Pravnik

Derivativna (izvedena ili komisiona) tužba je tužba kojom član društva traži da obveznik posebnih dužnosti (tuženi) otkloni štetne posledice koje je prouzrokovao društvu povredom te dužnosti.

• Naziva se „izvedenom“ jer član svoje pravo na tužbu izvodi (deriviše) iz prava društva.
• Član tuži u svoje ime, a za račun društva (ima položaj sličan komisionaru). Zbog toga se često naziva i tužbom za društvo.
• Ratio legis: Institut vodi poreklo iz engleskog prava (poznat slučaj Foss v Harbottle) i razvijen je kao izuzetak od pravila da samo društvo može tužiti štetnika, a sve u cilju zaštite manjinskih članova kada većinski članovi ili direktori vrše prevare na štetu društva, istovremeno blokirajući društvo da podnese tužbu.

Troškovi, korist i kumulacija

• Troškovi i korist: Pošto član vodi proces u svoje ime, on snosi troškove postupka. Ukoliko u parnici uspe, sva dosuđena naknada štete i druge koristi pripadaju isključivo društvu. U tom slučaju, član ima pravo samo na naknadu parničnih troškova od tuženog.
• Rizik: Ako tužilac izgubi spor, on sam snosi sve troškove. Ovaj visok rizik je razlog zašto se ova tužba retko koristi u domaćoj praksi od strane malih ulagača.
• Kumulacija zahteva: Ukoliko je štetnik istovremeno naneo štetu i društvu i lično članu, dozvoljeno je da član istom tužbom traži naknadu štete i za društvo (derivativni zahtev) i za sebe (individualni zahtev).

Uslovi za podnošenje tužbe Da bi član bio aktivno legitimisan i da bi tužba bila dozvoljena, zakon propisuje dva stroga uslova da bi se sprečile zloupotrebe:

1. Materijalni uslov (Cenzus): Tužilac mora posedovati udeo/akcije od najmanje 5% osnovnog kapitala. Ukoliko jedan član nema taj procenat, dozvoljeno je aktivno suparničarstvo – više članova može zajedno podneti tužbu ako zbirno dostižu prag od 5%. Pritom nije bitno da li je tužilac bio član u trenutku nastanka štete ili je to postao kasnije.
2. Procesni uslov (Pisani zahtev): Prvenstveno pravo da tuži ima samo društvo. Zato član mora prvo da uputi pisani zahtev društvu da podnese tužbu. Tek ako društvo to ne učini u roku od 30 dana, član stiče pravo da podnese derivativnu tužbu. Članu nije potrebno nikakvo posebno punomoćje društva jer mu ovlašćenje daje sam zakon.

Pasivna legitimacija i predmet tužbe (Ko se može tužiti i za šta?)

• Tuženi (Pasivna legitimacija): Najčešće je to organ društva (npr. direktor) koji je ujedno i povredilac posebne dužnosti. Izuzetno, tuženi može biti i običan član društva u tri specifične situacije:
  1. Ako nije uneo ugovoreni ulog u društvo.
  2. Ako je nezakonito primio isplatu od društva.
  3. Kada postoji opravdan razlog za njegovo isključenje (npr. namerno nanošenje štete).
• Višestruka derivacija: Zakon dozvoljava da član „društva ćerke“ tuži direktora „društva majke“ ukoliko je ovaj davao loša uputstva koja su oštetila zavisno društvo.
• Sankcije: Tužbom se može tražiti bilo koja mera koja otklanja štetu: naknada štete, ustupanje koristi, prestanak povrede, isključenje člana, otpuštanje zaposlenog ili privremena zabrana obavljanja funkcije.

Procesne specifičnosti (Sukcesija i Umešač)

• Sukcesija (Prenos udela): Ako tužilac tokom parnice prenese svoj udeo na treće lice (sticaoca), to treće lice može stupiti na njegovo mesto u postupku, ali isključivo uz saglasnost tužioca (prenosioca). Saglasnost suda ili tuženog za ovo nije potrebna.
• Umešač: Ukoliko je tužbu podnelo društvo po zahtevu člana, taj član ima pravo da se pridruži parnici kao umešač na strani tužioca kako bi kontrolisao da li društvo adekvatno vodi spor. Ukoliko društvo nije podnelo tužbu već je to učinio član, pravo da bude umešač ima svaki drugi član koji poseduje najmanje 5% kapitala.

Ukoliko obveznici posebnih dužnosti (direktori, zastupnici, kontrolni članovi) prekrše svoje obaveze, društvo i njegovi članovi uživaju pravnu zaštitu putem specifičnih kompanijskopravnih tužbi.

• Zavisno od toga ko podnosi tužbu (aktivna legitimacija) i u čije ime se podnosi, razlikujemo tri osnovne tužbe: individualnu (ličnu), skupnu (kolektivnu) i derivativnu (izvedenu). (Napomena: Derivativna tužba je ovde samo kontekst i obrađuje se kao posebno ispitno pitanje).

Opšta pravila zaštite

• Ratio legis: Smisao kompanijskopravne zaštite jeste prepoznati specifičnost odnosa u privrednom društvu, gde član može tražiti zaštitu ne samo svog ličnog prava, već i prava samog društva ako društvo (zbog blokade organa upravljanja) to odbija da učini.
• Stvarna nadležnost: Za sve ove sporove isključivo je nadležan privredni sud.
• Aktivna legitimacija: Predstavlja pravo subjekta (tužioca) da traži zaštitu. Pasivna legitimacija: Označava lice prema kojem se zaštita traži (tuženi povredilac).

