Jedna od negativnih strana razvoja privrede je porast štetnih radnji pravnih lica. To ukazuje na potrebu da se na te radnje reaguje kaznenim sankcijama. Međutim, tome na putu stoje pre neka osnovna načela krivičnog prava, poput načela subjektivne individualne odogovornosti, neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja i sl…

Može se govoriti o tri stava o kaznenoj odgovornosti pravnog lica u širem smislu

• Odbacuje i krivičnu i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica
• Odbacuje krivičnu odgovornost, ali prihvata kaznenu odgovornost ili kao neku odgovornost sui generis, ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte, pre svega prekršaj.
• Krivična odgovornost pravnih lica je moguća, potrebna i opravdana

Kaznena odgovornost pravnih lica vezuje se za pitanje njegovog pravnog subjektiviteta, a tu se javljaju dve teorije: teorija fikcije i teorija realnosti. Međutim, ni jedna ni druga teorija, same po sebi nisu prihvatljive.

Pravno lice nije ni realnost samo po sebi, a ni fikcija, već pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti, što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnih lica.

STANJE U SVETU:

• Izmenom Krivičnog zakonika Holandije iz 1976. uvedena je opšta krivična odgovornost pravnih lica
• Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Švedskoj 1986. uvedena novčana kazna za pravna lica
• Francuski krivični zakonik iz 1994. sadrži niz odredaba kojima se regulišu specifična pitanja krivične odgovornosti pravnog lica
• U poslednjih desetak godina određene oblike krivične odgovornosti uvele su i: Norveška, Finska, Španija, Danska, Belgija, Švajcarska i Austrija;
• Krivični zakonik Crne Gore 2003.

I Srbija se 2008. godine pridružila većini evropskih zemalja koje su uvele odgovornost pravnih lica za krivična dela, donošenjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.

Ovakav razvoj u Evropi je rezultat inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske unije, odnosno određenih međunarodnih konvencija kojima, doduše, krivična odgovornost pravnih lica nije predviđena kao obavezna.

Postoji veći broj krivičnih dela koja pored svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike, ukoliko iz osnovnog oblika proizađe teža posledica.

U tom slučaju se, po pravilu, propisuje i teža kazna.

• npr. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi, ali iz toga proizađe njena smrt, iako on to nije hteo.

Za odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca

• učinilac je bio svestan toga da preduzimanjem radnje osnovnog oblika može prouzrokovati težu posledicu, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči (svesni nehat), ili
• učinilac nije bio svestan da preduzimanjem radnje izvršenja osnovnog oblika može prouzrokovati težu posledicu, iako je prema okolnostima pod kojima je delo učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan ili mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat)
• uzročna veza se mora utvrditi pre nego što se pređe na utvrđivanje nehata učinioca
• sudska praksa primenjuje blaže kriterijume za utvrđivanje postojanja nehata što se ponekad graniči sa objektivnom odgovornošću – dolus indirectus

Ako je u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj, primenjivaće se odredbe za sticaj krivičnih dela.

• izuzetno će se raditi o odgovornosti za krivično delo kvalifikovano težom posledicom iako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj, ako teža posledica sama po sebi ne predstavlja krivično delo
  • npr. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću
    • jezičkim tumačenjem bi značilo da ako se trudnoća može pripisati nehatu učinioca postojala bi odgovornost za teži oblik silovanja, ali ako bi trudnoća bila obuhvaćena umišljajem učinioca postojao bi samo osnovni oblik
    • upravo iz tog razloga KZ predviđa odgovornost za težu posledicu i onda kada je u odnosu na nju postojao umišljaj, ali ukoliko time nisu ostvarena obeležja drugog krivičnog dela

Postavlja se pitanje da li je moguć pokušaj krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom, a na to pitanje se odgovara potvrdno

• ukoliko npr. lice, da bi izbeglo silovanje, iskoči iz vozila u pokretu, pa usled toga dođe do smrti ili teške telesne povrede. postojaće pokušaj silovanja kvalifikovanog težom posledicom.
• pokušaj krivičnog dela kvalifikovanog težom posledicom neće biti moguć u dva slučaja:
  • kada se radi o krivičnom delu za koje pokušaj nije kažnjiv
  • kada teža posledica proizlazi iz posledice osnovnog oblika

Cilj instituta actiones liberae in causa je rešavanje problema krivice kod učinilaca koji su krivično delo učinili u stanju nauračunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje.

