita, a obavezno će se pročitati uvek kada to zahtevaju stranka ili branilac.

2. Ćutanje optuženog (Odbijanje iznošenja odbrane)

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu u potpunosti odbije da iznese odbranu ili odbije da odgovara na pojedina postavljena pitanja, primenjuje se sledeća pravna posledica:

  • sud određuje da se pročita njegov raniji iskaz (ili njegov deo), odnosno da se reprodukuje optički ili tonski snimak tog ranijeg iskaza.

Specifičnosti saslušanja u slučaju postojanja saoptuženih

Kada je optužnicom obuhvaćeno više lica u svojstvu saoptuženih (suučesnika), primenjuju se posebna pravila koja omogućavaju kontradiktornost unutar same odbrane.

  • Redosled saslušanja: Saoptuženi se saslušavaju prema redosledu iz optužnice (onaj ko je naveden kao prvi optuženi, prvi iznosi odbranu i prvi se saslušava, a zatim se po istom principu postupa sa ostalima).
  • Problem suprostavljenih interesa: Interesi saoptuženih često nisu jedinstveni; oni mogu teretiti jedan drugog ili imati suprotne stavove o pojedinim pitanjima. Zbog toga zakon omogućava specifične mehanizme kontradiktornog raspravljanja između samih saoptuženih.

Tri zakonska pravila raspravnosti između saoptuženih:

  1. Mogućnost komentisanja iskaza: Optuženog koji je već izneo odbranu, predsednik veća je dužan da upita da li ima nešto da izjasni povodom iskaza onog saoptuženog koji je svoju odbranu izneo kasnije u toku pretresa.
  2. Pravo dokazne inicijative (propitivanje): Svaki saoptuženi ima zakonsko pravo da neposredno postavlja pitanja drugim saoptuženima.
  3. Sudska provera kroz suočenje: Ukoliko se iskazi saoptuženih o istoj okolnosti značajno razlikuju, predsednik veća ima ovlašćenje da sprovede njihovo suočenje radi provere verodostojnosti.

Ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika na glavnom pretresu

Preventivne mere i pravila o prisustvu svedoka u sudnici

  • Pravilo o neprisustvovanju neispitanog svedoka: Svedok koji još uvek nije ispitan, po pravilu, ne može prisustvovati izvođenju dokaza pre svog ispitivanja.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Onemogućavanje da prethodno izvođenje dokaza (poput ispitivanja drugih svedoka ili veštaka) utiče na sadržinu iskaza još neispitanog svedoka.
  • Režim za ispitana lica: Nakon što budu ispitani, svedoci, veštaci i stručni savetnici ostaju u sudnici.
  • Izuzeci: Predsednik veća može, nakon izjašnjenja stranaka, postupiti na dva načina:
    1. sasvim otpustiti ispitana lica,
    2. narediti da se privremeno udalje iz sudnice (po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti) kako bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Posebna pravila za maloletna lica:
    • Isključenje javnosti: Ako se kao svedok ispituje lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog ispitivanja isključi javnost.
    • Udaljenje iz sudnice: Ako lice mlađe od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, ono će se udaljiti iz sudnice čim njegovo prisustvo više ne bude potrebno.

Pripremne radnje i upozorenja predsednika veća pre ispitivanja

Pre nego što započne ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, predsednik veća je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Sadržina obaveznih upozorenja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika:
    • Krivičnopravne konsekvence: Upozorava se da davanje lažnog iskaza, odnosno davanja lažnog nalaza i mišljenja, predstavlja krivično delo.
    • Prethodno preuzeto obavezivanje: Ukazuje mu se na to da je položio zakletvu pre glavnog pretresa.
    • Centralna dužnost: Svedok se upozorava na dužnost da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a veštak na dužnost da tačno i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje.
  • Poziv na polaganje zakletve: Ako svedok ili veštak nije položio zakletvu pre glavnog pretresa, ili ako se radi o stručnom savetniku, predsednik veća ga pre početka ispitivanja poziva da položi zakletvu.

Način ispitivanja i pravo na postavljanje pitanja

  • Shodna primena pravila: Svedok i stručni savetnik se na glavnom pretresu ispituju uz shodnu primenu opštih zajedničkih pravila koja se odnose na ispitivanje svedoka.
  • Izlaganje nalaza veštaka: Veštak svoj nalaz i mišljenje izlaže usmeno. Izuzetno, veće mu može dozvoliti da pročita pisani nalaz i mišljenje koji se potom prilaže zapisniku.
  • Aktivna legitimacija za postavljanje pitanja:
    • Neposredno (bez odobrenja): Pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju stranke (tužilac i optuženi), branilac, predsednik veća i članovi veća.
    • Uz odobrenje predsednika veća: Neposredna pitanja mogu postavljati oštećeni, zakonski zastupnik oštećenog, punomoćnik oštećenog, kao i sam veštak ili stručni savetnik.