INDIVIDUALNA / LIČNA TUŽBA

• Pojam: Tužba kojom član društva traži zaštitu svog ličnog, subjektivnog prava, postupajući u svoje ime i za svoj račun, radi naknade štete koju mu je obveznik neposredno naneo.
• Aktivna legitimacija (Tužilac): Svaki član bilo koje forme društva (ortak, komanditor, član DOO, akcionar).
• Pasivna legitimacija (Tuženi): Obveznik posebne dužnosti koji je štetu prouzrokovao. Društvo se takođe može tužiti (pasivno suparničarstvo) ako je štetu prouzrokovao njegov organ (npr. direktor) ili zaposleni.
  • Regres: Ako društvo plati štetu članu, ima pravo na regres od lica koje je štetu namerno prouzrokovalo. Ovo pravo zastareva u kratkom roku od 6 meseci od isplate.
• Predmet zaštite (Pravilo neposredne štete): Član može tužiti samo za neposrednu štetu (npr. nezakonito uskraćena dividenda, povređeno pravo preče kupovine, nezakonito isključenje). Ne može se podneti individualna tužba za posrednu štetu (npr. pad vrednosti akcija na berzi zato što je uprava lošim odlukama nanela gubitak celom društvu).
• Rokovi: Primenjuju se opšti rokovi iz Zakona o obligacionim odnosima za naknadu štete – 3 godine (subjektivni, od saznanja) i 5 godina (objektivni, od nastanka štete).
• Sankcija diskvalifikacije: Pored naknade štete, sud po službenoj dužnosti izriče obvezniku meru zabrane obavljanja rukovodeće funkcije u trajanju od 12 meseci.

SKUPNA / KOLEKTIVNA TUŽBA

• Pojam: Tužba kojom tužilac (kao pripapadnik jedne šire grupe lica sa istim pravima) traži zaštitu, s tim da presuda kojom se usvaja zahtev obavezuje tuženog prema svim licima kojima je pravo povređeno u istom činjeničnom i pravnom stanju (npr. svim povlašćenim akcionarima je uskraćena dividenda).
• Specifičnost u pozitivnom pravu Srbije: Skupna tužba nije izričito opšte uređena zakonom, ali ZPD i Zakon o tržištu kapitala poznaju tri izuzetka (slučaja) koji joj po prirodi odgovaraju:
  1. Komisija za hartije od vrednosti: Ovlašćena je da podnese tužbu radi zaštite ulagača u serijske hartije od vrednosti i da naplaćeni iznos (nakon odbitka troškova) raspodeli oštećenima.
  2. Nesaglasni akcionar: Ako nesaglasni akcionar dobije sudski spor za otkup akcija ili isplatu razlike u ceni, društvo je dužno da na isti način obešteti sve ostale nesaglasne akcionare, čak i one koji nisu podneli tužbu.
  3. Statusne promene: Ukoliko član društva dokaže da je oštećen pogrešno utvrđenom srazmerom zamene akcija/udela u statusnoj promeni (npr. pripajanju), društvo sticalac mora tu ispravljenu srazmeru primeniti na sve članove prestalog društva.
• Sudska praksa: Domaći sugovi primenjuju ovo pravilo i obrnuto (argumentum a contrario) – ako se donese negativna (odbijajuća) presuda za jednog, uskraćuje se zaštita i svima ostalima u istoj situaciji.

Poslovna tajna je podatak o društvu ili njegovom poslovanju zbog čijeg bi otkrivanja trećem licu društvo moglo pretrpeti štetu.

• Takođe, poslovnom tajnom se smatra i podatak čije otkrivanje ne bi nužno izazvalo štetu društvu, ali je ekonomski značajan za treće lice (koje bi njegovim korišćenjem ostvarilo imovinsku korist), pod uslovom da nije opštepoznat i da društvo merama štiti njegovu tajnost.
• Podatak može biti i izričito proglašen za poslovnu tajnu zakonom ili aktom društva. Priroda tih podataka može biti raznovrsna: tehnička, tehnološka, finansijska, trgovačka (npr. ugovori, formule, klijentske liste).

Ograničenja i trajanje

• Ratio legis: Ova dužnost ima za cilj zaštitu konkurentske prednosti i imovinskih interesa društva na tržištu od neovlašćenog iskorišćavanja i nelojalne konkurencije.
• Ograničenja prava na proglašenje tajne: Zakon sprečava zloupotrebe od strane društva kroz dva bitna ograničenja:
  1. Tajnama se mogu proglasiti samo oni podaci čije bi otkrivanje nanelo štetu društvu ili donelo korist trećem licu.
  2. Društvo ne može da proglasi tajnom sve podatke o svom celokupnom poslovanju.
• Vremensko trajanje: Zakon o privrednim društvima (ZPD) propisuje da obaveza čuvanja tajne ne prestaje odlaskom iz društva, već traje još dve godine nakon prestanka svojstva obveznika.
• Produženje roka: Društvo ima pravo da opštim aktom, odlukom nadležnog organa ili ugovorom produži ovaj rok, ali najviše do isteka pete godine po prestanku svojstva obveznika.

Krug obveznika i izuzeci

• Obveznici: Za razliku od ostalih fiducijarnih dužnosti, dužnost čuvanja poslovne tajne se odnosi na sve zakonske obveznike posebnih dužnosti (direktore, zastupnike, kontrolne članove), ali i na sve zaposlene u društvu.
• Oslobođenje od dužnosti (Zakoniti izuzeci): Obveznik sme otkriti zaštićeni podatak trećim licima isključivo u tri jasno propisana slučaja:
  1. Kada je to propisano zakonom (npr. zahtev poreskih organa ili suda).
  2. Kada je otkrivanje nužno radi obavljanja poslova društva ili zaštite njegovih interesa.
  3. Kada se podatak saopštava nadležnim organima ili javnosti isključivo radi ukazivanja na postojanje kažnjivog dela.

