Ročište za izricanje krivične sankcije

27. jula 2026.

1. Pojam, pravna priroda i svrha

  • Definicija: Ročište za izricanje krivične sankcije predstavlja izrazito sumarnu, maksimalno skraćenu i uprošćenu formu krivičnog postupka.
  • Suština instituta: Ovaj postupak omogućava krivično sankcionisanje pod posebnim uslovima bez održavanja glavnog pretresa i uobičajenog dokazivanja predmeta optužbe.
  • Svrha: Brzo i sumarno okončanje postupka. Glavni motiv za okrivljenog da prihvati ovu formu jeste posebno kazneno limitiranje koje zakon predviđa za ove slučajeve.

2. Uslovi za pokretanje postupka

Da bi javni tužilac mogao da predloži održavanje ovog ročišta, moraju se ispuniti sledeći kumulativni uslovi:

  1. Težina krivičnog dela: Postupak se može voditi samo za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
  2. Procesna inicijativa: Javni tužilac mora podneti zahtev za održavanje ročišta u okviru samog optužnog predloga.
  3. Faktička procena tužioca: Javni tužilac procenjuje da, s obzirom na složenost predmeta i prikupljene dokaze (a naročito u slučaju hapšenja okrivljenog pri izvršenju krivičnog dela ili njegovog priznanja), održavanje glavnog pretresa nije potrebno.

3. Kazneno limitiranje (Predlog sankcije od strane javnog tužioca)

Zakonik o krivičnom postupku razlikuje dve situacije u pogledu granica kažnjavanja koje tužilac može predložiti sudu:

A. Situacija I (krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do pet godina)

Ovaj limit se primenjuje ako je okrivljeni priznao da je učinio krivično delo. Javni tužilac može predložiti:

  • kaznu zatvora u trajanju do dve godine;
  • novčanu kaznu do 240 dnevnih iznosa, odnosno do 500.000 dinara;
  • uslovnu osudu sa utvrđivanjem kazne zatvora do jedne godine ili novčane kazne do 180 dnevnih iznosa (odnosno do 300.000 dinara), uz vreme proveravanja do pet godina.

B. Situacija II (krivična dela sa propisanom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine)

U ovom slučaju javni tužilac može predložiti sledeće sankcije:

  • kaznu zatvora u trajanju do jedne godine;
  • novčanu kaznu do 180 dnevnih iznosa, odnosno do 300.000 dinara;
  • kaznu rada u javnom interesu do 240 časova;
  • kaznu oduzimanja vozačke dozvole u trajanju do jedne godine;
  • uslovnu osudu sa utvrđivanjem kazne zatvora do jedne godine ili novčane kazne do 180 dnevnih iznosa (odnosno do 300.000 dinara), uz vreme proveravanja do tri godine (sa ili bez zaštitnog nadzora);
  • sudsku opomenu.

4. Postupanje sudije pojedinca po prijemu zahteva

Sudija pojedinac odmah po prijemu optužnog predloga i nakon što utvrdi da je sud nadležan (te da nema osnova za odbacivanje ili odbijanje samog optužnog predloga), ispituje da li je zahtev podnet u skladu sa zakonom. Donosi jednu od dve odluke:

A. Naredba o određivanju glavnog pretresa

Sudija odbija predlog za ročište i zakazuje glavni pretres u sledećim slučajevima:

  • ako se zahtev ne odnosi na krivično delo u pogledu kojeg je dozvoljena ova sumarna forma;
  • ako je predložena kazna ili sankcija koja po zakonu nije dopuštena;
  • ako složenost predmeta i prikupljeni dokazi ukazuju na to da je glavni pretres ipak neophodan.
  • Dostavljanje: Okrivljenom i braniocu se dostavlja prepis optužnog predloga, ali bez zahteva za održavanje ročišta.

B. Naredba o određivanju ročišta za izricanje krivične sankcije

Sudija donosi ovu naredbu ukoliko smatra da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

5. Priprema i tok ročišta

Priprema ročišta i dostavljanje poziva

  • Rok za održavanje: Ročište se održava u roku od 15 dana od dana donošenja naredbe (instruktivan rok).
  • Lica koja se pozivaju: Pozivaju se stranke i branilac, uz dostavljanje optužnog predloga.
  • Minimalni rok za pripremu: Poziv se optuženom mora dostaviti tako da između dostavljanja i ročišta ostane najmanje pet dana.
  • Upozorenje i suđenje u odsustvu: Optuženi se u pozivu upozorava da će se ročište održati u njegovom odsustvu ako je uredno pozvan, kao i u odsustvu branioca ako odbrana nije obavezna.

Faze u toku ročišta

  1. Izlaganje javnog tužioca: Tužilac sažeto izlaže dokaze kojima raspolaže i predlaže vrstu i meru krivične sankcije.
  2. Izjašnjenje optuženog: Sudija poziva optuženog da se izjasni o navodima i predlogu tužioca.
  3. Upozorenje sudije: Pre izjašnjenja, sudija obavezno upozorava optuženog da u slučaju saglašavanja sa predlogom javnog tužioca gubi pravo na podnošenje prigovora i izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude.

6. Odluke suda nakon ročišta

Odmah po završetku ročišta, sudija postupa na jedan od dva alternativna načina:

1) Donošenje osuđujuće presude

Donosi se ako je ispunjen jedan od dva uslova:

  • Saglasnost: Optuženi se na ročištu saglasio sa predlogom javnog tužioca (što predstavlja implicitno priznanje dela).
  • Neodazivanje: Optuženi se, iako uredno pozvan, nije odazvao na ročište.

2) Donošenje naredbe o održavanju glavnog pretresa

Donosi se ako:

  • Optuženi odbije da se saglasi sa predlogom javnog tužioca.
  • Sudija oceni da predlog javnog tužioca nije prihvatljiv.

7. Sistem pravnih lekova protiv presude

Zakon predviđa specifičan sistem pravne zaštite u zavisnosti od osnova na kojem je osuđujuća presuda doneta:

A. Slučaj kada je presuda doneta zbog SAGLASNOSTI optuženog

  • Pravilo: Protiv ove presude optuženi i njegov branilac ne mogu podneti prigovor niti izjaviti žalbu. Presuda po dostavljanju odmah postaje pravnosnažna.

B. Slučaj kada je presuda doneta zbog NEODAZIVANJA optuženog

  • Pravni lek: Optuženi i njegov branilac imaju pravo da podnesu prigovor.
  • Rok: Prigovor se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude.
  • Dejstvo prigovora: Ako je blagovremen i dozvoljen, prigovor po automatizmu stavlja presudu van snage i usmerava postupak na klasični skraćeni postupak.

Postupak po prigovoru i posledice

  • Odbacivanje prigovora: Ako je prigovor neblagovremen ili nedozvoljen, sudija ga odbacuje rešenjem, protiv kog je dozvoljena žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće.
  • Prihvatanje prigovora: Ako je prigovor uredan, sudija pojedinac naredbom zakazuje glavni pretres.
  • Izuzetak od pravila o zabrani reformatio in peius: Na ovom glavnom pretresu sudija nije vezan predlogom javnog tužioca u pogledu krivične sankcije, niti je vezan zabranom preinačenja na štetu optuženog (reformatio in peius).

Skraćeni postupak

27. jula 2026.

Skraćeni postupak je posebna vrsta krivičnog postupka koja se primenjuje za lakša krivična dela. Pravila skraćenog postupka predstavljaju lex specialis u odnosu na opšti krivični postupak. Ukoliko ovim odredbama nešto nije posebno propisano, shodno se primenjuju opšte odredbe Zakonika o krivičnom postupku (lex generalis).

1. Predmet skraćenog postupka i sastav suda

  • Stvarna nadležnost (predmet): Skraćeni postupak se vodi isključivo za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina.
  • Sastav suda: Postupak u prvom stepenu vodi sudija pojedinac. Ovo pravilo predstavlja direktan izuzetak od načela zbornosti krivičnog suda.

2. Ograničenje ocene mesne nadležnosti

  • Pravilo: Sud se ne može oglasiti mesno nenadležnim, niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti, nakon što nastupi određeni procesni momenat.
  • Vremenska granica: To ograničenje nastupa posle zakazivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije.

3. Odustanak javnog tužioca i prava oštećenog

Zakon pravi jasnu razliku između odustanka u zavisnosti od procesnog stadijuma u kojem je izjavljen, što direktno utiče na prava oštećenog da nastavi gonjenje.

A. Odustanak od krivičnog gonjenja

  • Vremenski okvir: Javni tužilac može doneti ovu odluku do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije.
  • Pravo oštećenog: Oštećeni u ovom slučaju nema pravo da preuzme gonjenje i postane supsidijarni tužilac.
  • Pravni lek: Protiv ove odluke oštećeni može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

B. Odustanak od optužbe

  • Vremenski okvir: Javni tužilac može odustati od optužbe od trenutka određivanja glavnog pretresa pa sve do njegovog završetka (odnosno do završetka ročišta za izricanje krivične sankcije).
  • Pravo oštećenog: U ovom slučaju oštećeni može da preuzme krivično gonjenje i nastupi u ulozi supsidijarnog tužioca.

4. Pritvor u skraćenom postupku

Zakonski uslovi za određivanje

Pritvor se može odrediti isključivo ako su ispunjeni kumulativni uslovi:

  1. Opšti uslov: Postojanje osnovane sumnje da je lice učinilo krivično delo.
  2. Posebni uslov: Postojanje nekog od alternativno propisanih opštih pritvorskih osnova:
    • opasnost od skrivanja ili bekstva okrivljenog,
    • opasnost od dokazne opstrukcije,
    • preventivni razlozi,
    • slučaj kada je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža, a određivanje pritvora je opravdano usled posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Trajanje pritvora pre podnošenja optužnog predloga

  • Opšti rok: Pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali najduže 30 dana.
  • Izuzetak (produženje roka): Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može produžiti najviše za još 30 dana.
    • Dodatni uslovi za produženje: Potreban je obrazloženi predlog javnog tužioca i to isključivo radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni u prvobitnom roku.

Odlučivanje i pravni lek

  • Donosilac odluke: Pritvor se određuje rešenjem sudije pojedinca.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba vanpretresnom veću.
  • Dejstvo žalbe: Žalba nema suspenzivno dejstvo (ne zadržava izvršenje rešenja).

Pritvor u kasnijim fazama postupka

  • Nakon podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude: Shodno se primenjuju opšta pravila o pritvoru nakon podnošenja optužnice, uz posebnu obavezu da je vanpretresno veće dužno da na svakih 30 dana ispita da li i dalje postoje razlozi za pritvor.
  • Nakon izricanja prvostepene presude: Shodno se primenjuju opšte zakonske odredbe koje uređuju pritvor posle izricanja presude.

Optuženje u skraćenom postupku

Skraćeni postupak predstavlja specifičan i pojednostavljen procesni okvir u okviru krivičnog procesnog prava Srbije. Faza optuženja u ovom postupku ima niz specifičnosti koje je razlikuju od opšteg (redovnog) krivičnog postupka.

1. Pokretanje postupka i osnovni materijalni uslov

Procesni akti za pokretanje postupka

Zavisno od vrste krivičnog dela, odnosno od vrste ovlašćenog tužioca koji preduzima krivično gonjenje, skraćeni postupak se alternativno pokreće na osnovu dva akta:

  • Optužnog predloga javnog tužioca (za dela koja se gone po službenoj dužnosti).
  • Privatne tužbe privatnog tužioca (za dela koja se gone po privatnoj tužbi).

Materijalni uslov za optuženje

Bez obzira na to koji se od ova dva optužna akta podnosi, materijalni uslov za optuženje jeste postojanje opravdane sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Zabrana vođenja istrage

  • Suština pravila: U skraćenom postupku nije moguće vođenje istrage.
  • Postupanje javnog tužioca: Pre nego što donese odluku da li će podneti optužni predlog ili odbaciti krivičnu prijavu, javni tužilac ne može sprovoditi celovitu istragu, već ima pravo da u najkraćem roku preduzme samo određene dokazne radnje.

2. Zaštita oštećenog u slučaju neaktivnosti javnog tužioca

Zakon predviđa poseban mehanizam zaštite oštećenog lica koje je podnelo krivičnu prijavu:

  • Uslov: Ukoliko javni tužilac u roku od šest meseci od dana kada je primio prijavu ne podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je prijavu odbacio.
  • Pravo oštećenog: Oštećeni ima pravo da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

3. Sadržaj optužnog akta (član 496 ZKP)

Optužni predlog i privatna tužba podnose se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog. Oba akta imaju identičan sadržaj i sastoje se od obaveznih i fakultativnih elemenata.

A. Obavezni elementi optužnog akta

Svaki optužni predlog i privatna tužba moraju obavezno sadržati sledećih šest elemenata:

  1. Ime i prezime okrivljenog sa njegovim ličnim podacima (ukoliko su ti podaci poznati).
  2. Kratak opis dela.
  3. Zakonski naziv krivičnog dela.
  4. Označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres.
  5. Predlog dokaza koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz precizno naznačenje koje činjenice se imaju dokazivati i kojim konkretno od predloženih dokaza.
  6. Predlog vrste i mere krivične sankcije, kao i drugih mera čije se izricanje traži od suda.

B. Fakultativni elementi optužnog akta

Zakon predviđa mogućnost unošenja i dodatnih elemenata, zavisno od potreba konkretnog predmeta:

  • Predlog za određivanje pritvora: Procesna inicijativa za određivanje ove mere prinude. Ako se okrivljeni već nalazio u pritvoru tokom sprovođenja dokaznih radnji, u optužnom aktu se obavezno naznačuje koliko je vremena proveo u pritvoru.
  • Predlog za zakazivanje ročišta za izricanje krivične sankcije: Ako javni tužilac smatra da na osnovu prikupljenih dokaza nije potrebno održavanje glavnog pretresa, on može predložiti ovu još sumarizovaniju procesnu formu.

4. Ispitivanje optužnog akta od strane sudije pojedinca

Ispitivanje optužnog akta vrši sudija pojedinac odmah po prijemu. Ono se sprovodi kroz dva sukcesivna stadijuma:

  1. Ispitivanje formalnog sadržaja (provera da li akt sadrži sve zakonom propisane obavezne elemente).
  2. Ispitivanje u meritornom (suštinskom) smislu (provera osnovanosti navoda i ispunjenosti materijalnih uslova), koje se vrši tek kada se ustanovi da je akt formalno ispravan.

