Krivično pravo – Strana 16

Nehat

10. februara 2017.

Nehat je u odnosu na umišljaj lakši oblik ili niži stepen krivice.

umišljaj je pravilo i on se posebno ne propisuje u biću svakog krivičnog dela, dok je nehat izuzetak
nehat je dovoljan za postojanje određenih krivičnih dela samo kada to zakon izričito propisuje
kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog krivičnog dela, propisana kazna je uvek blaža u odnosu na onu za umišljajni oblik
pokušaj, saučesništvo u užem smislu se i sl instituti opšteg dela se ne primenjuju u pogledu nehatnih krivičnih dela
nehatna kd podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice
- nemaran nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posledice čini suštinu nehatnog delikta
- razlika od umišljaja je u radnji i subjektivnom odnosu prema posledici
- nehatna delatnosna kd su krajnje atipična, ne nemoguća već samo retka

Zakon poznaje dve vrste nehata – svesni i nesvesni nehat

zakonodavac ne pravi razliku u propisivanju nehatnih kd
- ono postoji i u jednom i u drugom slučaju
- retka kd zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova dva oblika nehata
sporno je da li je svesni nehat teži od nesvesnog u smislu stepenovanja krivice prilikom odmeravanja kazne
- dva oblika nehata koji se po težini ne mogu stepenovati
najvažniji razlog za razlikovanje je razgraničenje svesnog nehata s umišljajem i nesvesnog nehata i slučaja

SVESNI NEHAT ili luxuria:

postoji kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči
element svesti se ovde ne razlikuje od eventualnog umišljaja
razlika se ispoljava u pogledu elementa volje
- kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje na posledicu, dok kod svesnog nehata ne pristaje
zakon govori o dve situacije:
1. kada učinilac pogrešno procenjuje objektivnu situaciju, i
2. kada učinilac precenjuje svoje sposobnosti
u obe situacije, on ne pristaje na posledicu
da li postoji svesni nehat ili eventualni umišljaj kada se učinilac oslanja na slučaj ili na neke neodređene okolnosti usled kojih drži da posledica neće nastupiti
- ako ne postoji materijalni supstrat za realnu procenu da posledica neće nastupiti treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj
- npr. ako učinilac u jednosmernoj učici vozi automobil u suprotnom smeru od dozvoljenog a reč je o kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici, nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo, u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat
  - ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozači koji voze propisnim smerom uočiti i izbeći, postojaće eventualni umišljaj

NESVESNI NEHAT ili negligentia:

kod nesvesnog nehata je odsutan i element svesti i element volje, ali je učinilac prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao predvideti nastupanje posledice
da bi postojao nesvesni nehat potrebno je da su kumulativno ispunjena dva uslova:
- objektivni – da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu
  - dužnost je pravni standard i utvrđuje se tako što se procenjuje da li bi jedan prosečan građanin u konkretnom slučaju bio svestan mogućnosti nastupanja posledice
    - prosečan građanin je pripadnik određene društvene grupe formirane po pripadnosti određenoj generaciji, polu, profesiji itd
    - individualizovanje prosečnosti se vrši u zavisnosti od činjeničnog stanja u konkretnom slučaju
  - ova komponenta je pretežno sadržana i u samom biću kd
    - može se s aspekta bića kd već dati načelan odgovor da li je ispunjen objektivan uslov
- subjektivni – da je učinilac mogao da predvidi posledicu
  - nesvesni nehat neće postojati ako su sposobnosti učinioca bile iznad sposobnosti prosečnog građanina zbog čega je on, ali ne i prosečan građanin mogao da predvidi nastupanje posledice
  - nema nesvesnog nehata kada su sposobnosti učinioca bile ispod nivoa sposobnosti prosečnog građanina
ako je bio dužan a prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili ako je mogao ali nije bio dužan – nema nesvesnog nehata pa ni krivice

Od nesvesnog nehata treba razlikovati slučaj – casus. Kod njega nema ni svesti, ni volje, ali ni mogućnosti ili dužnosti da se predvidi nastupanje posledice. U tom slučaju nema ni krivice, pa ni krivičnog dela.

Direktni i eventualni umišljaj, alternativni umišljaj

10. februara 2017.

DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji kada je učinilac svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje.

stepen intenziteta svesti i volje je visok
- učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića krivičnog dela, i hoće izvršenje dela, a u pogledu posledice on hoće njeno nastupanje
može se govoriti o 3 situacije u kojima postoji direktan umišljaj:
1. učiniocu je ostvarivanje bića krivičnog dela jedini cilj preduzimanja radnje
  - ako učinilac hoće da ostvari biće određenog krivičnog dela, postojaće direktan umišljaj bez obzira koliko mu verovatno delovalo ostvarenje svih bitnih obeležja krivičnog dela
    - npr. ako neko hoće da izvrši silovanje određenog lica, direktan umišljaj će postojati i kada on nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica
  - ni kod tipičnih posledičnih dela nije potrebno da učinilac bude siguran da će posledica nastupiti
    - npr. ako učinilac hoće da liši života žrtvu vatrenim oružjem, činjenica da je svestan toga da može promašiti ne isključuje postojanje direktnog umišljaja
2. učiniocu ostvarivanje bića krivičnog dela služi samo za postizanje nekog drugog cilja
  - npr. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubije ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku kako bi provali i obio sef
    - iako njemu ubistvo odnosno teška telesna povreda lica koje obezbeđuje banku nije primarni cilj, postojaće direktan umišljaj, jer je bio svestan toga da postoji ta mogućnost i to je hteo da bi postigao cilj
  - neka krivična dela po svojoj prirodi služe upravo ostvarivanju nekog drugog cilja i vrše se sa direktnim umišljajem onda kada je učinilac svestan da time postiže određeni cilj i to hoće
3. učinilac hoće jedno delo, ali je sasvim izvesno da uz to delo dolazi do izvršenja drugog dela
  - moguće je da učinilac ne želi to drugo delo ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stav da je i ovde reč o direktnom umišljaju
  - dva slučaja s obzirom na vreme kada dolazi do ostvarenja uzgrednog dela:
    1. kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo
      - npr. učinilac aktivira eksplozivnu napravu u putničkom avionu da bi se jedno lice lišilo života, ali je sasvim izvesno da će stradati svi koji su se nalazili u avionu
    2. kada posledica nastupa kasnije kao nužna posledica vršenja kd koje se htelo
      - npr ubistvo majke koja se nalazila na usamljenom mestu sa svojim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani – u oba slučaja postoji direktni umišljaj u odnosu na uzgrednu posledicu jer je bilo sasvim izvesno da će one nastupiti

EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, pa je na to pristao. Intenzitet svesti i volje su manje izraženi nego kod direktnog umišljaja.

svestan je da postoji mogućnost da učini kd ali nije siguran da će do toga doći
razlika između direktnog i eventualnog umišljaja
- svest mora da obuhvati sve bitne elemente bića kd
  - prihvata mogućnost njihovog postojanja
    - npr učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna, ali se saglašava i sa tom mogućnošću
  - kod direktnog umišljaja je svestan postojanja tih elemenata
- u pogledu voljnog elementa postoji pristajanje da se učini kd

Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja je značajno iz dva razloga:

postoje određena krivična dela koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a jedan manji broj krivičnih dela može se izvršiti samo sa eventualnim umišljajem
direktni umišljaj znači i veći stepen krivice, što je značajno za odmeravanje kazne

Razlikovanje eventualnog umišljaja od svesnog nehata

element svesti je isti, a razlika postoji u pogledu volje
- kod eventualnog umišljaja, učinilac pristaje da učini krivično delo, dok kod svesnog nehata ne pristaje, već olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči
u pogledu određivanja pojma pristajanja danas je aktuelna Frankova formula
- prema njoj, postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju kada bi znao da će nastupiti posledica
- ukoliko bi preduzeo radnju, radi se o eventualnom umišljaju, a ukoliko ne bi onda je u pitanju svesni nehat
- praktična vrednost ove formule je mala jer se radi o hipotetičkom pitanju na koje je teško dati odgovor
  - teško je utvrditi šta bi uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti
  - slučajevi u kojima postoji potpuna ravnodušnost učinioca u pogledu nastupanja posledice
u novije vreme normativne teorije nude normativni kriterijum granice između svesnog nehata i eventualnog umišljaja
- stav učinioca prema zaštićenom dobru
- ako je kroz njegovo ponašanje došlo do izražaja njegovo nepoštovanje i bezobzirnost prema tom dobru reč je o eventualnom umišljaju a ne o svesnom nehatu
- dopunski kriterijum ali se ne može rešiti ovo pitanje
nepostojanje eventualnog umišljaja ne mora uvek značiti postojanje svesnog nehata
- i to se mora utvrditi

ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ naše pravo izričito ne predviđa. On postoji kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja dve ili više konkretno određene posledice koje se međusobno isključuju, a njegova volja je na istom stepenu upravljena na bilo koju od posledica.

kada su posledice iste po težini, treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je ostvareno
ukoliko su posledice različite po težini, a nastupi lakša posledica, treba uzeti da postoji pokušaj težeg krivičnog dela
- npr ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili ga teško telesno povredi pa nastupi teška telesna povreda, postojaće pokušaj kd ubistva
- sporno bi bilo kad ne postoji prividni idealni sticaj da li postoji sticaj dovršenog i pokušanog dela ili samo pokušano teže delo

Pojam, elementi i predmet umišljaja

10. februara 2017.

Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela.

izuzetno je kod nekih krivičnih dela predviđen i nehat kao blaži oblik krivice
umišljaj i nehat imaju svoj osnov u biću kd;
- nije prihvatljivo u njima videti samo oblike krivice

Ranije je postojao spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj, da li na elementu volje (teorija volje) ili elementu svesti (teorija predstave). Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna.

Učinilac dakle postupa sa umišljajem onda kada je svestan toga da vrši krivično delo, i to hoće:

svest
- može se stepenovati
  - ne svodi se samo na situaciju kada je učinilac siguran da će ostvariti bitne elemente krivičnog dela, već obuhvata i situacije kada kod učinioca postoji verovatnoća u tom
    pogledu
- treba da obuhvati sve bitne objektivne elemente bića krivičnog dela (radnju, posledicu, uzročnu vezu itd…)
  - za razliku od deskriptivnih obeležja ( koja se odnose na ono što je neposredno dostupno čulima: novac, požar, žensko lice, motorno vozilo) gde to ne predstavlja problem,
    normativna obeležja se mogu ispravno shvatiti samo ako se dovedu u vezu sa pravnim i drugim društvenim normama
  - ukoliko bi se od učinioca zahtevalo da zna pravnu definiciju normativnih obeležja samo bi pravnici mogli da deluju umišljajno
  - dovoljno da učinilac ima predstavu o značaju i funkciji koju zakonom navedena obeležja imaju u društvenom životu
- da li treba da obuhvati i protivpravnost
  - prihvatanje nove koncepcije pravne zablude i postavljanje svesti o protivpravnosti kao samostalnog elementa krivice otklanja tu dilemu, što znači da
  - umišljaj učinioca ne obuhvata svest o protivpravnosti
- ne treba da obuhvati ni objektivni uslov kažnjivosti
  - on ne predstavlja konstitutivno obeležje koje ulazi u biće kd
volja
- može se takođe stepenovati
  - može se javiti od pristajanja i odobravanja, pa do htenja
- za umišljaj je neophodna odluka učinioca o preduzimanju radnje koja se zasniva na voljnom elementu
  - delo želi ili bar pristaje na njega

Umišljaj mora postojati u vreme izvršenja krivičnog dela.

kod izvršioca to je vreme kada je preduzeta radnja izvršenja
kod saučesnika vreme kada je preduzeta radnja saučesništva

Prethodni i naknadni umišljaj – dolus antecedens i dolus subsequens – su irelevantni

ne predstavljaju umišljaj kao oblik krivice

Vrste umišljaja (dolus):

direktni umišljaj
- kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje
eventualni umišljaj
- kada je učinilac bio svestan da može učniti delo pa na to pristao

Krajnja nužda

10. februara 2017.

Krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu, neskrivljenu, opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tome učinjeno zlo nije veće od onoga koje je pretilo.

sukob prava s pravom, stroži zakonski uslovi za postojanje krajnje nužde

Krajnja nužda, kao i nužna odbrana, isključuje postojanje protivpravnosti. Najvažnije razlike su u tome što:

kod krajnje nužde dozvoljava se žrtvovanje dobra drugog lica, u cilju spašavanja sopstvenog dobra
kod krajnje nužde, za razliku od nužne odbrane, nema ni subjektivne ni objektivne veze između zla koje preti i lica čije se dobro žrtvuje radi otklanjanja tog zla.

Opravdano je da se krajnja nužda predvidi samo kao osnov isključenja protivpravnosti, a ne i kao osnov isključenja krivice

lice čije se dobro žrtvuje nema pravo na nužnu odbranu jer lice koje postupa u krajnjoj nuždi ne postupa protivpravno
- ne može se tom licu odreći pravo da spasava svoj život
- pošto ne može da postupa u nužnoj odbrani, uzima se i da se ono nalazi u situaciji krajnje nužde, ima pravo da otklanja opasnost po svoj život
  - dozvoljeno je korišćenje instituta krajnje nužde u slučaju da opasnost proističe iz toga što drugo lice postupa u krajnjoj nuždi
  - samo ako su dobra iste vrednosti
    - ako se spasava dobro veće vrednosti, nosilac žrtvovanog dobra nema pravo na krajnju nuždu

Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti

opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i postoji mogućnost da bude povređeno
- ne mora, kao kod nužne odbrane, biti izazvana samo ljudskom radnjom, nego i na bilo koji drugi način, kao što je delovanje prirodnih nepogoda, napad životinje itd
- uslovi koji se zahtevaju za opasnost su:
  1. da se opasnošću ugrožava bilo koje pravom zaštićeno dobro
    - zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi
      - nije prihvatljiva državna krajnja nužda – otklanjanje opasnosti od dobra političke prirode
    - mogu se štititi kako sopstvena, tako i tuđa dobra
      - u slučaju da se spasava dobro drugo lica, važe isti uslovi kao i kada je u pitanju sopstveno dobro
  2. da je neskrivljena
    - ukoliko je lice izazvalo opasnost ne može se pozvati na krajnju nuždu, već u tom slučaju krivično delo postoji
    - izazivanje opasnosti iz nehata predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne
  3. da je istovremena
    - istovremenost postoji dok opasnost traje, i kada još nije nastupila ali neposredno predstoji
  4. da je stvarna
    - ukoliko to nije slučaj, postojaće putativna krajnja nužda, koja će se rešavati u okviru instituta stvarne zablude
    - pogrešna procena bliskosti i intenziteta opasnosti
      - onda kada izvesna opasnost zaista postoji ali je lice koje se u njoj našlo precenilo razmere i stepen opasnosti
      - rešavati u vezi s uslovima otklanjanja opasnosti

uslovi za otklanjanje opasnosti su:
1. da se ona na drugi način nije mogla otkloniti, osim vršenjem radnje kojom su ostvareni svi elementi nekog krivičnog dela
  - treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra
  - lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati bekstvom
  - ako je već nužno da do povrede dobra dođe, ono se mora u najvećoj meri štedeti
    - moraju se primeniti sva sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro
2. da učinjeno zlo nije veće od onoga koje je pretilo
  - učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najviše što zakon prihvata je da je ono isto
  - procena konkretne situacije gde se polazi od hijerarhije pravom zaštićenih dobara čija se vrednost upoređuje

Problem ostvarenja subjektivnog elementa treba rešiti na isti način kao i kod nužne odbrane

da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja

Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde postoji kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od kog se opasnost otklanjala.

krivično delo postoji, ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne
ukoliko je prekoračenje učinjeno pod naročito olakšavajućim okolnostima, učinilac se može i osloboditi od kazne

Institut krajnje nužde se ne može primenjivati u situacijama u kojima je učinilac bio dužan da se izloži opasnosti – npr kod određenih profesija: policajci, vatrogasci, piloti, rudari itd…

ta dužnost nije apsolutne prirode
- nisu dužni da se izlože opasnosti ukoliko je prema okolnostima slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti

Za razliku od nužne odbrane gde napadaču ne pripada pravo na naknadu štete, lice koje je oštećeno radnjama preduzetim u krajnjoj nuždi ima pravo da zahteva naknadu štete od lica od kojih je šteta otklonjena s tim što je visina štete ograničena vrednošću spasenog dobra.

krajnja nužda isključuje protivpravnost u kp ali šteta ipak ostaje ponašanje koje je protivno pravu

Nužna odbrana

10. februara 2017.

Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo
tu je u sukobu pravo sa nepravom
postoji ne samo kada odbija napad o sebe nego i od nekog drugog lica

Nužna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu.