Sankcije i pravne posledice povrede dužnosti Ukoliko obveznik neovlašćeno otkrije poslovnu tajnu, društvo mu može izreći kombinaciju sankcija u zavisnosti od njegovog statusa:

• Imovinska sankcija: Društvo ima pravo na tužbu za naknadu štete koju je pretrpelo.
• Statusne i radnopravne sankcije:
  • Ako je povredilac član/akcionar – društvo ima pravo da ga isključi.
  • Ako je povredilac zaposleni – ima pravo da mu uruči otkaz.
  • Ako je u pitanju rukovodilac – biće razrešen funkcije.
• Krivična odgovornost: Odavanje poslovne tajne predstavlja i krivično delo prema Krivičnom zakoniku.

Zaštita uzbunjivača (Specijalno pravilo)

• Zakon pruža potpunu zaštitu licu (tzv. uzbunjivaču) koje savesno i dobronamerno upozna nadležni državni organ sa tajnim podatkom kako bi ukazalo na kažnjivo delo.
• U tom slučaju, društvo ne sme da sankcioniše uzbunjivača (strogo mu je zabranjeno da ga otpusti, smeni sa funkcije direktora ili da protiv njega podnosi tužbu za naknadu štete).

Dužnost uzdržavanja od konkurisanja podrazumeva obavezu lica sa posebnim dužnostima da se na tržištu ne nadmeću sa „svojim“ društvom.

• Ratio legis: Niko ne može biti istovremeno odan prema dva ili više tržišnih takmaca (konkurenata) čiji su interesi suprotstavljeni.
• Smatra se da obveznik krši ovu dužnost kada u istoj ili sličnoj delatnosti („predmetu poslovanja“):
  1. Preuzme bilo koje svojstvo obveznika u konkurentskom društvu (npr. postane direktor ili značajan član drugog društva).
  2. Postane preduzetnik.
  3. Zasnuje radni odnos ili drugi radni angažman (npr. ugovor o delu) kod konkurenta.
  4. Postane vlasnik pravnog lica (koje nije privredno društvo).

Obim i trajanje zabrane

• Predmetno ograničenje: Zabrana se odnosi isključivo na delatnosti koje društvo stvarno obavlja, a ne na sve one za koje je puko registrovano.
• Teritorijalno ograničenje: Dužnost važi samo na geografskom području gde društvo ostvaruje prihode (gde prodaje robu ili pruža usluge). Van tog područja, obveznik je slobodan da posluje.
• Vremensko važenje: Obaveza traje dok lice ima svojstvo obveznika u društvu. Međutim, društvo može osnivačkim aktom produžiti dejstvo zabrane i nakon prestanka funkcije/članstva, ali najduže za period od dve godine.

Krug obveznika i zakonski izuzeci Pravilo je da ovu dužnost imaju rukovodioci, zastupnici i značajni članovi. Međutim, na ispitu obavezno morate navesti izuzetke (lica koja NEMAJU ovu dužnost):

• Likvidacioni upravnik: Nema ovu dužnost jer je njegov jedini cilj gašenje društva, pa mu se ne može braniti da istu delatnost započne na drugom mestu.
• Mali članovi/akcionari: Lica sa udelom do 25% u društvu kapitala.
• Jedini član društva.
• Novi ortak (u OD) ili novi komplementar (u KD): Ako je u vreme pristupanja društvu ostalim članovima bilo poznato da je on član konkurentskog društva, a pristupanje mu nisu uslovili istupanjem iz konkurencije.
• Napomena: Društvo može osnivačkim aktom proširiti ovu dužnost i na lica koja je po zakonu nemaju (npr. na zaposlene, komanditore ili male akcionare), ali to ne sme imati retroaktivno dejstvo na njihova stečena prava.

Odobrenje i sankcije

• Odobrenje (Dispenzacija): Obvezniku nije apsolutno zabranjeno da konkuriše, ukoliko mu nadležni organ društva to izričito odobri (odluka se donosi po istim pravilima kao za odobrenje sukoba interesa). Takođe, sami osnivači mogu u osnivačkom aktu unapred navesti poslove koji se neće smatrati kršenjem ove dužnosti.
• Sankcije i zaštita društva: Ukoliko odobrenja nema, društvo ima na raspolaganju sudske i vansudske mere:
  1. Naknada štete (društvo najčešće potražuje izmaklu korist).
  2. Ustupanje ostvarene koristi: Ako je obveznik preoteo posao, mora društvu predati celokupnu korist koju je iz tog posla ostvario.
  3. Radnopravne i statusne sankcije: Društvo može i vansudski da razreši funkcije zastupnika/rukovodioca, da mu da otkaz ugovora o radu ili ugovora o delu.
  4. Krivična odgovornost: Ukoliko obveznik prećuti sukob interesa i preduzme štetan posao (ili ostvari imovinsku korist), društvo uživa i krivičnopravnu zaštitu u vidu novčane kazne ili zatvora za obveznika.

Sukob interesa je sučeljavanje ličnog interesa obveznika sa interesom društva. Javlja se kada obveznik može da ostvari svoj lični cilj na štetu društvenog interesa.

• Ova dužnost proizilazi iz šire dužnosti odanosti (lojalnosti) društvu.
• Ključna razlika za ispit: Za razliku od dužnosti pažnje (koju imaju samo rukovodioci i zastupnici), dužnost izbegavanja sukoba interesa imaju svi obveznici posebnih dužnosti, uključujući tu i vlasnike (značajne i vladajuće članove).