Stadijum I: Formalno ispitivanje i otklanjanje nedostataka

Ako sudija pojedinac utvrdi da optužni akt nije propisno sastavljen, primenjuje se sledeća procedura:

  • Vraćanje na ispravku: Sudija vraća akt tužiocu (javnom ili privatnom) sa nalogom da u roku od tri dana ispravi uočene nedostatke.
  • Produženje roka: Na zahtev tužioca, a iz opravdanih razloga, sudija može produžiti ovaj rok.
  • Pravne posledice propuštanja roka:
    • Ako javni tužilac ne ispravi nedostatke u određenom roku, sudija donosi rešenje kojim se optužni predlog odbacuje.
    • Ako privatni tužilac ne ispravi nedostatke u roku, smatra se da je odustao od gonjenja, pa se privatna tužba rešenjem odbija.

Stadijum II: Suštinsko (meritorno) ispitivanje

Ukoliko je optužni akt formalno ispravan, sudija pojedinac pristupa ispitivanju sledećih pitanja:

  1. Da li je sud pred kojim je pokrenut postupak nadležan za suđenje.
  2. Da li je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari radi ispitivanja osnovanosti optužbe.
  3. Da li postoje zakonski razlozi za odbacivanje ili odbijanje optužnog akta.

5. Posebna pravila u stadijumu suštinskog ispitivanja

A. Odluka o mesnoj ili stvarnoj nenadležnosti

Ukoliko sudija pojedinac utvrdi da je za suđenje nadležan neki drugi sud, on donosi rešenje kojim se oglašava nenadležnim i po njegovoj pravnosnažnosti ustupa predmet nadležnom sudu.

B. Bolje razjašnjenje stanja stvari

Ukoliko sudija oceni da raspoložive informacije nisu dovoljne za ocenu osnovanosti optužnog akta, pokreće se sledeći mehanizam:

  • Nalog suda: Sudija nalaže o ovlašćenom tužiocu da preduzme određene dokazne radnje ili prikupi dodatne dokaze.
  • Rok za postupanje: Tužilac je dužan da naložene radnje preduzme u roku od 30 dana od dana saopštavanja odluke. Ovaj rok sudija može produžiti na zahtev tužioca iz opravdanih razloga.
  • Pravna priroda roka i posledice propuštanja:
    • Za javnog tužioca: Rok ima instruktivan karakter. Ako javni tužilac propusti rok, dužan je da o razlozima propuštanja obavesti neposredno višeg javnog tužioca.
    • Za privatnog tužioca: Rok ima prekluzivan karakter. Ako privatni tužilac propusti ovaj rok, zakonska je pretpostavka da je odustao od gonjenja, usled čega se privatna tužba rešenjem odbija.

6. Odluke suda povodom optužnog akta

Nakon sprovedenog ispitivanja, sudija pojedinac može doneti jednu od sledeće tri odluke:

1) Rešenje o odbacivanju optužnog akta

Donosi se iz formalnih razloga ako se utvrdi postojanje nekog od sledećih alternativnih uslova:

  • ako nema zahteva ovlašćenog tužioca,
  • ako ne postoji potreban predlog ili odobrenje za krivično gonjenje,
  • ako postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje.

2) Rešenje o odbijanju optužnog akta

Donosi se iz materijalno-pravnih razloga (meritorno) kada sudija utvrdi da nema mesta optužbi zbog postojanja razloga koji bi u opštem postupku doveli do obustave postupka. To su situacije kada:

  • delo koje je predmet optužbe nije krivično delo,
  • je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja,
  • postoje drugi zakonski osnovi koji trajno isključuju gonjenje.
  • Napomena: Ovo rešenje se obavezno dostavlja, uz kratko obrazloženje, javnom ili privatnom tužiocu, kao i okrivljenom.

3) Naredba o održavanju glavnog pretresa

  • Suština: U skraćenom postupku se ne donosi formalno rešenje o potvrđivanju optužnog akta (za razliku od opšteg postupka gde se potvrđuje optužnica).
  • Uslov: Ukoliko sudija pojedinac nije odbacio niti odbio optužni akt, niti se oglasio nenadležnim, on donosi naredbu o održavanju glavnog pretresa.

Medijacija u skraćenom postupku

1. Pojam i pravna priroda

  • Definicija: Medijacija predstavlja osobenu procesnu formu posredovanja između privatnog tužioca (koji je oštećeni „neoficijelnim“ krivičnim delom) i okrivljenog.
  • Svrha i karakter: Ovaj institut predstavlja specifičan vid tzv. restorativnog pravosuđa.
  • Procesni okvir: Primena medijacije je rezervisana isključivo za skraćeni postupak koji se pokreće i vodi na osnovu podnete privatne tužbe.

2. Pokretanje i inicijalna faza postupka

  • Vremenski okvir: Sudija pokreće ovu procesnu inicijativu pre određivanja glavnog pretresa.
  • Radnja sudije: Sudija upućuje poziv privatnom tužiocu i okrivljenom da određenog dana dođu u sud radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije.
  • Dostavljanje akata: Okrivljenom se uz poziv obavezno dostavlja i prepis privatne tužbe.

3. Procesne posledice neopravdanog nedolaska na ročište

Zakon predviđa stroge i dijametralno različite posledice za stranke koje se ne odazovu na uredno dostavljen poziv:

  • Nedolazak privatnog tužioca: Ako se privatni tužilac ne odazove, a izostanak ne opravda, primenjuje se fikcija odustanka – sudija donosi rešenje o odbijanju privatne tužbe.
  • Nedolazak okrivljenog: Ako se okrivljeni ne odazove, ili ako mu se poziv nije mogao uručiti zato što sudu nije prijavio promenu adrese prebivališta ili boravišta, sudija pojedinac odmah određuje glavni pretres.

4. Ishodi procesne inicijative za medijaciju

Nakon što se stranke na ročištu upoznaju sa ovom mogućnošću, mogu nastupiti tri različita ishoda:

A. Izmirenje stranaka (Uspešna medijacija)

  • Uslovi: Dolazak do izmirenja između privatnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno namirenje imovinskopravnog zahteva.
  • Pravna posledica: Privatna tužba se ex lege smatra povučenom, a sudija donosi rešenje o odbijanju privatne tužbe.

B. Neuspeh medijacije

  • Uslov: Postupak medijacije je pokušan, ali je neuspešno okončan.
  • Pravna posledica: Po prijemu zvaničnog obaveštenja o neuspehu medijacije, sudija donosi naredbu kojom određuje glavni pretres u skladu sa opštim pravilima skraćenog postupka.

C. Neprihvatanje medijacije

  • Uslov: Privatni tužilac i okrivljeni odmah izjave da ne prihvataju da se uopšte pokuša sprovođenje postupka medijacije.
  • Procedura:
    1. Sudija od stranaka uzima izjave.
    2. Poziva ih da stave svoje predloge za pribavljanje dokaza, pri čemu su stranke dužne da preciziraju koje se činjenice imaju dokazivati i kojim konkretno dokazima.
  • Poseban izuzetak (odmah održavanje glavnog pretresa): Sudija može odmah doneti rešenje da se glavni pretres održi (i doneti odluku o privatnoj tužbi po njegovom završetku) ako ispunjava dva kumulativna uslova:
    • smatra da nije potrebno pribavljanje novih dokaza i ne postoje drugi razlozi za posebno zakazivanje,
    • stranke su bile posebno upozorene na ovu mogućnost prilikom dostavljanja poziva.

Glavni pretres i žalba u skraćenom postupku

I. ZAKAZIVANJE GLAVNOG PRETRESA I OCENA MESNE NADLEŽNOSTI

1. Naredba o određivanju glavnog pretresa

  • Ukoliko sudija pojedinac nađe da je sud nadležan i ne donese rešenje o odbacivanju ili odbijanju optužnog predloga, odnosno privatne tužbe, on naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa.
  • Rokovi za donošenje naredbe računaju se od dana dostavljanja optužnog predloga, odnosno privatne tužbe okrivljenom:
    • opšti rok: najkasnije u roku od 30 dana;
    • posebni rok (ako je određen pritvor): najkasnije u roku od 15 dana.

2. Vremensko ograničenje za ocenu mesne nadležnosti

  • Po službenoj dužnosti: Nakon donošenja naredbe o određivanju glavnog pretresa, sud se više ne može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim.
  • Po prigovoru stranaka: Stranke mogu istaći prigovor mesne nadležnosti najkasnije do početka glavnog pretresa.

II. POZIVANJE NA GLAVNI PRETRES I PRIPREMA ODBRANE

1. Krug lica koja se pozivaju na glavni pretres

Sudija pojedinac na glavni pretres poziva sledeća lica, klasifikovana prema procesnim ulogama:

  • Subjekti u funkciji odbrane: optuženi i njegov branilac.
  • Stranka u funkciji optužbe: ovlašćeni tužilac.
  • Lica u funkciji zastupanja oštećenog: oštećeni, njegovi zakonski zastupnici i punomoćnici.
  • Lica u dokaznoj funkciji: svedoci, veštaci i stručni savetnik.
  • Lica sa pomoćnom ulogom: prevodilac i tumač.

2. Sadržaj poziva i procesna prava optuženog

U pozivu koji se upućuje optuženom moraju biti sadržane zakonom propisane pouke, obaveze i upozorenja:

  • Pravo na dokaznu aktivnost: pouka da ima pravo da na glavni pretres dođe sa dokazima za svoju odbranu ili da blagovremeno predloži dokaze koje bi trebalo pribaviti radi izvođenja na glavnom pretresu.
  • Dužnost označavanja: optuženi ima dužnost da precizno označi koje činjenice bi se imale dokazivati i kojim od predloženih dokaza.
  • Pravo na branioca i izuzetak od odlaganja: pouka da ima pravo na angažovanje branioca. Međutim, u slučaju kada odbrana nije obavezna, optuženi se poučava da se zbog nedolaska branioca ili angažovanja branioca tek na samom glavnom pretresu, pretres ne mora odložiti.
  • Upozorenje o suđenju u odsustvu: upozorenje da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu ukoliko za to postoje zakonom predviđeni uslovi.

3. Rok za dostavu poziva

  • Pravilo: Poziv se optuženom mora dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana održavanja glavnog pretresa ostane najmanje osam dana za pripremanje odbrane.
  • Izuzetak: Ovaj rok se može skratiti isključivo uz pristanak optuženog.

III. TOK I ODRŽAVANJE GLAVNOG PRETRESA

1. Karakteristike i otvaranje glavnog pretresa

  • Glavni pretres u skraćenom postupku ima znatno sumarniji karakter nego što je to slučaj u opštem krivičnom postupku.
  • Početak: Pretres započinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe, čime se ostvaruje osnovno dejstvo načela akuzatornosti.
  • Kontinuitet: Započeti glavni pretres se po mogućnosti dovršava bez prekidanja.

2. Izuzeci od pravila o obaveznom prisustvu stranaka

A. Izuzetan izostanak svih pozvanih stranaka

  • Glavni pretres se može izuzetno održati u odsustvu svih pozvanih stranaka ukoliko sudija pojedinac oceni da bi se, prema dokazima koji se nalaze u spisima, očigledno moralo doneti:
    • rešenje o odbacivanju optužbe, ili
    • presuda o odbijanju optužbe.

B. Suđenje u odsustvu optuženog

  • Zabrana suđenja bez tužioca: Održavanje glavnog pretresa bez prisustva ovlašćenog tužioca više nije moguće.
  • Uslovi za suđenje bez optuženog: Sudija može, nakon uzimanja izjave od tužioca, doneti odluku da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
    1. optuženom se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine;
    2. iako je uredno pozvan, optuženi nije došao na glavni pretres;
    3. optuženi je prethodno u toku postupka već saslušan;
    4. ocenjeno je da prisustvo optuženog nije nužno.

IV. ODLUKE TOKOM GLAVNOG PRETRESA I UTICAJ PRIZNANJA

1. Procesne odluke u toku pretresa

  • Promena sastava suda: Ako sudija u toku glavnog pretresa utvrdi da je za suđenje nadležno veće, obrazovaće se veće i glavni pretres će početi iznova.
  • Odbacivanje optužbe: Ukoliko utvrdi da postoji neki od procesnih razloga (npr. stvarna nenadležnost suda, nedostatak zahteva ovlašćenog tužioca i sl.), sudija donosi rešenje o odbacivanju optužbe.

2. Uticaj priznanja optuženog na tok pretresa

Priznanje optuženog dato na glavnom pretresu može pod određenim uslovima učiniti dalji tok glavnog pretresa još sumarnijim.

  • Uslovi za verodostojnost priznanja: Potrebno je da priznanje ispunjava opšte zakonske pretpostavke:
    • da ne postoji osnovana sumnja u njegovu istinitost;
    • da je potpuno, neprotivrečno i jasno;
    • da nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Procesne posledice: Ukoliko su uslovi ispunjeni, sudija može, nakon uzimanja izjava od stranaka, neposredno preći na izvođenje dokaza od kojih zavisi samo odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
  • Poseban limit kažnjavanja (beneficija): U slučaju ovakvog priznanja, propisana su posebna zakonska ograničenja u pogledu izricanja kazne zatvora:
    • za krivična dela sa propisanom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina – može se izreći kazna zatvora do tri godine;
    • za krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do osam godina – može se izreći kazna zatvora do pet godina.

3. Donošenje i izrada presude

  • Donošenje i objavljivanje: Po završetku glavnog pretresa, sudija odmah izriče presudu, usmeno je objavljuje i obavezno navodi bitne razloge na kojima se odluka zasniva.
  • Pismena izrada: Presuda se mora pismeno izraditi i poslati u roku od 15 dana od dana objavljivanja (ovaj rok je instruktivnog karaktera).

V. ŽALBA PROTIV PRESUDE U SKRAĆENOM POSTUPKU

1. Rok za žalbu, odricanje i mogućnost njegovog produženja

  • Opšti rok: Žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa presude.
  • Odricanje od žalbe: Stranke i oštećeni mogu da se odreknu prava na žalbu odmah po objavljivanju presude.
  • Produženje roka u složenim predmetima:
    • U složenijim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe.
    • O tom zahtevu odlučuje sudija pojedinac rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena.
    • Ako usvoji zahtev, sudija može produžiti rok za izjavljivanje žalbe najviše do 15 dana.