Adverzijalni karakter i tri vida ispitivanja svedoka

Ispitivanje svedoka na glavnom pretresu je postavljeno na adverzijalan način. To znači da je u pitanju dokazna aktivnost koja primarno pripada strankama. Zakonik razlikuje tri vida ispitivanja svedoka:

  1. Osnovno ispitivanje:
    • To je prvo ispitivanje koje obavlja stranka koja je svedoka predložila (ili prva predložila).
    • Stranka ima bezuslovno pravo na osnovno ispitivanje svedoka kojeg je ona predložila.
  2. Unakrsno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon osnovnog ispitivanja i koje preduzima suprotna stranka.
    • Svrha: Usmireno je na pobijanje onih elemenata iskaza dobijenog tokom osnovnog ispitivanja koji su negativni po suprotnu stranku.
    • Stranka ima bezuslovno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka kojeg je pre toga osnovno ispitala suprotna stranka.
  3. Dodatno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon unakrsnog ispitivanja.
    • Za dodatno ispitivanje stranke nemaju bezuslovno pravo, već je ono u potpunosti usklađeno sa odobrenjem predsednika veća.

Pravila o redosledu postavljanja pitanja

Redosled postavljanja pitanja je formalno uređen u zavisnosti od toga ko je predložio izvođenje konkretnog dokaza:

  • Situacija A (Dokaz predložila jedna stranka): Ta stranka najpre vrši osnovno ispitivanje, nakon toga suprotna stranka vrši unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
  • Situacija B (Isti dokaz predložile obe stranke): Smatraće se da je dokaz predložila ona stranka čiji je predlog prvi zaveden u sudu (ta stranka prva vrši osnovno ispitivanje).
  • Situacija C (Ispitivanje odredio sud bez predloga stranaka): Redosled postavljanja pitanja je sledeći:
    1. predsednik i članovi veća,
    2. tužilac,
    3. optuženi i njegov branilac,
    4. veštak ili stručni savetnik.
  • Pravilo za oštećenog i njegovog punomoćnika: Oštećeni ili njegov zajednički zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno se primenjuju odredbe o saslušanju optuženog.

1. Zabrana pitanja i odgovora

  • Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno, ili se ne odnosi na predmet postupka.
  • Izuzetak: Pitanje koje se ne odnosi na predmet neće se zabraniti ako se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.

2. Sadržina nedozvoljenih pitanja

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na pretpostavci da je svedok izjavio nešto što zapravo nije izjavio;
  • pitanja koja predstavljaju navođenje na odgovor (sugestivna pitanja).

3. Posebna pravila za sugestivna pitanja (Izuzetak kod unakrsnog ispitivanja)

  • Pravilo: Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja odnosi se isključivo na osnovno i dodatno ispitivanje.
  • Izuzetak: Sugestivna pitanja (ona koja predstavljaju navođenje na odgovor) se mogu postavljati prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka na glavnom pretresu.

4. Kontrola odluke predsednika veća i uloga veća

  • Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora odluči celokupno veće.
  • Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, na izričit zahtev stranke u zapisnik će se obavezno uneti zabranjeno pitanje.

5. Dopunska pitanja predsednika veća

  • Predsednik veća može svedoku uvek (tokom bilo kog vida ispitivanja – osnovnog, unakrsnog ili dodatnog) postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su postavili drugi učesnici.

Postupanje u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza

Ukoliko svedok na glavnom pretresu iznese iskaz koji se razlikuje od onog koji je dao u nekoj prethodnoj fazi postupka (npr. u istrazi), shodno se primenjuju pravila koja važe za optuženog:

  1. Predsednik veća upozorava svedoka na uočenu razliku i pita ga za razloge odstupanja.
  2. Predsednik veća po potrebi, po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, donosi odluku da se raniji iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  3. Čitanje zapisnika na zahtev: Predsednik veća može nurediti da se deo zapisnika odmah pročita (naročito ako se iskaz svedoka doсловно unosi u zapisnik), a taj deo će se obavezno pročitati uvek kada to zahteva stranka ili branilac.

Specifična pravila za veštake: Upoznavanje sa sadržinom nalaza bez neposrednog ispitivanja

Veštak se ne mora obavezno neposredno ispitivati na glavnom pretresu, već se pod određenim uslovima može samo prezentovati rezultat veštačenja.

  • Uslovi za izostavljanje neposrednog ispitivanja: Veće može doneti odluku da se veštak ne poziva i ne ispituje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    • ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati (ili nisu potrebna) pojačana ili potpunija objašnjenja.
  • Procesne radnje u slučaju nepozivanja veštaka: Umesto neposrednog ispitivanja, veće donosi odluku da se:
    1. izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili
    2. da predsednik veća (ako oceni da je potrebno) ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
  • Mogućnost naknadnog ispitivanja: Nakon izvođenja drugih dokaza i izjašnjenja (primedbi) stranaka, veće može naknadno odrediti neposredno ispitivanje veštaka.

Izdvajanje nezakonitih dokaza tokom glavnog pretresa

Pravni režim nezakonitih dokaza i obaveza izdvajanja

  • Zabrana korišćenja: Na pravno nevaljanim (nezakonitim) dokazima ne može se zasnovati odluka suda o predmetu krivičnog postupka, niti bilo koje drugo relevantno pitanje tokom postupka.
  • Pravilo o spisima: Takvi dokazi, po pravilu, ne smeju uopšte da se nalaze u spisima krivičnog predmeta.
  • Obaveza izdvajanja: Ukoliko se u spisima predmeta ipak nađu materijali koji sadrže nezakonite dokaze, u Zakoniku je načelno propisano da se oni moraju izdvojiti na odgovarajući procesni način (odlukom suda u određenom funkcionalnom obliku) u svakoj fazi krivičnog postupka.