Iako u momentu izvršenja njegove radnje nisu više bile slobodne, u jednom prethodnom stanju, pre nego što je prouzrokovao stanje sopstvene neuračunljivosti, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog započinjanja uzročnog toka koji se završio vršenjem krivičnog dela u neuračunljivom stanju.

Ovaj institut dozvoljava jedini izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja dela – naime, krivica se utvrđuje prema momentu pre nego što je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti u kojem je učinio krivično delo.

Za primenu ovog instituta potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:

1. Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti
2. Da je u tom stanju učinio krivično delo u odnosu na koje je kod njega, u momentu pre nego što se doveo u t stanje postojao umišljaj ili nehat (ukoliko je zakonom predviđen uopšte nehatni oblik).

Za primenu ovog instituta potrebno je da je kod učinioca u momentu pre nego što se doveo u stanje neuračunljivosti postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno krivično delo.

Dve situacije:

• Umišljajna actiones liberae in causa
  • učinilac se s umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti u kojem vrši kd u odnosu na koje postoji umišljaj u momentu actio praecedens
    • mišljenje da postoji i onda kada se neko iz nehata doveo u stanje neuračunljivosti nije prihvatljivo jer je nespojivo sa postojanjem umišljaja u odnosu na delo koje se kasnije vrši u stanju neuračunljivosti
  • umišljajno stavljanje u stanje neuračunljivosti da bi se s umišljajem učinilo kd a delo ne bude učinjeno ne predstavlja pokušaj već nekažnjivu pripremnu radnju
  • moguć je direktni umišljaj – učinilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti učiniti krivično delo i to hoće, kao i
  • eventualni umišljaj – učinilac je svestan toga da može učiniti krivično delo u stanju neuračunljivosti i na to pristaje
• Nehatna actiones liberae in causa
  • postoji u momentu prethodnog delovanja nehat u odnosu na kd koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti u koje je sam sebe doveo iz nehata ili sa umišljajem
  • postoji nehatna actio libera in cause i onda kada je učinilac od ranije planirao delo ali se u neuračunljivo stanje u kojem je učinio doveo iz nehata
  • moguć je svesni nehat – učinilac je svestan mogućnosti da u tom stanju može učiniti krivično delo, ali olako drži da do toga neće doći, odnosno da će to moći da spreči kao i
  • nesvesni nehat – učinilac nije svestan toga da u tom stanju može izvršiti krivično delo, niti je to hteo, ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti

Primenjuje se i kod krivičnih dela nečinjenja

• kada učinilac sam sebe dovede u stanje neuračunljivosti, bio je svestan da u tim stanju, svojim propuštanjem može ostvariti određeno krivično delo, a to je hteo ili je na to pristao (umišljaj) ili je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči (svesni nehat) odnosno nije bio svestan toga ali je bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat)

Ne primenjuje se kada se neko doveo samo u stanje bitno smanjene uračunljivosti

• učiniocu koji se sam doveo u stanje bitno smanjene uračunljivosti ne može se po tom osnovu ublažiti kazna

Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi sa silom i pretnjom je: „Da li one isključuju postojanje krivičnog dela“?

Sila može biti apsolutna i kompulzivna

1. Apsolutna sila (vis absoluta)
   • sila takvog itenziteta kojoj se lice prema kom je primenjena ne može odupreti, već je bio prinuđen da ostvari biće nekog krivičnog dela
   • isključuje postojanje radnje krivičnog dela, pa samim tim nema ni krivičnog dela
     • izvršiocem se u tom slučaju smatra lice koje je primenilo neodoljivu silu – posredni izvršilac
2. Kompulzivna sila
   • upotreba fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo
   • lice usled kompulzivne sile ipak ima mogućnost da odlučuje i realizuje svoju odluku
3. Pretnja
   • predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava
   • da bi postojao uticaj na donošenje odluke lica kojem se preti, potrebno je da pretnja bude moguća i ozbiljna, što se procenjuje s aspekta lica kojem je pretnja upućena
   • treba je razlikovati od opomene jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti

Krivica učinioca koji je delo učinio pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje:

• može se rešiti na planu protivpravnosti 
  • ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini kd, a budu ostvareni svi ostali uslovi za krajnju nuždu, kd neće postojati
• delo pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je po prirodi umišljajno kd
  • prinuda na nehatno kd je teško zamisliva konstrukcija
  • umišljaj može biti isključen kada izvršilac u normativnom smislu nije mogao drugačije da dela, kada se to od njega nije moglo očekivati
    • uslov je da je akt prinude bio takav da nije bio moguć uspešan otpor niti da se akt prinude mogao na drugi način izbeći
• sila i pretnja mogu prouzrokovati neuračunljivost
  • krivica bi mogla biti isključena jer se prinuđeni našao u neuračunljivom stanju

Uticaj sile i pretnje se može rešavati na sledeće načine:

1. Apsolutna sila isključuje radnju, tako da nema ni krivičnog dela.
2. Kompulzivna sila i pretnja, ukoliko su za to ispunjeni uslovi, preko instituta krajnje nužde, mogu isključiti postojanje krivičnog dela.
3. U nekim slučajevima će postojati bitno smanjena uračunljivost ili neuračunljivost, ukoliko usled privremene duševne poremećenosti učinilac nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima.
4. Može postojati i situacija u kojoj će biti isključeno postojanje umišljaja, jer će nedostojati njegov voljni element.
5. Ukoliko kompulzivna sila i pretnja ne isključuju krivicu, one predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne

Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini krivično delo, odnosno da se preuzima pravom zabranjeno ponašanje.

• nema svesti o pravnoj zabranjenosti dela koje se preduzima ili
• postoji pogrešna predstava o tome da neko ponašanje nije predviđeno kao krivično delo

Razlikovanje od stvarne zablude:

• kod stvarne učinilac ne zna činjeničnu podlogu kd, kod pravne on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela
• kod stvarne ne zna za neku stvarnu okolnost koja ulazi u biće kd, kod pravne ne zna da je to uopšte predviđeno kao kd
• kod normativnih obeležja je teško razgraničiti stvarnu od pravne zablude
• kod stvarne u pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost učinilac pogrešno drži da postoji neka stvarna okolnost čijim bi postojanjem bila isključena protivpravnost, kod pravne zna sve stvarne okolnosti ali ne zna pravni značaj tih okolnosti

Razlikuju se dve vrste pravne zablude:

1.  Direktna pravna zabluda – učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima pravom zabranjeno. ( Npr. ne zna da čini krivično delo utaje, ukoliko prisvoji novac koji mu je greškom ovlašćenog lica isplaćen)
   • nije potrebno da postoji svest o tome da je to ponašanje predviđeno kao kd
     • dovoljno je da postoji svest o tome da je neko ponašanje suprotno pravu a ne mora da obuhvati i svest o tome da je ponašanje predviđeno kao kd
2. Indirektna pravna zabluda – učinilac pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost ili pogrešno procenjuje postojanje uslova za primenu nekog od osnova isljučenja protivpravnosti.

Pogrešna predstava se sastoji u tome što učinilac ne zna da je delo zakonom određeno kao krivično delo ili da je protivpravno

• pravna zabluda neće postojati ukoliko se radi o eventualnoj pravnoj zabludi – kada učinilac dopušta mogućnost da njegovo ponašanje može biti zabranjeno, ali ga bez obzira na to preduzima.

Pravna zabluda može biti otklonjiva i neotklonjiva:

1. Neotklonjiva pravna zabluda
   • postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna
   • isključuje krivicu, s obzirom da nedostaje svest o protivpravnosti, kao deo krivice
   • u tom slučaju nema krivičnog dela
2. Otklonjiva pravna zabluda
   • postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna
   • postoji mogućnost ublažavanja kazne

Kod nekih krivičnih dela teško je zamisliti postojanje pravne zablude.