2. Specifičnosti drugostepenog postupka (Sednica veća i pretres)

  • Pravilo o obaveštavanju: Stranke i branilac se ne obaveštavaju obavezno o sednici veća u drugostepenom postupku.
  • Izuzeci (obavezno obaveštavanje): Drugostepeni sud obaveštava stranke i branioca o sednici veća samo u sledećim slučajevima:
    1. kada odlučuje o žalbi protiv presude kojom je izrečena kazna zatvora;
    2. ako predsednik veća ili veće nađe da bi njihovo prisustvo na sednici bilo korisno za razjašnjenje stvari.
  • Pretres u drugostepenom postupku: Pretres pred drugostepenim sudom može se održati i u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog pod uslovom da su ispunjeni isti kumulativni uslovi koji važe za održavanje glavnog pretresa u prvom stepenu u odsustvu optuženog.

Postupak za izricanje jedinstvene kazne

26. jula 2026.

Postupak za izricanje jedinstvene kazne predstavlja poseban procesni mehanizam koji se svodi na preinačenje pravnosnažne presude u odnosu na kaznu, bez ponavljanja krivičnog postupka.

Svaka situacija u ovom postupku obuhvata dva osnovna aspekta:

  • razlog za preinačenje pravnosnažne presude,
  • određivanje nadležnog suda koji će to preinačenje izvršiti.

Pokretanje postupka i procesna inicijativa

Postupak se nikada ne pokreće po službenoj dužnosti, već isključivo na inicijativu ovlašćenih procesnih subjekata.

Zahtev za izricanje jedinstvene kazne mogu podneti:

  • javni tužilac,
  • osuđeni,
  • branilac osuđenog.

Zakonski razlozi za preinačenje i pravila o nadležnosti

Zakon taksativno navodi tri slučaja u kojima se može zahtevati preinačenje pravnosnažne presude radi izricanja jedinstvene kazne, pri čemu je za svaki slučaj posebno uređen kriterijum za određivanje mesne i stvarne nadležnosti suda:

A. Neizricanje jedinstvene kazne za dela u sticaju

  • Slučaj: Protiv istog osuđenog je u dve ili više presuda izrečeno više kazni, a da pritom nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju.
  • Nadležni sud za odlučivanje se određuje prema sledećoj hijerarhiji:
    • sud koji je u prvom stepenu sudio u stvari u kojoj je izrečena najstroža vrsta kazne;
    • kod istovrsnih kazni – sud koji je izrekao najveću kaznu;
    • ako su kazne potpuno jednake – sud koji je poslednji izrekao kaznu.

B. Pogrešno uračunavanje već obuhvaćene kazne

  • Slučaj: Prilikom ranijeg izricanja jedinstvene kazne (primenom odredaba o sticaju), sud je kao utvrđenu uzeo i onu kaznu koja je već bila obuhvaćena u kazni izrečenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi (tzv. „duplo uračunavanje“).
  • Nadležni sud: O zahtevu odlučuje sud koji je u prvom stepenu sudio i pritom napravio navedenu grešku prilikom izricanja jedinstvene kazne.

C. Nemogućnost izvršenja dela kazne usled amnestije ili pomilovanja

  • Slučaj: Pravnosnažna presuda kojom je za više krivičnih dela izrečena jedinstvena kazna ne može se u jednom delu izvršiti zbog nastupanja amnestije ili pomilovanja.
  • Nadležni sud: O zahtevu da se izrekne nova jedinstvena kazna odlučuje sud koji je sudio u prvom stepenu.

Tok postupka i odlučivanje suda

  • Forma odlučivanja: O zahtevu se odlučuje u sednici veća nadležnog suda.
  • Kontradiktornost (izjašnjenje suprotne strane): Pre nego što donese odluku, sud je dužan da uzme izjavu od suprotne stranke (ako je zahtev podneo tužilac, uzima se izjava osuđenog/branioca, i obrnuto).
  • Forma odluke: Sud donosi odluku u obliku presude kojom se zahtev ili odbija ili usvaja.

Vrste odluka i njihovo dejstvo

A. Presuda kojom se zahtev ODBIJA

  • Uslov: Sud donosi ovu presudu ukoliko u postupku utvrdi da nema zakonskih razloga za preinačenje pravnosnažne presude radi izricanja jedinstvene kazne.

B. Presuda kojom se zahtev USVAJA

  • Uslov: Sud usvaja zahtev i preinačuje pravnosnažnu presudu u pogledu odluke o kazni.
  • Načini preinačenja (zavisno od osnova):
    1. Izricanje jedinstvene kazne (u slučaju neprimene pravila o sticaju).
    2. Ispravljanje greške u odnosu na izrečenu jedinstvenu kaznu u kojoj je pogrešno uzeta u obzir kazna koja je već bila obuhvaćena nekom ranijom presudom.
    3. Izricanje nove kazne ili utvrđivanje ostatka kazne – preinačenom presedom se utvrđuje koliko se još od kazne izrečene ranijom presudom ima izvršiti (u slučaju delimičnog neizvršenja zbog amnestije ili pomilovanja).

Dostavljanje nove presude

  • Obaveza dostavljanja: Overeni prepis nove pravnosnažne presude obavezno se dostavlja i drugim sudovima.
  • Uslov: Ovo se čini ako su u postupku izricanja nove jedinstvene kazne (kojom je ispravljena prethodna pogrešna primena pravila o odmeravanju kazne u sticaju) uzete u obzir i presude tih drugih sudova.

Postupak za opozivanje uslovne osude

26. jula 2026.

Postupci preinačenja pravnosnažne sudske odluke predstavljaju opoziv jedne mere upozorenja ili se radi o određenim varijantama vanrednih pravnih sredstava.

Sistematizacija postupaka

U postupke preinačenja pravnosnažne sudske odluke spadaju:

  • Postupak za opozivanje uslovne osude
  • Postupci za preinačenje odluke o kazni, koji se dele na:
    • Postupak za izricanje jedinstvene kazne
    • Postupak za ublažavanje kazne

Postupak za opozivanje uslovne osude (čl. 545-551 ZKP)

1. Nadležnost i pokretanje postupka

  • Nadležni sud: Postupak se pokreće pred sudom koji je sudio u prvom stepenu.
  • Pokretač: Postupak se pokreće isključivo na zahtev ovlašćenog tužioca.
  • Donosilac odluke: O zahtevu odlučuje sudija pojedinac suda koji je odlučivao u prvom stepenu.

2. Zakonski osnovi (uslovi) za pokretanje postupka

Postupak se pokreće kada postoji neki od dva alternativno propisana slučaja:

  1. Ako je u uslovnoj osudi određeno da će se kazna izvršiti ako osuđeni u određenom roku ne ispuni postavljene obaveze:
    • ne vrati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom,
    • ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom,
    • ne ispuni druge obaveze predviđene krivičnim zakonom.
  2. Ako osuđeni kome je određen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio.

3. Pripremni stadijum (Fakultativne provere)

  • Sprovođenje provera: Sudija pojedinac može odmah po prijemu zahteva da sprovede potrebne provere radi utvrđivanja činjenica i prikupljanja dokaza važnih za donošenje odluke.
  • Pravna priroda: Reč je o fakultativnom procesnom stadijumu u postupku odlučivanja o zahtevu za opoziv uslovne osude, koji može prethoditi osnovnoj procesnoj formi u kojoj se o takvom zahtevu rešava, a to je ročište.

4. Ročište za opozivanje uslovne osude

Ročište predstavlja osnovnu procesnu formu u kojoj se odlučuje o zahtevu za opoziv.

Sazivanje i pozivanje učesnika

  • Sudija naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja ročišta.
  • Na ročište se obavezno pozivaju stranke i branilac.
  • Pozivanje drugih lica u posebnim slučajevima:
    • Ako se opoziv zahteva jer osuđeni nije vratio imovinsku korist ili nije naknadio štetu – na ročište se poziva i oštećeni.
    • Ako se opoziv traži jer osuđeni ne ispunjava obaveze zaštitnog nadzora – na ročište se poziva i poverenik zadužen za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

Dostavljanje poziva i posledice nedolaska

  • Rok za dostavu: Poziv osuđenom mora se dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta ostane najmanje osam dana.
  • Upozorenje u pozivu: U pozivu se osuđeni obavezno upozorava da će se u slučaju njegovog nedolaska, ili kada odbrana nije obavezna, a na ročište nije došao branilac, ročište održati i u njihovom odsustvu.
  • Održavanje ročišta u odsustvu: Ukoliko su ispunjeni uslovi iz upozorenja, ročište će se održati i u odsustvu osuđenog i njegovog branioca.

Tok i izvođenje radnji na ročištu

  1. Izlaganje tužioca: Ročište započinje iznošenjem razloga za opoziv od strane ovlašćenog tužioca.
  2. Izjašnjenje oštećenog: Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja obaveze vraćanja imovinske koristi ili naknade štete, sudija poziva oštećenog da se izjasni o razlozima za (ne)opozivanje uslovne osude.
  3. Izjašnjenje optuženog: Sudija poziva optuženog da se izjasni o zahtevu ovlašćenog tužioca.
  4. Ispitivanje poverenika: Ako se postupak vodi zbog neispunjenja obaveza zaštitnog nadzora, sudija će ispitati poverenika koji je bio nadležan za izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.

5. Odluke suda povodom zahteva

Sudija odmah po okončanju ročišta donosi presudu kojom se zahtev za opozivanje uslovne osude ili odbija ili usvaja.

A. Presuda kojom se zahtev ODBIJA

Donosi se kada sudija utvrdi da nema osnova za opozivanje uslovne osude. U ovoj presudi, sudija po službenoj dužnosti može doneti i sledeće odluke:

  • U pogledu imovinske koristi i naknade štete:
    • u okviru vremena proveravanja produži rok za ispunjenje obaveze,
    • ili da osuđenog, ako iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljenu obavezu, oslobodi ispunjenja te obaveze ili je zameni drugom odgovarajućom obavezom.
  • U pogledu zaštitnog nadzora:
    • opomene osuđenog koji ne izvršava obaveze zaštitnog nadzora,
    • produži trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena proveravanja,
    • ranije određene obaveze u okviru uslovne osude sa zaštitnim nadzorom zameni drugim obavezama.

B. Presuda kojom se zahtev USVAJA

Donosi se kada se ispuni jedan od dva alternativna slučaja:

  1. Ako osuđeni u određenom roku (kada je to određeno uslovnom osudom) nije vratio imovinsku korist, nije naknadio štetu ili je propustio da ispuni druge obaveze predviđene krivičnim zakonom.
  2. Ukoliko osuđeni nije ispunio obaveze koje su mu određene u okviru uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.
  3. Pravna posledica: Sudija usvaja zahtev za opozivanje uslovne osude i izriče kaznu koja je bila utvrđena u uslovnoj osudi.

Odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti

26. jula 2026.

Nadležnost za odlučivanje

  • O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Materijalni uslov za odlučivanje

  • Suština uslova: Materijalni uslov se odnosi na ocenu značaja povrede zakona koja se navodi kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
  • Kriterijumi relevantnosti: Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu podnetom zbog povrede zakona isključivo ako smatra da je reč o pitanju koje je od značaja za:
    1. pravilnu primenu prava, ili
    2. ujednačenu primenu prava.

Procesni stadijumi postupka

Postupak po ovom vanrednom pravnom leku se sastoji od dva osnovna stadijuma:

  1. Preliminarno ispitivanje – faza u kojoj se proverava ispunjenost osnovnih formalnih uslova za odlučivanje o zahtevu i ocenjuje da li postoje razlozi za njegovo odbacivanje.
  2. Meritorno odlučivanje – faza u kojoj se donosi odluka o samoj opravdanosti (osnovanosti) zahteva.

Preliminarni postupak i rešenje o odbacivanju zahteva

Forma i obrazloženje odluke o odbacivanju

  • Odbacivanje zahteva se vrši rešenjem koje donosi Vrhovni kasacioni sud u sednici veća.
  • Zakon propisuje izuzetak od obaveze obrazlaganja: ovo rešenje ne mora da bude obrazloženo.

Zakonski (opcioni) razlozi za odbacivanje zahteva

Zahtev se u preliminarnoj fazi odbacuje ukoliko postoji neki od sledećih razloga:

  • Neblagovremenost zahteva – ako zahtev nije podnet u zakonskom roku, što se odnosi na sledeća dva slučaja:
    • a) kada se radi o zahtevu koji je utemeljen na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, ili
    • b) ukoliko zahtev podnosi okrivljeni zbog tačno određenih, taksativno nabrojanih povreda Zakonika.
  • Nedozvoljenost zahteva – postoji u sledeća tri slučaja:
    • a) ako se zahtev odnosi na odluku Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti (ili zbog povrede u postupku koji je prethodio donošenju te odluke),
    • b) ako je zahtev podnelo neovlašćeno lice,
    • c) ako zahtev podnosi okrivljeni zbog taksativno propisanih povreda Zakonika, a prethodno nije koristio žalbu protiv odluke u odnosu na koju podnosi zahtev.
  • Nepropisan sadržaj zahteva – ako zahtev ne sadrži sve obavezne elemente koje po Zakoniku mora da ima.
  • Nerelevantnost razloga – ako se zahtev odnosi na povredu zakona za koju Vrhovni kasacioni sud smatra da nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Pripremni postupak sudije izvestioca i tok postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom

Podela i vrste radnji sudije izvestioca

Ukoliko zahtev ne bude odbačen u preliminarnoj fazi, sudija izvestilac preduzima sledeće radnje:

  • Obavezne radnje: Dužan je da u svakom slučaju dostavi primerak zahteva javnom tužiocu ili braniocu.
  • Fakultativne radnje: Sudija izvestilac može po potrebi pribaviti obaveštenja o razlozima za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Obaveštavanje o sednici i prisustvo stranaka

  • Uslov za obaveštavanje: Vrhovni kasacioni sud obaveštava javnog tužioca i branioca o sednici veća isključivo ako oceni da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Odlaganje ili prekid izvršenja presude

  • Vrhovni kasacioni sud može, s obzirom na sam sadržaj zahteva, odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Rok za dostavljanje odluke

  • Vrhovni kasacioni sud ima zakonsku dužnost da svoju odluku zajedno sa spisima predmeta dostavi javnom tužiocu, prvostepenom ili apelacionom sudu najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Granice ispitivanja i privilegija združivanja kod zahteva za zaštitu zakonitosti

Kognicija (granice ispitivanja) Vrhovnog kasacionog suda

  • Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju isključivo u okviru onih aspekata koji su izričito istaknuti u samom zahtevu.
  • Polje ispitivanja obuhvata sledeća tri aspekta:
    1. Razlog pobijanja,
    2. Deo odluke ili deo postupka koji se pobija,
    3. Pravac pobijanja (u korist ili na štetu okrivljenog).