Uslovi napada su da je napad:

ponašanje čoveka
- napad mora preduzeti čovek, i on se sastoji u činjenju, a izuzetno u nečinjenju
uperen protiv nekog pravom zaštićenog dobra
- napad mora biti uperen na bilo koje pravom zaštićeno dobro
- ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobara
protivpravan
- da je protivan normama pravnog sistema objektivno, a ne sa aspekta napadača
- nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi
- dozvoljena je u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane
- napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao
  - isključena je kad je napad isprovociran s ciljem da se iskoristi situacija nužne odbrane radi povrede nekog napadačevog dobra – zloupotreba prava na nužnu odbranu
istovremen
- istovremenost postoji sve dok napad traje – sve dok ne prestane, kao i onda kada napad neposredno predstoji
- u praksi ima situacija kada je teško utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon prestanka napada –
  - da li se u tim slučajevima radi o nepostojanju uslova istovremenosti ili je reč o tome da odbrana nije bila neophodno potrebna
  - slučaj kada radnja odbrane predstavlja celinu i kada ju je teško prekinuti u momentu kad je napad odbijen
    - nekad ima opravdanja da se uzme da odbrana nije bila neophodno potrebna – prekoračenje granica nužne odbrane
      - mogućnost ublažavanja ili oslobođenja od kazne
- uslov istovremenosti po vladajućem shvatanju je ispunjen i u slučaju preduzimanja zaštitnih mera koje se aktiviraju u momentu napada
  - česte situacija prekoračenja – onaj ko to čini ne može ispravno unapred proceniti da li je takva odbrana neophodno potrebna
  - npr. puštanje električne struje u žičanu ogradu
stvaran
- napad mora stvarno postojati
- u suprotnom će postojati putativna nužna odbrana, što će se rešavati u okviru instituta stvarne zablude

Uslovi odbrane su da je:

kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela
- ukoliko napadnuti odbije napad, a da time ne ostvari elemente bića nekog krivičnog dela onda nema ni svrhe primenjivati institu nužne odbrane
upravljena prema nekom napadačevom dobru
- ukoliko se radi o povredi dobra trećeg lica, onda bi to bila krajnja nužda, a ne nužna odbrana
neophodno potrebna za odbijanje napada
- neophodno potrebna je ona odbrana kojm bi se napad mogao efikasno odbiti uz najmanju povredu napadačevog dobra
- u najvećoj meri je potrebno štedeti napadačeva dobra a da se ne ugrozi efikasnost odbrane
  - napadnuti često nije u stanju da izabere način odbijanja napada koji je optimalan za napadača
- napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada
  - mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna
  - treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači ponižavanje odnosno povredu dostojanstva napadnutog
    - postoji shvatanje ako se napad može izbeći prikladnim udaljavanjem (commodus discessus) nužna odbrana ne bi bila dozvoljena

Subjektivni element – svest i volja napadnutog da odbija napad:

da li postoji nužna odbrana ako napadnuti odbije napad a da nije ni bio svestan da postoji napad
- lišava života neko lice a da nije svestan da mu neposredno preti napad od strane tog lica
- error in persona – učinilac hoće da izvrši kd prema jednom licu a izvrši delo prema napadaču
- retko se direktno naša teorija i praksa izjašnjavaju o tom pitanju
ako lice prihvati poziv drugog lica da se fizički obračunaju nužne odbrane nema jer nedostaje subjektivni element
- obojica se nalaze u protivpravnom napadu
odbrambena volja
- odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija
radnja koja se preduzima u cilju izvršenja kd a ne odbijanja napada je protivpravna
- posledica međutim nije protivpravna jer napad objektivno predstoji
protivpravnost se delimično isključuje – nekompletno kd na koje treba primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj

Prekoračenje granica nužne odbrane će postojati onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada, osim onog da je odbrana neophodno potrebna za odbijanje napada – intenzivni eksces, intenzivno prekoračenje

taj uslov neće biti ispunjen ukoliko dođe do povrede znatno vrednijeg dobra napadača
u slučaju prekoračenja nužne odbrane postoji kd
- prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na kd koje se vrši u prekoračenju nužne odbrane
prekoračenje granica nužne odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne
izuzetno može biti fakultativni osnov za oslobođenje od kazne ukoliko je prekoračenje izvršeno usled jake prepasti i razdraženosti izazvane napadom

Ekstenzivni eksces postoji onda kada napad prestane i njega naša sudska praksa, opravdano, ne prihvata.

Delo malog značaja

10. februara 2017.

Jugoslovensko krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

U KZ Srbije, taj institut je zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to je „delo malog značaja“.

Izričita krivičnopravna norma kaže da nije krivično delo ono delo koje je malog značaja – osnov koji isključuje i formalnu krivičnu protivpravnost.

ne znači da je isključena i protipravnost uopšte
- iako nije protivpravno u smislu krivičnog prava, može ostati protivpravno s aspekta neke druge grane prava

Zakonodavac može na nivou bića kd da izvrši selekciju u odnosu na bagatelna ponašanja

bagatelna ponašanja – ona ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava krivičnopravnu reakciju
opasnost slabljenja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti
- sud daje prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi kd
- samo lakša krivična dela – do tri godine ili novčana kazna

Cilj ovog instituta je da isključi primenu krivičnog prava u onim slučajevima kada su ispunjena sva obeležja nekog krivičnog dela, ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe.

u rimskom kp – minima non curat praetor – sudija se ne brine o malim stvarima

Pored osnovne pretpostavke – da su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnog dela, KZ zahteva kumulativno ostvarivanje tri uslova za isključenje postojanja krivičnog dela po ovom osnovu:

nizak stepen krivice učinioca
- stepen krivice može biti nizak i kod umišljajnih krivičnih dela, tako da bi bilo pogrešno vezivati ovaj institut samo za nehatna krivična dela
štetne posledice su odsutne ili neznatne
- alternativno postavljen uslov
  - potrebno je da je odsutna štetna posledica
  - ako je posledica nastupila, potrebno je da je ona neznatna
opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije
- u odnosu na konkretnog učinioca i na potencijalne učinioce nije neophodna primena krivične sankcije
- prečesta primena slabi generalnu prevenciju

Kod ranijeg instituta, neznatne društvene opasnosti, nije postojao uslov vezan za propisanu kaznu, tj bila je moguća njegova primena i kod težih krivičnih dela.