Donošenje odluke o izdvajanju na glavnom pretresu i predmet izdvajanja

  • Nadležnost i forma odluke: Tokom održavanja glavnog pretresa, veće donosi odluku o izdvajanju u formi rešenja.
  • Predmet izdvajanja (Zapisnici koji se moraju izdvojiti): Veće rešenjem odlučuje da se iz spisa izdvoje i odvojeno čuvaju:
    • Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pročitati iz zakonom predviđenih razloga za odstupanje od načela neposrednosti u objektivnom smislu (npr. situacija kada svedok na samom glavnom pretresu iznosi drugačiji iskaz u odnosu na onaj koji je prethodno dao u istrazi);
    • Zapisnici ili obaveštenja koji se prema opštim zajedničkim pravilima smatraju dokazno nevalidnim jer sadrže dokaze koji se po zakonu ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati odluka suda.

Pravni lek, tehničko postupanje i pravne posledice

  • Pravni lek: Protiv rešenja pretresnog veća o izdvajanju zapisnika ili obaveštenja dozvoljena je posebna žalba.
  • Postupanje nakon pravnosnažnosti: Kada rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, veće sprovodi sledeće tehničke i procesne radnje:
    • izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot;
    • predaje ih na čuvanje sudiji za prethodni postupak;
    • ovi materijali se čuvaju odvojeno od ostalih spisa.
  • Pravna posledica: Izdvojeni dokazi se u daljem toku postupka ne mogu razgledati niti koristiti.

Izuzetak: Opoziv rešenja o izdvajanju i naknadno izvođenje dokaza

Zakonik predviđa mogućnost da pretresno veće naknadno promeni svoj prvobitni stav u pogledu zakonitosti određenog dokaza.

  • Pravo na opoziv: Ako na osnovu izvedenih dokaza oceni da zapravo nije bilo mesta izdvajanju tog dokaza, veće može doneti odluku o opozivu rešenja o izdvajanju.
  • Pravna posledica: Nakon opoziva, veće donosi odluku da se konkretni dokaz ipak izvede na glavnom pretresu.
  • Kumulativni uslovi za opoziv:
    1. Opoziv se može izvršiti isključivo do završetka dokaznog postupka;
    2. Odluka se može doneti samo pod uslovom da protiv prvobitnog rešenja o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.

Završetak dokaznog postupka

Procesne dužnosti predsednika veća pre završetka dokaznog postupka

  • Obavezno propitivanje: Nakon što se izvede i poslednji predloženi dokaz, predsednik veća ima izričitu dužnost da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka.
  • Aktivna legitimacija: Inicijativu za dopunu dokaznog postupka u ovom trenutku mogu podneti stranke (tužilac i optuženi), branilac i oštećeni.

Kumulativni uslovi za formalni završetak dokaznog postupka

Predsednik veća formalno objavljuje da je dokazni postupak završen tek kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. niko od lica koja imaju pravo na dokaznu inicijativu nije predložio dopunu dokaznog postupka (ili je takav predlog podnesen, ali ga je sud odbio); i
  2. pretresno veće nije donelo odluku da se po sopstvenoj inicijativi izvede još neki dokaz.

Tok glavnog pretresa

22. jula 2026.

Krivični postupak se odlikuje sukcesivnim smenjivanjem različitih procesnih faza.

  • Karakteristika glavnog pretresa: Ovu osobinu ima i sam glavni pretres (kao suđenje u užem smislu i centralna faza postupka). On se sastoji od tačno određenih stadijuma koji teku od njegovog formalnog početka do formalnog završetka.

Osnovne procesne faze (tok) glavnog pretresa

Glavni pretres se odvija kroz sledećih osam sukcesivnih faza:

  1. Formalni početak glavnog pretresa;
  2. Uzimanje određenih podataka od optuženog i davanje potrebnih pouka optuženom i drugim pozvanim licima;
  3. Iznošenje optužbe;
  4. Izjašnjenje optuženog;
  5. Davanje uvodnih izlaganja;
  6. Dokazni postupak;
  7. Davanje završnih reči na glavnom pretresu;
  8. Formalni završetak glavnog pretresa.

Utvrđivanje identiteta optuženog i davanje pouka

Kada predsednik veća utvrdi prisustvo pozvanih lica (ili veće odluči da se pretres održi u odsustvu nekog lica, odnosno da o tome odluči kasnije), preduzimaju se sledeće radnje:

1. Utvrđivanje identiteta i ranije osuđivanosti

  • Predsednik veća poziva optuženog da iznese lične podatke radi utvrđivanja njegove istovetnosti.
  • Poziva ga da se izjasni o ranijoj osuđivanosti (ukoliko to nije učinio na pripremnom ročištu).
  • Izuzetak kod odbijanja: Ako optuženi odbije da da lične podatke, njegova istovetnost će se utvrditi na drugi adekvatan način.

2. Upozorenja i pouke optuženom

Predsednik veća upućuje optuženom sledeća upozorenja i pouke:

  • Upozorenje o dokazima: Da pažljivo prati tok pretresa i da je dužan da predloge za izvođenje dokaza iznese odmah ili u najkraćem roku po saznanju da su potrebni.
  • Pouka o procesnim pravima: Poučava ga o njegovom pravu da iznosi činjenice, predlaže dokaze, postavlja pitanja saoptuženom, svedocima, veštacima i stručnim savetnicima, te da stavlja primedbe i daje objašnjenja u vezi sa izvedenim dokazima.
  • Provera razumevanja: Predsednik veća je dužan da pita optuženog da li je razumeo pouku.
    • Ako optuženi izjavi da nije razumeo, predsednik veća mu je objašnjava na pogodan način.
    • Ako optuženi odbije da se izjasni da li je razumeo, uz prethodno upozorenje uzeće se (smatraće se) da je pouku razumeo.