Primena privilegije združivanja (Beneficium cohaesionis)

  • U postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti važi privilegija združivanja.
  • Uslovi za primenu: Ako Vrhovni kasacioni sud nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za nekog od saoptuženih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti.
  • Pravna posledica: Sud će postupiti po službenoj dužnosti (ex officio) na isti način kao da takav zahtev u odnosu na tog saoptuženog zapravo postoji.

Meritorne odluke Vrhovnog kasacionog suda

Kada Vrhovni kasacioni sud u preliminarnoj fazi ne odbaci zahtev, on o njemu odlučuje meritorno u sednici veća donošenjem presude. Presudom se zahtev može odbiti ili usvojiti.

Presuda kojom se zahtev odbija kao neosnovan

  • Sud donosi ovu presudu ako utvrdi da ne postoji razlog na koji se podnosilac u zahtevu poziva.
  • Izuzetak kod obrazloženja (Uputno obrazloženje): Ako je zahtev podnet zbog povrede zakona koja je već neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku (žalbi), a Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata razloge koje je već dao žalbeni (drugostepeni) sud, obrazloženje presude VKS-a se ograničava na upućivanje na te razloge.

Presuda kojom se zahtev usvaja

U zavisnosti od same prirode utvrđene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud usvaja zahtev i donosi jednu od sledeće tri odluke:

  • Ukidanje odluke i vraćanje na ponovno suđenje – VKS može ukinuti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku (ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku) i predmet vratiti na:
    • a) ponovnu odluku organu postupka, ili
    • b) na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu.
    • Posebno ovlašćenje: Sud može narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.
  • Preinačenje odluke – VKS može u celini ili delimično preinačiti prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku (ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku).
  • Donošenje deklarativne presude – Sud se ograničava isključivo na to da utvrdi povredu zakona, pri čemu se ne dira u pravnosnažnost pobijane odluke.
    • Uslov za donošenje: Deklarativna presuda se donosi kada se usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti koji je bio podnet na štetu okrivljenog.

Primena načela ne bis in idem pri meritornoj odluci

  • Zahtev koji podnosi javni tužilac: Ako je zahtev podneo javni tužilac, Vrhovni kasacioni sud pobijanu odluku može ukinuti ili preinačiti isključivo u korist okrivljenog. Ovo pravilo je eksplicitno propisano radi ostvarivanja dejstva načela ne bis in idem.
  • Zahtev koji podnosi odbrana: Kada zahtev podnosi branilac (odnosno okrivljeni preko branioca), pravnosnažna odluka se u postupku po ovom vanrednom pravnom leku ni u kom slučaju ne može menjati na štetu okrivljenog.

Ukidanje ili preinačenje drugostepene odluke kada njome nije povređen zakon

  • Uslovi za primenu ovog izuzetnog pravila:
    1. Da organ koji je odlučivao o redovnom pravnom leku (žalbeni sud) po odredbama Zakonika nije bio ovlašćen da otkloni povredu koja je učinjena u pobijanoj prvostepenoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju.
    2. Da Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev podignut u korist okrivljenog, utvrdi da je zahtev osnovan i da je radi otklanjanja povrede neophodno ukinuti ili preinačiti odluku.
  • Pravna posledica: Vrhovni kasacioni sud će ukinuti ili preinačiti i samu odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, iako tom odlukom nije bio povređen zakon.

Postupanje na novom glavnom pretresu nakon ukidanja pravnosnažne presude

Ukoliko Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažnu presudu i vrati predmet na ponovno suđenje, novi postupak se sprovodi po sledećim pravilima:

Procesni osnov za novo suđenje

  • Kao osnov za suđenje na novom glavnom pretresu uzima se ranija optužnica (ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude).

Obaveze i dužnosti suda na novom pretresu

Sud pred kojim se drži novi glavni pretres ima izričitu dužnost da:

  1. Izvede sve procesne radnje u skladu sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda.
  2. Raspravi i reši sva sporna pitanja na koja mu je ukazano u odluci Vrhovnog kasacionog suda.

Prava stranaka (Beneficium novorum)

  • U novom postupku pred prvostepenim, odnosno apelacionim sudom, stranke imaju zakonsko pravo da ističu nove činjenice i podnose nove dokaze.

Primena zabrane reformatio in peius

  • Pri donošenju i izricanju nove presude, sud je u potpunosti vezan zabranom reformatio in peius. Nova odluka ne sme biti nepovoljnija po okrivljenog od ukinute pravnosnažne presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti

26. jula 2026.

Zakonsko uređenje dozvoljenosti zahteva

  • Sistem pozitivne i negativne selekcije: Pitanje dozvoljenosti ovog vanrednog pravnog leka u Zakoniku se rešava tako što se najpre u opštem smislu određuje osnov za podnošenje zahteva, a potom se taksativno navode određene odluke ili procesne povrede koje se isključuju od mogućnosti pobijanja.
  • Opšti osnovi za podnošenje: Ovlašćeno lice može podneti zahtev pod sledećim zakonskim uslovima:
    1. Protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda.
    2. Zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio donošenju te pravnosnažne odluke.

Apsolutna nedozvoljenost zahteva (Isključenje pravnog leka)

Zahtev za zaštitu zakonitosti je zakonom apsolutno isključen (nije dozvoljen) u sledeća dva slučaja:

  • Protiv odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti (zabrana pobijanja odluke donete povodom samog ovog vanrednog pravnog leka).
  • Zbog povrede odredaba postupka koji je pred Vrhovnim kasacionim sudom prethodio donošenju odluke.

Aktivna legitimacija (Titulari prava na podnošenje)

Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti imaju subjekti podeljeni prema procesnim funkcijama:

  • Subjekat u funkciji optužbe: Republički javni tužilac.
  • Subjekti u funkciji odbrane: Okrivljeni i njegov branilac.

Pravni položaj i razlike u uslovima podnošenja između optužbe i odbrane

A) Republički javni tužilac (Potpuno pravo)

Republički javni tužilac ima potpuno pravo na podnošenje zahteva, koje se ogleda u sledećem:

  • Pravac podnošenja: Zahtev može podneti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog.
  • Nepostojanje posebnih ograničenja: Njegovo pravo nije uslovljeno dodatnim procesnim pretpostavkama, poput poštovanja roka za podnošenje.

B) Odbrana – okrivljeni i branilac (Ograničeno pravo)

Kada odbrana podnosi zahtev koji se temelji na zakonom predviđenim razlozima, moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi:

  • Prethodno korišćenje žalbe (redovnog pravnog leka).
  • Poštovanje zakonom propisanog roka za podnošenje.
  • Obavezno stručno zastupanje (Postulat branioca): Okrivljeni ima zakonsko ograničenje prema kojem zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti samostalno, već to mora učiniti isključivo preko branioca.

Dopuštenost zahteva u specifičnim procesnim situacijama

Zakonik izričito dozvoljava podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti čak i u slučajevima kada je nastupila okolnost koja načelno preči dalje vođenje postupka ili izvršenje sankcije, odnosno:

  • Nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili pomilovanja.
  • Nakon što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
  • Nakon što je okrivljeni umro.
  • Nakon što je izrečena kazna u potpunosti izdržana.

Odustanak od već podnetog zahteva

  • Procesno raspolaganje: Lice koje je iniciralo postupak podnošenjem zahteva zadržava pravo da od njega odustane.
  • Vremenska granica: Odustanak je pravno moguć u svakom trenutku do donošenja odluke suda o podnetom zahtevu.

Sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti i razlozi za njegovo podnošenje

Sadržajni elementi zahteva за zaštitu zakonitosti

Prilikom sastavljanja ovog vanrednog pravnog leka, podnosilac mora poštovati stroga pravila u pogledu njegovog sadržaja:

  • Obavezno navođenje razloga: U zahtevu se mora precizno navesti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
  • Dokazna dužnost kod odluka Ustavnog suda ili ESLJP: Ukoliko se zahtev temelji na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), podnosilac ima zakonsku obavezu da uz zahtev dostavi i odluku tog suda. Tom odlukom mora biti utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje su zajemčene Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Zakonski razlozi za podnošenje zahteva

Zahtev za zaštitu zakonitosti se može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju opciono ostvaren neki od sledećih razloga:

  • Povreda zakona, što u procesnom smislu obuhvata dve alternativne situacije:
    • a) da je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji joj je prethodio povređena odredba krivičnog postupka, ili
    • b) da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.
  • Primena neustavnog zakona: Kada je u postupku primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa:
    • a) Ustavom, ili
    • b) opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
  • Povreda ljudskih prava i sloboda: Kada je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku (zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom i dodatnim protokolima), pod uslovom da je ta povreda prethodno već utvrđena odlukom Ustavnog suda ili ESLJP.

Posebni rokovi za podnošenje zahteva

U zavisnosti od osnova na kome se zahtev temelji, zakon propisuje posebne rokove za njegovo podnošenje:

  • Rok kod zahteva utemeljenog na odluci Ustavnog suda ili ESLJP: Može se podneti u roku od tri meseca od dana kada je ovlašćenom licu dostavljena odluka Ustavnog suda ili ESLJP.
  • Rok i uslovi kada zahtev podnosi okrivljeni: Kada okrivljeni podnosi zahtev zbog tačno određenih (taksativno navedenih) povreda odredaba Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koje su učinjene u prvostepenom postupku ili pred apelacionim sudom, moraju se kumulativno ispuniti dva uslova:
    1. Poštovanje roka: Okrivljeni može podneti zahtev isključivo u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka.
    2. Prethodno korišćenje žalbe: Okrivljeni je u konkretnom slučaju prethodno morao da koristi redovni pravni lek (žalbu) protiv odluke koju sada pobija zahtevom.

Katalog povreda za koje važe kumulativni uslovi za okrivljenog (Rok od 30 dana i prethodna žalba)

U taksativno navedene povrede Zakonika kod kojih okrivljeni mora ispuniti uslov roka i prethodnog žaljenja spadaju:

  1. Kršenje pravila o obaveznoj stručnoj odbrani.
  2. Donošenje odluke uprkos postojanju trajne procesne smetnje za krivično gonjenje – ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ako je ono isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ako je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
  3. Kršenje pravila o obaveznom izuzeću sudije – ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.
  4. Povreda odredaba postupka od strane suda u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.
  5. Greške u pogledu identiteta između optužbe i presude, i to u dva oblika:
    • a) ako sud presudom nije potpuno rešio predmet optužbe,
    • b) ukoliko je presudom prekoračena optužba.
  6. Povređivanje presudom zabrane preinačenja na štetu optuženog (reformatio in peius).
  7. Dokazna nevaljanost odluke – ako se odluka zasniva na dokazu na kojem se po odredbama Zakonika ne može zasnivati (izuzetak: povreda ne postoji ako je, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda).
  8. Određene povrede krivičnog zakona:
    • a) ako delo za koje se goni uopšte nije krivično delo,
    • b) ukom je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti,
    • c) ako je odlukom o krivičnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi ili opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon.
  9. Povrede zakona u sudskoj odluci koje se odnose na:
    • a) dosuđeni imovinskopravni zahtev ili oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela,
    • b) troškove krivičnog postupka.

Suđenje u odsustvu i ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu

26. jula 2026.

Pravna priroda i suština instituta

  • Izuzetan karakter suđenja u odsustvu: Suđenje u odsustvu (in absentia) predstavlja krupan i ozbiljan izuzetak od opšteg pravila da se okrivljenom može suditi samo u njegovom prisustvu, kao i od pravila da je fizičko prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu jedna od bitnih pretpostavki za njegovo održavanje.
  • Lakoća ponavljanja postupka: Upravo zbog težine ovog izuzetka i potrebe da se okrivljenom obezbede suštinska prava na odbranu, krivični postupak u kome je neko lice osuđeno u odsustvu može se ponoviti veoma lako i praktično sasvim rutinski.
  • Ključna procesna privilegija: Ovaj postupak će se ponoviti mimo opštih uslova i razloga koji se inače zahtevaju za ponavljanje postupka završenog pravnosnažnom presudom, pod jedinim uslovom da je nastupila mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog.

Aktivna legitimacija i rokovi za podnošenje zahteva

  • Aktivna legitimacija: Zahtev za ponavljanje postupka u ovom specifičnom slučaju mogu podneti isključivo:
    • okrivljeni, i
    • njegov branilac.
  • Prekluzivni rok: Zahtev se podnosi u roku od šest meseci od dana kada je nastupila realna mogućnost da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu.
  • Pravna posledica isteka roka: Ukoliko ovaj rok od šest meseci protekne, ponavljanje postupka više nije privilegovano (mimo opštih uslova), već je dozvoljeno samo kada postoji neki od opštih razloga propisanih za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom.

Sadržaj rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje

  • Kada sud usvoji zahtev i donese rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka licu osuđenom u odsustvu, dužan je da u tom rešenju odredi dostavljanje ključnih pismena okrivljenom (ukoliko mu ona ranije u postupku nisu bila dostavljena):
    • optužnica, i
    • rešenje o potvrđivanju optužnice.

Posebno pravilo o odstupanju od načela neposrednosti

Zakonodavac propisuje jedan specifičan, izuzetan i obavezan slučaj odstupanja od načela neposrednosti u izvođenju dokaza tokom ponovljenog suđenja:

  • Apsolutna zabrana saslušanja i suočenja: U ponovljenom postupku, saučesnik okrivljenog koji je već pravnosnažno osuđen ne može se ponovo saslušavati, niti se može suočiti sa okrivljenim.
  • Način izvođenja dokaza (Upoznavanje sa iskazom): Upoznavanje sa sadržinom ranijeg iskaza osuđenog saučesnika vrši se isključivo na sledeće načine:
    • tako što predsednik veća ukratko iznese sadržinu zapisnika o tim iskazima,
    • tako što predsednik veća pročita te zapisnike, ili
    • reprodukovanjem optičkog ili tonskog snimka koji sadrži taj iskaz.
  • Ograničenje dokazne vrednosti (Zlatno pravilo): Nova sudska presuda se ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na ovom dokazu (iskazu osuđenog saučesnika koji je izveden posredno).

Vezanost suda pri donošenju nove odluke

  • Pri izricanju nove presude nakon ponovljenog suđenja, sud je apsolutno vezan pravilom o zabrani reformatio in peius – nova odluka ne sme biti nepovoljnija po okrivljenog od prethodne presude donete u njegovom odsustvu.

Ponavljanje krivičnog postupka

26. jula 2026.