Kada se radi o institutu dela malog značaja, KZ je propisao da se primenjuje na kd za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. ZID KZ 2009. proširuje mogućnost primene na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina (ili novčana kazna).

Društvena opasnost

10. februara 2017.

Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. Društvena opasnost je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. Ona je zakonodavni motiv inkriminisanja, razlog zbog kog zakonodavac neko ponašanje propisuje kao krivično delo.

Pojam društvene opasnosti nije precizan pojam

da li je nešto korisno ili štetno, i za koga, ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi, niti za to postoje neki metodi

Društvena opasnost je relativnog karaktera

predstavlja rezultat procene i vrednovanja.
nije čisto objektivna, a još manje čisto subjektivna, vrednosna kategorija
i jedno i drugo – i ontološka i aksiološka kategorija

Prilikom ocene društvene opasnosti kod nekih ponašanja teško je postići saglasnost.

npr. kod eutanazije, kockanja, silovanja žene sa kojom učiničac živi u bračnoj zajednici, incesta uzmeđu punoletnih srodnika itd…

Pitanje je da li će zakonodavac biti spreman da deluje u interesu društva predviđajući kao kd samo ona ponašanja koja su opasna za sve odnosno većinu članova društva ili će granice kp zaštite određivati u skladu s interesima užih grupa koje imaju vlast

Može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka, ili neko opšte dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro ne može biti društveno opasno ponašanje.

Principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu:

zahtev da se ne zadire u ličnu, privatnu sferu i da se što manje ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinca
zahtev da se predvide kao kd samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subjektivnu odgovornost
zahtev da se kriminalna zona odredi na način koji omogućava garantivnu f-ju krivičnog zakona
zahtev da se izbegava inkriminisanje onih ponašanja kod kojih se ne može očekivati nikakvo generalno-preventivno dejstvo

Objekt krivičnog dela

10. februara 2017.

Postoje dve vrste objekta krivičnog dela:

zaštitni objekt
- određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita. Može biti:
  1. opšti zaštitni objekt jesu osnovna dobra čoveka (ili njegova osnovna prava) i ona društvena dobra koja su u funkciji ostvarivanja osnovnih dobara čoveka
    - krivičnim pravom se štite kako dobra pojedinca, tako i dobra bez kojih se dobra pojedinca ne bi mogla ostvariti
      - osnovna ljudska prava su kompleksna dobra koja pored dobra u užem smislu obuhvataju i odnos čoveka prema tom dobru, njegovo pravo na to dobro
      - povreda ili ugrožavanje nečijeg prava predstavlja voljnu radnju koja je društveno relevantna i putem koje neko ispoljava svoju ličnost odnosno stav prema pravima drugog
    - osnovna prava čoveka danas su brojna, ali se većina njih može svesti na mali broj opštih osnovnih prava.
      - npr pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava (sloboda kretanja, sloboda mišljenja, pravo na nepovredivost privatne sfere) ili pak pravo na egzistenciju (koje takođe obuhvata niz prava na nepovredivost života i tela, kao i prava koja se tiču života i tela, poput prava na zdravlje, prava na očuvanu životnu sredinu itd..)
    - krivičnim pravom se štite samo ona prava kod kojih ne postoji druga mogućnost ili druga sredstva za zaštitu tih prava – ultima ratio
    - samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka, a opšta dobra obuhvata smo ako su u funkciji njihovog ostvarivanja može biti legitimni osnov kazne kao sredstva kp zaštite
  2. Grupni zaštitni objekt jesu ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. Npr. život i telo, imovina, privreda itd..
    - osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela – sva krivična dela u okviru jedne grupe predstavljaju povredu ili ugrožavanje istog zaštitnog objekta.
objekt radnje
- materijalni, fizički predmet na kom se ostvaruje radnja krivičnog dela
  - Npr kod krivičnog dela „krađe“ imovina je zaštitni objekt, ali je tuđa pokretna stvar objekt radnje
- može biti i lice, i tada se objekt radnje naziva pasivni subjekt
  - pasivni subjekt nije samo lice prema kom je preduzeta radnja izvršenja, već i ono lice čije je dobro povređeno ili ugroženo krivičnim delom
  - može biti i pravno lice
  - u kpp je oštećeni – lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo
  - u kriminologiji odgovara pojmu žrtve

Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka dela kod kojih je to zakonom predviđeno kao njihov bitni element.

Subjekt krivičnog dela

10. februara 2017.

Subjekt krivičnog dela (učinilac) je čovek, tj fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik).

Izvršilac je lice koje preduzima radnju izvršenja.

Saučesnik je lice koje preduzima radnju saučesništva.

Subjekt krivičnog dela je najširi pojam ne samo u smislu da obuhvata izvršioce i saučesnike, već je širi i od pojma krivca, s obzirom na to da obuhvata i lica koja preduzimaju radnju izvršenja bez krivice.

Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja krivičnog dela poslužilo životinjom, mehaničkom ili prirodnom silom, odnosno napravom.

Subjekt krivičnog dela može biti i ono lice koje se za izvršenje krivičnog dela poslužilo drugim licem. Uslov je taj da to drugo lice ne može biti smatrano subjektom.

moguće je da to drugo lice ne preduzima voljnu radnju, jer je krivično delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile – njime se drugo lice poslužilo kao predmetom.

Pitanje je da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. Danas je sve prisutniije mišljenje da može. I u krivičnom pravu Srbije, od 2008. godine pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. Iako je zadržano rešenje prema kom je pravno lice subjekt privrednog prestupa, prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, može biti i subjekt krivičnog dela.

Uzročnost kod krivičnog dela nečinjenja

10. februara 2017.

Za postojanje krivičnih dela nečinjenja potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela.

Propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu, kod njega se stvari prepuštaju svom toku.

ex nihilo nihil fit – iz ničeg ne nastaje ništa ili
- shvatanje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju
moguć je samo hipotetički kauzalitet

U našoj teoriji:

uzročnost se kod krivičnih dela nečinjenja sastoji u propuštanju da se jedan uzročni lanac skrene sa svog redovnog toka, čime dolazi do zabranjene posledice
postavlja se pitanje šta bi bilo ako bi se preduzela radnja koju je neko lice bilo dužno da preduzme – obrnuti condicio sine qua non
- ukoliko bi se utvrdilo da u tom slučaju posledica ne bi nastupila, smatra se da uzročnost postoji
sporno je koji stepen verovatnoće da posledica ne bi nastupila treba da postoji da bi se neko krivično delo moglo pripisati garantu
- dva shvatanja
  1. potreban je visok stepen verovatnoće da posledica ne bi nastupila
  2. dovoljno je da bi preduzeta radnja umanjila rizik u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru
- prihvatljivije je ipak prvo shvatanje – polazeći od načela zakonitosti i principa pravne države
  - neophodno je da je skoro izvesno da posledica ne bi nastupila da je garant preduzeo radnju

Posledica

10. februara 2017.

Posledica krivičnog dela je proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Ona pripada predviđenosti u zakonu kao elementu opšteg pojma kd.

Radnja krivičnog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice, međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje krivičnog dela.

Samo kod onih krivičnih dela kod kojih zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice, ona je neophodna za njegovo postojanje. Kod drugih krivičnih dela posledica nije obavezan element tj. irelevantna je za postojanje krivičnog dela.

Posledica može postojati:

u širem smislu
- ima značaj prilikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja
- procenjuje je zakonodavac pri donošenju odluke o inkriminisanju nekog ponašanja
u užem smislu
- ima značaj prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir intenzitet povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra

Krivična dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela, nazivaju se delatnosna krivična dela.
- nije potrebno utvrđivati posledicu, već
- samo dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela
Ukoliko zakonski opis krivičnog dela sadrži i posledicu, radi se o posledičnim krivičnim delima
- posledica se u svakom konkretnom slučaju mora utvrđivati

S obzirom na vrstu posledice krivična dela se dele na:

Krivična dela povrede za posledicu imaju uništenje ili oštećenje objekta radnje
- Povreda podrazumeva negativnu fizičku, materijalnu promenu na objektu radnje prouzrokovanju radnjom krivičnog dela.
  - primer – ubistvo, teška telesna povreda
Krivična dela ugrožavanja za posledicu imaju apstraktnu ili konkretnu opasnost. Te dve vrste opasnosti razlikuju se prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice.
- Apstraktna opasnost je mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti. Kod krivičnih dela sa apstraktnom opasnošću kao posledicom nije potrebno da se postojanje posledice utvrđuje u svakom konkretnom slučaju
  - nije pogrešno kd sa apstraktnom posledicom smatrati podvrstom delatnosnih kd, ali je pogrešno sva delatnosna kd poistovetiti sa kd čija je posledica apstraktna opasnost
  - ovo je zakonodavni motiv inkriminisanja
- Konkretna opasnost, naprotiv, mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi, jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela.

Težina posledice se može stepenovati:

Najteži oblik napada jeste uništenje
zatim oštećenje
potom konkretna opasnost
najzad, udaljeni, posredni napad, odnosno apstraktna opasnost.

Lice koje pogađa posledica naziva se pasivni subjekt.

Kod nekih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje tj. na njemu se preduzima radnja izvršenja. Međutim, kod nekih krivičnih dela to nije slučaj, već je bitno da je reč o licu koje je oštećeno krivičnim delom.

Biće i elementi bića krivičnog dela

10. februara 2017.

Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela.

odnos između opšteg pojma kd i bića kd je odnos između opšteg i posebnog
- svođenje uloge bića kd na jedan tehnički termin koji označava skup posebnih elemenata nekog kd
biće kd predstavlja most između opšteg i posebnog dela kp
- nema kd ako se neko činjenično stanje ne može podvesti pod zakonski opis nekog kd
biće kd je institut opšteg dela
- zajedno s uslovima kažnjivosti preko predviđenosti dela u zakonu predstavlja element u opštem pojmu kd
proizilazi iz zakonskog opisa nekog kd
- određuju se u zakonu obavezna konstitutivna obeležja nekog kd
- tako se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu
može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih kd
- razlikuje se radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi koji su fakultativnog karaktera
- ti drugi elementi bliže određuju radnju – govore ko preduzima radnju, kako, na čemu ili prema kome

Elementi bića kd:

objektivna – spoljna obeležja
- objektivno je određeno subjektivnim
- vrste
  - radnja izvršenja, posledica, predmet, sredstvo, način izvršenja, lično svojstvo, lični odnos, lični status, mesto i vreme izvršenja kd
- deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima
- normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi ili proizilaze iz određenih vrednovanja
  - moraju biti obuhvaćena umišljajem učinioca što stvara određene probleme kod normativnih
subjektivna – unutrašnja obeležja
- subjektivni supstrat ponašanja kvalitativno menja to ponašanje
  - subjektivna obeležja daju nekom ponašanju karakter društveno opasnog ponašanja koje predstavlja ugrožavanje ili povredu zaštićenog dobra
  - nešto je po spoljnim obeležjima ista vrsta, dok prema svojoj unutrašnjoj usmerenosti sasvim druga vrsta ponašanja
  - na nivou bića se već mora razlikovati umišljajno od nehatnog
  - subjektivni element i služi da se izdvoje kp relevantna ponašanja od onih koji nemaju kp značaj
- umišljaj i nehat
  - dvostruka funkcija umišljaja i nehata
    1. bitni elementi u biću kd
    2. oblici krivice
  - kao bitni element u biću kd predstavlja indiciju za postojanje umišljaja ili nehata kao oblika krivice
  - od njih zavisi postojanje kd na nivou elementa predviđenosti u zakonu
    - na planu vinosti u pitanju je njihov konkretan sadržaj
  - nehat
    - ne može sadržati nameru ili pobudu
    - nehatna dela nemaju svoje samostalno biće
    - opis potiče od umišljajnih kd s tim što se kao subjektivni element predviđa nehat umesto umišljaja
    - umišljaj se propisuje opštom normom, nehat posebnom normom kod svakog dela kod kog zakonodavac predviđa nehatni oblik
    - bića nedovoljno određena
      - nekad bića po svojoj prirodi zahtevaju umišljaj, nehat je teško zamisliti a zakonodavac predviđa i nehatni oblik
- namera i pobuda
  - kod nas subjektivna obeležja su svedena samo na određenu nameru ili pobudu
  - postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja
    - namera usmerava umišljaj na ostvarenje određenog cilja
    - pojačava voljni element kod umišljaja
    - za postojanje kd irrelevantno je da li je namera zaista ostvarena
      - namera se odnosi na nešto što je van bića kd
osnovna obeležja
- skup osnovnih obeležja je osnovni oblik nekog kd
dopunska obeležja
- daju krivičnom delu karakter težeg ili lakšeg oblika
  - kvalifikatorne okolnosti
    - propisivanjem kvalifikatornih okolnosti zakonodavac propisuje teže – kvalifikovane oblike nekog kd
    - stroža kazna
    - bitna obeležja bića kd, obuhvaćene njegovim opisom
      - otežavajuće okolnosti stoje van bića kd i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne
      - zakonodavac od velikog broja mogućih otežavajućih okolnosti bira tipične otežavajuće okolnosti koje kada su ostvarene u konkretnom slučaju uvek zaslužuju strože kažnjavanje
      - isto važi i za privilegovane i olakšavajuće okolnosti
  - privilegovane okolnosti
    - zakon propisuje lakše oblike i predviđa blažu kaznu u odnosu na osnovni oblik
    - lakša kazna
    - manji broj dela ima privilegovan nego kvalifikatorni oblik
- neka dela imaju više svojih kvalifikovanih i privilegovanih oblika

Vrste radnje krivičnog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja

10. februara 2017.

Radnju izvršenja preuzima izvršilac dok radnju saučesništva preduzima saučesnik.

bez radnje izvršenja kd ne može postojati, radnja saučesništva je mogućnost
radnja izvršenja je konkretizacija radnje kd kod određenog kd koje se vrši njenim propisivanjem u biću kd
radnja saučesništva je u funkciji radnje izvršenja i njenog preduzimanja
precizno razgraničenje se vrši prilikom utvrđivanja ispunjenosti elementa predviđenosti u zakonu

Pripremne radnje:

ne predstavljaju radnju izvršenja i kao takve nisu kažnjive
- radnja koja nije izašla van stadijuma pripremanja za izvršenje kd nije obuhvaćena pojmom radnje
precizno razgraničenje se vrši na nivou predviđenosti u zakonu
ne ulaze u biće kd
nešto što je u prirodnom smislu pripremna radnja može u pravnom biti radnja izvršenja
- kada su pripremne radnje proglašene samostalnim kd i kao takve predviđene zakonom
- postaju radnja izvršenja

Radnja činjenja i radnja nečinjenja:

krivična dela činjenja – komisivni delikti
- voljno preduzimanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno
- ostvarivanje volje koja je društveno relevantna se vrši na različite načine a nije uvek presudno jel telesni pokret ili nije – socijalno personalni pojam
  - aktivno i pasivno držanje se nekad prepliću
  - neku radnju određujemo kao radnju činjenja ili propuštanja prema principu pretežnosti
krivična dela nečinjenja ili propuštanja – omisivni delikti
- voljno propuštanje telesnog pokreta – naturalistički, kauzalno
- pojedina pitanja se razmatraju u okviru bića kd

Alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja:

alternativno
- za postojanje radnje kao bitnog elementa dovoljno je da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji
- jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja
kumulativno
- potrebno je da budu ostvarene sve propisane radnje izvršenja za postojanje radnje kd
- jedna može biti radnja činjenja a druga nečinjenja

Pojam i funkcije radnje krivičnog dela

10. februara 2017.

Radnja krivičnog dela je jezgro krivičnog prava i krivičnog dela.

Nije opravdano da se pođe od nekakvog pretpravnog pojma radnje već od samog vrednovanja odnosno od onoga što je zakonom proglašeno kao radnja krivičnog dela.

Shvatanje u nemačkoj doktrini da su značaj pojma radnje i teorija o njoj znatno opali i da ne treba da se unosi u opšti pojam kd.

neprihvatljivo shvatanje
kd mora imati svoj supstrat – nešto što pod određenim uslovima postaje kd

Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija:

kod nas je skoro opšteusvojena
naturalistički pojam radnje
radnja je voljni telesni pokret ili voljno propuštanje da se preduzme telesni pokret
- u fizičko-psihološko smislu kontrakcija mišića – mišićna inervacija proizvedena reakcijom motornih nerava
- propuštanje je odsustvo pomenute kontrakcije
ono što je učinilac hteo preduzimanjem radnje – sadržina volje je irrelevantna za postojanje radnje prema ovoj teoriji
slabost je što radnju vidi kao fizički fenomen posmatran s aspekta prirodnih nauka
- jednu složenu pojavu simplifikuje i svodi na trivijalnost kao što je pokret mišića prouzrokovan voljnim impulsom

Finalna teorija:

nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces
zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja
- vršenje ciljne delatnosti
obuhvata suviše mnogo
- delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma kd

Objektivna teorija radnje je danas sasvim napuštena a postavlja minimalne uslove za postojanje radnje – ne traži ni postojanje volje

Socijalna torija:

važna normativna ocena i vrednovanja odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i društvenoj stvarnosti
da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kd mora imati određeni društveni značaj
slabost je u neodređenosti teorije i njenoj nepreciznosti
- pojam radnje može biti ispunjen različitim sadržajima

Personalna teorija:

radnja određena kao ispoljavanje ličnosti
proširuje suviše krug radnji koje bi se smatrale radnjom kd

Prema negativnom pojmu radnje radnju čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.

