Autor: Ted

Nepodoban pokušaj

4. marta 2017.

Nepodoban pokušaj postoji kada učinilac pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.

Dakle, KZ ograničava nepodoban pokušaj na dve situacije:

  1. Određenim sredstvom se ne može izvršiti krivično delo (odnosno prouzrokovati posledica)
  2. Reč je o predmetu na kome se ne može preduzeti radnja izvršenja (odnosno prouzrokovati posledica)

Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja:

  1. Apsolutno nepodoban pokušaj – određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti krivično delo.
  2. Relativno nepodoban pokušaj – kada u konkretnom slučaju, zbog delovanja određenih okolnosti, nije moguće određenim sredstvom ili na određenom predmetu izvršiti krivično delo, odnosno prouzrokovati posledicu.

Granicu između apsolutno i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće odrediti, što opravdava rešenje našeg krivičnog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokušaja.

  • ta podela ima određeni značaj kod kažnjavanja za nepodoban pokušaj, ukoliko je moguće izvršiti to razgraničenje

KZ polazi od toga da je kažnjavanje za nepodoban pokušaj opravdano.

  • s obzirom da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži nego kod običnog pokušaja, zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne, što uključuje i mogućnost ublažavanja kazne

Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokušaja, koji nije kažnjiv

  • učinilac veruje da može učiniti krivično delo na način koji je prema životnom iskustvu, odnosno razumnom čoveku, potpuno besmislen
  • npr. neko pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije

Odgovornost pravnih lica u našem pravu, objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima

4. marta 2017.

Umesto krivične odgovornosti ili odgovornosti za prekršaje jugoslovensko pravo uvelo je i privredne prestupe.

Međutim, postavlje se pitanje da li je to nepotrebno komplikovanje sistema, i šta bi se izgubilo ako bi se svi privredni prestupi prebacili u prekršaje s obzirom na to da praksa nije pokazala da sankcije za privredne prestupe imaju jače preventivno dejstvo od prekršajnih sankcija.

U Srbiji postoji je uvedena i odgovornost pravnih lica za krivična dela, ali su zadržani i privredni prestupi.

  • izvedena a ne izvorna odgovornost pravnih lica
  • pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova tj. ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari neku korist
  • odgovornost pravnog lica postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica
  • nije uvedena u okviru KZ, već je ta materija regulisana posebnim zakonom
  • zasniva se na krivici odgovornog lica u pravnom licu
    • da bi pravno lice bilo odgovorno, potrebno je da je fizičko lice koje ima položaj odgovornog lica u pravnom licu učinilo krivično delo
    • bez radnje čoveka nema ni odgovornosti pravnog lica

Pravno lice ne poseduje krivicu kao subjektivni element neophodan za odgovornost fizičkog lica

  • Svrha sankcija se može ostvarivati uticajem na njegove organe i članove
  • Subjekt kojem je upućena pretnja kaznom je neodređen i kao skup fizičkih lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta
  • Specifičan problem je ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno, jer kazna pogađa i one članove pravnog lica koji su nevini
  • Kazna može ostvarivati specijalno-preventivnu funkciju u odnosu na pravno lice
  • I retribucija može biti ostvarljiva kod pravnih lica

Što se tiče sankcija prema pravnim licima, predviđena je uslovna osuda, mera bezbednosti, a Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela predviđa i dve vrste kazni: novčana kazna i prestanak pravnog lica.

  • kada su u pitanju mere bezbednosti, njihov specijalno-preventivni učinak se ne može negirati
  • kod uslovne osude se javljaju sumnje
    • uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja sankciju od koje se može više očekivati nego od obične uslovne osude, pa stoga Zakon predviđa i tu vrstu uslovne osude

Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja

4. marta 2017.

Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih krivičnih dela (uvreda, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja itd…).

  • teža krivična dela
  • u primeni pravila o krivici i u vođenju krivičnog postupka prema izvršiocu javljaju se ozbiljni problemi

To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja.