Pojam i suština instituta

  • Definicija: Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka je vanredni pravni lek kojim se napada krivični postupak koji je već pravnosnažno završen presudom.
  • Nedevolutivni karakter: Ovaj pravni lek nije devolutivan. To znači da se o njemu ne odlučuje na nivou višeg suda, već se rešavanje po pravilu odvija na nivou suda koji je doneo odluku na koju se zahtev odnosi.

Aktivna legitimacija (Lica ovlašćena za podnošenje)

Pravo na podnošenje zahteva zakon razlikuje u zavisnosti od toga da li je okrivljeni živ ili ne:

  • Za života okrivljenog: Zahtev mogu podneti stranke (optužba i odbrana) i branilac.
  • Posle smrti okrivljenog: Zahtev mogu podneti javni tužilac i lica koja imaju pravo da podnesu žalbu u korist optuženog.

Vremenski uslovi i raspolaganje zahtevom

  • Vremenska neograničenost podnošenja: Zahtev se može podneti čak i u situacijama kada je nastupila okolnost koja inače onemogućava redovni postupak, odnosno:
    • nakon što je osuđeni u celosti izdržao kaznu,
    • kada je nastupila zastarelost,
    • u slučaju amnestije ili pomilovanja.
  • Odustanak od zahteva: Podnosilac zahteva može slobodno odustati od podnetog pravnog leka sve do donošenja odluke suda o samom zahtevu.

Obavezni elementi sadržaja zahteva i otklanjanje neurednosti

Svaki podneti zahtev za ponavljanje krivičnog postupka mora kumulativno da sadrži sledeća dva obavezna elementa:

  1. Razlog na osnovu kojeg se traži ponavljanje postupka.
  2. Navođenje dokaza kojima se potkrepljuju i dokazuju činjenice na kojima se taj zahtev zasniva.
  3. Procesne posledice neurednosti: Ukoliko podneti zahtev ne sadrži ove podatke, sud neće odmah odbaciti zahtev, već je dužan da pozove podnosioca da u određenom roku dopuni svoj zahtev pismenim podneskom.

Razlozi za ponavljanje krivičnog postupka

Osnovno pravilo smera ponavljanja

  • Zabrana na štetu okrivljenog: Krivični postupak završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti isključivo u korist okrivljenog. Ponavljanje na štetu okrivljenog nije dozvoljeno.

Klasifikacija zakonskih razloga

Razlozi za ponavljanje postupka su taksativno određeni i dele se na faktičke greške (relevatne sudske zablude) i formalne greške (procesne propuste):

A) Zasnovanost presude na krivičnom delu (Faktička greška)

Ovaj razlog je u praksi moguć u sledeća dva oblika:

  • Krivično delo iz kojeg su proizašli nevaljani dokazi: Ako je pravnosnažna presuda zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnom iskazu svedoka, veštaka, stručnog savetnika, prevodioca, tumača ili saokrivljenog (prema kome je postupak razdvojen ili već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom).
  • Krivično delo službenih aktera postupka: Ako je do donošenja presude došlo usled krivičnog dela koje je izvršio javni tužilac, sudija, sudija porotnik ili lice koje je preduzimalo dokazne radnje u postupku.

B) Novi relevantni dokazi i činjenice (Faktička greška)

Zakon razlikuje tri specifične situacije u pogledu pojave novih dokaza i činjenica:

  • Dokazi koji isključuju osudu ili vode primeni blažeg zakona: Iznošenje novih činjenica ili podnošenje novih dokaza koji sami za sebe, ili u vezi sa ranijim, mogu dovesti do odbijanja optužbe, oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu.
  • Dokazi koji mogu dovesti do blažeg sankcionisanja: Iznošenje novih činjenica ili dokaza kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora (ili sud za njih nije znao), a koji bi očigledno doveli do izricanja blaže krivične sankcije.
    • Poseban rok: Zahtev zasnovan na ovom razlogu može se podneti samo dok kazna zatvora ne bude izvršena.
  • Dokazi koji menjaju konstrukciju krivičnog dela: Kod osude za produženo krivično delo (ili drugo delo koje po zakonu obuhvata više istovrsnih ili raznovrsnih radnji), ako novi dokazi ukazuju da osuđeni nije učinio neku od radnji obuhvaćenih presudom, a to bi dovelo do primene blažeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne.

C) Sudska zabluda u pogledu identiteta ili pravila ne bis in idem (Faktička greška)

  • Postoji ako je za isto krivično delo osuđenom više puta suđeno, ili ako je više lica osuđeno za isto delo koje je objektivno moglo učiniti samo jedno lice ili samo neka od njih.

D) Propust u dostavljanju poziva za pretres pred drugostepenim sudom (Formalna greška)

  • Postoji kada se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres pred drugostepenim sudom koji je održan u njegovom odsustvu, čime mu je onemogućeno prisustvo.
  • Poseban rok: Zahtev zasnovan na ovom formalnom propustu može se podneti u prekluzivnom roku od šest meseci od donošenja presude žalbenog suda.

Posebna pravila dokazivanja kod zasnovanosti presude na krivičnom delu

Kada se zahtev podnosi iz razloga što je pravnosnažna presuda zasnovana na krivičnom delu (lažan iskaz, lažna isprava ili krivično delo sudije/tužioca), te se činjenice moraju dokazati na zakonom striktno određen način.

Zakonik ovde propisuje hijerarhiju dokazivanja kroz dva oblika:

  1. Primarni način (Formalna ocena dokaza): Činjenica da je izvršeno krivično delo dokazuje se isključivo pravnosnažnom presudom kojom je konkretno lice oglašeno krivim za to krivično delo (što predstavlja izuzetak od opšteg načela slobodne ocene dokaza).
  2. Supsidijarni način (Slobodna ocena dokaza): Primenjuje se isključivo ako se pravnosnažna osuđujuća presuda objektivno ne može pribaviti zbog toga što je konkretno lice umrlo ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju njegovo krivično gonjenje. U ovom slučaju, činjenice se dokazuju drugim dokaznim sredstvima, primenom opštih pravila i načela slobodne ocene dokaza.

Nadležnost, sastav suda i obaveza obaveštavanja u postupku ponavljanja

Nadležnost za odlučivanje o zahtevu

Zakonik razlikuje nadležnost za odlučivanje u zavisnosti od osnova na kome počiva zahtev za ponavljanje:

  • Opšta nadležnost (Pravilo): O zahtevu odlučuje vanpretresno veće suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu.
  • Posebna nadležnost (Izuzetak): O zahtevu koji je podnet zbog propusta u dostavljanju poziva za drugostepeni pretres (održan u odsustvu optuženog), odluku donosi veće drugostepenog suda koje je donelo tu presudu.

Sastav veća i obavezno izuzeće sudije

  • Zabrana učešća: Član veća koje odlučuje o zahtevu za ponavljanje ne može biti sudija koji je učestvovao u donošenju presude u ranijem (prvobitnom) postupku.
  • Pravna priroda: Ovo pravilo predstavlja zakonom propisan poseban razlog za obavezno izuzeće sudije.

Obaveza suda da ex officio inicira postupak obaveštavanja

  • Dužnost suda: Ukoliko sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o ponavljanju postupka na bilo koji način (u vršenju svoje dužnosti ili saznanjem) sazna da postoji neki od zakonskih razloga za ponavljanje krivičnog postupka, dužan je da o tome odmah obavesti okrivljenog, odnosno lice koje je zakonom ovlašćeno da u korist okrivljenog podnese ovaj zahtev.

Postupak po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka

Stadijumi postupka po zahtevu

Postupak po ovom vanrednom pravnom leku se pred nadležnim sudom odvija kroz dva odvojena procesna stadijuma:

  • Prvi (preliminarni) stadijum: Ispitivanje ispunjenosti osnovnih formalnih uslova za odlučivanje o zahtevu i ocenjivanje da li postoje zakonski razlozi za njegovo odbacivanje.
  • Drugi (meritorni) stadijum: Odlučivanje o samoj opravdanosti (osnovanosti) zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Formalne odluke u preliminarnom stadijumu (Odbacivanje zahteva)

Sud donosi rešenje o odbacivanju zahteva ukoliko utvrdi postojanje nekog od sledećih opciono propisanih formalnih nedostataka:

  • Ako je zahtev podnelo neovlašćeno lice.
  • Ukoliko podnosilac zahteva u roku koji mu je sud odredio nije ispravio formalne nedostatke svog zahteva.
  • Ako je podnosilac odustao od zahteva.
  • Ukoliko nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka.
  • Ako su činjenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva već bili izneseni u nekom ranijem zahtevu za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno odbijen.
  • Ako činjenice i dokazi koji su podneti uz zahtev očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka.

Posebno pravilo o neblagovremenosti (Zakonodavni propust)

  • Propust: Zakonodavac je propustio da u katalogu razloga za odbacivanje izričito navede propuštanje roka za podnošenje zahteva, iako u Zakoniku postoje dva osnova za ponavljanje kod kojih je eksplicitno propisan rok za njegovo podnošenje.
  • Rešenje po analogiji: Po analogiji sa drugim situacijama u krivičnom postupku u kojima je korišćenje pravnog leka limitirano rokom, u slučaju propuštanja tog roka zahtev se mora odbaciti kao neblagovremen.

Kontradiktornost i provera navoda pre donošenja odluke

Ukoliko zahtev ne bude odbačen u preliminarnoj fazi, sud sprovodi sledeće radnje:

  • Odgovor na zahtev (Načelo raspravnosti): Prepiss zahteva se dostavlja protivnoj stranci, koja ima pravo da podnese odgovor na zahtev u roku od osam dana od dana prijema.
  • Provera činjenica i pribavljanje dokaza: Po prijemu odgovora (ili nakon isteka roka za njegovo podnošenje), predsednik veća može odrediti da se provere činjenice i pribave dokazi na koje se ukazuje u samom zahtevu i odgovoru na zahtev.
  • Učešće javnog tužioca: Nakon sprovedene provere, u predmetima za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, predsednik veća dostavlja spise javnom tužiocu. Tužilac je dužan da ih vrati sa svojim pismenim mišljenjem bez odlaganja, a najkasnije u instruktivnom roku od 30 dana.

Meritorne odluke suda o opravdanosti zahteva

Nakon sprovedenih provera (i ukoliko ne odredi dopunu provere niti zahtev odbaci), sud donosi rešenje kojim zahtev za ponavljanje krivičnog postupka:

  1. Uvažava (dozvoljava ponavljanje postupka), ili
  2. Odbija (kao neosnovan).

Pravne posledice uvažavanja zahteva i pravila novog postupka

Dejstva uvažavanja zahteva na izvršenje kazne i pritvor

Donošenje rešenja kojim se usvaja zahtev i dozvoljava ponavljanje postupka proizvodi značajne procesne posledice u pogledu izvršenja krivične sankcije i obezbeđenja prisustva okrivljenog:

A) Privremene mere pre pravnosnažnosti rešenja

  • Uslov: Ako sud na osnovu podnetih dokaza oceni da osuđeni u ponovljenom postupku može biti oslobođen od optužbe, da optužba može biti odbijena, ili da može biti osuđen na takvu kaznu da bi ga uz uračunavanje već izdržane kazne trebalo odmah pustiti na slobodu.
  • Pravna posledica: Sud će doneti odluku da se izvršenje presude odloži, odnosno prekine.

B) Pravne posledice pravnosnažnosti rešenja

  • Obustava izvršenja: Momentom pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, izvršenje kazne se obustavlja po samom zakonu.
  • Mogućnost određivanja pritvora: Na predlog javnog tužioca, a pod uslovom da postoje zakonom predviđeni opšti razlozi, sud osumnjičenom/okrivljenom može odrediti pritvor.

Primena privilegije združivanja (Beneficium cohaesionis)

  • Pravilo: Ako sud nađe da razlozi zbog kojih je dozvolio ponavljanje postupka postoje i za nekog od saoptuženih koji uopšte nije podneo zahtev, dužan je da postupi po službenoj dužnosti (ex officio) kao da je takav zahtev podnet i u odnosu na tog saoptuženog.

Pravila vođenja i obim novog krivičnog postupka

Kada rešenje o ponavljanju postane pravnosnažno, otvara se novi krivični postupak u kojem važe sledeća pravila:

  • Sloboda odlučivanja: Sud u novom postupku nije vezan rešenjima koja su donesena u ranije sprovedenom postupku.
  • Pravilo o novom glavnom pretresu: Sud u rešenju o uvažavanju zahteva nalaže održavanje novog glavnog pretresa.
  • Izuzetak (Ograničen obim izvođenja dokaza): Ako je ponavljanje dozvoljeno iz razloga iznošenja novih činjenica ili dokaza koji bi očigledno doveli do blaže sankcije (a kojih pri izricanju zatvorske kazne nije bilo ili sud za njih nije znao), na novom pretresu se izvode isključivo dokazi od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Načini okončanja novog postupka i sudbina ranije presude

Novi krivični postupak se može završiti na jedan od dva zakonom predviđena načina:

A) Donošenje rešenja o obustavljanju krivičnog postupka

  • Primenjuje se ako se postupak obustavi pre početka glavnog pretresa.
  • Pravna posledica: Sud ovim rešenjem o obustavljanju stavlja van snage raniju presudu.

B) Donošenje nove presude

Kada sud u novom postupku donese presudu, dužan je da reši sledeća pitanja:

  • Sudbina ranije presude: U izreci nove presude sud obavezno odlučuje da li se ranija presuda delimično ili u celini stavlja van snage ili se ostavlja na snazi.
  • Uračunavanje izdržane kazne: U kaznu koju odredi novom presudom optuženom se obavezno uračunava već izdržana kazna.
  • Izricanje nove jedinstvene kazne: Primenjuje se ako je ponavljanje postupka bilo dozvoljeno i sprovedeno samo za pojedina krivična dela iz sastava onih za koja je optuženi prvobitno osuđen.
  • Vezanost zabranom preinačenja na gore: Pri izricanju nove presude, sud je uvek i u potpunosti vezan pravilom zabrane reformatio in peius.

Vanredni pravni lekovi

26. jula 2026.

Definicija vanrednih pravnih lekova

  • Vanredni pravni lekovi su specifična procesna pravna sredstva koja se mogu ulagati isključivo protiv pravnosnažnih sudskih odluka.

Zakonska podela vanrednih pravnih lekova

U našem krivičnom postupku postoje dva vanredna pravna leka:

  1. Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka.
  2. Zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podela (varijante) postupka ponavljanja krivičnog postupka

U okviru instituta ponavljanja postupka, izvor razlikuje dve varijante:

  • Ponavljanje krivičnog postupka koji je završen pravnosnažnom presudom.
  • Ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu.