Funkcije radnje:

funkcija osnovnog elementa
- viši pojam – genus proximum – koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja
  - činjenje i propuštanje, umišljajna i nehatna radnja, dovršena i nedovršena radnja itd
  - ispoljavanje pojave od prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa
funkcija povezujućeg elementa
- noseći stub, kičma u pojmu krivičnog dela
- ostali elementi su atributi radnje – uslovi koje ona mora ispuniti da bi bila kd
- ne sme sadržati ono što je sadržano u drugim elementima kd
  - mora biti neutralna u odnosu na predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivicu
- sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elementi ne bi uspešno za nju mogli biti vezani
funkcija razgraničavajućeg elementa
- iz pojma radnje isključuje događaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd
- na prvom nivou vrši razgraničenje u odnosu na ono što je kp irelevantno
  - nema radnje kd kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile – vis absoluta
    - neodoljiva sila koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti
    - time se isključuje voljna radnja a time i krivično delo
  - kompulzivna sila – vis compulsiva – i pretnja utiču na donošenje odluke ali se ona javlja kao iznuđena
    - utiču na volju ali je ne isključuju čime ne isključuju ni postojanje radnje
    - radnja kd postoji a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako utiče na njeno postojanje
  - gubitak svesti – radnje kd nema u stanju gubitka svesti
    - poremećaji svesti se rešavaju na planu uračunljivosti, mora doći do potpunog gubitka
  - u slučaju refleksnih pokreta nema radnje
    - organska posledica spoljnih nadražaja
    - automatizovane radnje
      - preovlađuje shvatanje da postoji radnja kd pošto nije sasvim isključena volja
      - kod nekih vrsta je teško postaviti granicu sa refleksnim radnjama
- podjednako dobro funkciju razgraničenja obavljaju i objektivno-subjektivna, nova teorija o radnji a i finalna teorija
  - socijalni pojam ne bi mogao uspešno da izvrši razgraničavajuću funkciju

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela

10. februara 2017.

Opšti pojam se zasniva u dosadašnjoj literaturi na klasičnom pojmu kd, s tim što većina autora u taj pojam unosi i društvenu opasnost.

nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam
- on je složena problematika, ne može se obuhvatiti samo jednim elementom, može biti u koliziji sa pravnim, formalnim pojmom kd
važno je odrediti redosled pojedinih elemenata i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni
sadržaj pojedinih elemenata treba odrediti na drugačiji način

Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje.

Krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.

Ovako određen opšti pojam ima četiri elementa – radnju, predviđenost kd u zakonu, protivpravnost i krivicu.

KZ daje normu koja se uspešno može primenjivati u praksi: Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno – §14, stav 1 KZ.

Podele elemenata na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne su relativne i govore samo koji je aspekt dominirajući.

Krivično delo ima dve dimenzije:

normativna – povreda norme
- bez normativnog kd se ne bi razlikovalo od drugih ponašanja
realna – pojava u spoljnom svetu
- bez realnog kd ni ne postoji

Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma kd:

radnja je supstantiv, svi ostali elementi su atributi
- određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala kd
radnja je noseći element iako su svi istog značaja i ranga
- bez bilo kog od ta 4 elementa, nema ni kd
elementi se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti
zakonskim opisom se predviđa radnja izvršenja
- ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa
radnja mora imati i subjektivni sadržaj
- tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica
između predviđenosti i protivpravnosti
- ono što je u zakonu predviđeno kao kd je i protivpravno
- ako ima neki od osnova koji isključuje protivpravnost, nema protivp. a time ni kd
između predviđenosti i krivice
- na nivou predviđenosti se vrši podela na umišljajna i nehatna kd

Redosled elemenata:

nije dat proizvoljno i ne može se menjati
pri rešavanju konkretnih slučajeva uvek se počinje sa radnjom a završava s krivicom
četiri obavezna elementa predstavljaju i četiri stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se moglo konstatovati da je učinjeno kd

utvrđuje se da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd
- samo mali broj radnji ne ispunjava minimalne uslove koji se postavljaju za radnju kd
utvrđuje se da li su ispunjena bitna obeležja zakonskog opisa određenog kd
- znatno se sužava krug radnji putem kojih su izvršena ta obeležja
  - izuzetno veliki broj radnji koje bi mogle biti radnja kd svodi na relativno ograničen krug radnji
- posle ovog utvrđivanja i dalje ne možemo reći da predstavlja krivično nepravo
utvrđuje se postojanje protivpravnosti
- da li nije isključena protivpravnost nekog ponašanja koje ispunjava sva zakonska obeležja nekog kd
- ako nema osnova za isključenje protivpravnosti konstatuje se da je učinjeno krivično nepravo, postoji kd u nepotpunom objektivnom smislu
za postojanje kd potrebno je utvrditi i krivicu učinioca
- tri prva elementa (objektivni) mogu postojati bez četvrtog, ali nikako obrnuto
  - nema krivice bez ostvarenih objektivnih elemenata

Pravnik

Kategorija: Krivično pravo

Nehat

Direktni i eventualni umišljaj, alternativni umišljaj

Pojam, elementi i predmet umišljaja

Krajnja nužda

Nužna odbrana

Delo malog značaja

Društvena opasnost

Objekt krivičnog dela

Subjekt krivičnog dela

Uzročnost kod krivičnog dela nečinjenja

Posledica

Biće i elementi bića krivičnog dela

Vrste radnje krivičnog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja

Pojam i funkcije radnje krivičnog dela

Određivanje opšteg pojma krivičnog dela