Ova vrsta odgovornosti odnosi se na tri kategorije lica:

  1. Odgovornog urednika
    • Glavni urednik je odgovoran za krivična dela učinjena putem onih sredstava javnog informisanja kod kojih je obavezno postojanje odgovornog urednika
      • novine, televizija i druga javna glasila
    • odgovorni urednik će se smatrati izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem ovih sredstava u tri slučaja:
      • Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat
        • autor ne mora čak ni biti poznat, dovoljno je da se za njega sazna do završetka pretresa pred prvostepenim sudom
          • trenutkom utvrđivanja autora isključuje se odgovornost odgovornog autora
      • Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora
      • Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i dalje traju
        • Potrebno je i da glavni urednik nije bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti
    • mora postojati svest o nekoj od okolnosti koja po zakonu predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem
      • ukoliko je bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti isključena je njegova krivica
      • ako je bio u otklonjivoj stvarnoj zabludi iz nehata ne može postojati umišljajno već samo nehatno kd ako ga zakon predviđa
        • po prirodi stvari putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja ne vrše se nehatna dela
  2. Izdavača (izuzetno i štampača)
    • pod istim uslovima, smatrati izvršiocem krivičnog dela koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije, kao što su: knjiga, udzbenik, monografija
    • ako nema izdavača, ili postoje smetnje za njegovo gonjenje, uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao
  3. Proizvođača
    • pod istim uslovima, smatra izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem kompakt diska, gramofonske ploče, i drugih audio ili video sredstava

S obzirom na to da se kao izdavač, štampar ili proizvođač javlja pravno lice, izričito je propisano da je izvršilac fizičko lice koje je u tom pravnom licu odgovorno za izdavanje, štampanje i proizvodnju.

Primena odredbi člana 38 i 39 je supsidijarnog karaktera

  • primenjuju se samo ako se lica po opštim odredbama ne mogu smatrati učiniocem kd
  • biće izvršioci ako su preduzeli radnju izvršenja ili saučesnici ako su preduzeli radnju saučesništva

Zaštita izvora informacija

  • lica čija odgovornost ovde supsidijarno dolazi u obzir neće se smatrati izvršiocem kd jer nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije osim u slučaju da je izvršeno kd od 5 ili više godina ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog dela sprečilo

 

Teorije krivice

4. marta 2017.

U pogledu određivanja pojma krivice razlikuje se više teorija:

  1. Psihološke teorije krivice
    • nastale u nemačkoj teoriji krajem 19. veka
    • krivica je skup psihičkih odnosa učinioca prema svom delu
    • simplifikacija i psihologizam, ne mogu se dosledno sprovesti u odnosu na nesvesni nehat
    • jednostavnije su i preciznije od normativnih teorija
  2. Normativne teorije krivice
    • krivica svodi samo na socijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu krivičnog dela
    • kod nekih normativnih teorija umišljaj i nehat nisu oblici, pa ni stepeni krivice, već elementi bića krivičnog dela
      • ne može se doći do ispravnog suda o krivici ako se ne procenjuje psihološki sadržaj koji postoji kod učinioca
  3. Psihološko-normativne teorije krivice
    • krivica psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor
    • najprihvatljivije, jer krivica predstavlja jedinstvo psihičkog supstrata i suda o njemu
      • sud o nevrednosti dela kojim učinilac krši kp normu i sud o njegovom odnosu prema toj normi i dobru koja ta norma štiti

Prilikom utvrđivanja krivice, nemoguće je izbeći određena vrednovanja:

  • koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje
    • da li je učinilac mogao drugačije da postupi tj da li je mogao da izbegne vršenje krivičnog dela
    • postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izbor, nužna je pretpostavka za postojanje krivice.
  • moralna vrednovanja
    • da li je neophodno osećanje krivice kod učinioca, svest o tome da je kriv za učinjeno delo
    • česti su oni učinioci kod kojih je ta svest odsutna, šta više smatraju da su ispravno postupili
      • dodatni razlog da se krivica ne može zasnivati samo na psihiloškom odnosu učinioca prema svom delu, već da taj odnos mora biti vrednovan

Pojam krivice

4. marta 2017.

Krivica je jedan od četiri elementa u opštem pojmu krivičnog dela. Da bi neka radnja bila krivično delo, neophodno je da se ona može učiniocu pripisati u krivicu.

  • pripisati delo nekome u krivicu istovremeno znači i da mu se pripisuje odgovornost za to krivično delo

Za određivanje pojma krivice bitne su dve stvari:

  • Kako će se odrediti odnos krivice i krivične odgovornosti
  • Koja će se teorija prihvatiti prilikom određivanja pojma krivice

Ranije jugoslovensko pravo nije koristilo termin krivica, već je poznavalo pojam krivične
odgovornosti, a postojala su dva shvatanja krivične odgovornosti:

  1. objektivno – subjektivno
    • polazi od toga da krivična odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivičnog dela, tako i krivicu kao subjektivni element
  2. subjektivno shvatanje
    • pojam krivične odgovornosti izjednačava sa krivicom
    • ukoliko se prihvati subjektivno shvatanje krivične odogovornosti onda ona postaje sinonim za krivicu