Oblici ispoljavanja Zakon prepoznaje nekoliko tipičnih situacija u kojima dolazi do sukoba interesa, bilo da u njima učestvuje sam obveznik ili sa njim povezano lice:

• Zaključenje ugovora ili pravnog posla direktno sa društvom.
• Korišćenje imovine društva za lične potrebe bez odobrenja (npr. službeni automobil u privatne svrhe).
• Otimanje poslovnih prilika društvu u sopstvenu korist.
• Zloupotreba povlašćenih informacija (tzv. insider trading).
• Zloupotreba položaja: Korišćenje uticaja u društvu da se donese odluka na štetu društva, a u ličnu korist. Važno: Zloupotreba položaja je apsolutno zabranjena i društvo je ne može naknadno odobriti, za razliku od običnog posla u kojem postoji sukob interesa.

Postupak prijavljivanja i isključenja Obvezniku nije zabranjeno da posluje sa „svojim“ društvom (kako ne bi bio diskriminisan na tržištu), ali taj posao mora proći strogu kontrolu.

• Dužnost prijavljivanja: Obveznik mora da prijavi postojanje svog ličnog interesa (ili interesa povezanog lica) nezainteresovanom organu ili članovima, pre zaključenja posla.
• Isključenje odobrenja: Odobrenje društva nije potrebno u sledećim slučajevima (ZPD izuzeci):
  1. Poslovi male vrednosti: Čija vrednost ne prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva. Pravilo agregacije: Više povezanih malih poslova zaključenih u periodu od 1 godine se sabiraju kako bi se sprečilo izigravanje zakona.
  2. Ako je zainteresovan jedini član društva ili ako su zainteresovani svi članovi.
  3. Kod sticanja sopstvenih udela/akcija ili ostvarivanja prava preče kupovine.
  4. Kada je obveznik Republika Srbija ili teritorijalna jedinica.

Odlučivanje o odobrenju posla Osnovno pravilo pri odlučivanju je Nemo iudex in re sua (niko ne može suditi u svojoj stvari) – zainteresovano lice se isključuje iz kvoruma i prava glasa.

• U društvima lica: Odobrenje daju nezainteresovani ortaci/komplementari, većinom po glavama.
• U DOO: Odluku donosi Nadzorni odbor (ako ga ima) ili Skupština, većinom glasova po kapitalu svih nezainteresovanih članova.
• U AD: Odluku donosi Odbor direktora ili Nadzorni odbor, većinom glasova nezainteresovanih članova po glavama. Ako usled isključenja zainteresovanih nema kvoruma, nadležnost se prenosi na Skupštinu.
• Poslovi veće vrednosti (10% i više): Ako se posao odobrava, a vrednost prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti, organ mora da sačini izveštaj o proceni tržišne vrednosti posla i da odobrenje objavi u roku od 3 dana na sajtu društva ili Registra.

Sankcije i pravne posledice povrede dužnosti Ukoliko obveznik zaključi posao bez odobrenja ili na osnovu netačnih podataka, primenjuju se stroge sankcije:

• Poništaj posla (Rušljivost): Društvo može podneti tužbu za poništaj posla i naknadu štete. Teret dokazivanja da je posao bio u interesu društva pada na obveznika.
• Solidarna odgovornost i zaštita trećih lica: Za štetu solidarno odgovaraju obveznik, sa njim povezano lice (ako je učesnik) i treće lice, ali samo ako je treće lice bilo nesavesno (znalo ili moralo znati za sukob interesa). Ako je treće lice savesno, posao ostaje na snazi, a društvo štetu naplaćuje samo od obveznika.
• Zabrana vršenja funkcije (Diskvalifikacija): Ako povredu učini član uprave ili zastupnik, sud obavezno izriče meru zabrane obavljanja funkcije direktora/zastupnika u trajanju od 12 meseci, što sud po službenoj dužnosti šalje Registru na upis.
• Ostale sankcije: Ustupanje ostvarene koristi društvu (kod otimanja prilika), naplata naknade za korišćenje imovine i potencijalna krivična odgovornost.

Dužnost pažnje podrazumeva obavezu lica da u obavljanju poslova za društvo postupaju savesno, usmeravajući se ka ostvarenju najboljeg interesa društva u datim okolnostima.

• Na ispitu obavezno naglasite: ovo je obaveza sredstva, a ne obaveza cilja. Obveznik ne mora uvek da uspešno postigne zadati rezultat, već da se uz adekvatnu pažnju i po svom najboljem znanju potrudi da ga ostvari.

Krug obveznika dužnosti pažnje Ovu dužnost nemaju svi obveznici posebnih dužnosti automatski, već isključivo oni kojima je društvo poverilo obavljanje određenih poslova i funkcija. To su dve grupe lica:

• Rukovodioci: direktori (izvršni, neizvršni, nezavisni), članovi nadzornog odbora i likvidacioni upravnik.
• Zastupnici: zakonski i statutarni zastupnici, prokuristi i punomoćnici po zaposlenju.
• Izuzetak: Članovi društva (vlasnici kapitala) koji ne obavljaju nikakvu funkciju nemaju ovu dužnost, čak i ako imaju značajno ili vladajuće učešće, osim ako im se to izričito ne nametne osnivačkim aktom.

Standardi pažnje i teret dokazivanja Zakon poznaje dva pravna standarda kojima se meri rad obveznika zavisno od njegove stručnosti:

• Pažnja dobrog privrednika: Osnovni standard koji zahteva stepen pažnje koji bi uložilo razumno pažljivo lice (prosečno dobar privrednik, a ne nužno najbolji), s obzirom na znanje i iskustvo koje se očekuje za tu funkciju. Pored pravila struke, zahteva se poštenje i dobronamernost obveznika, što se uzima u obzir čak i ako se odluka pokaže kao loša.
• Pažnja dobrog stručnjaka: Ukoliko je obveznik usko stručan za određeno pitanje (npr. pravnik za ugovore, inženjer za nabavku mašina), standard se pooštrava. On mora primeniti pažnju prosečno dobrog stručnjaka iz svoje oblasti. Nepoštovanje ovog standarda dovodi do odgovornosti i obaveze naknade štete društvu.
• Pretpostavljena krivica: Krivica obveznika za štetnu odluku se pretpostavlja. Zato on pred sudom snosi teret dokazivanja činjenica koje isključuju njegovu krivicu (mora da dokaže da je uložio zahtevani stepen pažnje).