Pouka oštećenom

  • Ako je oštećeni prisutan na glavnom pretresu, predsednik veća ga poučava o njegovim pravima u krivičnom postupku.
  • Ukoliko oštećeni do tog trenutka nije podneo imovinskopravni zahtev, predsednik veća ga upućuje da taj zahtev može postaviti u krivičnom postupku.

Postupanje sa pozvanim licima i obezbeđivanje neometanog dokazivanja

Nakon utvrđivanja istovetnosti optuženog, predsednik veća preduzima sledeće prostorne i preventivne mere u sudnici:

1. Upućivanje svedoka, veštaka i stručnih savetnika van sudnice

  • Svedoci: Predsednik veća ih upućuje van sudnice na mesto gde će sačekati poziv za ispitivanje.
  • Veštaci i stručni savetnici: Postupa se na isti način (upućuju se van sudnice).
    • Izuzetak: Neće se uputiti van sudnice ako predsednik veća oceni da je potrebno da prate tok glavnog pretresa.
  • Lica koja uvek ostaju u sudnici:
    • Svi optuženi ostaju u sudnici tokom celog glavnog pretresa.
    • Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu ispitani kao svedoci, oni se neće udaljiti iz sudnice.

2. Mere protiv koluzije (dogovaranja)

  • Predsednik veća može preduzeti potrebne mere za sprečavanje međusobnog dogovaranja svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Takođe, preduzimaju se mere za sprečavanje njihovog dogovaranja sa strankama, braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom.
Izuzetno udaljenje optuženog iz sudnice tokom ispitivanja
  • Uslovi (Pretpostavke): Veće može doneti odluku da se optuženi privremeno udalji iz sudnice u sledećim slučajevima:
    • ako saoptuženi ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu, ili
    • ako okolnosti ukazuju da prisustvo optuženog utiče na ova lica.
  • Procedura i zaštita prava na odbranu nakon povratka:
    • Po povratku optuženog u sudnicu, predsednik veća mu obavezno čita iskaz koji je dat u njegovom odsustvu.
    • Nakon čitanja, optuženi ima pravo da tom saoptuženom ili svedoku postavlja pitanja i da da primedbe na njihov iskaz.

Izlaganje optužbe i izjašnjavanje optuženog

I. Načini izlaganja optužbe na glavnom pretresu

Zakon propisuje dva alтернативно postavljena načina za procesnu prezentaciju optužnog akta:

  1. Čitanje optužnice (Opšte pravilo): Smatra se osnovnim načinom i predstavlja doslovno iznošenje njenog pisanog sadržaja „od reči do reči“.
  2. Usmeno izlaganje optužnice (Izuzetak): Sastoji se u prepričavanju njenog bitnog sadržaja, a dopušteno je isključivo uz posebnu dozvolu predsednika veća.
  3. Aktivna legitimacija: Optužbu na pretresu izlaže tužilac (javni tužilac, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac). Međutim, kod privatne tužbe, predsednik veća može dozvoliti tužiocu da je usmeno izloži umesto čitanja.
  4. Imovinskopravni zahtev: Oštećeni ga može postaviti na glavnom pretresu. Ako je oštećeni odsutan, a zahtev je prethodno podneo u pismenoj formi, taj zahtev će pročitati predsednik veća.

II. Izjašnjavanje optuženog o optužbi

Nakon što je optužba izložena, predsednik veća postavlja optuženom sledeća tri pitanja:

  1. Da li je optužbu razumeo?
    • Postupanje suda: Ako se predsednik veća uveri da je optuženi nije razumeo, dužan je da mu ponovo izloži njenu sadržinu na način koji je za njega najrazumljiviji.
  2. Da li želi da se izjasni o optužbi i o imovinskopravnom zahtevu (ako je podnesen)?
  3. Da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen?
    • Postupanje suda: Ako se uveri da optuženi ne razume šta priznanje znači, predsednik veća mu mora na najrazumljiviji način objasniti značenje i pravne posledice priznanja.

III. Pravna priroda izjašnjenja i pravila za saoptužene

  • Pravo na odbranu kao isključivo pravo: Odbrana i izjašnjenje predstavljaju isključivo pravo okrivljenog, a nikada njegovu dužnost.
  • Pravo na ćutanje: Iz ovoga proizilazi ključno pravilo da optuženi na glavnom pretresu nije dužan da se izjasni o optužbi niti je dužan da odgovara na postavljena pitanja.
  • Pravilo za saoptužene (saučesnike): Ako je optužnicom obuhvaćeno više lica, sa svakim od njih se postupa pojedinačno, i to prema redosledu iz optužnog akta (optužnice ili privatne tužbe).