Načelo ne bis in idem i zabrana reformatio in peius u postupku po vanrednom pravnom leku

Zabrana izmene pravnosnažne odluke na štetu okrivljenog

  • Osnovno pravilo: U postupku povodom pravnog leka, pravnosnažna sudska odluka se ne može izmeniti na štetu okrivljenog.
  • Ustavna garancija (čl. 34. stav 4. Ustava Republike Srbije): Ustavni princip propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, odnosno postupak pravnosnažno obustavljen.
  • Apsolutni karakter u vanrednim postupcima: Ustav izričito zabranjuje da sudska odluka bude izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku.

Dejstvo načela ne bis in idem

  • Uslov primene: Načelo ne bis in idem važi apsolutno kada se radi o pravnosnažnoj sudskoj odluci koja je povoljna za okrivljenog.
  • Pravna posledica: Pravnosnažna sudska odluka se u postupku po vanrednom pravnom leku može menjati samo u korist okrivljenog.

Žalba protiv rešenja

26. jula 2026.

Klasifikacija rešenja prema kriterijumu (ne)dozvoljenosti žalbe

U krivičnom procesnom pravu Republike Srbije, prema načinu na koji je u Zakoniku uređena mogućnost pobijanja rešenja redovnim pravnim lekom, razlikujemo četiri vrste rešenja:

  • Rešenja protiv kojih je žalba po pravilu dozvoljena, a po izuzetku isključena:
    • To su rešenja organa postupka donesena u prvom stepenu.
    • Aktivna legitimacija: Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i lica čija su prava povređena.
    • Pravilo: Žalba se može izjaviti uvek, osim u slučajevima kada je Zakonikom izričito određeno da žalba nije dozvoljena.
  • Rešenja protiv kojih je žalba po pravilu isključena, a po izuzetku dozvoljena:
    • Žalba je moguća samo onda kada je to izričito propisano Zakonikom.
    • U ovu kategoriju spadaju:
      • a) rešenja veća donesena u istrazi i u postupku optuženja,
      • b) rešenja drugostepenog suda.
  • Rešenja protiv kojih nije dozvoljena samostalna žalba:
    • Ova rešenja se ne mogu pobijati izolovano.
    • Pravni put: Mogu se pobijati isključivo u okviru žalbe protiv presude.
    • U ovu grupu spadaju rešenja koja se donose radi pripremanja i održavanja glavnog pretresa.
  • Rešenja protiv kojih žalba nikada nije dozvoljena:
    • To su rešenja Vrhovnog kasacionog suda.

Rokovi i predavanje žalbe

  • Kome se podnosi: Žalba se izjavljuje organu postupka koji je doneo rešenje.
  • Opšti rok: Iznosi tri dana od dana dostavljanja rešenja.
  • Posebni rokovi (Izuzetak): Za određena rešenja propisani su specifični rokovi, kao što je npr. rok od osam dana za ulaganje žalbe protiv rešenja o izricanju vaspitne mere maloletniku.

Dejstva žalbe protiv rešenja

A) Suspenzivno dejstvo (Odložno dejstvo)

  • Opšte pravilo: Blagovremeno podnesena žalba protiv rešenja odlaže izvršenje rešenja.
  • Izuzetak: Žalba nema suspenzivno dejstvo kada je to Zakonikom izričito određeno (jer bi odlaganje izvršenja obesmislilo samu svrhu odluke).
  • Tipičan primer: Žalba protiv rešenja o određivanju pritvora ne odlaže njegovo izvršenje.

B) Devolutivno dejstvo

  • Opšte pravilo: Žalba ima devolutivno dejstvo, što znači da o njoj odlučuje hijerarhijski viši (drugostepeni) sud.
  • Izuzetak: O žalbi protiv određenih rešenja ne odlučuje viši sud, već drugi oblik funkcionalne nadležnosti u okviru istog (prvostepenog) suda.

Funkcionalna nadležnost za odlučivanje o žalbi

Zakonik razlikuje nadležnost za odlučivanje u zavisnosti od toga koji je organ doneo prvostepeno rešenje:

  • Za rešenja prvostepenog suda: O žalbi odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako Zakonikom nije drugačije određeno.
  • Za rešenja sudije za prethodni postupak: O žalbi odlučuje vanpretresno veće istog suda, osim kada je Zakonikom drugačije određeno.

Postupak pred većem i prisustvo stranaka

  • Prisustvo stranaka: Prisustvo stranaka na sednici veća (odnosno vanpretresnog veća) nije obavezno.
  • Obaveštavanje stranaka: Stranke će se o sednici veća obavestiti isključivo ako sud proceni da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Granice ispitivanja rešenja

Veće ispituje pobijano rešenje u strogo određenim okvirima, shodno pravilima koja važe i za ispitivanje presude. Polje kognicije obuhvata:

  1. Osnov žalbe (žalbene razloge),
  2. Deo rešenja na koji je usmerena žalba,
  3. Pravac pobijanja istaknut u žalbi (u korist ili na štetu okrivljenog).

Odluke suda povodom žalbe protiv rešenja

Odlučujući o žalbi, nadležni sud može doneti jedno od sledeća tri rešenja:

  1. Rešenje o odbacivanju žalbe – donosi se ako je žalba neblagovremena, nedozvoljena ili neuredna.
  2. Rešenje o odbijanju žalbe – donosi se ako je žalba neosnovana (čime se prvostepeno rešenje potvrđuje).
  3. Rešenje o uvažavanju žalbe, kojim se prvostepeno rešenje:
    • preinačuje, ili
    • ukida (i po potrebi predmet upućuje na ponovno odlučivanje).

Rok za dostavljanje odluke

  • Dužnost suda: Sud je dužan da donetu odluku sa spisima dostavi organu postupka koji je doneo prvostepeno rešenje.
  • Rok: Najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primio spise sa predlogom javnog tužioca.
  • Pravna priroda: Ovaj rok je po svom karakteru instruktivan.

Shodna primena pravila i posebni postupci

  • Shodna primena pravila o žalbi na presudu: Za sva pitanja koja nisu izričito uređena u okviru ove teme, shodno se primenjuju opšta pravila koja važe u postupku po žalbi protiv prvostepene presude (npr. pravila o sadržaju žalbe, razlozi za njeno odbacivanje, postupanje sudije izvestioca, zabrana reformatio in peius itd.).
  • Shodna primena na posebne postupke: Ako Zakonikom nije drugačije određeno, ova pravila se shodno primenjuju i na rešenja koja se donose u posebnim postupcima, kao što su:
    • Postupak za izricanje mera bezbednosti medicinskog karaktera,
    • Postupak za oduzimanje imovinske koristi.

Žalba protiv drugostepene presude

26. jula 2026.

Opšte pravilo o pravnosnažnosti i izuzetna dozvoljenost žalbe

  • Opšte pravilo: Protiv presude drugostepenog suda, po pravilu, više se ne može uložiti žalba. Krivična stvar se u najvećem broju slučajeva pravnosnažno okončava donošenjem drugostepene presude, čime se isključuje mogućnost ulaganja redovnog pravnog leka (tada preostaju samo zakonske mogućnosti za vanredne pravne lekove).
  • Izuzetak (Uslov dozvoljenosti): Žalba protiv presude drugostepenog suda je izuzetno dozvoljena jedino ako je ispunjen sledeći uslov:
    • da je drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oглашава кривим.

Nadležnost i postupak (Trećestepeni postupak)

  • Nadležnost: O žalbi protiv drugostepene presude odlučuje apelacioni sud.
  • Primenjiva pravila: Postupak se sprovodi сходно odredbama Zakonika o krivičnom postupku koje važe za postupak u drugom stepenu.

Proširena privilegija združivanja (Ekstremno ekstenzivni beneficium cohaesionis)

U ovom, takozvanom trećestepenom postupku, važi specifično i izuzetno široko pravilo o proširenju dejstva pravnog leka.

  • Suština instituta: Ukoliko sud trećeg stepena, povodom ma čije žalbe, utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuženog od koristi i za nekog drugog saoptuženog, on će po službenoj dužnosti postupiti kao da žalba tog saoptuženog postoji.
  • Dve varijante primene: Za razliku od redovnog postupka, ova proširena privilegija obuhvata dve kategorije saoptuženih:
    1. Redovan slučaj privilegije združivanja: Primenjuje se na saoptuženog koji je imao pravo na žalbu sudu trećeg stepena, ali žalbu nije izjavio ili je nije izjavio u tom pravcu.
    2. Poseban (ekstremni) slučaj privilegije združivanja: Primenjuje se na saoptuženog koji uopšte nije imao pravo izjavljivanja žalbe protiv presude drugostepenog suda.

Vrste odluka drugostepenog suda povodom žalbe

26. jula 2026.

Forme i način donošenja odluka

  • Procesni okviri: Drugostepeni sud svoje odluke može doneti u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa.
  • Pravilo o jedinstvenoj odluci: O svim žalbenim izjavama koje su podnete protiv iste presude, drugostepeni sud, po pravilu, odlučuje jednom odlukom.
  • Obaveza drugostepenog suda da sam presudi (Zabrana višestrukog ukidanja): Ukoliko je u istom krivičnom predmetu prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ponovo ukinuti presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu. U tom slučaju, drugostepeni sud ima zakonsku obavezu da sam presudi tu krivičnu stvar.

Klasifikacija odluka drugostepenog suda

U zavisnosti od ishoda ispitivanja žalbe, drugostepeni sud može doneti jednu od sledeće tri vrste odluka:

  1. Rešenje o odbacivanju žalbe – kada postoje formalni nedostaci.
  2. Presuda o odbijanju žalbe – kada je žalba neosnovana, čime se prvostepena presuda potvrđuje.
  3. Odluka o usvajanju žalbe, koja se donosi u jednoj od dve forme:
    • Rešenje o ukidanju prvostepene presude i upućivanju predmeta na ponovno suđenje, ili
    • Presuda o preinačenju prvostepene presude.
Rešenje o odbacivanju žalbe

Drugostepeni sud donosi rešenje o odbacivanju žalbe ako utvrdi da su je pratili formalni nedostaci koje je proputovao da otkloni prvostepeni sud. Žalba se odbacuje u sledećim slučajevima:

  • Neblagovremenost: Kada je utvrđeno da je žalba podneta nakon isteka zakonskog roka.
  • Nedozvoljenost: Donosi se u sledećim alternativnim varijantama:
    1. Kada žalba po zakonu uopšte nije dozvoljena.
    2. Kada je žalbu izjavilo neovlašćeno lice.
    3. Kada se ovlašćeno lice prethodno odreklo prava na žalbu.
    4. Kada je ovlašćeno lice odustalo od već izjavljene žalbe.
    5. Kada je lice, nakon što je odustalo od žalbe, ponovo izjavilo žalbu.
  • Neurednost: Postoji u sledeća dva slučaja:
    1. Kada je žalba nečitka.
    2. Kada je žalba nepotpuna (ne sadrži obavezne zakonske elemente), pod uslovom da su ispunjeni posebni uslovi koji se tiču svojstva podnosioca i postojanja stručne pravne pomoći.
Presuda kojom se žalba odbija kao neosnovana
  • Pravno dejstvo: Ovom presudom se žalba odbija, a prvostepena presuda se potvrđuje.
  • Kumulativni uslovi za donošenje: Da bi drugostepeni sud doneo ovu presudu, mora kumulativno utvrditi da ne postoje:
    1. Razlozi zbog kojih je žalba izjavljena.
    2. Povrede i razlozi čije postojanje drugostepeni sud ispituje po službenoj dužnosti.
Rešenje o ukidanju prvostepene presude

Uslovi za ukidanje presude i vraćanje na ponovno suđenje

Drugostepeni sud usvaja žalbu i rešenjem ukida prvostepenu presudu, vraćajući predmet na ponovno suđenje, u sledeća dva alternativna slučaja:

  • Ako utvrdi postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka (izuzev ako je reč o povredi koju je moguće otkloniti i ispraviti preinačenjem presude).
  • Ako oceni da je zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na koje se u žalbi ukazuje potrebno narediti održavanje novog glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.

Posebna ovlašćenja suda pri ukidanju presude

  • Suđenje pred potpuno izmenjenim većem: Prilikom ukidanja presude, drugostepeni sud može narediti da se novi glavni pretres pred prvostepenim sudom održi pred potpuno izmenjenim većem.
  • Delimično ukidanje: Sud može prvostepenu presudu ukinuti samo delimično, ukoliko se pojedini delovi presude mogu izdvojiti bez štete po pravilno i zakonito presuđenje.

Dužnost odlučivanja o pritvoru

  • Pravilo: Ako se optuženi u momentu ukidanja presude nalazi u pritvoru, drugostepeni sud je dužan da po službenoj dužnosti ispita da li i dalje postoje zakonski razlozi za pritvor.
  • Odluka: Sud donosi rešenje o produženju ili ukiđanju pritvora. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Presuda o preinačenju prvostepene presude

Uslovi za preinačenje presude

Drugostepeni sud usvaja žalbu i presudom preinačuje prvostepenu presudu kada oceni da je ispunjen neki od sledećih taksativno navedenih slučajeva:

  1. Ako s obzirom na pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi postoji povreda krivičnog zakona.
  2. Ako je u prvostepenoj presudi doneta nepravilna odluka o krivičnoj sankciji ili o drugim odlukama prvostepenog suda.
  3. Ako su u postupku nastupile sledeće bitne povrede odredaba krivičnog postupka:
    • Zastarelost krivičnog gonjenja.
    • Isključenje krivičnog gonjenja usled amnestije ili pomilovanja.
    • Postojanje pravnosnažno presuđene stvari (res iudicata).
    • Postojanje drugih okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
    • Povreda odredaba postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca ili odobrenja nadležnog organa.
    • Prekoračenje optužbe u presudi (prekoračena optužba).
    • Povreda pravila o zabrani reformatio in peius.

Preinačenje presude po službenoj dužnosti (Izuzeci)

Preinačenje odluke o krivičnoj sankciji se vrši po službenoj dužnosti u sledeća dva slučaja:

  • Kada je drugostepeni sud našao da je preinačenje pravilno, a žalba je bila izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona ili ako žalba nije sadržala određene obavezne elemente.
  • Kada se prvostepena presuda preinačuje u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom žalbe tužioca koja je bila izjavljena na štetu oknivljenog.