Pravilo poslovne procene i isključenje odgovornosti

• Ratio legis: Pravilo poslovne procene vodi poreklo iz anglosaksonskog korporativnog prava (business judgment rule). Cilj ovog instituta je da zaštiti direktore i zastupnike od lične imovinske odgovornosti kada rizikuju u donošenju poslovnih odluka o stručnim pitanjima koja prevazilaze njihovo sopstveno znanje i iskustvo.
• Isključenje odgovornosti: Obveznik može biti nestručan za neko pitanje koje mora da reši (npr. ekonomista odlučuje o specifičnoj pravnoj klauzuli). U tom slučaju, on ne odgovara automatski za štetu ukoliko:
  1. Pribavi mišljenje stručnjaka za tu konkretnu oblast.
  2. Donese odluku baziranu na tom mišljenju.
  3. Je u trenutku odlučivanja razumno verovao da je angažovano stručno lice postupalo savesno u davanju tog mišljenja.

Obveznici posebnih dužnosti su lica koja u društvu imaju položaj na osnovu kojeg mogu bitno da utiču na njegovo upravljanje i poslove.

• Ratio legis: Ustanova posebnih (fiducijarnih) dužnosti vodi poreklo iz engleskog prava radi sprečavanja „skrivenih“ direktora (lica iz senke) da svoj uticaj iskoriste radeći na štetu društva, a u svoju ličnu korist. Cilj ovog instituta je da se ova lica zakonom prisile na ostanu lojalna (odana) društvu.
• Ove dužnosti nemaju lica čiji položaj ne omogućava značajan uticaj na poslovanje, poput malih vlasnika i običnih zaposlenih.

Vrste posebnih dužnosti Zakon propisuje četiri osnovne dužnosti kojima se obezbeđuje lojalnost obveznika:

• Dužnost postupanja u interesu društva (dužnost pažljivog rada).
• Dužnost izbegavanja sukoba interesa.
• Dužnost uzdržavanja od konkurisanja društvu.
• Dužnost čuvanja poslovne tajne.

Krug obveznika po vrstama društava Zakon tačno definiše ko su obveznici zavisno od oblika društva, pri čemu društvo svojim osnivačkim aktom može taj krug proširiti i na druga lica (npr. zaposlene).

• Društva lica (Ortakluk i KD):
  • U ortačkom društvu to su svi ortaci.
  • U komanditnom društvu to su isključivo komplementari (komanditori nemaju ove dužnosti).
  • Obveznik je i statutarni zastupnik, ukoliko ga društvo lica ima (npr. poslovođa).
• Društva kapitala (DOO i AD):
  • Članovi uprave: direktori i članovi nadzornog odbora (ako ga društvo ima).
  • Zastupnici: isključivo zakonski i statutarni zastupnik.
  • Od punomoćnika, obveznici su samo prokurista i punomoćnik po zaposlenju (ostali punomoćnici nemaju ove dužnosti, osim opšte obaveze lojalnosti iz punomoćja).
  • Likvidacioni upravnik.
  • Značajni članovi: Član društva koji na osnovu svog udela ili akcija ima više od 25% glasova u skupštini (tzv. značajno učešće).
  • Vladajući (kontrolni) članovi: Član koji ima vladajući uticaj na poslovanje, bilo po osnovu udela, ugovora ili prava na imenovanje većine članova uprave. Neoborivo se pretpostavlja da kontrolu ima član koji poseduje preko 50% osnovnog kapitala i glasova.
  • Zajedničko delovanje: Značajan ili vladajući uticaj se može ostvariti i kada više članova (koji pojedinačno nemaju taj procenat), na osnovu sporazuma, sinhronizovano glasaju i donose odluke.

Institut „Povezanih lica“

• Da bi se sprečilo izigravanje dužnosti zaključenjem štetnih ugovora sa bliskim licima, pojam obveznika se u ključnim situacijama (npr. kod sukoba interesa) proširuje i na povezana lica.
• Ako je obveznik fizičko lice, s njim su povezana lica:
  1. Krvni srodnici u pravoj liniji (neograničeno) i pobočni srodnici do trećeg stepena.
  2. Njegov supružnik (bračni i vanbračni), kao i supružnici gore navedenih srodnika.
  3. Krvni srodnici supružnika u prvom stepenu (tast, tašta, svekar, svekrva).
  4. Usvojilac, usvojenik i potomci usvojenika.
  5. Lica sa kojima obveznik živi u zajedničkom domaćinstvu.
• Ako je obveznik pravno lice, s njim su povezana lica:
  1. Fizička lica koja su mu članovi uprave (direktori, nadzorni odbor).
  2. Pravna lica unutar iste grupe: društvo majka, društvo ćerka i sestrinsko društvo, koja su međusobno povezana vladajućim ili značajnim učešćem u kapitalu.

Prokura je specifična, zakonom uređena vrsta punomoćja čiji su sadržina i obim određeni imperativnim zakonskim normama, a ne ugovorom.