Uvodna izlaganja stranaka na glavnom pretresu

I. Pojam, svrha i kontradiktorni karakter

  • Pojam: Uvodna izlaganja predstavljaju preliminarne i sažete govore stranaka i odbrane pre otpočinjanja same faze dokazivanja.
  • Procesna svrha: To je specifičan vid ostvarivanja načela kontradiktornosti pre nego što se uđe u dokazni postupak. Kroz uvodna izlaganja stranke predstavljaju predmet krivičnog postupka sa svog aspekta i izlažu svoje dokazne namere.

II. Fakultativni karakter i izuzetak od održavanja

  • Nisu obavezan stadijum: Uvodna izlaganja se neće održati na glavnom pretresu ukoliko su stranke već u ranoj fazi (na pripremnom ročištu) u potpunosti iznele svoje procesne i dokazne predloge.
  • Opšti redosled (ako se izlaganja održavaju): Predsednik veća najpre poziva tužioca, a nakon njega branioca (ili samog optuženog ako se brani sam).

III. Zakonom limitiran sadržaj i kontrola suda

  • Zahtev sažetosti: Uvodna izlaganja moraju biti sažeta.
  • Taksativno određen sadržaj: Stranke se u izlaganju mogu osvrnuti isključivo na sledeća tri pitanja:
    1. činjenice koje će biti predmet dokazivanja,
    2. izlaganje dokaza koje stranke nameravaju da izvedu,
    3. pravna pitanja o kojima će se tokom postupka raspravljati.
  • Procesno-disciplinska ovlašćenja predsednika veća: Predsednik veća ima pravo da:
    • uvodna izlaganja vremenski ograniči,
    • prekine stranku ili branioca ukoliko prekorače dozvoljeno vreme ili počnu da izlažu sadržaj koji izlazi iz zakonskih okvira.

IV. Uloga oštećenog nakon uvodnih izlaganja

  • Neposredno nakon što stranke i odbrana završe svoja uvodna izlaganja, oštećeni dobija reč.
  • Njegovo procesno ovlašćenje u ovom trenutku je ograničeno na to da može ukratko obrazložiti imovinskopravni zahtev.

Prekid i odlaganje glavnog pretresa

22. jula 2026.

Početak i trajanje glavnog pretresa

  • Pravna modifikacija početka:
    • Ranije rešenje: U skladu sa načelom akuzatornosti, glavni pretres je započinjao iznošenjem optužbe, odnosno čitanjem optužnog akta ovlašćenog tužioca (optužnice javnog tužioca, optužnice oštećenog kao supsidijarnog tužioca ili privatne tužbe).
    • Novo zakonsko rešenje: Glavni pretres započinje kada sud o tome donese formalnu odluku – rešenje da se glavni pretres održi.
  • Načelo vremenskog kontinuiteta: Postoji načelna tendencija da se glavni pretres odvija bez prekidanja. Pravilo je da se on održava neprekidno tokom radnog vremena jednog ili više uzastopnih radnih dana.
  • Pojam vremenskog diskontinuiteta: Usled zakonom predviđenih razloga (što predstavlja questio facti u svakom konkretnom slučaju), javljaju se odstupanja od kontinuiteta. Zakonik predviđa dva oblika vremenskog diskontinuiteta:
    1. prekid glavnog pretresa (kraći diskontinuitet),
    2. odlaganje glavnog pretresa (duži diskontinuitet).

Prekid glavnog pretresa

  • Definicija: Prekid glavnog pretresa predstavlja kraći vremenski diskontinuitet u njegovom održavanju.
  • Taksativno propisani razlozi: Do prekida dolazi u slučajevima posebno predviđenim u Zakoniku, kao i usled:
    1. potrebe za odmorom,
    2. isteka radnog vremena,
    3. pribavljanja određenih dokaza u kratkom roku,
    4. pripremanja optužbe ili odbrane,
    5. drugih opravdanih razloga.
  • Forma odluke i nadležnost: Prekid se određuje rešenjem koje donosi predsednik veća. U rešenju se obavezno određuju mesto i vreme nastavljanja pretresa.
  • Zakonski limiti trajanja prekida:
    • zbog odmora: najduže dva časa u toku jednog radnog dana,
    • zbog isteka radnog vremena: do narednog radnog dana,
    • iz ostalih zakonskih razloga: najduže 15 dana.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o prekidu glavnog pretresa žalba nije dozvoljena.
  • Pravne posledice u pogledu sastava veća i prekoračenja roka:
    • Prekinuti pretres se uvek nastavlja pred istim većem.
    • Prekoračenje roka: Ako se pretres ne može nastaviti pred istim većem ili ako prekid traje duže od 15 dana, primeniće se pravila koja važe za novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa.
    • Dužnost obaveštavanja: O prekidu koji traje duže od 15 dana (što je instruktivan rok), predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda.

Odlaganje glavnog pretresa

  • Definicija: Odlaganje glavnog pretresa predstavlja duži vremenski diskontinuitet u njegovom održavanju.
  • Taksativno propisani razlozi: Do odlaganja dolazi u slučajevima posebno predviđenim Zakonikom, kao i usled:
    1. potrebe da se izvedu novi dokazi koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku,
    2. nastupanja duševnog oboljenja, duševne poremećenosti ili druge teške bolesti kod optuženog (nakon učinjenog krivičnog dela) zbog koje ne može učestvovati u postupku,
    3. postojanja drugih smetnji da se glavni pretres uspešno sprovede.
  • Forma odluke i nadležnost: Odlaganje se izriče rešenjem pretresnog veća. U ovom rešenju se, po pravilu, određuju vreme i mesto nastavljanja pretresa.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o odlaganju glavnog pretresa žalba nije dozvoljena.
  • Dužnost obaveštavanja: O svakom odlaganju koje traje duže od 60 dana (što predstavlja instruktivni rok čije propuštanje ne povlači neposredne procesne sankcije), predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda.

Novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa

Maksimalni rokovi trajanja prekida (15 dana) i odlaganja imaju instruktivan karakter jer zakonodavac ne propisuje posebne procesne sankcije za njihovo propuštanje. Kod nastavljanja odloženog pretresa, ključna pravna činjenica jeste da li je došlo do promene u sastavu pretresnog veća, pri čemu se razlikuje položaj predsednika veća i sudije člana veća.

1. Nastavljanje pred istim većem (Bez promena)

  • Glavni pretres koji se drži pred istim većem nastaviće se kratkim izveštajem predsednika veća o toku ranijeg glavnog pretresa.

2. Izmena sastava veća usled promene sudije člana veća

  • Opšte pravilo: Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova.
  • Izuzetak: Veće može, nakon izjašnjenja stranaka, doneti rešenje da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo. Umesto toga se:
    • vrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima sa ranijeg glavnog pretresa, ili
    • predsednik veća ukratko iznosi sadržinu tih izjava ili ih čita.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja veća žalba nije dozvoljena.

3. Izmena predsednika veća

  • Opšte pravilo: Glavni pretres mora početi iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni.
  • Izuzetak: Pretresno veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, već da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima, odnosno da ih predsednik veća ukratko iznese ili pročita.
  • Uslovi za primenu izuzetka: Da bi se primenio ovaj izuzetak kod promene predsednika veća, odluka se mora doneti usled sledećih alternativno propisanih razloga:
    1. zbog proteka vremena,
    2. radi zaštite svedoka,
    3. iz drugih važnih razloga.
  • Pravni lek (Ključna razlika): Protiv ovog rešenja pretresnog veća (za razliku od situacije kada se menja običan član veća) dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće.

Odnos prema načelu neposrednosti

  • Odstupanje od načela neposrednosti: Svako čitanje zapisnika o ranije datim iskazima svedoka i veštaka umesto njihovog usmenog saslušanja predstavlja odstupanje (izuzetak) od načela neposrednosti u objektivnom smislu. Prema tom načelu, sud donosi presudu isključivo na osnovu dokaza koji su neposredno pred njim izvedeni na glavnom pretresu.
  • Kvalitativna razlika u stepenu odstupanja: Zakon pravi jasnu razliku između čitanja dve vrste zapisnika:
    1. Čitanje zapisnika sa ranijeg glavnog pretresa: Predstavlja manje „radikalan“ izuzetak jer se radi o sudski izvedenim dokazima koji su već jednom bili dati neposredno pred sudom (pretresnim većem u drugom sastavu).
    2. Čitanje zapisnika o iskazima datim u istrazi: Predstavlja teži oblik odstupanja jer se čitaju iskazi iz ranijih, vansudskih faza postupka u kojima je dokaze izvodio javni tužilac (tzv. nesudski dokazi).

Rukovođenje glavnim pretresom

22. jula 2026.

Rukovođenje glavnim pretresom podrazumeva preduzimanje svih potrebnih aktivnosti koje omogućavaju tok glavnog pretresa i ostvarivanje njegove osnovne procesne svrhe. Svrha se ogleda u tome da se tokom suđenja (kao „suđenja u užem smislu“) razjasne sva relevantna pitanja u vezi sa predmetom krivičnog postupka, omogući subjektima da ostvare svoja prava i ispune dužnosti, te izvedu dokazi neophodni za utvrđivanje činjeničnog stanja na osnovu kojeg sud donosi odluku.

  • Funkcionalna nadležnost:
    • Predsednik veća: Ima osnovnu rukovodeću ulogu na glavnom pretresu.
    • Pretresno veće: Ima kontrolnu funkciju u odnosu na pojedine odluke predsednika veća i odlučuje o drugim važnim pitanjima u zbornom sastavu.
    • Sudija pojedinac: U skraćenom postupku donosi sve odluke, uključujući i one koje u opštem postupku spadaju u nadležnost veća.
  • Osnovni procesni oblici: Aktivnosti rukovođenja se ispoljavaju kroz:
    1. radnje u okviru ovlašćenja predsednika veća;
    2. radnje koje vrši pretresno veće;
    3. radnje kojima se održava red na glavnom pretresu i sankcionišu delikti učinjeni tokom suđenja.
Podela nadležnosti između predsednika veća i pretresnog veća

1. Ovlašćenja predsednika veća

Predsednik veća rukovodi glavnim pretresom tokom zasedanja i na samom pretresu, pri čemu ima sledeća ovlašćenja:

  • utvrđuje da li je veće sastavljeno u skladu sa Zakonikom i da li postoje razlozi za obavezno izuzeće članova veća i zapisničara;
  • utvrđuje ispunjenost pretpostavki za održavanje glavnog pretresa;
  • stara se o održavanju reda i primeni mera za sprečavanje remećenja reda u sudnici;
  • stara se da postupak teče bez odugovlačenja i razmatranja nebitnih pitanja koja ne doprinose svestranom raspravljanju;
  • odlučuje o odstupanju od redovnog toka postupka usled posebnih okolnosti (broj optuženih, vrsta dela, obim dokaza);
  • daže reč članovima veća, strankama, braniocu, oštećenom, zajedničkom zastupniku, punomoćniku, svedoku, veštaku i stručnom savetniku;
  • odlučuje o predlozima stranaka o kojima ne odlučuje veće;
  • daje nalog stranci da predloži dopunske dokaze;
  • prenosi u zapisnik sadržaj rada i celokupan tok glavnog pretresa;
  • preduzima početne mere za zaštitu svedoka.