• Kod krivičnih dela koja su zlo sama po sebi (mala in se) i koja kao takva predstavljaju krivična dela u svim društvima (ubistvo, krađa..) isključeno je postojanje pravne zablude
• Kod krivičnih dela koja nisu predmet moralne osude, već zavise od procene zakonodavca u određenom društvu (mala prohibita) sasvim je moguće postojanje pravne zablude. Za neka od njih ne zna većina građana, pa čak ni neki pravnici

Zabluda u najširem smislu znači nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima.

Razlikuju se dve vrste stvarne zablude:

1. Zabluda o stvarnim obeležjima bića krivičnog dela
   • postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest ili postoji pogrešna svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće krivičnog dela
     • npr zabluda u pogledu radnje izvršenja, posledice, uzročnog odnosa, objekta radnje, sredstva izvršenja itd…
   • može se odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost, koja čini deo nekog obeležja krivičnog dela, ukoliko je to presudno za postojanje krivičnog dela
     • npr postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina, iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta
   • odnosi se na činjenice stvarnog karaktera od kojih zavisi postojanje bitnih obeležja bića kd odnosno ostvarenost tih elemenate
     • da se odnosi na te elemente kao pravne kategorije to bi bila pravna zabluda
     • u nekim slučajevima stvarne zablude o normativnim obeležjima bića se može javiti problem razgraničenja sa pravnom zabludom
   • stvarna zabluda u užem smislu
2. Stvarna zabluda o okolnostima koje isključuju protivpravnost –
   • postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja krivičnog dela
   • ne radi se o tome da učinilac pogrešno smatra da njegovo delo nije protivpravno, jer je to oblik pravne zablude, već se zabluda odnosi na neku stvarnu okolnost čije bi postojanje dovelo do primene nekog osnova koji isključuje protivpravnost

Stvarna zabluda može biti neotklonjiva i otklonjiva.

• neotklonjiva stvarna zabluda
  • učinilac u konkretnom slučaju nikako nije mogao imati pravu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti
  • isključuje krivicu, i umišljaj i nehat
  • nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje kd ili u pogledu neke okolnosti koja bi da je zaista postojala činila delo dozvoljenim
• otklonjiva stvarne zabluda
  • učinilac je prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima
  • otklonjiva zabluda ne isključuje nehatnu krivicu, što znači da će postojati krivično delo iz nehata, ako zakon takvo krivično delo predviđa

U krivičnom pravu postoje i zabluda o predmetu, licu i uzročnoj vezi.

• Zabluda o predmetu i zabluda o licu (error in objecto i error in persona)
  • nisu krivičnopravno relevantne kada su predmet i lice istog kvaliteta – kada ispunjavaju zakonske uslove
    • neće biti pravno relevantno to što je učinilac misleći da vrši krivično delo prema jednom licu izvrši delo prema drugom licu
  • kada se radi o tome da je predmet ili lice sa određenim svojstvom bitni element krivičnog dela tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu kvalifikaciju dela
• Zabluda o uzročnoj vezi (aberratio ictus)
  • postoji kada učinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje, a ne ne onom na kojem je hteo
  • postojaće pokušaj krivičnog dela (u odnosu na ono delo koje je hteo da ostvari) i nehatno krivično delo (u odnosu na delo koje je ostvareno)

Bitno smanjena uračunljivost postoji kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima usled jednog od četiri oblika duševne poremećenosti bila bitno smanjena.

Dakle, biološki osnov je isto postavljen kao i kod neuračunljivosti, a razlika se javlja na psihološkom planu – ne radi se o odsustvu moći odlučivanja ili rasuđivanja, jer kod bitno smanjene uračunljivosti one postoje, ali se traži da je bar jedna od njih bila bitno smanjena.

Bitno smanjena uračunljivost ne isključuje krivicu, tako da se učiniocu mogu izreći sve krivične sankcije koje se mogu izreći i uračunljivom učiniocu, ali zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne.Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a uz uslovnu osudu mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi.

Kao i neuračunljivost, stanje bitno smanjene uračunlljivosti mora postojati u momentu izvršenja krivičnog dela.

Takođe, i bitno smanjena uračunljivost se procenjuje u odnosu na određeno krivično delo, što znači da je moguće da u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost, a u odnosu na drugo potpuna uračunljivost.