• Prokurista je isključivo fizičko lice (za razliku od poslovnog punomoćnika koje može biti i pravno lice) kome je od strane privrednog društva ili preduzetnika (vlastodavca) izdato ovo posebno punomoćje.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Ratio legis: Izdvajanje prokure u posebnu vrstu punomoćja služi isključivo pravnoj sigurnosti prometa i zaštiti trećih lica. Treće lice uvidom u registar lako proverava svojstvo prokuriste, a samim tim tačno zna obim njegovih zakonskih ovlašćenja, bez rizika da je prokurista prekršio neki interni ugovor.
• Karakteristike prokure:
  • Trajna je: Ne sme se izdati na određeno vreme (npr. na tri meseca).
  • Neprenosiva je: Prokurista je ne sme preneti na drugo lice (ne postoji „potprokurista“), niti sme da izdaje druga punomoćja.
  • Bezolovna je: Vlastodavac ne sme da uslovljava punovažnost poslova koje prokurista preduzima. Jedini izuzetak: društvo može usloviti punovažnost posla supotpisom svog zakonskog zastupnika (zajedničko zastupanje), što se obavezno registruje.
• Prema načinu organizovanja, može biti pojedinačna (svaki postupa samostalno) i zajednička (gde važe pravila o aktivnom i pasivnom solidarnom zastupanju).

Izdavanje i registracija prokure

• Prokura se obavezno daje u pisanoj formi.
• Za razliku od drugih ugovornih punomoćja, ime prokuriste se obavezno upisuje u registar (APR).

Nadležnost za davanje prokure Ovlašćenje za izdavanje prokure zavisi od pravne forme subjekta:

• Preduzetnik: Daje je isključivo lično (ne sme preneti ovo ovlašćenje na drugog).
• Ortačko društvo: Daju je jednoglasno svi ortaci.
• Komanditno društvo: Daju je jednoglasno svi komplementari.
• Društvo kapitala (DOO, AD): Daje je direktor, odbor direktora ili izvršni odbor (u zavisnosti od modela upravljanja), osim ako osnivačkim aktom nije propisana drugačija nadležnost.

Ovlašćenja i ograničenja prokuriste

• Prokurista je ovlašćen da preduzima sve poslove u vezi sa delatnošću društva. Ako preduzme posao nepovezan sa delatnošću, taj posao ipak obavezuje društvo, ali društvo ima pravo da od prokuriste zahteva naknadu štete.
• Zakonska ograničenja prokure (Apsolutna zabrana): Ovo su poslovi visokog rizika koje prokurista nikako ne sme da preduzima:
  1. Sticanje, otuđenje i opterećenje nepokretnosti.
  2. Sticanje, otuđenje i opterećenje udela i akcija koje društvo ima u drugim pravnim licima.
  3. Preuzimanje menične obaveze (ali sme da stiče menična prava za društvo).
  4. Preuzimanje obaveze jemstva (ali sme da ga ugovori u korist društva).
  5. Uzimanje i davanje zajmova/kredita.
  6. Zastupanje pred sudom ili arbitražom.
• Interna ograničenja: Bilo kakva dodatna ograničenja koja društvo nametne prokuristi (npr. do određenog novčanog iznosa) ne deluju prema trećim licima i nemaju značaj u pravnom prometu.

Gašenje prokure

• Opoziv (od strane društva): Vlastodavac može opozvati prokuru u svako doba. Ovog prava se društvo ne može odreći, niti ga može usloviti ili ograničiti.
• Otkaz (od strane prokuriste): Prokurista može otkazati prokuru u svako doba, ali ima obavezu da nastavi da obavlja poslove još 30 dana kako ne bi naneo štetu vlastodavcu naglim prekidom rada.
• Nakon prestanka prokure, činjenica prestanka se obavezno briše iz registra.

Punomoćnici se dele prema sadržini i obimu ovlašćenja na: opšteg, posebnog, poslovnog, prokuristu, punomoćnika po zaposlenju i trgovačkog putnika.

• Prema načinu (formi) davanja ovlašćenja, izdvaja se konkludentni (prividni) punomoćnik.

Pravna priroda i osnovne karakteristike vrsta punomoćnika

• Opšti punomoćnik: Ovlašćen je da preduzima isključivo poslove u redovnom poslovanju vlastodavca.
• Poseban punomoćnik: Lice koje dobija ovlašćenje za preduzimanje vanrednih poslova (poslova van redovnog toka poslovanja). Ukoliko opšti punomoćnik zaključi vanredni posao bez posebnog punomoćja, smatra se neovlašćenim zastupnikom.
• Poslovni punomoćnik: Predstavlja specifičnu vrstu opšteg punomoćnika sa znatno širim ovlašćenjima. Od opšteg se razlikuje po dva kriterijuma:
  1. Subjektivni kriterijum: Vlastodavac poslovnog punomoćja može biti isključivo poslovni subjekt (privredno društvo, drugo pravno lice poput zadruge ili preduzetnik), dok opšte punomoćje može izdati bilo koji pravni subjekt.
  2. Objektivni kriterijum: Može preduzimati i poslove van redovnog poslovanja, uslov je samo da su ti poslovi uobičajeni u poslovnoj delatnosti vlastodavca (npr. društvo za maloprodaju može preduzeti posao veleprodaje ako je to uobičajeno u toj grani).
• Punomoćnik po zaposlenju: Fizičko lice koje za poslodavca (društvo ili preduzetnika) obavlja poslove čije redovno vršenje nužno podrazumeva zaključivanje ugovora (npr. konobar, šalterski radnik, vozač, prodavac). Ovlašćenje se podrazumeva, odnosno crpi se iz samog ugovora o radu ili ugovora o delu (funkcije), bez potrebe za izdavanjem posebnog usmenog ili pisanog punomoćja.
• Trgovački putnik: Zastupnik koji poslove obavlja van sedišta (terenski rad), krećući se po tržištu i tražeći kupce.
• Konkludentni (prividni) punomoćnik: Lice koje nema formalno punomoćje, ali se društvo trajnije ponaša tako da kod trećih lica stvara uverenje da to lice jeste ovlašćeni punomoćnik.
  • Ratio legis: Ovaj institut (poznat u uporednom pravu kao Anscheinsvollmacht ili apparent authority) služi zaštiti pravnog prometa i rešavanju problema dokazivanja usmenog punomoćja, sprečavajući društvo da naknadno ospori nepovoljan ugovor.