Krivična odgovornost je utvrđivanje da neko ispunjava uslove za krivičnu odgovornost, tj. sud o krivici

  • posledica vršenja krivičnog dela, kao što je građanskopravna odgovornost posledica vršenja gradjansko pravnog delikta
  • neke krivične sankcije se mogu primeniti i kada nema krivične odgovornosti, ali tada nema ni kd u potpunom smislu
    • nedostaje krivica pa se govori samo o kd u objektivnom smislu
  • do krivične odgovornosti dolazi kada su ostvareni svi elementi krivičnog dela – radnja, predviđenost u zakonu, protivpravnost i krivica

Krivica je element u opštem pojmu krivičnog dela

  • osnov i uslov krivične odgovornosti
  • ne odgovara se zbog samog dela, već zato što je učinilac kriv za ono što je učinio ili propustio da učini
  • ne može postojati bez uračunljivosti
    • uračunljivost predstavlja postojanje sposobnosti odlučivanja i rasuđivanja
    • učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo
    • polazi se od pretpostavke uračunljivosti
      • neuračunljivost se utvrđuje samo kada se pojavi sumnja da je reč o neuračunljivom učiniocu

Krivica postoji ako je učinilac bio uračunljiv i postupao s umišljajem, a bio je svestan ili dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Struktura krivice, tri komponente:

  1. Uračunljivost
  2. Umišljaj ili nehat
  3. Svest (ili dužnost i mogućnost svesti) o protivpravnosti

Utvrđivanje ostvarenosti krivice ima svoj:

  • pozitivni aspekt –  utvrđivanje postojanja umišljaja ili nehata kod krivičnih dela
  • negativni aspekt – utvrđivanje odsustva osnova koji isključuje krivicu
    • odsustvo se pretpostavlja, postojanje osnova isključenja krivice se mora utvrditi da bi isključilo krivice

Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje krivičnih sankcija, pre svega kazne:

  • krivica se može stepenovati što ima određene implikacije na planu odmeravanja kazne, izbora ks i primena nekih instituta kao dela malog značaja

Krivičnopravni pojam krivice treba razlikovati od procesnopravnog pojma krivice

  • dok je u krivičnom pravu krivica jedan od elemenata krivičnog dela, u krivičnom procesnom pravu krivica znači da je dokazano da je okrivljeni učinio krivično delo

Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom

26. februara 2017.

Osim tri osnova isključenja protivpravnosti: dela malog značaja, nužne odbrane i krajnje nužde, postoji i određeni broj drugih osnova isljučenja protivpravnosti koji su predviđeni drugim propisima, ili proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse.

Oni se mogu svrstati u nekoliko grupa:

  • vršenje službene dužnosti
    • postoje osnovi isključenja protivpravnosti koji proizlaze iz vršenja službene dužnosti
    • npr. u slučaju lišavanja slobode radi izvršavanje kazne zatvora ili narušavanja nepovredivosti stana radi hvatanja učinioca krivičnog dela nema protivpravnosti, pa ni krivičnog dela osim ukoliko dođe do prekoračenja ovlašćenja
  • naređenje pretpostavljenog
    • u našem krivičnom pravu naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov isključenja protivpravnosti samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci Srbije, i to pod određenim uslovima
      • da se naređenje tiče službene dužnosti i
      • da se ne odnosi na izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna.
    • neće isključiti postojanje krivičnog dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje predstavlja krivično delo
      • u tom slučaju potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog.
  • pristanak povređenog
    • kod nekih krivičnih dela radi se o zaštiti određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini
      • u tom slučaju se ne može dati pravo pojedincu da odlučuje o tome da li će krivično delo biti isključeno
      • čak i kod nekih ličnih dobara, postoji društveni interes, tako da se ne može prepustiti pojedincu da o njima odlučuje bez obzira što je on njihov neposredni nosilac (npr. pravo na život)
    • ovaj institut se može primeniti kod nekih strogo ličnih prava i sloboda, kao i kod nekih krivičnih dela protiv imovine
      • u većini tih slučajeva unošenjem u biće kd određenog elementa koji se isključuje pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu
      • kod drugih propisivanjem da se ono goni po privatnoj tužbi, ovaj osnov je nepotreban
    • značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja
      • kod nekih sportova učesnici prihvataju mogućnost povreda
      • krivično delo će biti isključeno ukoliko je povreda naneta u okviru pravila nekog sportskog takmičenja; dve situacije:
        • da je povreda sama po sebi dozvoljena (npr u boksu)
        • da se povreda kažnjava u okviru pravila igre (npr faul u fudbalu)
      • ukoliko povreda nije naneta u okviru pravila igre, nego iz drugih motiva i razloga, krivično delo će postojati
    • neophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno
      • nije dovoljno da se pasivni subjekt naknadno saglasi sa učinjenim krivičnim delom
  • dozvoljeni rizik
    • ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, života, imovine (u oblasti saobraćaja, industrije itd).
    • može biti osnov isključenja protivpravnosti:
      • ako je učinilac preduzeo sve što je potrebno da opasnost svede na najmanju moguću meru
    • novije shvatanje kaže da se ovde ne radi o osnovu isključenja protivpravnosti već o tome da nisu ostvarena obeležja biča kd
      • ne postoji objektivna povreda dužne pažnje na kojoj se zasniva biće nehatnog kd
  • disciplinsko kažnjavanje maloletne dece od strane roditelja
    • u vršenju svog roditeljskog prava moguće je da dođe do ostvarenja bića nekih krivičnih dela
    • npr. roditelj koji svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stana dok ne nauči lekciju za školu ostvaruje bitna obeležja krivičnog dela prinude, a u nekim slučajevima i protivpravno lišenje slobode
    • protivpravnost će biti isključena:
      • ako se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg krivičnog dela
      • ako se te mere preduzimaju sa ciljem vaspitavanja
      • ako su mere prikladne i srazmerne
  • obavljanje lekarske dužnosti
    • prilikom preduzimanja medicinskih zahvata, naročito kada je reč o hirurškim zahvatima, može doći do ostvarenja bića određenih krivičnih dela, npr teške telesne povrede
    • radiće se o isključenju protivpravnosti tih krivičnih dela:
      • ako se lekarski zahvat vrši po pravilima lekarske profesije (lege artis)
      • ako postoji pristanak pacijenta ili pretpostavljeni pristanak kada nije u mogućnosti da ga da
      • ako je zahvat izvršen u nameri lečenja (a ne npr. u nameri vršenja eksperimenata).

Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu

26. februara 2017.

Određenost ljuskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela, po pravilu znači i njegovu protivpravnost. Protivpravnosti nema ukoliko nema previđenosti dela u zakonu.

  • nema protivpravnosti u kp ako nema ostvarenosti bitnih elemenata nekog kd

Međutim, iako je delo određeno u zakonu kao krivično delo, protivpravnost može biti isključena. Stoga se protivpravnost u praksi, kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju protivpravnost.

Postoje mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu i protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela

  1. predviđenost u zakonu obuhvata protivpravnost
    • teorija o negativnim obeležjima bića krivičnog dela
    • prema njoj pozitivna obeležja (ona koja su sadržana u zakonskom opisu svakog krivičnog dela) treba da budu prisutna, a negativna (neki od osnova koji isključuje protivpravnost) odsutna
    • izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića krivičnog dela ali krivično delo ne postoji zbog nekog osnova koji isključuje protivpravnost i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna, jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića krivičnog dela
      • npr potpuno je izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije komarca
      • očigledno je da u obe situacije nema krivičnog dela, ali krivičnopravno posmatrajući to nisu identične situacije
      • u prvom slučaju mora doći do primene krivičnog prava da bi se došlo do zaključka da krivično delo ne postoji, dok je drugi slučaj krivičnopravno irelevantan
  2.  protivpravnost obuhvata predviđenost u zakonu
    • problem je taj što postoje brojna ponašanja koja su protivpravna, ali ne predstavljaju krivično delo
      • ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost (protivnost normama krivičnog prava) i time reši problem nastaje problem da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti su predviđeni drugim normama a ne krivičnopravnim

Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena elementa u opštem pojmu krivičnog dela

  • niti predviđenost u zakonu znači uvek i protivpravnost, niti protivpravnost znači predviđenost u zakonu
  • čak i kada bi se spojili u jedan element, opet bi prvo bilo nužno utvrđivati da li su ispunjena bitna obeležja krivičnog dela, a potom utvrđivati da li je isključena protivpravnost

Krivičnog dela nema onda kada postoji neki od opštih osnova koji isključuju postojanje krivičnog dela.

Osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u dve kategorije:

  • oni koji su propisani krivičnim zakonom: delo malog značaja, nužna
    odbrana i krajnja nužda
  • oni osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana
    krivična zakonodavstva – izvršenje službene dužnosti, pristanak povređenog, naređenje pretpostavljenog, dozvoljen rizik itd

    • nisu predviđeni krivičnim zakonom pa je njihovo dejstvo sporno
    • samo neki od njih mogu za rezultat imati isključenje protivpravnosti

Uslovi kažnjivosti

26. februara 2017.