Traba razlikovati bitno smanjenu uračunljivost od obične smanjene uračunljivosti – ona se nalazi između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. Samo u slučaju bitno smanjene uračunljivosti postoji mogućnost ublažavanja kazne, dok obična smanjena uračunljivost može biti samo olakšavajuća okolnost kod odmeravanja kazne.

Krivica ne može postojati bez uračunljivosti – ona predstavlja postojanje sposobnosti odlučivanja i rasuđivanja. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo, jer neuračunljivost isključuje krivicu.

Polazi se od pretpostavke uračunljivosti, a neuračunljivost se utvrđuje samo kada se pojavi sumnja da je reč o neuračunljivom učiniocu.

Postoje tri metoda utvrđivanja neuračunljivosti:

1. Biološki metod – u obzir se uzimaju samo određena bolesna, abnormalna psihička stanja
2. Psihološki metod – za njega su merodavne samo posledice, odnosno poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu
3. Mešoviti metod – za postojanje neuračunljivosti zahteva se i ostvarivanje biološkog i psihiloškog osnova
   • potrebno i postojanje nekog abnormalnog duševnog stanja i određenih psihičkih smetnji koje su prouzrokovane tim stanjem

Za postojanje neuračunljivosti kumulativno mora biti ostvaren jedan od četiri oblika duševne poremećenosti (biološki osnov) i jedan od dva oblika psihičkih smetnji (psihološki osnov).

Biološki osnov se može ispoljiti u četiri oblika:

1. Duševna bolest – s obzirom na uzrok one se mogu podeliti na
   • egzogene – one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima
     koji deluju na organizam, npr. epilepsija izazvana promenama na mozgu, psihoze izazvane infekcijom itd… i
   • endogene – one čiji je uzrok unutrašnji i kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci, npr. šizofrenija, paranoja, manično-depresivna psihozaciklotimija itd….
2. Privremena duševna poremećenost – Obuhvata određena stanja koja su prolaznog karaktera, ređe normalna poput iscrpljenosti i pospanosti, a češće neka patološka stanja stanja izazvana jakim afektima ili intoksikacijom usled uzimanja alkohola i droga.
3. Zaostali duševni razvoj (oligofrenija) – je oštećenje inteligencije, bez obzira na njen uzrok. Duševna zaostalost može biti laka, srednja i teška.
4. Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one duševne poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne tri. Npr neke psihopatije, poremećaji nagona ili teže neuroze.

Psihološki osnov

• se može manifestovati kao:
  • Odsustvo moći rasuđivanja
    • nemogućnost shvatanja značaja svog dela
    • kada ne shvata prirodni značaj svog dela
      • kada nije svestan delovanja prirodnih zakona
    • kada ne shvata društveni značaj svog dela
  • Odusustvo moći odlučivanja
    • nemogućnost upravljanja svojim postupcima
    • učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada još vlada svojim razumom, ali je izgubio vlast nad voljom
• uslov je postavljen alternativno
  • traži se da učinilac ili nije mogao da shvati značaj svog dela ili da nije mogao da upravlja svojim postupcima

Obe komponente moraju postojati u momentu izvršenja.

• ako do neuračunljivosti dođe posle učinjenog dela to nije od značaja za utvrđivanje neuračunljivosti
  • lice je uračunljivo, a njegova duševna poremećenost ima procesni značaj

Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno krivično delo

• moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu bude neuračunljiv u odnosu na jedno delo, a uračunljiv u odnosu na drugo.
  • npr. lice obolelo od paranoje usled sumanutih ideja proganjanja ne može da shvati značaj svog dela u pogledu ubistva lica za koje misli da ga proganja, ali može biti uračunljiv u pogledu onih krivičnih dela koja nemaju veze sa njegovim sumanutim idejama

Lice koje ostvari svojom radnjom elemente bića kd a u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo

• uzima se da ne postoji ni krivično delo jer nije ostvaren subjektivni element

U odnosu na neuračunljivog učinioca, pod uslovom da je opasan za okolinu, mogu biti primenjene određene mere bezbednosti:

1. Obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi,
2. Obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, a uz njih i:
3. Zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti
4. Zabrana upravljanja motornim vozilom
5. Oduzimanje predmeta