Ovlašćenja i zakonska ograničenja

• Ograničenja OPŠTEG punomoćnika (Vanredni poslovi): Za sledeće poslove opšti punomoćnik mora imati posebno punomoćje:
  1. Preuzimanje menične obaveze.
  2. Zaključenje ugovora o jemstvu, poravnanju ili izabranom sudu (arbitraži).
  3. Odricanje od prava bez naknade (npr. poklon, odricanje od tužbe).
• Ograničenja POSLOVNOG punomoćnika: S obzirom na šira ovlašćenja, njemu je dozvoljeno da bez posebnog punomoćja zaključi ugovor o poravnanju, izabranom sudu i da se odrekne prava bez naknade. Međutim, zabranjeno mu je (bez posebnog punomoćja) da:
  1. Preuzima menične obaveze i obaveze jemstva.
  2. Otuđi ili optereti nepokretnost (ali sme da je stekne ako je to uobičajeno).
  3. Uzme zajam (ali sme da ga da, ako je to uobičajeno).
  4. Vodi spor (parnicu/arbitražu).
  5. Napomena za poslovno punomoćje: Interna ograničenja (po vrsti ili vrednosti posla) deluju prema trećem licu samo ako je ono znalo ili moralo znati za njih (nesavesnost).
• Ovlašćenja PUNOMOĆNIKA PO ZAPOSLENJU: Granice su određene samom vrstom posla koji obavlja. Ugovor koji zaključi van tih granica ipak je punovažan ako je treće lice bilo savesno (u suprotnom je ništav kao neovlašćeno zastupanje).
• Ovlašćenja TRGOVAČKOG PUTNIKA: Ovlašćen je isključivo na prodaju robe navedene u punomoćju, prijem prigovora na saobraznost i preduzimanje mera za zaštitu prava društva. Nema pravo da naplaćuje cenu niti da prodaje robu na kredit (odloženo), osim ako nema posebno ovlašćenje za to. Ako robu proda bez izričitog ovlašćenja za prodaju (već samo za nuđenje), ugovor važi tek uz naknadno odobrenje vlastodavca.
• Zaštita kod KONKLUDENTNOG punomoćnika: Ugovor koji zaključi konkludentni punomoćnik obavezuje društvo, a društvo ga može osporiti samo ako dokaže da je treće lice bilo nesavesno (znalo ili moralo znati za nedostatak ovlašćenja u trenutku zaključenja posla).

Specifičnosti

• Zastupničko ovlašćenje punomoćnika po zaposlenju prestaje onog trenutka kada to lice prestane da obavlja poslove iz kojih crpi ovlašćenje.
• Specifičnost poslovnog punomoćja koje je izdao preduzetnik ogleda se u tome što ono ne prestaje smrću preduzetnika niti gubitkom njegove poslovne sposobnosti.

Ugovorni zastupnik (punomoćnik) je lice (fizičko ili pravno) koje zastupa vlastodavca (privredno društvo ili preduzetnika) na osnovu zaključenog ugovora o punomoćju.

• Ugovor u ime društva zaključuje njegov zakonski ili statutarni zastupnik, čime ne lišava sebe ovlašćenja da i dalje zastupa društvo (zadržava paralelna ovlašćenja).

Struktura odnosa Ugovorno zastupanje karakteriše se kroz tri pravna odnosa:

• Unutrašnji odnos (Društvo – Punomoćnik): Zasniva se na ugovoru o zastupanju. U pogledu poslovne sposobnosti, punomoćnik (ako je fizičko lice) ne mora biti potpuno poslovno sposoban, ali ne sme biti potpuno poslovno nesposoban.
• Prvi spoljni odnos (Punomoćnik – Treće lice): Zasniva se na punomoćju (jednostranoj izjavi volje društva).
  • Ratio legis: Za formu punomoćja važi pravilo paralelizma formi – ako se za pravni posao koji se preduzima traži posebna forma (npr. overa kod beležnika za nepokretnosti), onda i punomoćje mora biti dato u toj formi.
• Drugi spoljni odnos (Društvo – Treće lice): Zasniva se ugovorom koji punomoćnik zaključi. Za treće lice merodavna je sadržina ovlašćenja (punomoćja) koja mu je saopštena, a ne interni ugovor između društva i punomoćnika.

Ograničenja, prekoračenja i prenos ovlašćenja

• Pravila nastupanja: Punomoćnik je dužan da treće lice obavesti da istupa u ime i za račun društva. Međutim, čak i ako to ne učini, ugovor obavezuje društvo ako je treće lice znalo ili moralo znati svojstvo punomoćnika.
• Neovlašćeni zastupnik (Falsus procurator): Lice koje uopšte nema punomoćje. Posao koji zaključi ne obavezuje društvo, osim ako ga društvo naknadno ne odobri (ratifikacija, koja ima povratno dejstvo). Ako odobrenja nema, savesno treće lice ima pravo na naknadu štete direktno od lažnog zastupnika.
• Prekoračenje ovlašćenja: Za razliku od zakonskih zastupnika, prekoračenje ovlašćenja od strane punomoćnika ne obavezuje društvo (društvo ne mora prihvatiti „višak“ posla).
  • Ako ga društvo ne odobri naknadno, solidarno je odgovorno sa punomoćnikom za štetu koju pretrpi savesno treće lice.
• Prenos ovlašćenja (Supstitucija): Odnos je strogo ličan, pa punomoćnik po pravilu ne može preneti ovlašćenje na drugog. Izuzeci postoje kada:
  1. Ima saglasnost vlastodavca (tada imenuje tzv. potpunomoćnika).
  2. Se nađe u nuždi (posao ne trpi odlaganje, a punomoćnik je sprečen).