Uslovi kažnjivosti su dopunski uslovi koji su, pored ostvarenosti bića krivičnog dela, neophodni da bi krivično delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen.

Uslovi kažnjivosti su deo zakonskog opisa dela ili bića kd u širem smislu, javljaju se kod manjeg broja kd pa i ne mogu biti konstitutivni element u pojmu kd.

Postoje dve vrste uslova kažnjivosti:

  1. objektivni uslovi kažnjivosti
    • ne predstavlja obeležje bića krivičnog dela iako se nalaze u
      zakonskom opisu krivičnog dela
    • predstavlja dodatni uslov za postojanje krivičnih dela kod kojih je predviđen
      1. npr. kod krivičnog dela „učestvovanje u tuči“, inkriminisano je samo učestvovanje u tuči ukoliko je došlo do toga da je u tuči neko lice lišeno života ili da je drugom licu naneta teška telesna povreda
        • u odnosu na tu okolnost ne sme postojati umišljaj ili nehat, jer se onda ne bi radilo o ovom krivičnom delu, već o krivičnom delu ubistva odnosno teške telesne povrede
    • ne mora biti obuhvaćen krivicom učinioca
      • irelevantno je da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije
      • dovodi u sumnju opravdanost objektivnih uslova inkriminacije
    • u našem krivičnom pravu došlo je do neopravdano široke upotrebe ovog instituta
      • često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela predviđa kao objektivni uslov inkriminacije
        • indirektno kršenje načela nullum crimen sine culpa
      • postoji podela na:
        1. pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju za cilj ograničavanje kriminalne zone
        2. nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju prikrivena obeležja bića krivičnog dela – povreda načela subjektivne odgovornosti
      • osnovni kriterijum za njihovo razlikovanje je pitanje da li bi norma kojom je predviđeno krivično delo imala smisla ako bi se izostavio objektivni uslov inkriminacije
        • ukoliko se krivično delo zasniva upravo na objektivnom uslovu inkriminacije nije opravdano da ostane van bića krivičnog dela i van subjektivne sfere učinioca
      • pitanje da li je moguće da objektivni uslov inkriminacije bude obuhvaćen umišljajem ili nehatom a da ne bude u suprotnosti s prirodom i smislom inkriminacije – da se ne pretvori u drugo kd i pitanje da li je uopšte moguće utvrđivati umišljaj ili nehat u odnosu na neke okolnosti
        • negativni odgovor na neko od ova dva pitanja ide u prilog tome da je reč o pravom objektivnom uslovu
  2. lični osnovi isključenja kažnjivosti
    • dodatne okolnosti koje utiču na kažnjavanje odnosno nekažnjavanje određenih lica
    • kod nekih krivičnih dela propisuje se da neka lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela
      • npr. za krivično delo „neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela“ neće se kazniti bračni drug učinioca, lice sa kojim on živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra i druga lica čija je kažnjivost izričito isključena
    • mogu se transformisati u objektivne uslove inkriminacije
      • umesto da postojanje ličnih osnova isključuje kd, može se zahtevati odsustvo kod učinioca za postojanje kd
      • tako je i lični osnov u stvari objektivni uslov inkriminacije
        • dodatni uslov za postojanje kd, da učinilac objektivno ne poseduje neka svojstva
    • ne spada u biće kd ali su obuhvaćeni zakonskim opisom kd – spadaju u predviđenost dela u zakonu
      • merodavno je da postoje, a nije od značaja da li učinilac za njih zna ili ne zna
      • deluju samo u odnosu na one učinioce kod kojih postoje

Teorija objektivnog uračunavanja

26. februara 2017.

Prema teoriji objektivnog uračunavanja – uzročnost je neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati.

  1. u prvoj fazi ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice
    • najčešće se polazi od teorije jednakosti uslova koja kaže
      • uzrok su svi uslovi bez kojih posledica ne bi mogla da nastupi
      • condicio sine qua non
  2. u drugoj fazi utvrđuje se normativna veza između radnje i posledice
    • kako bi se suzio krug brojnih uslova koji se mogu smatrati uzrokom bez kog posledica ne bi nastupila  
    • osnovno pitanje koje se postavlja je da li je učinilac mogao da upravlja događajem
      • da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja
    • da bi se nekom licu posledica pripisala kao njegovo delo, dovoljno je da je svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica
    • ukoliko se utvrdi da je stvorena ili povećana opasnost, potrebno je utvrditi da li je ostvaren uslov da se ta opasnost realizovala u vidu posledice sadržane u biću krivičnog dela

Teorija o objektivnom uračunavanju treba da predstavlja korektiv koji pomoću normativnih aspekata ograničava suviše široko određivanje uzročnosti

  • da bi se posledica nekom mogla uračunati neophodna je pravna ocena

Pojam i teorije uzročnosti

26. februara 2017.

Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod onih krivičnih dela za čije se postojanje ne zahteva nastupanje određene posledice, već samo kod krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice.

Osnovni problem uzročnosti sastoji se u izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice.

  • krivičnopravno relevantan je samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju
  • sve ostalo moglo bi biti sporno

Postoji više teorija koje pokušavaju da reše ovaj problem, a kao najvažnije su:

  • Teorija adekvatne uzročnosti
    • uzrok je onaj uslov koji je podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu, odnosno koji je tipičan u tom smislu da redovno, po pravilu prouzrokuje određenu posledicu
    • problem se javlja kod utvrđivanja uzročnosti u atipičnim slučajevima 
      • npr ukoliko lice A gurne lice B, koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre, radnja lica A se prema ovoj teoriji ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B, jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt
    • može poslužiti kao dopunski kriterijum da se suzi krug uslova koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom
      • nije pogodna da se primenjuje u složenim i atipičnim slučajevima
  • Teorija jednakosti uslova (ekvivalencije)
    • uzroci su svi uslovi bez kojih posledica ne bi nastupila
      • izjednačava sve uslove koji su na bilo koji način doprineli nastupanju posledice
    • formula condicio sine qua non – uzrok je onaj uslov bez kog posledica ne bi nastupila
    • proširuje previše pojam uzroka – primenom ove teorije se u određenim slučajevima uopšte ne može doći do rešenja, a to su dve situacije:
      • slučaj dvostruke uzročnosti – na primer, dva učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju na žrtvu, a oba hica su smrtonosna
      • slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – Na primer, kada lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. Naime, da lice A nije poslalo u šumu lice B, ne bi ga ni pogodio grom i ne bi došlo do smrti lica B.
        • u takvom slučaju bi dopunski kriterijum bio stepen verovatnoće da će nastupiti posledica
          • ukoliko je verovatnoća mala, onda bez obzira na želje nekog lica, uzročnost ne postoji.

Značajan deo naše prakse prihvata teoriju ekvivalencije.

  • sužavanje kruga uslova se vrši na planu krivice
    • to se može kritikovati jer je uzročni odnos objektivni odnos
    • treba ga vršiti primenom drugih kriterijuma koji uzrok svode na pitanje objektivne mogućnosti upravljanja tokom događaja od strane učinioca – objektivno uračunavanje
  • daje joj se prednost u odnosu na druge teorije o uzročnosti

Neprava krivična dela nečinjenja i biće krivičnog dela

26. februara 2017.

Neprava krivična dela nečinjenja su ona krivična dela kod kojih je radnja u zakonu propisana kao radnja činjenja, ali izuzetno se ta radnja može izvršiti i nečinjenjem – odnosno propuštanjem da se preduzme dužno činjenje. (npr. krivično delo ubistva).

Za neprava krivična dela nečinjenja centralno je postojanje dužnosti da se preduzme činjenje:

  • nepravo krivično delo nečinjenja može izvršiti samo lice kod kog ta dužnost postoji – garant

Dva osnovna pristupa prilikom utvrđivanja postojanja dužnosti da se preduzme činjenje:

  1. formalni
    • prema njemu je presudno postojanje formalnog osnova koji obavezuje lice na određeno činjenje
    • ta dužnost postoji na osnovu:
      • zakonskog propisa
      • nekog pravnog posla
      • prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje
    • ukoliko određeno lice kod kojeg po jednom od navedenih osnova postoji dužnost da preduzme određenu radnju, a ono to propusti zbog čega nastupi posledica kd, to lice će se smatrati izvršiocem kd
    • formalni kriterijum je odlučujući u pogledu utvrđivanja da li može da se govori o garantu
    • prednost treba dati formalnom pristupu, što ne isključuje mogućnost da dopunski kriterijum bude
  2. funkcionalni (materijalni)
    • prema njemu je presudna funkcija garanta
    • deoba garanta na:
      1. one koji treba da obave funkciju zaštite potencijalnog pasivnog subjekta
      2. i na one koji treba da nadziru potencijalne izvore opasnosti
    • ne nudi precizni kriterijum za određivanje slučajeva kada postoji dužnost činjenja, niti ko sve može biti garant
    • u okviru funkc. pristupa se vrednuje odnos onoga koji propušta određenu radnju prema zaštićenom dobru
    • značajno doprinosi konkretizaciji garantne obaveze i njene sadržine u konkretnom slučaju – da li je propušteno dužno činjenje čime su ostvarena obeležja bića kd
    • ne sme da izađe van pravnih okvira jer bi to vodilo neprihvatljivom rezultatu da postojanje kd zavisi od nečeg što se ne zasniva na pravu

Činjenje i nečinjenje kao radnja izvršenja krivičnog dela

26. februara 2017.