Odluka o pritvoru usled preinačenja presude

  • Ako se zbog preinačenja prvostepene presude steknu uslovi da se odredi ili ukine pritvor, drugostepeni sud o tome donosi posebno rešenje. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Obrazloženje odluka drugostepenog suda

Zakonik nameće stroge obaveze drugostepenom sudu u pogledu sastavljanja obrazloženja presude odnosno rešenja.

Opšte (obavezne) dužnosti u obrazloženju

Drugostepeni sud je u obrazloženju uvek dužan da:

  • Oceni žalbene navode (ova obaveza postoji u svakom slučaju).
  • Iznese razloge kojima se rukovodio kada je po službenoj dužnosti ispitivao odluku o krivičnoj sankciji, odnosno kada je povodom žalbe tužioca na štetu oknivljenog preinačio presudu u korist optuženog (ova obaveza je fakultativna – postoji samo ako je sud tako postupio).

Posebne obaveze obrazlaganja u zavisnosti od vrste odluke

  • Kod ukidanja presude zbog bitne povrede postupka: Sud u obrazloženju mora izričito navesti koje su odredbe povređene i u čemu se te povrede sastoje.
  • Kod ukidanja presude zbog činjeničnog stanja: Sud mora navesti u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, zašto su novi dokazi i činjenice važni i od uticaja na donošenje odluke, a može ukazati i na propuste stranaka koji su uticali na prvostepenu odluku.
  • Kod preinačenja presude zbog povrede krivičnog zakona: U obrazloženju se navodi koje su odredbe povređene i u čemu se te povrede sastoje.
  • Kod preinačenja presude zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji (ili drugim odlukama): Sud u obrazloženju navodi činjenice kojima se rukovodio pri izricanju odluke, odnosno zakonske odredbe koje su povređene.
Vraćanje spisa prvostepenom sudu i rokovi za dostavljanje odluke

Način dostavljanja odluke drugostepenog suda

  • Posredno dostavljanje: Drugostepeni sud svoju odluku ne dostavlja strankama neposredno. On sve spise predmeta, uz dovoljan broj overenih prepisa svoje odluke, vraća prvostepenom sudu.
  • Uloga prvostepenog suda: Prvostepeni sud vrši tehničko dostavljanje prepisa odluke strankama i drugim licima koja imaju pravni interes.

Zakonski rokovi za dostavljanje spisa i odluke prvostepenom sudu

Ovi rokovi teku od dana kada je sudija izvestilac primio spise drugostepenog suda sa predlogom javnog tužioca i po svojoj prirodi predstavljaju instruktivne rokove:

  • Opšti rok: Najkasnije u roku od četiri meseca.
  • Skraćeni rok (kada je optuženi u pritvoru): Najkasnije u roku od tri meseca.

Produženje rokova u složenim predmetima

U naročito složenim predmetima, predsednik drugostepenog suda može doneti rešenje o produženju ovih rokova:

  • U redovnim predmetima: najviše za još 60 dana.
  • U pritvorskim predmetima: najviše za još 30 dana.
Novi glavni pretres pred prvostepenim sudom nakon ukidanja presude

Ukoliko je drugostepeni sud ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno suđenje, postupak pred prvostepenim sudom se odvija pod sledećim pravilima:

Procesni osnov za novo suđenje

  • Kao osnov za suđenje uzima se ranija optužnica.
  • Ukoliko je prvostepena presuda bila ukinuta samo delimično, osnov za suđenje je samo onaj deo optužbe koji se odnosi na ukinuti deo presude.

Prava stranaka i dužnosti suda na novom pretresu

  • Prava stranaka: Stranke na novom glavnom pretresu imaju pravo da ističu nove činjenice i iznose nove dokaze.
  • Dužnosti prvostepenog suda: Prvostepeni sud ima izričitu zakonsku obavezu da:
    1. Izvede sve procesne radnje na koje je ukazao drugostepeni sud.
    2. Raspravi sva sporna pitanja koja je drugostepeni sud naveo u svojoj odluci.
  • Obavezna primena zabrane reformatio in peius: Pri izricanju nove presude, prvostepeni sud je apsolutno vezan zabranom reformatio in peius (nova presuda ne sme biti nepovoljnija po optuženog od ukinute, ukoliko je bila izjavljena žalba samo u njegovu korist).

Obavezna kontrola pritvora na novom suđenju

Ukoliko se optuženi nalazi u pritvoru, veće prvostepenog suda je palo pod režim obavezne kontrole pritvora ex officio (i bez predloga stranaka ili branioca):

  • Sud mora ispitati da li i dalje postoje razlozi za pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukiđanju pritvora.
  • Rokovi za kontrolu:
    • Do dana potvrđivanja optužnice: po isteku svakih 30 dana.
    • Nakon potvrđivanja optužnice, pa sve do donošenja nove prvostepene presude: po isteku svakih 60 dana.

Reformatio in peius i privilegija združivanja

26. jula 2026.

Posebno ograničenje pozivanja na povredu zakona u žalbi

1. Opšte pravilo o procesnoj inicijativi

  • Pravilo: Određena povreda zakona ne može biti sadržana u žalbenim navodima (bez obzira na to što je zakonom propisana kao mogući žalbeni razlog u okviru bitnih povreda odredaba krivičnog postupka) ako podnosilac žalbe prethodno nije ispoljio potrebnu procesnu inicijativu u odnosu na tu povredu, ili je to učinio, ali se prvostepeni sud na tu inicijativu oglušio.

2. Izuzetak kod povrede pravila o obaveznom izuzimanju sudije

  • Uslov za pozivanje: Na povredu zakona koja se odnosi na učestvovanje na glavnom pretresu sudije ili sudije porotnika koji se morao izuzeti (postojanje razloga za obavezno izuzeće), žalilac se u žalbi može pozvati isključivo u dva alternativno propisana slučaja:
    1. Ako žalilac tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa.
    2. Ako je podnosilac žalbe izneo tvrdnju na glavnom pretresu da postoji takva povreda zakona, ali prvostepeni sud to nije uzeo u obzir.

Zabrana reformatio in peius (Zabrana preinačenja na gore)

1. Definicija i suština instituta

  • Zabrana reformatio in peius predstavlja zakonsku zabranu, odnosno nemogućnost preinačenja presude na gore (na štetu optuženog) u drugostepenom postupku kada to nalaže određena procesna situacija.

2. Uslov za primenu zabrane

  • Ova zabrana deluje isključivo u situaciji kada je žalba izjavljena samo u korist optuženog.

3. Obim zabrane (Granice preinačenja)

Ukoliko je ispunjen navedeni procesni uslov, presuda se odlukom drugostepenog suda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu:

  1. Pravne kvalifikacije krivičnog dela.
  2. Krivične sankcije.

Privilegija združivanja (Beneficium cohaesionis)

1. Definicija i suština instituta

  • Privilegija združivanja (beneficium cohaesionis) jeste procesni institut koji omogućava da se povoljno dejstvo odluke drugostepenog suda proširi i na saoptužene koji nisu podneli žalbu ili je nisu podneli u tom smeru.

2. Uslovi za primenu

Za aktiviranje ovog instituta potrebno je da se kumulativno ispune sledeći uslovi:

  • Da je povodom žalbe bilo kog lica drugostepeni sud doneo odluku u korist optuženog.
  • Da su razlozi zbog kojih je sud doneo odluku u korist tog optuženog od koristi i za nekog od saoptuženih.
  • Da taj saoptuženi nije izjavio žalbu ili je nije izjavio u tom pravcu.

3. Pravna posledica

  • Kada su ispunjeni svi uslovi, drugostepeni sud će postupiti po službenoj dužnosti (ex officio) i doneti odluku u korist tog saoptuženog, kao da takva žalba sa njegove strane zapravo postoji.

Sednica veća i pretres pred drugostepenim sudom

26. jula 2026.

Sednica veća drugostepenog suda

Sazivanje i donošenje formalnih odluka na sednici veća

  • Sazivanje sednice: Sednicu veća, na predlog sudije izvestioca, zakazuje predsednik veća.
  • Formalno odbacivanje žalbe: Na samoj sednici veća, žalba se može odbaciti kao neblagovremena, nedozvoljena ili neuredna, pod uslovom da je to prethodno propustio da učini prvostepeni sud.
  • Specifičnost postupka kod odbacivanja: Rešenje o odbacivanju žalbe može se doneti bez obaveštavanja stranaka i branioca o održavanju sednice veća.

Obaveštavanje o sednici veća i procesni uslovi za prisustvo

Izvan slučaja formalnog odbacivanja žalbe, za obaveštavanje subjekata o sednici veća važe sledeća pravila:

  • Obavezno obaveštavanje javnog tužioca: O sednici veća se uvek i obavezno obaveštava javni tužilac kada se krivično delo goni po službenoj dužnosti.
  • Obaveštavanje ostalih učesnika (Fakultativni subjekti): Druga lica se obaveštavaju samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U ovu grupu spadaju:
    1. Subjekti u funkciji odbrane – optuženi ili njegov branilac.
    2. Subjekti u funkciji optužbe – oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik.
  • Uslovi za obaveštavanje (Procesna inicijativa): Da bi navedena lica bila obaveštena, potrebno je da su prethodno, u roku predviđenom za žalbu ili za odgovor na žalbu, ostvarila procesnu inicijativu kroz jednu od dve alternativne forme:
    • zahtevala da budu obaveštena o sednici veća, ili
    • predložila održavanje pretresa pred drugostepenim sudom.
  • Obaveštavanje po inicijativi suda: Veće može odlučiti da obavesti stranke i kada to nisu zahtevale (odnosno da obavesti stranku koja to nije zahtevala, ukoliko je samo jedna stranka podnela zahtev), ako oceni da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
  • Prisustvo optuženog koji je lišen slobode: Ako se obaveštava optuženi koji se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a ima branioca, predsednik veća nalaže obezbeđenje njegovog prisustva samo ako veće oceni da je to neophodno za razjašnjenje stvari.
  • Učešće optuženog putem tehničkih sredstava (Video-link): Optuženi može učestvovati na sednici veća putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. veće nađe da je obezbeđenje prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga, i
    2. takav način učestvovanja je moguć s obzirom na tehničke uslove.

Pravna priroda prisustva stranaka i načelo javnosti

  • Karakter obaveštenja: Stranke se na sednicu veća ne pozivaju, već se o njoj samo obaveštavaju.
  • Posledica nedolaska: Nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća.
  • Javnost sednice: Načelo javnosti se odnosi i na drugostepeni postupak. Na sednici veća kojoj prisustvuju stranke i branilac, javnost se može isključiti isključivo pod uslovima i u postupku koji su Zakonikom propisani za isključenje javnosti sa glavnog pretresa.

Tok i struktura rada na sednici veća

  • Početak sednice: Sednica veća obavezno počinje usmenim izveštajem sudije izvestioca o stanju stvari u spisima predmeta.
  • Obim izveštaja (Zavisno od prisustva stranaka):
    • Ako stranke NE prisustvuju: Sudija izvestilac referiše o žalbenom predmetu u kompletnom vidu.
    • Ako stranke i branilac PRISUSTVUJU: Funkcija sudije izvestioca je bitno sužena – on izlaže isključivo sadržaj presude. Nakon toga, stranke i branilac, u vremenu koje odredi predsednik veća, prezentuju svoje stranačke stavove tako što iznose navode žalbe i odgovora na žalbu (što predstavlja manifestaciju načela kontradiktornosti u ovoj fazi).
  • Traženje objašnjenja i dopune:
    • Veće može od prisutnih stranaka i branioca zahtevati potrebna objašnjenja u vezi sa žalbom i odgovorom na žalbu.
    • Stranke mogu predložiti da se radi dopune izveštaja pročitaju pojedini delovi spisa.
    • Stranke mogu, po dozvoli predsednika veća, dati potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe odnosno odgovora na žalbu, ali bez ponavljanja onoga što je već sadržano u izveštaju.
  • Zapisnik: O sednici veća obavezno se vodi zapisnik koji se priključuje spisima drugostepenog suda.

Pretres pred drugostepenim sudom

Uslovi za održavanje pretresa pred drugostepenim sudom

Pretres pred drugostepenim sudom predstavlja izuzetnu procesnu formu rada žalbenog veća. Da bi se ovaj pretres održao, zakon zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova:

  1. Da je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi, ponove već izvedeni dokazi u prvostepenom postupku, ili izvedu dokazi čije je izvođenje prvostepeni sud odbio.
  2. Da istovremeno postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

Pozivanje, prisustvo i učešće stranaka na pretresu

A) Lica koja se pozivaju na pretres

Na pretres pred drugostepenim sudom obavezno se pozivaju:

  • Optuženi i njegovi branioci,
  • Ovlašćeni tužilac,
  • Oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik,
  • Svedoci, veštaci i stručni savetnici za koje drugostepeni sud odluči da se neposredno ispitaju.

B) Pravila o prisustvu optuženog i procesne garancije odbrane

  • Pozivanje kao obaveza: Optuženi se u svakom slučaju mora pozvati na pretres.
  • Prisustvo nije apsolutna pretpostavka: Fizičko prisustvo optuženog nije neophodan uslov za održavanje pretresa. On se u pozivu izričito upozorava da će se pretres održati u njegovom odsustvu ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. da je uredno pozvan, i
    2. da svoj izostanak nije opravdao.
  • Obavezna stručna odbrana u odsustvu: Ukoliko optuženi nije prisutan na pretresu, sud mu (ako već nema branioca) mora postaviti branioca po službenoj dužnosti kako bi se osiguralo postojanje subjekta u funkciji odbrane.
  • Optuženi lišen slobode: Ukoliko se optuženi nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, predsednik drugostepenog veća preduzima sve potrebne radnje da se on dovede na pretres.

C) Učešće optuženog putem video-linka

Optuženi može učestvovati na pretresu putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike pod uslovom da su kumulativno ispunjene dve pretpostavke:

  1. da veće utvrdi da je obezbeđenje fizičkog prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih opravdanih razloga, i
  2. da je takav način učestvovanja tehnički moguć s obzirom na raspoložive uslove na sudu.

Tok pretresa i spajanje procesnih uloga

  • Primenjiva pravila: Pretres se primarno odvija prema specifičnim pravilima propisanim za drugostepeni postupak, a ako takvih pravila nema, shodno se primenjuju odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.
  • Spajanje procesnih uloga: Kada se donese odluka o održavanju pretresa, dolazi do funkcionalnog spajanja uloga – sudija izvestilac preuzima funkciju predsednika drugostepenog veća.
  • Uvodni izveštaj i zabrana prejudiciranja: Pretres počinje usmenim izveštajem predsednika veća (sudije izvestioca) koji izlaže stanje stvari. Predsednik veća se u izveštaju mora strogo ograničiti na objektivno prezentovanje slučaja, bez iznošenja sopstvenog mišljenja ili ocene o tome da li su žalba i odgovor na žalbu osnovani, čime se izbegava prejudiciranje odluke drugostepenog suda.