Gašenje punomoćja Punomoćje prestaje istekom roka, obavljanjem posla za koji je dato, smrću/gubitkom poslovne sposobnosti ili kroz sledeće specifične situacije:

• Opoziv: Jednostrana izjava društva. Deluje prema trećim licima tek kad za njega saznaju. Zato, ako punomoćnik zaključi posao nakon opoziva, ugovor je punovažan ako je treće lice bilo savesno.
• Otkaz: Jednostrana izjava punomoćnika. Mora ostaviti adekvatan otkazni rok društvu da preuzme poslove, kako ne bi odgovarao za štetu. Oba načina raskida (opoziv i otkaz) su neformalni.
• Statusne promene (Stečaj vs. Likvidacija):
  • Kod likvidacije, punomoćje prestaje tek okončanjem postupka i brisanjem društva iz registra.
  • Kod stečaja, punomoćje prestaje odmah po otvaranju stečaja zbog povećanog rizika za poverioce, s tim da ga stečajni upravnik može održati na snazi.

Privredno društvo je pravno lice koje pravne poslove preduzima posredno, preko ovlašćenih fizičkih lica – zastupnika.

• Zastupnik je lice koje u ime i za račun društva (zastupanog) preduzima pravne poslove tako da pravni odnos nastaje neposredno između trećeg lica i društva.
• Zastupnik obavlja spoljno zastupanje (odnosi sa trećim licima, npr. zaključivanje ugovora, sudski postupci), ali i unutrašnje postupanje (nastupanje prema organima društva).

Način i vrste zastupanja

• Društvo mora imati najmanje jednog zastupnika kako bi izražavalo volju u pravnom prometu (za razliku od preduzetnika koji posluje lično).
• Načini zastupanja (kada ih ima više):
  • Pojedinačno zastupanje: Svaki zastupnik postupa samostalno (u sumnji se pretpostavlja ovaj oblik).
  • Zajedničko zastupanje: Za aktivne radnje (izjave prema trećim licima) nužna je saglasnost svih; za pasivne radnje (prijem izjava od trećih lica) izjava je punovažna i kada je učinjena prema samo jednom zastupniku.
• Vrste zastupnika prema izvoru ovlašćenja:
  1. Zakonski (obavezan)
  2. Statutarni (fakultativan)
  3. Ugovorni (punomoćnik i prokurista – fakultativan)
  4. Sudski (u specifičnim situacijama)

Organi društva i izvori ovlašćenja zastupnika

• Zakonski zastupnik: Ovlašćenje crpi direktno iz zakona. To je direktor (u društvu kapitala) ili ortak/komplementar (u društvima lica).
  • On je organ društva (deluje kao alter ego društva, a ne kao posredni zastupnik) i ima izvorno ovlašćenje.
  • Imenovanje i razrešenje vrši nadležni organ društva (npr. skupština). Odluka ima konstitutivno dejstvo (prava nastaju samim donošenjem), dok upis u registar ima samo deklarativno dejstvo. Zbog toga je punovažan ugovor koji razrešeni direktor zaključi pre upisa brisanja u registar, pod uslovom da je treće lice savesno.
• Statutarni zastupnik: Ovlašćenje crpi iz opšteg akta (osnivački akt/statut) ili odluke nadležnog organa. (Istorijska napomena: Izraz vodi poreklo iz socijalističkog perioda kada su se donosili ‘statuti’ preduzeća) U praksi, to su najčešće rukovodioci sektora koji imaju neposredno ovlašćenje u okviru poverenih poslova.
• Sudski zastupnik: Imenovan odlukom suda, npr. stečajni upravnik. Njegovim imenovanjem prestaju sva ovlašćenja za upravljanje i zastupanje dotadašnjim organima (suspenzija organa društva) i prelaze na njega u cilju namirenja poverilaca.

Fiducijarne dužnosti i ograničenja ovlašćenja

• Ratio legis: S obzirom na to da zastupnici imaju ogromnu moć da stvaraju obaveze za društvo, zakon im nameće fiducijarne dužnosti (posebne dužnosti prema društvu) kako bi se sprečio sukob njihovog ličnog i društvenog interesa.
• Dužnost odanosti: Zastupnik mora štititi interese društva i podrediti im svoj lični interes.
• Zakonska ograničenja ovlašćenja (ne mogu se menjati):
  1. Zabrana samougovaranja i dvostrukog zastupanja: Zastupnik ne sme zaključiti ugovor u kojem je sa jedne strane on sam (ili lice koje zastupa), a sa druge društvo. Ugovori su ništavi bez posebnog odobrenja, osim ako je u pitanju zakonski zastupnik koji je ujedno i jedini član društva.
  2. Poslovi velike vrednosti: Ovo je raspolaganje imovinom čija vrednost iznosi najmanje 30% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva. Za ove poslove direktor sme da postupa samo uz saglasnost skupštine. Ugovor je punovažan i bez saglasnosti ako je treće lice bilo savesno, ali članovi uprave (direktori, članovi nadzornog odbora) solidarno odgovaraju društvu za nastalu štetu.
• Statutarna ograničenja ovlašćenja (interno regulisana):
  • Društvo opštim aktom može ograničiti zastupnike po vrsti posla, do određenog iznosa (npr. do 20% osnovnog kapitala) ili uvesti obavezno zajedničko zastupanje.
  • Značaj prema trećim licima: Iako se upisuju u registar, ova ograničenja generalno ne deluju prema trećim licima. Društvo nema pravo da traži poništaj ugovora zbog prekoračenja ovlašćenja (jer registracija ne stvara automatsku nesavesnost trećeg lica).
  • Izuzetak: Društvo može osporiti ugovor samo ako je prekršeno pravilo zajedničkog zastupanja (supotpis), pod uslovom da je takvo ograničenje bilo upisano u registar pre zaključenja posla.