Pravilo je da se radnja izvršenja krivičnog dela predvidi kao radnja činjenja.

  • propisana na različite načine
    1. precizno određena i obuhvata tačno određenu radnju
    2. propisana na uopšten način
      •  dovodi se u vezu sa posledicom
      • (npr. radnja lišavanja života može biti bilo koja radnja kojom se može prouzrokovati smrt drugog lica)

Kod nekih krivičnih dela radnja izvršenja može se ostvariti i nečinjenjem.

Nečinjenje predstavlja propuštanje dužnog činjenja.

  • nečinjenjem se krši zapovest da se u cilju zaštite određenih dobara preduzmu određene radnje
  • obaveza preduzimanja radnje postoji samo ukoliko je neko sposoban da u određenim okolnostima preduzme tačno određenu radnju
    • mogućnost da se radnja preduzme u konkretnoj situaciji predstavlja osnovnu pretpostavku za ostvarenje krivičnog dela
      radnjom nečinjenja
  • dele se na:
    • prava krivična dela nečinjenja
      • postoje kada zakon kao krivično delo propiše propuštanje da se preduzme određeno činjenje (npr. neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca)
      • isto se propisuju kao kd činjenja
    • neprava krivična dela nečinjenja
      • ona krivična dela kod kojih je radnja u zakonu propisana kao
        radnja činjenja, ali izuzetno se ta radnja može izvršiti i nečinjenjem – odnosno propuštanjem da se preduzme dužno činjenje (npr. krivično delo ubistva)

Socijalno-personalni pojam radnje

18. februara 2017.

Socijalno-personalni pojam radnje bi predstavljao spoj dve teorije.

  • radnja je društveno relevantno ispoljavanje ličnosti
  • ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo
    • prigovori:
      • socijalnom pojmu da ne postoji radnja koja nema društveni značaj
      • personalnom da svaki postupak predstavlja ispoljavanje ličnosti
  • umesto „ispoljavanje ličnosti“ treba uneti „ostvarivanje volje“
    • uglavnom se ispoljavanje ličnosti na to i svodi
    • ispoljavanje ličnosti obuhvata i ispoljavanje ličnih stavova, namera i sl
      • neko ko ih ispoljava ne želi da ih uvek realizuje
      • shvatanje radnje kao ispoljavanja ličnosti bi dovelo do kažnjavanja za misli
    • dovoljno je da se na bilo koji način s ostvarivanjem volje započelo
  • treba je dakle odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje – socijalno personalni pojam radnje
    • prednost ovog pojma se pokazuje na primeru podstrekavanja
      • radnja kao voljni telesni pokret je u ovom slučaju nepodesna
      • radnjom podstrekavanja ostvaruje svoju volju a ne treperenjem glasnih žica kao što je klasična teorija htela da objasni
    • čak i kad radnja jeste neki telesni pokret, on često sam po sebi ne znači ništa i ne govori ništa o kd

 

Usmerenost i granice krivičnopravne zaštite

18. februara 2017.

Nemogućnost da se kazna koja je osnovno sredstvo kp transformiše u nešto drugo vodi strožim uslovima za legitimnost kp zaštite.

  • povreda i ograničavanje osnovnih dobara čoveka do kojih dolazi kroz njenu primenu može se legitimisati samo zaštitom dobara iste vrednosti
  • kazni i kp intervenciji ima mesta samo kada su iscrpljene sve druge mogućnosti za zaštitu

Zahtevi za inkriminaciju:

  • mora postojati legitimni objekt zaštite
  • određeni modalitet napada koji predstavlja njegovu povredu ili ugrožavanje
  • određenost inkriminacije
    • bez koje se dovodi u pitanje pravna sigurnost građana
  • generalna prevencija
    • zakonskim opisom kd predvideti samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se jednom apstraktnom učiniocu normalnih sposobnosti mogu objektivno uračunati
  • samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu kriv. odgovornost