2. Ovlašćenja pretresnog veća

Pretresno veće tokom glavnog pretresa donosi odluke o:

  • predlozima o kojima ne postoji saglasnost stranaka, kao i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik veća nije prihvatio;
  • prigovoru protiv mera predsednika veća koje se odnose na rukovođenje glavnim pretresom;
  • zabrani snimanja pojedinih delova glavnog pretresa iz opravdanih razloga, bez obzira na opštu dozvolu za optičko snimanje;
  • udaljenju iz sudnice, isključenju branioca ili punomoćnika, te o nastavljanju, prekidu ili odlaganju glavnog pretresa radi održavanja reda;
  • izvođenju dopunskih dokaza radi otklanjanja protivrečnosti ili nejasnoća, ako je to neophodno za svestrano raspravljanje.
  • Forma odluke: Rešenja pretresnog veća se uvek javno objavljuju i unose u zapisnik uz kratko obrazloženje.
Zaštita ugleda suda i održavanje reda u sudnici

1. Opšte dužnosti i pravila ponašanja

  • Obaveza zaštite: Sud je dužan da svoj ugled i bezbednost, kao i ugled i sigurnost stranaka i učesnika, zaštiti od uvrede, pretnje i bilo kog drugog napada.
  • Pravilo ustajanja: Svi prisutni u sudnici dužni su da ustanu prilikom ulaska i izlaska sudije ili članova veća. Takođe, stranke i učesnici dužni su da ustanu kada se obraćaju sudu, osim ako je to opravdano nemoguće ili se saslušanje vrši na drugi način.
  • Upozorenje predsednika veća: Odmah nakon otvaranja zasedanja, predsednik veća po potrebi upozorava prisutne na pristojno ponašanje i nesmetanje rada suda.
  • Zabrana nošenja oružja: Niko od prisutnih (osim lica koja obezbeđuju sud i okrivljenog) ne sme nositi oružje ili opasno oruđe. Predsednik veća može narediti pretresanje prisutnih radi provere ove zabrane.

2. Mere protiv kršenja procesne discipline

Ako optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, stručni savetnik, prevodilac, tumač ili drugo prisutno lice narušava red (ne poštuje naređenja ili vređa dostojanstvo suda), primenjuje se sledeći redosled mera:

  • Opomena: Predsednik veća najpre izriče opomenu licu koje krši red.
  • Novčana kazna (Supsidijarna mera): Ako opomena ne urodi plodom i lice nastavi da narušava red, predsednik veća ga kažnjava novčanom kaznom do 150.000 dinara.

3. Poseban režim za javnog tužioca i advokate

  • Javni tužilac: S obzirom na svojstvo državnog organa, javni tužilac (ili zamenik) ne može biti kažnjen novčanom kaznom. U slučaju da on narušava red, predsednik veća postupa na jedan od dva alternativna načina:
    1. izveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, ili
    2. prekida glavni pretres i od nadležnog tužioca zahteva da odmah odredi drugo lice koje će zastupati optužnicu.
  • Advokati (Branilac ili punomoćnik): Kada se zbog narušavanja reda novčano kazni advokat, predsednik veća o tome obavezno obaveštava nadležnu advokatsku komoru, koja ima dužnost da izvesti sud o preduzetim merama.
Mere za sprečavanje odugovlačenja postupka
  • Dužnost suda: Sud ima izričitu obavezu da spreči svako nepotrebno odugovlačenje krivičnog postupka.
  • Odugovlačenje od strane advokata i stranaka: Braniocu, oštećenom, zajedničkom zastupniku, punomoćniku, oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu koji preduzima radnje očigledno usmerene na odugovlačenje postupka, veće izriče opomenu.
    • O opomeni izrečenoj advokatu predsednik veća obaveštava nadležnu advokatsku komoru koja mora obavestiti sud o preduzetim merama.
  • Odugovlačenje od strane tužioca: O neblagovremenom ili neodgovarajućem postupanju javnog tužioca kojim se uzrokuje odugovlačenje, predsednik veća izveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca (uz njihovu obavezu da izveste sud o merama).

Udaljenje iz sudnice i isključenje iz krivičnog postupka

Ukoliko opomene i novčane kazne ne daju rezultate, zakon predviđa mogućnost fizičkog udaljenja lica iz sudnice ili potpunog isključenja iz postupka.