Sistematizacija procesnih aktivnosti na pretresu

Zakonik sve aktivnosti na pretresu pred drugostepenim sudom deli u dve kategorije:

A) Obavezne aktivnosti

Ove radnje se moraju sprovesti na svakom pretresu:

  1. Podnošenje izveštaja predsednika veća o stanju stvari.
  2. Čitanje prvostepene presude (ili njenog dela na koji se odnosi izjavljena žalba) – vrši se na predlog stranaka i branioca ili po odluci samog veća.
  3. Raspravljanje stranaka u pogledu navoda iz žalbe i odgovora na žalbu (načelo raspravnosti).

B) Fakultativne aktivnosti

Ove radnje se mogu sprovesti u zavisnosti od potrebe i ocene veća:

  • Čitanje zapisnika o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom (ili njegovog dela) i pisanih dokaza.
  • Ostvarivanje neposrednog uvida u druge dokaze na koje se žalba odnosi.
  • Vršenje uvida u zapisnike o iskazima svedoka ili veštaka koji nisu prisutni (ili usmeno iznošenje njihove kratke sadržine od strane predsednika veća).
  • Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza koji su navedeni u žalbi ili su u neposrednoj vezi sa tim dokazima.
  • Izmena ili odustanak od optužbe od strane ovlašćenog tužioca.

Odstupanje od načela neposrednosti i načelo raspravnosti

  • Odstupanje od načela neposrednosti: Nakon što uzme izjave od stranaka, veće može odlučiti da odstupi od načela neposrednosti u pogledu dokaza koji se ne izvode neposredno. To čini u jednom od dva oblika:
    1. vršenjem uvida u zapisnike o ispitivanju odsutnih svedoka ili veštaka, ili
    2. tako što će predsednik veća ukratko izneti sadržinu tih zapisnika ili ih pročitati.
  • Ispoljavanje načela raspravnosti: Nakon izveštaja i izvođenja dokaza, predsednik veća poziva žalilaca da obrazloži žalbu, a potom i protivnu stranku da iznese svoj odgovor (bez ponavljanja onoga što je već obuhvaćeno uvodnim izveštajem).

Raspolaganje optužbom na drugostepenom pretresu

Zakonik dozvoljava ovlašćenom tužiocu da, u zavisnosti od rezultata sprovedenog pretresa, preduzme sledeće radnje:

  • Izmena optužnice: Tužilac može izmeniti optužnicu, ali isključivo u korist optuženog.
  • Odustanak od optužbe: Tužilac može, uz saglasnost optuženog, u celini ili delimično odustati od optužbe.
  • Pravo oštećenog na supsidijarno gonjenje: Ako je javni tužilac odustao od optužnice na pretresu, oštećeni ima pravo da pod zakonom propisanim uslovima preuzme gonjenje i stekne svojstvo oštećenog kao tužioca (supsidijarnog tužioca).

Granice ispitivanja prvostepene presude

Opšte pravilo o limitiranosti drugostepenog suda

  • Pravilo: Drugostepeni sud ima veoma ograničenu kogniciju (polje ispitivanja) prilikom odlučivanja o žalbi. Sud je načelno striktno vezan inicijativom žalioca i presudu ispituje isključivo u okviru sledeća tri aspekta:
    1. Žalbeni osnovi koji su izričito istaknuti u samoj žalbi.
    2. Deo presude koji se pobija žalbom.
    3. Pravac pobijanja (da li se presuda pobija u korist ili na štetu optuženog).

Izuzeci – ispitivanje po službenoj dužnosti

Zakonik predviđa izuzetne situacije u kojima drugostepeni sud mora po službenoj dužnosti (ex officio) ispitati odluku o krivičnoj sankciji, uprkos opštem pravilu o vezanosti žalbenim navodima.

Ovo važi isključivo kada je žalba izjavljena u korist optuženog, i to u sledeća dva slučaja:

  1. Ukoliko je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona.
  2. Ukoliko podneta žalba ne sadrži obavezne elemente koji se odnose na predlog kako da se presuda izmeni/ukine ili na potpis žalioca.

Preinačenje presude u korist optuženog povodom žalbe tužioca

  • Izuzetak od pravca pobijanja: Ako je ovlašćeni tužilac izjavio žalbu na štetu okrivljenog, drugostepeni sud može prilikom donošenja odluke preinačiti prvostepenu presudu i u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji.

Žalbeni postupak

25. jula 2026.

Žalbeni postupak se, prema zakonskoj sistematizaciji, odvija u dva osnovna procesna stadijuma:

  • Postupak pred prvostepenim sudom (sudom koji je izrekao pobijanu presudu).
  • Postupak pred prvostepenim sudom.

Postupak pred prvostepenim sudom

Podnošenje žalbe i predaja primeraka

  • Kome se podnosi: Žalba se uvek podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.
  • Broj primeraka: Žalba se predaje u dovoljnom broju primeraka za sledeće subjekte:
    • Sud,
    • Protivnu stranku,
    • Branioca,
    • Oštećenog.

Nadležnost prvostepenog suda povodom izjavljene žalbe

Odlučivanje prvostepenog suda o podnetoj žalbi striktno je ograničeno na dva pravna aspekta:

  1. Ispitivanje osnovnih formalnih uslova koji se odnose na blagovremenost, dozvoljenost i urednost žalbe.
  2. Ocenjivanje mogućnosti za represuđenje (resuđenje), ukoliko su u žalbi iznete nove činjenice i predloženi novi dokazi.

Formalne odluke prvostepenog suda (Odbacivanje žalbe)

Predsednik prvostepenog veća proverava formalne elemente i donosi rešenje o odbacivanju žalbe kada je ispunjen jedan od sledeća tri taksativno navedena uslova:

  • Neblagovremenost – ako je žalba podnesena po proteku zakonskog roka u kojem se mogla uložiti.
  • Nedozvoljenost – ako je žalbu podnelo lice koje ne spada u zakonske ovlašćene subjekte (titulare prava na ulaganje redovnog pravnog leka).
  • Neurednost – ako žalba ne sadrži elemente koje po Zakoniku obavezno mora da ima.

Institut „represuđenja“ (Samoponavljanje prvostepenog postupka)

A) Pojam i suština instituta

To je specifičan i nov zakonski mehanizam u krivičnom postupku koji, s ciljem rasterećenja drugostepenog suda, omogućava da se povodom argumenata iznetih u žalbi ponovo otvori glavni pretres pred prvostepenim sudom. U pravno-tehničkom smislu, ovaj institut predstavlja svojevrsno „samoponavljanje“ postupka.

B) Uslovi za otvaranje postupka represuđenja

Pretresno veće će ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak isključivo ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. Da su u žalbi iznete nove činjenice i predloženi novi dokazi.
  2. Da te činjenice i novopredloženi dokazi, prema oceni predsednika prvostepenog veća, mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja.

C) Tok postupka i donošenje odluke nakon represuđenja

  • Procedura: Nakon ponovnog otvaranja glavnog pretresa, sud sprovodi naknadni dokazni postupak. Po završetku tog dela, predsednik veća postupa po opštim pravilima koja se odnose na završetak dokaznog postupka na glavnom pretresu i prelazi se na davanje završne reči.
  • Odluka (Nova presuda): Prvostepeni sud donosi novu presudu kojom:
    • Potvrđuje svoju raniju presudu, ili
    • Preinačuje svoju raniju presudu.
  • Pravni lek protiv nove presude: Protiv ove nove presude dozvoljena je žalba u skladu sa opštim zakonskim pravilima koja važe za ulaganje žalbe protiv prvostepene presude.

Dostavljanje žalbe protivnoj stranci i odgovor na žalbu

Ukoliko predsednik prvostepenog veća oceni da nove činjenice i predloženi dokazi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, on ne otvara ponovni pretres, već sprovodi postupak dostavljanja žalbe protivnoj stranci:

  • Dostavljanje: Primerak žalbe se dostavlja protivnoj stranci.
  • Rok za odgovor: Protivna stranka može podneti sudu odgovor na žalbu u roku od osam dana od dana prijema žalbe.
  • Pravna priroda i svrha odgovora:
    • Ovo je isključivo procesna mogućnost (pravo), a ne i obaveza protivne stranke.
    • Svrha podnošenja odgovora jeste da protivna stranka izloži svoje viđenje žalbenih navoda i predloga, čime se obezbeđuje delovanje načela kontradiktornosti u ovom stadijumu postupka.

Dostavljanje spisa drugostepenom sudu

  • Procesni momenat: Vrši se po prijemu odgovora na žalbu, odnosno nakon što proteče rok od osam dana u kome je protivna stranka mogla podneti odgovor.
  • Sadržaj dostave: Prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu žalbu, odgovor na žalbu (ako je podnet) i sve spise predmeta u dovoljnom broju primeraka.

Postupak pred prvostepenim sudom

Procesni stadijumi drugostepenog postupka

Postupak po žalbi pred drugostepenim sudom odvija se kroz dva osnovna procesna stadijuma:

  • Pripremni postupak (postupak „pripremanja“ za odlučivanje o žalbi) – koji se odlikuje specifičnim procesnim aktivnostima sudije izvestioca.
  • Postupak pred žalbenim većem – koji se može sprovesti u dve procesne forme:
    • Sednica veća – predstavlja pravilo u praksi i obavezan je stadijum žalbenog postupka.
    • Pretres pred drugostepenim sudom – održava se relativno retko u sudskoj praksi.

Određivanje sudije izvestioca i njegov osnovni zadatak

  • Pravilo o određivanju: Kada spisi povodom žalbe stignu drugostepenom sudu, oni se dostavljaju sudiji izvestiocu (pravilo je da se određuje jedan sudija izvestilac).
  • Izuzetak: U naročito složenim predmetima, predsednik suda može doneti odluku da se odredi više sudija izvestilaca iz reda članova veća.
  • Osnovni zadatak: Sudija izvestilac ima dužnost da se detaljno upozna sa izjavljenom žalbom i spisima predmeta kako bi na sednici veća mogao da podnese usmeni izveštaj o stanju stvari.

Specifične aktivnosti sudije izvestioca u pripremnom postupku

U okviru pripreme predmeta za odlučivanje, sudija izvestilac preduzima sledeće tri zakonom propisane aktivnosti:

A) Izdvajanje nezakonitih dokaza

  • Uslov: Ukoliko sudija izvestilac utvrdi da se u spisima predmeta nalaze zapisnici ili obaveštenja na kojima se po zakonu ne može zasnivati sudska odluka.
  • Pravna radnja: Donosi rešenje o izdvajanju nezakonitih dokaza. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
  • Pravna posledica: Nakon što ovo rešenje postane pravnosnažno, sudija izvestilac te materijale dostavlja sudiji za prethodni postupak radi njihovog čuvanja odvojeno od ostalih spisa, uz izričitu zabranu razgledanja i korišćenja u daljem toku postupka.

B) Dostavljanje spisa nadležnom javnom tužiocu

  • Uslov: Primenjuje se isključivo ako je reč o krivičnom delu za koje se krivično gonjenje preduzima po zahtevu javnog tužioca.
  • Sadržaj obaveze javnog tužioca: Nakon što mu sudija izvestilac dostavi spise, javni tužilac je dužan da bez odlaganja preduzme sledeće aktivnosti:
    • Razmotri spise predmeta.
    • Stavi svoj predlog povodom žalbe.
    • Vrati spise sudu.
  • Rokovi za postupanje tužioca:
    • Opšti rok: najkasnije u roku od 15 dana.
    • Izuzetak (u naročito složenim predmetima gde je prethodno i rok za žalbu bio produžen): najkasnije u roku od 30 dana.

C) Otklanjanje tehničkih i materijalnih grešaka u presudi

Ako se pre održavanja sednice veća utvrdi da pismeno izrađena presuda sadrži nedostatke, postupa se na sledeći način u zavisnosti od težine greške:

  1. Očigledne greške i lakši nedostaci (npr. greške u imenima, brojevima, očigledne greške u pisanju i računanju):
    • Sudija izvestilac pre održavanja sednice veća vraća spise predsedniku prvostepenog veća radi donošenja rešenja o ispravci grešaka.
    • Po pravnosnažnosti tog rešenja, spisi se ponovo dostavljaju drugostepenom sudu.
  2. Krupnije greške (nesaglasnost između pismeno izrađene presude i njenog izvornika):
    • Ispravljena presuda se obavezno dostavlja svim licima koja imaju pravo na izjavljivanje žalbe.
    • Pravna posledica: Rok za žalbu protiv „ispravljene“ presude počinje da teče ispočetka – od dana dostavljanja rešenja o ispravci (protiv kojeg nije dozvoljena posebna žalba).

Forme odlučivanja drugostepenog suda (Sednica veća i pretres pred drugostepenim sudom)

1. Dve procesne forme donošenja odluke

Drugostepeni sud o izjavljenoj žalbi odlučuje sprovodeći postupak u jednoj od dve zakonom predviđene forme:

  1. U sednici veća
  2. Na osnovu održanog pretresa

2. Odnos između sednice veća i pretresa

  • Obaveznost sednice veća: Sednica veća se mora održati u svakom slučaju.
  • Donošenje odluke o pretresu: Upravo na toj obaveznoj sednici, veće drugostepenog suda donosi odluku o tome da li će se u konkretnom postupku održati pretres.

3. Mogućnost kombinovanog vođenja postupka i parcijalni pretres

  • Pravilo o parcijalnom pretresu: Veće drugostepenog suda može doneti odluku da se pretres održi samo u odnosu na pojedine delove prvostepene presude, pod uslovom da se ti delovi mogu izdvojiti bez štetnih posledica po pravilno presuđenje.
  • Pravna posledica: U tom slučaju se drugostepeni postupak vodi kombinovano:
    • Za delove presude za koje je određen pretres sprovodi se glavni pretres pred drugostepenim sudom.
    • Za preostale delove presude za koje pretres nije određen, odluka o žalbi se donosi direktno u sednici drugostepenog veća.

4. Funkcija predsednika veća u slučaju održavanja pretresa

  • Ukoliko veće odluči da održi pretres, funkciju predsednika drugostepenog veća obavlja sudija izvestilac.
  • Ako je u naročito složenom predmetu bilo određeno više izvestilaca, samo veće će odrediti jednog od njih da obavlja funkciju predsednika veća na pretresu.