Dosadašnji razvoj pokazao je univerzalnu tendenciju stalnog širenja granica kp zaštite:

  • dovodi do širokog zadiranja u slobodu pojedinca
  • vodi ka jos neefikasnijoj zaštiti onih dobara kojima je ona neophodna

Rešenje se ne može videti u pokušaju da se ekstenzivno kp efikasnije primenjuje

  • masovna primena k. sankcija tupi oštricu pretnje kaznom
  • kp zaštita putem generalne prevencije pretpostavlja da građani poznaju kz
    • rešenje treba videti u modelu kp zaštite ograničene na zaštitu najvrednijih dobara od najtežih oblika napada
      • dobra čiji je neposredni nosilac čovek i 
      • kp zaštitu bi u načelu bilo opravdano pružati samo onim opštim dobrima bez kojih se osnovna ljudska prava ne mogu ostvariti 
      • napad na opšta dobra može dovesti do masovnog ugrožavanja i povrede osnovnih ljudskih prava
  • uže postavljanje granice zaštite opštih dobara 
    • opravdano je težiti sužavanju polja kp zaštite
    • intenziviranje zaštite u odnosu na suženo polje zaštite
  • koncept selektivnog krivičnopravnog minimalizma
    • težnja da se sloboda čoveka minimalno ograniči izbegavanjem kp intervencije gde nije neophodna
    • nastojanje da se težište kp zaštite stavi na osnovna dobra čoveka

Samo ono kp čije su granice restriktivno postavljene i koje pri tome zaštitu osnovnih ljudskih prava stavlja u centar svega i koje sve podređuje tom zadatku može pretendovati na punu legitimnost.

  • samo takva humanistička orijentacija može krivičnom pravu i njegovom nehumanom sredstvu dati humani karakter

Ne sme se upasti u zamku koja bi značila napuštanje nekih dostignuća do kojih je kp došlo u toku istorije.

Preoštri i preširoki zahvati krivičnog zakonodavca vode štetnim posledicama.

  • uže inkriminacije imaju više izgleda da budu primenjivane od onih preširoko postavljenih
  • češće će se primenjivati umerene kazne koje su srazmerne težini kd od prestrogih
    • što je stroža propisana kazna, manji su izgledi da će biti primenjivana i obrnuto

Preventivno krivično pravo:

  • u okviru šireg bezbednosnog prava ostvaruje zaštitnu funkciju
  • neprihvatljiva i opasna ideja
    • vodi ka totalitarizmu
    • preventivni interesi ne mogu da protivreče principu pravednosti i srazmernosti
      • ono kz koje ne vodi računa o ovim principima ne može pretendovati da bude legitimno
      • prepreka neograničenoj prevenciji

Legitimnost krivičnopravne zaštite

18. februara 2017.

Legitimnost kp zaštite osporavaju stare retributivističke, apsolutne teorije o kazni, ali i neke savremene orijentacije u kriminalnoj politici i kriminologiji.

Retributivističke teorije:

  • u kazni vide samo pravednu odmazdu za učinjeno zlo
  • danas skoro sasvim napuštene

Oživljeni retributivizam ne dovodi u pitanje zaštitnu funkciju kp:

  • reakcija na neograničeni utilitarizam koji ne vodi računa o principu pravednosti i srazmernosti
  • kriza legitimnosti krivičnog prava u celini

Iako se po pravilu u nauci kp dosta olako prelazi preko legitimnosti kp jer je reč o zaštiti društva ima onih koji se pitaju ko se štiti i od čega.

Radikalna kritika ide toliko daleko da tvrdi da je kp sredstvo represije nad većinom u društvu.

Abolicionizam:

  • zalaže se za potpuno ukidanje kp
  • vidi samo negativne stran u kp 
  • kp je društveno zlo koje je potpuno neefikasno u pogledu ciljeva koji mu se postavljaju
  • kritika preterana, zahtev za ukidanje utopijski

Pozitivan stav prema kp zaštiti:

  • shvatanje da se kp i kaznom štite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalni konsenzus u društvu
    • ta zaštite je u interesu celog društva u interesu omogućavanja zajedničkog života ljudi u društvu
    • konflikt interesa među klasama je moguće rešiti u okviru postojećih mehanizama u društvu
    • dolaze do izražaja oni interesu koji su se potvrdili u demokratskoj proceduri
    • u socijalističkim zemljama se nije dopuštala mogućnost da kp može štititi interese koji nisu i interesi svih 

Krivično pravo u krajnjoj liniji održava odnose nejednakosti u društvu

  • u primeni, jer na zakonskom nivou se zaštita pruža jednako svima