1. Udaljenje optuženog iz sudnice

  • Privremeno udaljenje: Ako su prethodne mere bezuspešne, veće može narediti da se optuženi udalji iz sudnice tokom preduzimanja određene dokazne radnje.
  • Udaljenje do kraja dokaznog postupka: Ako optuženi po povratku nastavi da remeti red, veće ga udaljava do kraja dokaznog postupka. U tom slučaju se određuje (ako postoje tehničke mogućnosti) da optuženi prati tok suđenja iz posebne prostorije putem audio-video prenosa.
  • Obaveze suda u odsustvu tehničkih sredstava: Ako nema mogućnosti video-prenosa, predsednik veća je dužan da pre završetka dokaznog postupka preduzme sledeće korake:
    1. obavesti optuženog o toku dokaznog postupka za vreme njegovog odsustva;
    2. upozna ga sa iskazima saokrivljenih;
    3. omogući mu da pročita zapisnike o tim iskazima (ako optuženi to zahteva);
    4. pozove optuženog da se izjasni o optužbi (ako to nije učinio ranije).
  • Udaljenje do završetka glavnog pretresa: Ako optuženi i nakon ponovnog povratka nastavi da narušava red, veće ga može udaljiti do završetka glavnog pretresa. Tada mu predsednik veća ili sudija član veća saopštava presudu u prisustvu zapisničara.
  • Obavezno postavljanje branioca: Ako optuženi koji nema branioca bude udaljen iz sudnice, predsednik suda mu obavezno postavlja branioca po službenoj dužnosti.

2. Udaljenje neoficijelnog tužioca (Privatni tužilac i oštećeni kao tužilac)

  • Ako ova lica (ili njihovi zakonski zastupnici) nakon izrečene kazne nastave sa narušavanjem reda, veće ih može udaljiti iz sudnice do kraja dokaznog postupka.
  • Pravna posledica: Sud im za dalji tok postupka postavlja punomoćnika. Ako postavljanje nije moguće izvršiti odmah bez štete po njihove interese, glavni pretres se prekida ili odlaže.

3. Udaljenje publike i ostalih lica

  • Bilo koje drugo lice može biti udaljeno ako nastavi da narušava red posle opomene ili kazne (udaljenje se može izreći istovremeno sa novom novčanom kaznom).
  • Veće može narediti udaljenje celokupne publike (svih prisutnih građana) ukoliko se red ne može obezbediti drugim merama.

4. Isključenje branioca ili punomoćnika iz krivičnog postupka

  • Pojam: To je mera kojom se licu koje vrši funkciju stručne pomoći (branilac ili punomoćnik) zabranjuje dalje učešće u postupku u tom procesnom svojstvu, zbog grubog kršenja discipline ili ometanja postupka. Ova mera se nikada ne može primeniti prema strankama.
  • Uslov: Da branilac ili punomoćnik nastave sa narušavanjem reda i nakon što su prethodno već bili sankcionisani (kažnjeni).
  • Pravne posledice i obaveze suda:
    • Veće ih isključuje iz postupka, poziva stranku da uzme drugog branioca/punomoćnika i o tome obaveštava nadležnu advokatsku komoru.
    • Prekid ili odlaganje: Ako optuženi/oštećeni ne mogu odmah uzeti drugog zastupnika bez štete po svoje interese, ili u slučaju obavezne odbrane sud ne može odmah postaviti novog branioca po službenoj dužnosti bez štete za odbranu, glavni pretres se prekida ili odlaže.
    • Izuzetak: Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac ne uzme drugog punomoćnika, veće može odlučiti da se pretres nastavi bez njega ako nađe da odsustvo nije štetno za interese te stranke.
Pravni lekovi protiv odluka o održavanju reda

Sve odluke donete radi održavanja reda i upravljanja glavnim pretresom unose se u zapisnik sa obrazloženjem. Pravo na žalbu je strogo ograničeno:

  • Dozvoljena posebna žalba (sa suspenzivnim dejstvom na izvršenje kazne):
    • Protiv rešenja o novčanoj kazni.
    • Pravo opoziva: Pre nego što žalbu dostavi drugostepenom sudu, pretresno veće može samo opozvati rešenje o kažnjavanju.
  • Dozvoljena žalba (bez suspenzivnog dejstva – ne zadržava izvršenje):
    • Protiv rešenja o udaljavanju okrivljenog iz sudnice (do kraja dokaznog postupka ili do završetka pretresa).
    • Protiv rešenja o isključenju branioca iz postupka.
  • Žalba nije dozvoljena (isključena):
    • Protiv rešenja o udaljavanju ili isključenju punomoćnika (posebna žalba nije dopuštena).
    • Protiv svih drugih odluka o merama za održavanje reda i upravljanje glavnim pretresom.
Delikti i krivična dela učinjena na glavnom pretresu

Ukoliko ponašanje u sudnici preraste u krivično delo, sud preduzima sledeće korake:

  • Opšti režim (Delo koje se goni po službenoj dužnosti): Ako optuženi ili bilo koje drugo lice na glavnom pretresu učini krivično delo, predsednik veća o tome obaveštava nadležnog javnog tužioca.
  • Poseban režim za davanje lažnog iskaza (Svedok, veštak ili stručni savetnik):
    • Predsednik veća nalaže sastavljanje posebnog zapisnika o iskazu tog lica.
    • Zapisnik moraju potpisati predsednik veća i ispitano lice (svedok, veštak, stručni savetnik).
    • Ukoliko lice odbije potpisivanje, predsednik veća to konstatuje u zapisniku uz navođenje razloga odbijanja.
    • Zapisnik se odmah dostavlja nadležnom javnom tužiocu.
  • Pravni karakter: Ovi oblici zvaničnog obaveštavanja javnog tužioca praktično predstavljaju krivičnu prijavu u sui generis smislu.